Čin X, Scena 3

(Aurobindova kuća. Sede dvojica ukućana. 29. mart 1914. Vreme: veče.)

A: Pa, video sam novu pridošlicu iz francuske kako se upoznaje sa Aurobindom danas. Da li znaš išta o njoj?

B: Jedino da je u Francuskoj sledila Sadanu skoro po Aurobindovim smernicama – naravno, ne znajući to, i šta više, ona je imala nekoliko vizija nekoga koga je zvala Šri Krišna!

A: Zanimljivo! I čudesno takođe! Onda?

B: I istog trenutka kad je videla Aurobinda prepoznala ga je kao Krišnu iz njene vizije.

A: Kakva predodređenost! To je način na koji Božansko obavlja Svoj rad!

B: A primetio si kako je ona jednostavna i srdačna kao da je došla kući svojim sopstvenim ljudima.

A: To je i moj osećaj, takođe. A sasvim iznad toga, ona nadahnjuje na poštovanje.

B: Sasvim prirodno za njenu ličnost, za nekoga ko je mogao da vidi Aurobinda iznutra preko tolikih mora i ko je mogao da korača stazom koju je Učitelj iscrtao ovde za nas.

A: Čudim se toj koincidenciji.

B: Možemo se čuditi, bez sumnje. Koincidencija izgleda kao simbol Zapada koji se sjedinjuje sa Istokom u velikoj sintezi.

A: To je tačno moj osećaj.

B: Hajde da postavimo to pitanje Učitelju. Hajde da od njega čujemo o ovoj temi.

A: Vrlo dobro. Koliko sutra, ako je moguće.

From:Chinmoy Kumar Ghose,Silazak Plavetnog, Sri Chinmoy Lighthouse, 1972
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/db