Čin X, Scena 3
(Aurobindova kuća. Sede dvojica ukućana. 29. mart 1914. Vreme: veče.)A: Pa, video sam novu pridošlicu iz francuske kako se upoznaje sa Aurobindom danas. Da li znaš išta o njoj?
B: Jedino da je u Francuskoj sledila Sadanu skoro po Aurobindovim smernicama – naravno, ne znajući to, i šta više, ona je imala nekoliko vizija nekoga koga je zvala Šri Krišna!
A: Zanimljivo! I čudesno takođe! Onda?
B: I istog trenutka kad je videla Aurobinda prepoznala ga je kao Krišnu iz njene vizije.
A: Kakva predodređenost! To je način na koji Božansko obavlja Svoj rad!
B: A primetio si kako je ona jednostavna i srdačna kao da je došla kući svojim sopstvenim ljudima.
A: To je i moj osećaj, takođe. A sasvim iznad toga, ona nadahnjuje na poštovanje.
B: Sasvim prirodno za njenu ličnost, za nekoga ko je mogao da vidi Aurobinda iznutra preko tolikih mora i ko je mogao da korača stazom koju je Učitelj iscrtao ovde za nas.
A: Čudim se toj koincidenciji.
B: Možemo se čuditi, bez sumnje. Koincidencija izgleda kao simbol Zapada koji se sjedinjuje sa Istokom u velikoj sintezi.
A: To je tačno moj osećaj.
B: Hajde da postavimo to pitanje Učitelju. Hajde da od njega čujemo o ovoj temi.
A: Vrlo dobro. Koliko sutra, ako je moguće.
