Silazak Plavetnog

Vratite se na sadržaj

Silazak Plavetnog

Likovi

[The first edition of The Descent of the Blue presented no dramatis personæ.]

Čin I, Scena 1

Prebivalište Svesti-Blaženstva-Postojanja. Um se tu nije rodio. Ono Jedno bez ičega drugog i Majka Trojstva su uronjeni u trans u svetoj Vatri. Brojni Bogovi idu oko Beskraja i Majke Zlatnog Svega, pevajući im himne.)

PRVA GRUPA BOGOVA: Lice Istine je prekriveno sjajnim prekrivačem; njega ukloni, Svedržitelju; radi zakona Istine, radi vida.1

DRUGA GRUPA:

Od nebića do istinskog bića,
Od tame do Svetlosti,
Od smrti do Besmrtnosti.
OM. Mir! Mir! Mir!
Neka bude.2

(Njihova tvorevina je primorala prvobitne roditelje da siđu na Zemlju radi Božanske Igre i da tako okončaju neprekidne muke Zemlje.)

BRAMA: Ja sam onaj koji stvara. Niko sem Mene nije stvaralačka Moć Beskraja. Stoga, nema ravnog Meni.

VIŠNU: Ja sam onaj koji održava. Ja sam Njegova Moć održavanja. Otud, nenadmašan sam Ja.

ŠIVA: Ja sam Rudra. Ja sam Njegova Sila uništenja. Takođe, beskrajna je moja Samilost za žalostivu Zemlju. Ja sam onaj koji vodi Zemlju i njenu decu ka novoj tvorevini. Stoga, jedinstven sam Ja.

BRAMA: Zemlja seje, Nebo žanje. Naša međusobna nadmoć može se dokazati samo na Zemlji i samo tamo ćemo moći da nađemo ko je od naših poklonika istinski nadmoćan.

VIŠNU: Sasvim se slažem s tobom što se toga tiče.

ŠIVA: Nepotrebno je i reći da ću ići s vama. Mi smo tek trojedini udovi Svevišnjeg. Mi postojimo naprosto zato što moramo nužno pomoći Njemu u Njegovoj Božanskoj Igri.

BRAMA: Da li je Zemlja prizvala naše prisustvo tamo? Bez njihovog uspinjućeg vapaja kako možemo da siđemo?

VIŠNU: Ja ću posejati seme čežnje u srcu smrtnika. Sa srcem punim posvećenosti oni će nam se moliti.

ŠIVA: Setite se da Asura sa svojim gomilama neće spavati i dalje. Kako će Zemlja pozdraviti naš silazak, ona koja je bila pod pipcima oktopoda upornog Daritelja Zla?

BRAMA: Potpuno smo svesni. Mahadeva, ti ćeš biti naš kapetan! Ti si taj koji će bezobzirno uništiti Neprijatelja i utemeljiti našu pobedu na tlu koje teži.

(Iza zavese ogromno dozivanje i čežnja.)

O, spasite Zemlju! O, spasite tvorevinu! Preplavite Zemlju osveštanim vodama Istine i bacite Lažnost dole u Ponor Ništavnosti. Oslobodite zemaljski život od urličuće jazbine Smrti. Brama, Višnu, Šiva! Udostojite se da kročite na ovu Zemlju-siroče gde neznanje suvereno vlada. Čeznemo da vidimo vašu božansku Igru na žalosnoj prašini.

OM anandamayi chaitanyamayi satyamayi parame
OM anandamayi chaitanyamayi satyamayi parame
OM anandamayi chaitanyamayi satyamayi parame

MAJKA: Avaj, Zemlja je ispunjena neprestanim žalostima i bolovima. Njeno ustreptalo srce tera me da siđem. Ja sam Majka. Ko sem Mene može da spase moju decu?

BESKRAJ: Ja takođe na Zemlju ću sići. Moj dolazak Istok će objaviti, tvoj Zapad.

MAJKA: Moja Milost će dati Besmrtnost Zemlji. Sa Sobom ću poneti plamen Preobražaja čistog poput vatre.

BESKRAJ: Ja ću osnovati tvoje nebesko Kraljevstvo na zapuštenoj Zemlji.


DB 2,2. Prevod Šri Aurobinda.

DB 2,3. Prevod Šri Aurobinda.

Čin I, Scena 2

(Kuća Dr. K. D. Goša. Nasmejani vrt ispred. Švarnalata, njegova žena, bere cveće i peva.)

Šta ćemo mi smrtnici da radimo? O, naše je da dočekamo
S veđom obožavanja cvetove Njegovih stopala!

(Ulazi K. D. Goš)

KRIŠNA DAN: Ne mogu da poverujem svojim ušima! Pevaš iznenađujuće slatko. Kažu da si ti "Ruža Rangpura", a ja znam da si nenadmašna žena. Ali te još nikad nisam čuo kako pevaš.

ŠVARNALATA: Pravo da ti kažem, nemam sklonost ka muzici; u najmanju ruku, muzika mi nije jača strana.

K. D.: Ko je to onda bio, pevajući poput anđela?

ŠVARNA: Oh! Zar ne znaš da bilo ko može da peva kad je sam?

K. D.: Ne uvek. Pevač u meni, ako ikakvog ima, ne bi pevao, pa makar ni nasamo.

ŠVARNA: Verujem da bi i ti pevao da si usnio moj san.

K. D.: San! Hajde, otvori srce. Nisam li ja tvoj muž?

ŠVARNA: Tačno, i ti si jedina osoba kojoj se poveravam. Ali nije pravi trenutak da odam tajnu. Da vidim da li će se moj san obistiniti.

K. D.: Švarna, zar i ti! – izgleda da si ti moje osmo svetsko čudo.

ŠVARNA: Ovo je duga priča. Bilo bi to kao Mahabarata ako bih ti je ispričala. Da skratim, imala sam igračku Krišnu kad sam bila dete. Dok sam rasla bila sam sklona da se molim Šri Krišni uveče kad je Zemlja tonula u tišinu. Moja jedina želja je bila da budem majka otelovljenog Božanskog.

K. D.: Mi smo isuviše ljudski za božanski san. Kaušalja, Devaki, Sači – je li bilo ikoga na Zemlji ko je propatio više od njih? Kakva maštovita želja, stvarno! Kakav uzvišen san!

ŠVARNA: Ali me nisi saslušao do kraja.

K. D.: Da, reci sve što imaš. Držaću to za sebe. Dajem ti svoju časnu reč.

ŠVARNA: Ali, poznaješ li ti sebe? Ti si ateista.

K. D.: Ateista! Moj otac je bio Hindus, pa sam i ja. Ja sam poklonik Kali. Majka mog oca je u Varanašiju. Posvećenica Gospoda Šive je ona. Jesam li ja ateista zato što se krećem u evropskom društvu?

ŠVARNA: Neka ti bude. Moj san zahteva hrabrenje tvog srca, tvoje istinsko saosećanje!

K. D.: Švarna, praznim svoje srce za tebe.

ŠVARNA: Moja molitva će uroditi plodom ubrzo. On, Svetlost sveta, je u meni. (Stidljivi osmeh.)

K. D.: Je li? (Širok osmeh.)

(Ulazi siromašni musliman u velikoj žurbi.)

ABDUL: Babu, Babu! Kolera je izbila u našem selu. Ja sam veoma, veoma siromašan. Dva moja sina su zgrabljena na onaj svet prošle nedelje. Moj najmlađi, moj najdraži, moj poslednji sin preti da ode. Molim vas, svratite u moju kolibu. Vaše samo prisustvo će izlečiti mog sina koji umire.

K. D.: Daću sve od sebe. Moj život na Zemlji nema drugog cilja do li da štiti slabe i pomaže onima u nevolji. Oni koji se valjaju u bogatstvu mogu da zovu čuvene lekare. Ali moja ruka i bočica su za one čiji je prijatelj siromaštvo samo. Moj rad je da dobijem novac od onih što imaju i da doprinesem fondovima onih koji nemaju.

ABDUL: Babu, Babu! Mogu da platim bujicu vašeg saosećanja samo svojim suzama blaženstva

(Izlaze K. D. Goš i Abdul.)

ŠVARNA: (Lijući suze.) Avaj! Njega nazvati ateistom čije srce je bujica saosećanja – živa slika čovekoljublja? O Milostivi! O Svetlosti slepih! Tvoje praštanje, tvoje veliko praštanje želi moj oštri jezik.

Čin I, Scena 3

(Himalaji. Galaksija Kutumija. Ulazak i izlazak duša aspiranata.)

PRVI KUTUMI: Širokogrudost uma je skoro stigla do kraja. Um je izvor problema. Trajno rešenje neće se moći naći tu.

DRUGI KUTUMI: Stvarno, um nije u stanju da reši sve probleme. Opasnosti tkaju svoje mreže oko ljudskih duša. Ali ko ili šta može da ono nemoguće učini mogućim?

TREĆI KUTUMI: Znam, znam. Vrhovna svetlost Naduma je ono što je potpuno lišeno svih problema. Ona je izvor sklada, jedinstva u mnogostrukosti.

ČETVRTI KUTUMI: Beskrajni poriv Naduma je da siđe na Zemlju i da promeni njenu svest.

PRVI KUTUMI: Služiti svrsi Božjeg ljudskog rođenja je vrhovna potreba.

DRUGI KUTUMI: Mnogo puta je On silazio na Zemlju tokom vekova. Ali Zemlja izgleda da nije načinila nikakav zadovoljavajući napredak. On dolazi i odlazi u Njegovo odabrano vreme. Svaki put izgleda da Njegova Misija biva osujećena upornim neznanjem Zemlje. Velika glad Vremena proždire svo duhovno blago koje On donosi dole. Bezobzirni zaborav gazduje nad smrtnicima.

TREĆI KUTUMI: Pobeda, a ne poraz, je prva i poslednja reč Boga. Uskoro će beskraj kročiti na ustreptalo srce tla.

ČETVRTI KUTUMI: Kada, zašto, kako, gde?

TREĆI KUTUMI: U Indiji, u zemlji mudraca i duhovnih divova, On će ugledati svetlost dana.

DRUGI KUTUMI: A šta se očekuje od nas?

PRVI KUTUMI: Naše je da budemo ponuđeno cveće Njemu, Njegovoj Misiji.

Čin I, Scena 4

((Kuća Rišija Radžnarajan Bozea. On obožava bezoblični Aspekt Bramana.)

RIŠI: Švarna, Švarna! Sedi pored mene. Švarna, usnio sam jedan san sinoć. Meni taj san izgleda življi od same stvarnosti.

ŠVARNA: Oče, mogu li da i ja čujem?

RIŠI: Svakako, moj san te se puno tiče. Svi vi znate da sam posvećenik Nirakara Bramana već nekoliko decenija. Ali ne više. Video sam Njega… To je izvan moje moći izražavanja. Moje oči su plivale u svetlosti i blaženstvu.

ŠVARNA: Ko je to bio, Oče?

RIŠI: Svetlost sveta, Šri Krišna.

ŠVARNA: Gde?

RIŠI: Kćeri moja, u tebi, u tebi i nigde drugde. Od jutros u sitne sate ja sam slap ekstaze. Takođe sam video Bogove kako su kleknuli pred Njim, tvojim dolazećim sinom. Švarna, ti si moj nenadmašni dragulj.

ŠVARNA: Oče, ti si moj najveći ponos. Tebe svi visoko cene. Ti si zvezda danica Nacije. Tvoj glas je odzvanjao od najunutarnjijeg glasa Indije. Sada, moja je nada da će me Bog učiniti vrednom tvoje proročanske vizije.

Čin I, Scena 5

((Boravište Manomohan Goša, Pravnika i bliskog prijatelja Dr. K. D. Goša. Iza scene.)

Rođenje Beskraja
(5 jutro, 15 Avgust 1872)


Zlatna zora kosmosa u trans uronjenog
Čeka na rođenje onog ko je Sve.
Blaženstvo sedam svetova sreće se u njenom srcu
S uzvišenim pozivom prostranim k'o Sunce.

Polako neizmerni Vrh vatre ushićenja
Penje se do našeg ljudskog vapaja.
Besmrtna volja njegove dijamantske vizije se naginje
Dole prema našim smrtnim čežnjama.

Iznenada, mrdnu se silni dremež života.
Njegovo krilo svegrleće
Izjavljuje: "Dolazim da okončam vaš bezočni strah:
Držite se samo mene!

“Nikakve kratke snove vaša brojna rođenja ne slede:
Sad prigrlite moj beskrajni cvat.
Poplava Besmrtnosti u meni!
Nigde vama neće biti propast."

MANOMOHAN: Moja radost ne zna za granice što se tvoj sin rađa u mojoj kući.

K. D.: Nema sumnje, biće mnogo radovanja ako se obistini san moje žene.

MANOMOHAN: Kako ide njen san?

K. D.: Prijatelju, to je za mene samo san, fantomska izmaglica, ali za nju je to blješteća istina.

MANOMOHAN: Krišnadan, želeo bih da čujem njen san, a ne tvoj komentar o njemu.

K. D.: Pa, tokom trudnoće sanjala je da je to Šri Krišna koji će uzeti ljudsko rođenje kroz nju.

MANOMOHAN: Ja ne vidim ništa loše u njenom snu. Ti si pesimista od glave do pete. Dođi, hajde da požurimo do deteta. Ko zna, možda nađemo Čudesnog?

Čin I, Scena 6

(Dete je u majčinom krilu. Ona ga miluje.)

ŠVARNA: Dete moje, da li si ti Gospod iz mog sna? Viđala sam te stalno iznova. Danas je moj san zaodenuo odoru stvarnosti.

(Ulazi njen otac, Riši Radžnarajan.)

RIŠI: Švarna, došao sam da vidim mog Voljenog, Gospoda nad Bogovima.

ŠVARNA: Izvoli, oče. (Švarnalata spusti dete ocu u krilo.) RIŠI: _(Sa širokom osmehom podiže dete na svoju glavu.) Ah! To je Aurobindo, to je lotos, još uvek u pupoljku.

ŠVARNA: Oče, ne vidim čudo na njegovom licu. U mom snu on je bio Čudo nad Čudima.

RIŠI: Kćeri moja, ne gledaj na njega svojim zemaljskim očima. Za mene on ostaje isti kao u mojoj viziji kada sam ga video kao Svetlost sveta. Nikad ne zaboravi da je Bog Čudotvorac nad čudotvorcima. Stoga je njegova pojava stavila masku na njegovu pravu prirodu. Švarna, kakav me ponos sada pecka kroz krvotok! Srce mi se njiše od navale radosti. Krišna, Krišna je stigao. Mračni oblaci sumnje ne smeju da ti umrljaju vid. On je naš Aurobindo. On je Božanski Lotos. Laticu po laticu on će procvetati do savršenog savršenstva.

Čin I, Scena 7

(Dnevna soba Dr. K. D. Goša. Pada veče.)

K. D.: Imam lep predlog, Švarna. Pozvaću u goste jednog Engleza.

ŠVARNA: Zbog čega?

K. D.: Da podučavaju Benoja i Manoa engleskom.

ŠVARNA: I onda…

K. D.: Za Aura englesku guvernantu.

ŠVARNA: Ako moje odobrenje ima bilo kakvu vrednost imaš ga sto posto.

K. D.: Još nešto…

ŠVARNA: Šta to?

K. D.: Počev od danas, zbilja od danas pa nadalje, bengalski ne treba da se govori u našoj kući. Engleski, samo engleski. Kako želim da moja deca mogu da govore engleski, da pišu na engleskom, razmišljaju na engleskom i čak da sanjaju na engleskom! Oni moraju biti englezi do srži. Ubrzo ću ih poslati u Darđiling u crkvenu školu. Nekoliko godina kasnije, povešću ih u London. Moji sinovi moraju da budu među najsjajnijim draguljima krune Indije.

ŠVARNA: Izvanredan plan, uistinu. Ali pre toga zašto ne kažeš da želiš da me pošalješ na onaj svet. Kako se usuđuješ da pomisliš da mogu da izdržim odsustvo moje slatke dece? Poludeću.

K. D.: Dobro sam znao da je majka u tvom srcu prejaka. Ti si tipična bengalska žena. Ti želiš da tvoji sinovi budu bespomoćni, puke bebe u naručju. Tvoj bled, patetični izgled probija mi srce. Švarna, tvoja boja ne sme da gubi boju zbog brige. Ne uzrujavaj se.

ŠVARNA: Izvini. Nije moje da ti se suprostavljam. Ali si me mnogo potresao.

Čin I, Scena 8

(Darđiling. Benoj, Mano i Auro se vraćaju iz škole. Usput nalete na nekog Sanjasina. Mnogo ljudi se skupilo oko njega. On obilno puši.)

SELJAK: Saduđi, molim vas dajte mi neko religiozno znanje.

SANJASIN: Sve što ti mogu dati je savet. Bojim se, mada će moj savet stići do tvojih skeptičnih ušiju, da ga nećeš nikad primeniti na praktičnom polju. (Neki seljaci prasnu u salve smeha.) Moj savet, znaš? Svet je iluzija. Nemoj imati veze s njim!

TRGOVAC: Ako biste, molim vas, pogledali moj dlan.

SANJASIN: Ti, ti se valjaš u zadovoljstvima bogatstva. Jesam li u pravu?

TRGOVAC: Apsolutno savršeno. Ali, Saduđi, nisam video lice mira čak ni na sekundu.

SANJASIN: Ah, mir! Mir se neće roditi ovde na ovom svetu. On je izdanak nekog drugog sveta. Ovaj svet je načinjen od halabuke, prašine i uskovitlanih prikaza.

MANOMOHAN: Molim vas, pređite pogledom preko mog dlana, i dajte mi par naznaka o mojim godinama koje dolaze.

SANJASIN: Ah, pesnik, dobar pesnik. To je ono što kaže tvoja budućnost.

MANOMOHAN: (Pokazujući na Aura.) A kakva će biti sudbina mog mlađeg brata?

SANJASIN: (Gledajući unapred sretne se sa Aurobindovim radoznalim očima; ali za tren oka Auro, uplašen, otrči.) Njegova budućnost je pod njegovom komandom.

Sada si uplašen od mene, ali doći će dan kada ćeš ti postati veliki Jogi.3

MANOMOHAN: Samo pre nekoliko dana Auro je sastavio divnu pesmu o Kančanđungi. Nastavnici su je mnogo pohvalili.

SANJASIN: Nije ni čudo, on nije običan dečak. On će biti veliki Jogi koji mora da odigra ogromnu ulogu na svetskoj sceni! Braman! Braman! O, Gospode mog daha, Ti si zaista Tvoja neizmerna misterija.


DB 9,12. Šri Aurobindov prevod.

Čin II, Scena 1

(London. K. D. Goš, sa svojom ženom, sinovima i kćerkom stiže u dom gospodina Druita. Benoj, Mano i Auro će tu da žive.)

G-din DRUIT: Dobro jutro, gospodine Goš. Dođite, dođite, moji mladi prijatelji! (Pogledavši u gospođu Druit) Molila si se za dete. Sada ti Bog donosi tri odjednom.

G-đa DRUIT: Hvala Bogu. Gospodine Goš, voleću ih kao da su moja sopstvena deca. (Milujući Aura) Učiću te engleski lično. Neću dati da ideš u školu u ovako nežnom dobu.

G-din DRUIT: Ja ću te učiti latinski. Pomagaću ti na svaki način. Moj mladi prijatelju, ne mogu da otrpim nikakvo odlaganje. Dođi, hajde da počnemo sa našim časom latinskog. Samo ponavljaj ono što ja kažem.

Otac – Pater

Majka - Mater

Brat - Frater

Sestra - Soror

Sin - Filius

Kćerka - Filia

A sada molim te ponovi sve reči sam.

(Aurovi odgovori su savršeni.)

Čudesno, tvoje pamćenje je čudesno.

AURO: Gospodine, kako se na latinskom kaže: "Bog" i "Boginja"?

G-din DRUIT: Pa, "Deus" i "Dea". Šta te je navelo da to pitaš, dečače moj?

Čin II, Scena 2

(Škola Svetog Pavla)

DIREKTOR: Briljantan momak, ovaj indijac! On je nadaleko najbolji učenik iz skoro svakog predmeta. Potpuno je na svom iz engleskog, francuskog, latinskog i grčkog.

NASTAVNIK ENGLESKOG: Naše dečake je beznadežno potukao Aurobindo, indijac. Nikad nisam sreo takvog učenika.

DIREKTOR: Ponosan sam na njega, jer on pripada našoj školi. A, i tako je drag, tako fin.

Čin II, Scena 3

(Benoj, Mano i Auro u teškim okolnostima)

BENOJ: Napokon sam obezbedio posao u klubu. Naše gladovanje bi ovde moglo da se okonča.

MANO: Sreća nam se napokon osmehnula. Ali šta to nije kako treba sa ocem? Zašto je prestao da nam šalje novac?

BENOJ: Moj osećaj je da otac nije dobrog zdravlja. Avaj, kad pomislim na Aura, srce mi se kida. On samo što je stasao iz detinjstva.

MANO: Siroti Auro, on mora da naučio značenje siromaštva od samog početka.

BENOJ: Poslednja tri meseca nismo mogli da dobijemo pun obrok. Bog zna koliko još dana ćemo i dalje ovako.

MANO: Moje pesme donose zdravice, hvale, uvažavanje, ali ni jedan jedini peni. Takva mi je sudbina!

(Ulazi Auro.)

AURO: Evo, sto šilinga!

(Benoj i Mano skoče od čuda.)

BENOJ I MANO: Gde si to, pobogu, dobio?

AURO: Neki moj članak je objavljen, pa su mi dali ovo. Sad bih hteo nešto da vam kažem. Vas dvojica uvek mislite na moju patnju i siromaštvo. Ali zašto zaboravljate istinu da postoje milioni na Zemlji čije stanje je beskrajno gore nego naše? Naše sadašnje stanje čini nas sposobnijim da sagledamo njihovu žalost. Suočimo se s budućnošću radosnog lica.

Čin II, Scena 4

(Dom. Mano čita Benoju, svom najstarijem bratu, pesmu koju je sam napisao.)

MANO:

Najuzvišenija! najdraža! kojoj misao ne može u trag,Ime koje romori iz rođenja beskraja,
Majko! poput nebeskog sjajnog lica sladak je tvoj lik
Zadivljujuć' sa misterijom mene.

(Ulazi Auro.)

AURO: Evo pisma od oca. Daje kratak opis zverstava britanske vladavine u Indiji. Takođe je poslao isečke iz "Bengalca".

(Mano zgrabi pismo i počinje da čita naglas.)

AURO: Moramo vratiti britancima istom merom.

MANO: Da, svakako.

BENOJ: Šta ste naumili?

AURO: Slobodu, slobodu za Indiju milom ili silom. Moramo se posvetiti tome da oslobodimo Indiju. Skoro sve civilozovane nacije na Zemlji su slobodne. Potpuno besmisleni će nam biti životi ako ne uspemo da učinimo našu materinsku zemlju slobodnom.

Čin II, Scena 5

(Na Kembridžu. Direktor je poslao po Aurobinda. Aurobindo je bio veoma sramežljiv. Nije bilo u njegovoj prirodi da se ističe. Ulazi Aurobindo.)

AUROBINDO: Dobro jutro, gospodine.

DIREKTOR: Ah, napokon si došao. Bolje ikad nego nikad. Tri puta sam slao po tebe.

AUROBINDO: žao mi je, gospodine, izvinjavam se.

DIREKTOR: Dragi moj mladiću, nadam se da nije nešto s tobom kako ne treba? Sad, da pređem na stvar: tvoj sastav o Miltonu. Nikad nisam video tako divno delo od strane jednog studenta od kad sam ovde. Na čelu ste liste.

AUROBINDO: (Sramežljivo se osmehujući.) Hvala, gospodine; to je tako ljubazno od vas. Ako je bilo ma kakvog nadahnuća, to mora da je bilo od velike teme samog sastava.

Čin II, Scena 6

(Indijski Mađlisi. Aurobindo i desetak indijskih studenata.)

AUROBINDO: Britanci ne smeju više da gazduju Indijom. Dođite, hajde da se mobilišemo da iskorenimo njihovu vladavinu iz tla naše materinske zemlje.

PRVI ČLAN: Prešao sam sedam mora i trinaest reka samo da bih se pojavio na I.C.S. Indian Civil Service – test za britansko služenje u Indiji, prim. prev. Ako te poslušam ubrzo ću upasti u nevolje sa vlastima, i, što je još gore, mogao bih da upropastim sebi život.

AUROBINDO: Ja ću takođe polagati I.C.S. Ali, ja neću da služim britanskoj vladi.

DRUGI ČLAN: Svakako, slobodu za Indiju ne možemo da osvojimo mi, jer mi smo nezamislivo slabi. Ako nismo, pokaži nam put.

AUROBINDO: Na samom početku moramo da navedemo narod Indije da oseti neizbežnu neophodnost toga da bude slobodna zemlja.

TREĆI ČLAN: Misliš na revoluciju? Budi siguran da se ja neću pomiriti ni s čim takvim! Možeš me nazvati poltronom, ako želiš. Uopšte nisam spreman da rizikujem svoj život. (Polaže ruku na grudi.) To je jedini koji imam!

ČETVRTI ČLAN: Apsolutno sam uz tebe. Ko ne zna vrhovnu istinu da je nenasilje najveća od svih vrlina? Okolnosti će dovesti našu dragu Majku Indiju do slobode ako je takva Volja Božja. Nećemo žrtvovati svoje dragocene živote, niti ćemo, s druge strane, počiniti užasan greh uzimanje života engleza.

AUROBINDO: (Nakon što ispusti dubok uzdah.) Moj put je potpuno drugačiji od vašeg. Bog vodi moj život drugom cilju.

PETI ČLAN: Odakle dobijaš toliko nadahnuće?

AUROBINDO: Stvarno ne znam. Koliko sinoć sam imao užasan san. Video sam demona kako pije krv direktno iz grudi jedne starice. Mi smo svi pohitali koliko nas noge nose da joj pomognemo. Na našu sreću spasli smo joj život. Ali neke od nas je demon poslao na onaj svet. Naprosto sam se pitao ko je ta starica. Ubrzo sam čuo glas, tako živ, tako patetičan! "Ja sam vaša Baratmata." I tu mi se završava san. Od danas jedini cilj mog života je da učinim Indiju slobodnom poput ptice na nebu.

ŠESTI ČLAN: Postoji tajno udruženje ovde u Kembridžu, po imenu "Lotus i bodež". Da li bi želeo da budeš njegov član?

AUROBINDO: Svakako, izuzetno rado. Od sveg srca ću služiti udruženju.

ŠESTI ČLAN: Onda ću te jednog dana odvesti tamo.

AUROBINDO: Hvala unapred, dragi prijatelju. Nek taj dan brzo dođe!

Čin II, Scena 7

(Značajna godina 1893. Svami Vivekananda ide u Ameriku sa porukom Indije. Aurobindo se vraća u Indiju da je oslobodi. Dom Gaekvara iz Barode u Londonu.) (Ulaze Džejms Koton i Aurobindo.)

DžEJMS KOTON: Dobro jutro, gospodine. Evo ga moj mladi prijatelj, gospodin Goš. Briljantan student sa Kembridža.

AUROBINDO: Dobro jutro, gospodine.

GAEKVAR: Dobro jutro. Čuo sam mnogo o tebi od gospodina Kotona. Bilo bi mi izuzetno drago ako bi ste mi pravili društvo do Indije. Siguran sam da ćete se pokazati veoma visoko u očima vaših zemljaka.

AUROBINDO: Hvala Vam, gospodine. Ja sam samo čekao priliku da odem u Indiju, moju materinsku zemlju.

Čin II, Scena 8

(Aurobindo spava. Noć je poodmakla. Predvečerje njegovog odlaska. Ulazi Baratmata. Kosa raščupana, lice prevladano tugom, stari sari sa mnogo rupa.)

BARATMATA: Sine moj, došla sam napokon. Indija traži tvoj hitni dolazak. Jer ti ćeš probuditi usnulu naciju. Tama je počela da se zgušnjava preda mnom. Neće ničemu služiti da otežem priču jalovim emocionalnim gestovima. Oslobodi me, oslobodi me, sine moj.

AUROBINDO: Majko, nudim svoje srce i dušu da slušaju tvoju vrhovnu zapovest. Više neću kukati od bede. Pretvoriću vetar Svadeša (Swadesh, indijski nacionalni pokret za oslobođenje, prim. prev.) u gigantski tornado.

BARATMATA: Tako sam srećna, tako sam srećna, sine moj, jer tvoje lice pokazuje odlučnost gromovite volje.

(Ulazi predsedavajuće božanstvo Britanije.)

BOŽANSTVO: Sine moj, ja sam te podizala poslednjih četrnaest godina sa ljubavlju i dobrotom. Zar ja nemam prava ni na šta?

AUROBINDO: Svakako, zaista imaš. Ali naša Indija mora da ima slobodu da spase čitavo čovečanstvo od propasti. U godinama koje dolaze, Indija i Britanija će gajiti jedinstveno prijateljstvo. Bez jalovog svađanja – bujica mira će ispuniti obe zemlje.

BOŽANSTVO: Moj jedini zahtev tebi je da ne raskrstiš sa mojim jezikom i književnošću. Ništa više, ništa manje ne tražim od tebe.

AUROBINDO: Tebi strašno puno dugujem. Moje pero će uvek služiti tvom jeziku i tako ću ja takođe služiti tebi.

(Ulazi Majka sveta na vrhovima prstiju. Gleda mu netremice u lice.)

MAJKA: Da li me prepoznaješ?

AUROBINDO: Viđao sam te stalno iznova u svom svetu snova. Ali da li ćemo se ikad sresti u fizičkom svetu?

MAJKA: Zašto da ne, zašto da ne? U božanskom času ja ću krenuti i stati kraj tebe u Indiji. Dole na Zemlju donećemo našu najvišu Istinu. Ti i ja ćemo biti vesnici novog čovečanstva. Ja znam, ali ti još ne znaš da si ti novi Šri Krišna Indije. Ti si moj Gospod.

Čin III, Scena 1

(Kulna. Verski prosjak peva dok prolazi pored doma Dr. K. D. Goša.)

PROSJAK:

Majko, Majko, Majko Kali!
Znanje Zemlje mi je strano.
Ne znam kako da pevam o Tebi.
Moj um slabi je k`o jalovo drvo.
Oči su Ti vatra, Srce Ti je ljubav.
Grudi mi čeznu da budu tvoj golub.

K. D.: Ah, kakva dirljiva i raznežujuća muzika! Majka Kali stiže da me spase! Ko drugi može da mi rashladi razdirući bol? Misli pune briga o mom sinu Auru izjedaju mi srce.

(Ulazi glasnik sa telegramom)

GLASNIK: Gospodine, telegram za Vas.

K. D.: Napokon! Možda je od Aura.

(Otvorivši poruku padne na zemlju. Njegova duša pretvori snažnu vibraciju njegovog bola u unutrašnju muziku.)

Moj Auro! Auro! Bol sveg sveta u bujici
U mojim konačnim grudima.
Moj ponos, ponos moje zemlje, O zemaljsko podne nade,
Sve-preobražavajuća Kruna!

Avaj! Da nahranim svoje visoke čežnje, nikad više
Mog Aura neću videti, mog sina.
Mračna noć se sklapa nad mojim smrtnim okvirom
Danas mi je srce gotovo.

Sad je okrutna sudbina pokidala Ružu moga vida.
Auro, zatvaram oči
Da bih video tvoje zlatno lice, da bih bio s tobom
U plavo belim uspinjućim nebesima.

(K. D. Goš je imao skoro intuitivne visoke nade da će njegov Auro da osvetla lice materinske zemlje. Brod koji je trebao da preveze Aura potonuo je usput. Ali Auro je išao drugim brodom. Pretpostavljajući da sin mora da mu je stradao sa potonulim brodom njegov otac je umro jer mu je srce prepuklo.)

Čin III, Scena 2

(Deogar. Dom Rišija Radžnarajan Bozea. Riši peva vedsku himnu.)

RIŠI: Postavljam napred Vatru, glasnika, i govorim onom ko nosi ponude; neka ovde dovede skup bogova.4

(Ulazi Auro i njegov ujak Đogendra.)

JOGENDRA: Father, look, here is Auro.

(Riši skoči na noge i privije Aura toplo na grudi pre no što unuk stigne da pogne glavu. Riši je dobro znao da njegov Auro nije obično ljudsko biće, već Šri Krišna u ljudskom obliku. Duboka tišina izgleda da vibrira razmenom između njihovih srca.)

RIŠI: Đogen, brzo zovi Švarnu. Gde je ona? Švarna, Švarna! (Gušeći se od radosti on zove svoju kćerku na sav glas.) Auro, dete moje, da li nalaziš da ti je tvoja zemlja, tvoja materinska zemlja, poznata?

AURO: Dadu, Bojim se da ne mogu da se setim ničega što sam video i čuo pre nego što sam otišao iz Indije. Stvari sada izgledaju osvežavajuće, nadahnjujuće, prosvetljujuće. Kad sam kročio na indijsko tle, u Apolo Bunderu, u Bombaju, osetio sam se utopljenim kao u moru mira.

RIŠI: Oh, to je značajno, duboko značajno. To je znak. Majka Indija želi da budeš njen sopstveni, radi njenog rada, radi rada njene duše. To je bi zagrljaj njene duše za njeno odabrano dete.

(Ulazi Švarnalata sa dve prijateljice.)

ŠVARNA: (Nakon što preleti pogledom preko Aurovog lica na par trenutaka) Ne, Oče, ne uopšte. Ovaj mladić uopšte ne liči na moje dete Aura. U Engleskoj sam ga ostavila sasvim mladog na Zemlji. Kako su mogli da mu porastu ovoliki brkovi! Moj sin nikad ne može ovoliki da izraste. Ne, ti nikako ne možeš biti moj sin. On je imao više gracioznosti na svom licu. Nemoguće, nemoguće. Oče, nisam ja takva budala kakvom me smatraš. O, eto, eto!

(Izlazi Švarnalata u potpunoj obmani. (Salva smeha Đogendre i dve žene. U tišini, zapanjen, Auro gleda i dalje.)

RIŠI: Auro, tvoja majka je van sebe, kao i ja. Kakav otac, takva ćerka.

AURO: Ako je moja majka uvrnuta u mozak onda sam i ja… Nema druge mogućnosti.

(Ulazi Švarnalata.)

ŠVARNA: Sećam se dobro da je moj Auro imao posekotinu na jednom od prstiju. Daj da vidim da li imaš beleg.

AURO: (Bacivši pogled, dopola uplašen ka majčinom licu i pokazujući prst.) Evo ga, majko, evo belega.

ŠVARNA: Moj Auro, moj Auro! Ti si moj sin Auro. Oče, on je moj sin Auro. Uistinu on je Krišna iz mog sna. (Ophrvana radošću ona stavi desni dlan na posvećenu glavu svoga sina.) Sad sam više nego u pravu u tome da si ti moj sin Auro.

AURO: Dadu, za boga miloga! Napokon moja majka mora da kaže: "Eureka, eureka!"


DB 19,2. Šri Aurobindov prevod.

Čin III, Scena 3

(Baroda. Aurobindova vlastita odaja. On je udubljen u studije. Njegova soba je riznica Boginje Učenja. Iznenada on zatvara knjigu.)

AURO: Naprosto ne znam kako čovek može da nastavi da radi bilo šta protiv svojih ličnih sklonosti na duži rok. Moja priroda se buni protiv administrativne službe. Rad koji obavljam uopšte mi nije srodan. Zamoliću Gaekvara da me prebaci na svoj Koledž.

(Ulazi kurir i uručuje pismo Aurobindu.)

KURIR: Gospodine, Njegova Visost Gaekvar traži uslugu vašeg društva za ručkom i traži vaš savet da se razreši jedna ozbiljna stvar.

AURO: Vidim. Hvala.

(Ulazi Dinendra Kumar Roj.)

AURO: Dinen Babu, Njegova Visost me je pozvala na ručak. Tako da moram da propustim tvoje društvo danas.

DINENDRA: To je tako ljubazno od Gaekvara. Ali, zar nije vreme da budeš tamo?

AURO: (Gledajući na svoj sat.) Da, jeste. Odoh.

Čin III, Scena 4

(Baroda. Aurobindova soba. Upijen u studije. Ulazi Dinendra Kumar.)

DINENDRA: Telegram za tebe.

AUROBINDO: (Nakon što ga je pročitao.) Rameš Babu – Rameš Čandra Duta – stiže sutra iz Bengala. Moramo da sredimo sve što je potrebno za njega.

DINENDRA: Kešta! Kešta!

(Ulazi Kešta.)

KEŠTA: Babu, Babu.

DINENDRA: Sutra vrlo, vrlo velik čovek dolazi iz Bengala. Tako da tvoje kulinarstvo mora da bude naročito dobro.

KEŠTA: Lako za izvesti, gospodine. Ali jedna stvar. Utanjili smo sa začinima i gijem.

DINENDRA: (Pružajući slugi novčanicu od pet rupija.) Kupi začine i gi na pijaci, i ne zaboravi da uzmeš krompir, karfiol i zeleni mango.

Čin III, Scena 5

(Koledž u Barodi. Aurobindo je sada profesor engleskog. Proglašava nagradu…)

AUROBINDO: Proglašavam nagradu takmičenja u sastavu sa raspravom na temu "Japan i japanci".

(K. M. Munši, student, ustaje.)

MUNŠI: Gospodine, kako se nacionalizam može razviti?

AUROBINDO: (Pokazujući na zidnoj karti Indije) Pogledajte ovu kartu. Naučite da na njoj nađete portret Baratmate. Gradovi, planine, reke i šume su građa koja sačinjava Njeno telo. Ljudi koji nastanjuju zemlju su ćelije koje sačinjavaju Njeno živo tkivo. Naša književnost je Njeno pamćenje i govor. Duh Njene kulture je Njena duša. Sreća i sloboda Njene dece je Njeno spasenje. Gledajte na Baratu kao na živu Majku, meditirajte o Njoj i obožavajte Je na devetostruki način bakti.

MUNŠI: Gospodine, kako mogu da meditiram o Majci?

AUROBINDO: Samo prođi kroz dela Svami Vivekanande i moći ćeš da meditiraš o Majci.


DB 22,4. Odavde do kraja Scene dijalozi su citati iz memoara K.M. Munšija.

Čin III, Scena 6

(Ručak. Aurobindo, Rameš Duta i Dinendra Kumar. Kešta ih služi.)

RAMEŠ: Gospodine Goš, da li vas vaš kuvar poslužuje ovakvim jelima svakodnevno?

AUROBINDO: Ne, ne. Ovo su specijalna jela za vas.

DINENDRA: Blagi bože! Stvarno specijalna jela! (Prostreljujući Keštu pogledom.) Kešta, kako si nepopravljiv! Sve si pokvario. Sam pogled na tebe mi se gadi. Prazan tanjir je daleko bolji od tvoje papazjanije. Kakav gorući osećaj od usta do jednjaka!

KEŠTA: Gospodine, izvinite ovaj put. Izuzetno mi je žao. Biću veoma, veoma pažljiv sledeći put.

DINENDRA: I gde ti je gi? Dao si nam toliko vode da možemo da se kupamo, budalo!

AUROBINDO: Kako to da nisam uopšte bio svestan svega toga? Pitam se kako sam mogao da jedem, a da ne osećam ništa!

(Dinendra i Rameš prasnu u smeh.)

DINENDRA: Aurobindo, mladi moj prijatelju, ti ne pripadaš ovoj planeti. Ti ostaješ u svom sopstvenom svetu.

KEŠTA: (Gledajući u Dinendru Kumara) Gospodine, sledeći put ću napraviti odlično jelo.

AUROBINDO: (Sa samilosnim pogledom) Kešta, biće baš lepo od tebe ako budeš mogao.

KEŠTA: Gospodine, obećavam, neću ispasti budala ponovo.

Čin III, Scena 7

(Baroda. Bungalov Čaru Dute. Aurobindo provodi kratak odmor tamo. Čaru Duta, Lilavati i Subod.)

ČARU: Šefe, na našu veliku sreću s nama ste ovde danas. Ovaj put imamo nešto da vam poverimo. Ja sam pročitao vaš Bhavani Mandir. Duboko me je dirnulo. Odlučio sam da se dam u službu vašeg velikog Ideala.

AURO: Vrlo mi je drago, za Boga.

SUBOD: Nameravamo da otvorimo Narodni Koledž u Bengalu sa vama kao svojim predsednikom.

AURO: Verujte mi, moram ići u Bengal ako me iskreno želite tamo.

SUBOD: Snebivamo se da vam ponudimo platu daleko ispod vašeg nivoa. Pa ipak bi siromašni Bengal želeo da ima prinčevskog mladića poput vas za to mesto.

AURO: Moj prijatelju, biti u stanju da služiš Majci je samo po sebi visoka čast za bilo koga. SUBOD: Vaša žrtva je oplemenila vašu zemlju. Vaša žrtva će doneti njenu slobodu.

LILAVATI: Ah, prestani, Subod. (Okrećući se ka Aurobindu i dajući mu u ruke malu salonsku pušku) Dođite, Goš Saheb, probajte.6

AURO: (Suzdržljivo) žao mi je, Lilavati. Nikad nisam ni dotakao pušku. Ne znam ništa o pucanju.

(Nakon ponovljenih zahteva Lilavatija, Čarua i Suboda, on uzima pušku. Čaru mu objašnjava tehniku nišanjenja preko nišana.)

AURO: Ne, Čaru je previše brzoplet. Lilavati, stani ti pored mene.

(Aurobindo počne da puca u vrh palidrvceta na oko četiri metra od sebe. Ponavlja nekoliko puta, svaki put sa uspehom.)

LILAVATI: Goš Saheb, čudesno, neverovatno. Ovladali ste veštinom pucanja za tren oka.

ČARU: Ako realizacija u Jogi ne dođe takvom čoveku, hoće li doći šeprtljama kao što smo ti i ja?


DB 24,9. Odavde nadalje neke rečenice koje izgovara Lilivati i Čaru su iz Čaru Duta memoara.

Čin IV, Scena 1

(Putovanje u Kašmir. Maharadža Barode i Aurobindo na Šankaračarja Brdu.)

MAHARADžA: Arvind Babu, sada smo na vrhu brda. Popeli smo se hiljadu stopa iznad nivoa doline Kašmira. Kako smo se peli sve više i više osećao sam se kao da se zavesa polako diže i razotkriva raskošnu lepotu Kašmira. Izgleda da ste i vi jako uzbuđeni pejzažom ovog mesta.

AURO: Moj osećaj je istovremeno preplavljujući i neizreciv.

MAHARADžA: Šta je u pitanju? Moram to da čujem od vas, moram. (Primiče se Aurobindu.)

AURO: Nisam načinio nikakav napor, pa ipak sam imao iskustvo nečeg tako živog, tako zapanjujućeg.

MAHARADžA: Molim vas, poverite mi se, mladi moj prijatelju!

AURO: To je prazni beskraj! Ne može se opisati rečima. Siguran sam da će ovo iskustvo ostaviti trajan utisak na moj um.

MAHARADžA: Kako ste vi čudesni! Vi imate duhovna iskustva tek gledajući lepotu krajolika. Usput, znate li zabavnu priču o ovom brdu?

AURO: Ne znam. Želeo bih da je čujem.

MAHARADžA: Priča kaže da je, tokom perioda u svom životu kad je stalno putovao, veliki vedandista, Šankaračarja, sa nekim svojim učenicima posetio Kašmir. Neko vreme su odseli na ovom brdu, i tom prilikom je ovaj Šivin hram prvi put postavljen. Od tad je ovo brdo poznato kao Šankaračarja Brdo.

AURO: A šta je sa zabavnim delom?

MAHARADžA: Ah, strpite se, dolazim do poente. Rekao sam vam da je Šankara došao ovamo sa svojim učenicima. Ubrzo su potrošili zalihe. Ali niko iz okolnih sela se nije pojavio da im pruži gostoprimstvo. Nakon par dana nekoliko pandita je došlo da se sretnu sa njima. Šankarini učenici su ze razbesneli. Rekli su panditima: "Zar vas nije sramota vaše ravnodušnosti? Zar toliko ne znate za uputstva iz Svetih spisa o gostoprimstvu prema gostima? Da li vas je uopšte zanimalo da smo bez hrane već nekoliko dana?" Panditi se nisu ustručavali da se brane i zapitali su: "Kako ste, pobogu, mogli od nas da očekujete da mi to znamo?" Onda su se okrenuli Šankari i rekli da da je on imao bilo kakvu duhovnu moć lako je mogao da nahrani svoje učenike. Na to je Šankara rekao: "Ja ne verujem u Šakti. Svet je iluzija." Panditi su povikali: "Ne, nikad, svet je stvaran. On je sušta Stvarnost. Svet nije ni iluzija ni halucinacija."

AURO: Panditi su u pravu, apsolutno u pravu.

MAHARADžA: Ah, ali dajte da dovršim priču. Došao sam do kraja. Počinje čudo. Jedan od pandita je prizvao Boginju pevajući neke mantre i položio desni dlan na tlo. Gle, mlazovi vode počeli su da izbijaju tačno ispod tog mesta. Siroti Šankara je morao da prizna postojanje Šakti.

AURO: Ja u potpunosti verujem u moć takvih mantri.

MAHARADžA: Ja takođe.

Čin IV, Scena 2

(Kalkuta. Kuća u Grey ulici. Mrinalini Devi čita naglas pismo koje je upravo dobila od Aurobinda.)
"Najdraža Mrinalini,
  [...] Možda si do sada otkrila da je onaj s čijom je sudbinom povezana tvoja vrlo čudna vrsta osobe. Moje nije mentalno gledište, cilj života i domen delovanja koji većina ljudi u ovom društvu ima trenutno. Ono je sasvim drugačije po svakom pitanju, ono je neuobičajeno. Možda znaš kojim imenom većina ljudi naziva izuzetne ideje, neobične postupke, neuobičajeno visoke težnje. Oni etiketiraju te stvari kao ludilo, ali ako lud čovek uspe na polju delovanja onda umesto da ga zovu ludakom zovu ga velikim čovekom, genijem."

MRINALINI (Govoreći za sebe): Potpuno se slažem s tobom, Gospodaru moj. Sigurna sam da će tvoji napori biti krunisani uspehom.

(Nastavlja da čita.)

"... moja je čvrsta vera da koju god vrlinu, talenat, više obrazovanje i znanje i blago da mi je Bog dao, da to pripada Njemu."

MRINALINI: O, Milostivi Bože, Tvoja Milost ne zna za granice. Klanjam Ti se svim srcem i dušom što si mi dao muža kojem nema ravnog na Zemlji.

(Nastavlja da čita.)

"... Znam da imam snagu da uzdignem ovu palu rasu; to nije fizička snaga, neću se boriti mačem ili pištoljem, već koristeći moć znanja. Moć ratnika nije jedina vrsta sile, takođe postoji moć Bramana koja je zasnovana na znanju. To nije novo osećanje u meni, to nije skorog porekla, ja sam rođen s tim, to mi je u srži, Bog me je poslao na Zemlju da dovršim ovu veliku misiju."

(Ona je ushićena od radosti i skoči.)

MRINALINI: Znam, znam, ti nisi obično ljudsko biće. Ti si Bogolik čovek. Tvoja velika misija mora da uspe.

(Nastavlja.)

"... Treba uvek da Mu nudiš ovu molitvu: 'Neka ne stanem na put muževljevom životu i njegovim idealima i njegovoj stazi do realizacije Boga; neka postanem njegov pomoćnik i njegov instrument. Hoćeš li to učiniti?"

MRINALINI: Gospodaru moj, ne mogu da verujem svojim očima. Kako si mogao i da zamisliš da bih mogla stati na put tvom životu i tvojim idealima i tvojoj stazi realizacije Boga? Meni nema postojanja bez tebe. Potpuno sam tvoja, iznutra i spolja.

Čin IV, Scena 3

(Baroda. Maharadža i Sestra Nivedita.)

NIVEDITA: Maharadža, nužda me tera da tražim vašu pomoć.

MAHARADžA: Da, ja sam ti na usluzi, ako je to moguće.

NIVEDITA: Snažno osećam da će revolucionarni pokret biti znatno delotvorniji ako bi ste mu vi pridodali svoju moćnu aktivnu podršku.

MAHARADžA: Moju pomoć! Blagi Bože! Siguran sam da nisam ni od kakve koristi za pokret. Meni nedostaje duh revolucije. Ali to ne znači da ne želim slobodu. Nivedita, ti si duhovna ćerka Svami Vivekanande. Ti si ispunjena njegovom nesalomivom Voljom. Indija je ponosna što te ima.

NIVEDITA: Molim vas, Maharadža, nemojte me uzdizati u nebesa. Volja moga Učitelja je ono što me je dovelo u Indiju, zemlju mog srca i duše. Ono što sam ja uradila za Indiju je ništa, a ono što bih mogla uraditi može ispasti ništa. To što sam mogla da posvetim svoj život, moje sve da bih služila našoj Baratmati je izvor velike radosti za mene.

MAHARADžA: Nivedita, Svamiđijeva Nivedita! Zaista si Nivedita, dar, celoj zemlji. Sada, ti želiš moju pomoć u svom revolucionarnom radu. Molim te daj mi neko vreme da se odlučim. Voleo bih da porazgovaram o tome sa Arvind Babuom.

NIVEDITA: Mislite, Aurobindom. Sigurna sam da će on izvršiti pritisak na vas da se priključite i pomognete revolucionarnom pokretu. On sam će se ubrzo baciti u vrtlog Narodnog Pokreta za Nezavisnost Indije i stati na čelo borbe.

MAHARADžA: Moj Arvind! Ostaviće me! Bio sam sasvim u mraku po pitanju toga. Avaj, snaći će ga nepotrebna žalost. Moram smesta da se nađem s njim.

Čin IV, Scena 4

(Baroda. Šri Aurobindov stan. Jutro. Šri Aurobindo i dalje u krevetu. Ulazi Barin u kaljavoj i odrpanoj odeći.)

AURO: Ko je tamo?

BARIN: Seđda, to sam ja, Barin.

AURO: O, pobogu, kako si dospeo u takvo stanje? Idi u kupatilo i operi se.

BARIN: Seđda, došao sam…

AURO: E, stvarno si nemoguć. Idi pravac u kupatilo. Slušaću te posle.

(Izlazi Barin. Šri Aurobindo sedne na krevet. Ulazi Sarođini, njegova sestra.)

SARO: Seđda, Bari je došao. Je l' te sreo? Gde je otišao?

AURO: U kupatilu je.

SARO: Bari je vrlo nadahnut. Sigurna sam da će učiniti puno za zemlju. Ali, Seđda, on uopšte nije fin u svom ophođenju prema meni.

AURO: Ali ja sam fin prema tebi. Zar nisam?

SARO: Znam, beskorisno je reći tebi bilo šta protiv bilo koga. Ti naprosto to shvataš olako. I nikad ne shvataš da me tvoja ravnodušnost duboko povređuje.

(Ulazi Barin, čist i uredan.)

AURO: Bari, Saro se žestoko žali na tebe.

BARIN: Didine žalbe! Ima li ona ikoga na svetu koga voli više od mene?

SARO: Vrlo si ti pametan. Pravo da ti kažem, mrzim te zbog tvog grubog ponašanja.

BARIN: Didi, možeš da mrziš Sđ. Barindu Kumar Goša. Ali da mrziš svog najmlađeg brata Barija je izvan tvog dometa. Seđda, da li veruješ da ona gleda na mene sa visine?

AURO: Ne mogu da tako mislim. Saro, žao mi je što si izgubila od Barija. I verujem da će tvoja predaja biti potpuna ako mu daš šolju čaja i vruću tortu.

(Ulazi Mrinalini Devi sa čajem i slatkišima.)

SARO: (Uzbuđeno) Ah, Baudi, došla si da me spaseš. Ova dva brata me naprosto muče.

(Mrinalini Devi se osmehne.)

BARIN: Sad, Didi, dozvoli mi da ozbiljno porazgovaram sa Seđdom.

SARO: Ko ti brani? Ali, pazi, ni Baudi ni ja nećemo izlaziti iz sobe.

BARIN: Ne smeta. Seđda, ti si taj koji si u mene udahnuo revolucionarni duh. Sad mi moraš reći kako da počnem sa revolucionarnim radom. Ne mogu da trpim odlaganje.

AURO: I ne moraš. Taj povoljni trenutak je skoro došao.

Čin IV, Scena 5

(Veče. Barin, sa nekim od svojih prijatelja, eksperimentiše sa Planšetom. Aurobindo pažljivo posmatra. Oni prizivaju duh Ramakrišne. Planšeta se pomera.)

BARIN: Takur, Takur, kroz tvoju beskrajnu dobrotu pojavio si se pred nama. Molim te, reci da li će naš pokret za slobodu imati uspeha ili ne.

(Ramakrišnin duh ćuti.)

BARIN: Takur, molimo te, daj nam tvoj savet. Poslušaćemo te.

(Ramakrišna i dalje ćuti.)

BARIN: Izgleda da si nezadovoljan nama. Mi smo bespomoćna, slepa ljudska bića. Pokaži nam put da ispunimo svoj ideal.

(Planšeta ispisuje rečenicu: Mandir gado, mandir gado [Pravite hramove, pravite hramove]. Duh nestaje.)

BARIN: Seđda, Ramakrišna je napokon rekao: Mandir gado, mandir gado. Šta to označava?

AURO: Verujem da Ramakrišna Paramahansa želi da uspostavimo hramove u svojim srcima.

BARIN: Zbog čega?

AURO: Barin ima veru u Ramakrišnu, On je bio najdraže dete Mahakali. On je bio Bog ispoljen kao ljudsko biće. Mi ćemo u godinama koje dolaze shvatiti značaj toga da se prave hramovi u najvećim dubinama naših srca.

Čin IV, Scena 6

(Šri Aurobindova odaja. Šri Aurobindo i Barin.)

BARIN: Seđda, danas moraš da mi kažeš kada treba da počnem svoj revolucionarni rad.

AURO: Bari, sutra možeš da kreneš za Kalkutu. Pomagaćeš \atin Banerđiju tamo u njegovom radu. Zamolio sam njega da radi među odraslima i obrazovanima. Ti i Abinaš Batačarija ćete raditi među studentima.

BARIN: Seđda, ako bude bilo ma kakvog neslaganja između \atina i mene…

AURO: Ne, Bari, ne smeš nikad razmišljati o takvoj obeshrabrujućoj stvari. Ja sam tu iza svih vas. Ne boj se. I ja ću, takođe, uskoro doći da vam se svima pridružim.

BARIN: Seđda, ima samo jedan vođa u Indiji pred kojim mogu da se poklnom. Ti znaš ko je on. Ti si taj koji je istovremeno moj vodič i jedina nada Indije.

Čin IV, Scena 7

(Patkar i jedan njegov prijatelj. Obojica su Aurobindovi učenici.)

PRIJATELJ: Patkar, povremeno vidim da posećuješ mesto gde živi naš Profesor Arvind Goš. Smatram da si mu jako drag.

PATKAR: Kao da sam samo ja drag njemu, a ne i on meni!

PRIJATELJ: Ko kaže da ti nije drag? Drag ti je; uz to, ti mu se i veoma diviš.

PATKAR: Dragi moj prijatelju, u pravu si. Ja sam sav divljenje prema njemu!

PRIJATELJ: Patkar, molim te pričaj mi nešto o Profesoru.

PATKAR: Dobro dođe mome srcu da pričam ljudima o njegovim visokim kvalitetima. Ispričaću ti jedan događaj koji se zapravo desio juče. Bio sam kod njega. On je bio duboko upijen u studije. Velika suma novca je stajala u poslužavniku na njegovom stolu. Tako da nisam mogao a da ga ne pitam zašto svoj novac drži tako. Profesor je rekao: "Pa, to je dokaz da živimo među čestitim i dobrim ljudima.""Ali, vi nikada ne vodite račun koji bi mogao potvrditi čestitost ljudi oko vas?", pitao sam ga. Nasmejanog lica, on reče: "Bog je taj koji vodi račun umesto mene. On mi daje onoliko koliko želim, a ostatak zadržava za Sebe. U svakom slučaju, On me ne drži u oskudici, zašto bih onda brinuo?" Možeš li da zamisliš takvu živu veru u Boga i u Njegovo stalno prisustvo? Na moju žalost, on odlazi za Bengal uskoro, i ne očekuje se da će se vraćati.

PRIJATELJ: Stvarno?

PATKAR: Sad kad se dogodila podela Bengala on oseća njen poziv i ide da je spasi. On će svakako upaliti vatru u umovima omladine Bengala i promeniti situaciju. Videli smo građu od koje je sačinjen, skrivena vatra! Zar ne misliš tako?

PRIJATELJ: Sasvim se slažem sa tobom Osećam da će se njegova vatra proširiti izvan Bengala do svakog dela njegove voljene zemlje.

Čin V, Scena 1

(Aurobindo dolazi u Bengal koji je rascepkan i ojađen. Aurobindo i Majka Bengal.)

MAJKA BENGAL: Dete moje, došao si mi u trenutku moje krajnje nevolje. Vidi u kakvom sam stanju. Koliko dugo ćeš trpeti da bauljam po prašini ovako?

AURO: Majko, pogledaj u moje srce koje krvari. Ubod u tvoje srce je ubod u srce svakog od nas, tvoje dece. Rešeni smo da više ne dopustimo tebi, našoj moćnoj Majci, da ležiš ničice i iseckana. Naš prvi zadatak će biti da te vratimo na tvoj pravi položaj, čitavu i jaku, i da istovremeno krenemo sa vrhovnim naporom da te oslobodimo zauvek iz tvog ropskog položaja. Vatra koju ćemo upaliti ovde proširiće se čitavim svetom. Trenutno će naša ljubav prema tebi biti vatrena ljubav; biće vatre svuda dok crne sile koje su navalile na našu Barat Matu ne budu gomila pepela, a njeno blago lice zasija svetlošću slobode. Mi stojimo zavetovavši se da to uradimo ili da budemo savladani. Ako naši napori budu krunisani uspehom, jedino tada ćemo otpočeti naš drugi zadatak – zadatak duhovnog oslobođenja naših sestara i braće kod kuće i u inostranstvu. Budi sigurna da ćemo se prvo postarati o tvojoj velikoj potrebi. Nećemo skrenuti ni za pedalj sa naše staze. Blagoslovi nas, O, Majko.

MAJKA BENGAL: Tvoje reči su vredne velike duše u tebi koja ih izgovara. Tvoja Majka će biti sa tobom u svako vreme. Majka Indija očekuje od svoje dece u Bengalu da ustanu i uhvate se za ruke sa njenom decom svud od severa do juga, od istoka do zapada. Da da Bog uspeh tebi i tvojim sestrama i braći u velikoj žrtvi koju ste preuzeli.

Čin V, Scena 2

(Dom P. Mitera, advokata, Aurobindo i Barin. Đatin Banerđi, kome je Aurobindo pomogao da dospe u armiju Barode radi vojne obuke.)

P. MITER: Aurobindo Babu, Barin i Đatin su dali sve od sebe da organizuju omladince. Ali u poslednje vreme bilo je oštrih razlika u mišljenju između njih dvojice. Barin se razlikuje od Đatinovog principa vojne discipline po pitanju mladića koji će se, on kaže, bolje pokazati kroz ljubav i saosećanje nego kroz podvrgavanje vojničkom režimu. On se boji da bi stroga disciplina mogla da uplaši i otera one nežnije. Đatin insistira na vojničkoj disciplini kao na suštinskoj za efikasnu osnovu naše organizacije. Dok se ta dva viđenja ne usklade neće biti napretka u radu. Ti sada moraš da uradiš ono što je neophodno.

AURO: Obojica su u pravu, svako sa svoje tačke gledišta. (Gledajući Đatina) Ti i Barin ste toliko žrtvovali za Majku. Duh žrtvovanja i samoprilagođavanja mora da rukovodi vašim postupcima. Pre svega, neka bude ljubavi i saosećanja u postupanju sa novim regrutima. Onda neka budu nadahnuti ljubavlju prema zemlji da žrtvuju svoje živote. Jednom kada ta ljubav pusti čvrste korene u njihovim mladalačkim srcima, morate da uvedete vojničku obuku i disciplinu da od njih načinite snažne, poslušne instrumente. Đatin, svakako možeš da sarađuješ sa Barinom i Barin sa tobom kroz sledeće neophodne stadijume. Zar se ne slažete oko toga?

BARIN i ĐATIN: (Jednoglasno) Svakako da je to najbolji put.

Čin V, Scena 3

(Bengalski Narodni Koledž. Čas direktora Aurobindo Goša iz engleskog. Razred počinje sa recitovanjem "Bande Mataram" u horu. Među zvaničnicima Raš Behari Goš, G-din Gurudas Banerđi i Nagendra Nat Guha slučajno to čuju iz daleka. Nakon što se recitivanje završilo svi sedaju na svoja mesta; jedan student ustane.)

STUDENT: Gospodine, mogu li da vam postavim jedno pitanje koje nije vezano za našu lekciju?

AURO: Da, možeš. Ne smeta.

STUDENT: Gospodine, mi se osećamo nadahnutim kada vi govorite o renesansi Indije. Ali kada se okrenemo njenim nedostacima pogled nam sasvim pomrači sumnja.

AURO: Pa, moj mladiću, da li sa mnom veruješ da je duh nacionalizma koji sada pokreće srca i duše naših zemljaka dar od Božanskog? Da li veruješ da je Božansko Lično naš Vođa?

RAZRED U JEDNOM GLASU: Da, gospodine, mi verujemo.

AURO: Onda mi verujte da će koji god nedostaci da stoje Indiji na putu biti odneti Njegovom Silom. Nacija se diže i nastaviće da se diže, možda povremeno uz uspone i padove, do beskrajnih visina. Ako ne uspe, biće sramni neuspeh i na kraju će biti istrebljena. Ali ne bojte se nečeg takvog. Indija se diže da obavi Božju Volju, da da Njegovu Poruku svetu, da pomogne čovečanstvu da izađe iz svoje tame u svoju urođenu božanskost. Odbacite sumnju. Budite iskreni u svojoj nepokolobljivoj veri. Ona će vas odvesti do kraja.

Čin V, Scena 4

(Profesor Manomohan Goš u Vladinom Koledžu iz Dake. Profesor engleskog i njegovi studenti. Jedan od studenata ustane.)

STUDENT: Gospodine, danas bi smo želeli da od vas čujemo nešto o vašem mlađem bratu Aurobindu.

MANO: (Stavljajući desnu ruku na grudi) Avaj, a šta je sa mnom, jadnim?

STUDENTI U HORU: život Aurobindo Goša je život ogromne žrtve.

MANO: Kao da je moj život život pukog uživanja! Da li bi vas ikad zanimalo da sam nekad ja koračao u korak sa Lorensom Binjonom i Oskarom Vajldom? Biće vam veliko iznenađenja ako vam kažem da sam bio na putu da postanem veliki pesnik. Sada mi je to sve samo san. Došao sam u Indiju da ponudim svoje pesničko nadahnuće njoj. Što je vrlo čudno, ona ga nije prepoznala.

STUDENTI: Ali mi, vaši studenti, smo prepoznali vaše pesničko nadahnuće.

MANO: Jeste li? Onda sam spreman da vam kažem nešto o svom mlađem bratu Aurobindu! Znate, on je potpuno odgovoran za neuspeh moje karijere. On je prepreka do mog uspeha. Vlada ne uspeva da proguta njegove vatrene govore. Moj jedini zločin je što sam i ja došao od istih roditelja. Oni možda misle da i u mojoj sobi ima bombi i municije!

(Studenti prasnu u gromoglasan smeh.)

STUDENTI: Gospodine, molimo vas, recite nam nešto lepo o Aurobindu Gošu.

MANO: Pa, momci, istina je veoma sveta stvar. Ja je ne koristim tako često kao vi.

STUDENTI: Ali, zašto?

MANO: Razlog je tako prost. Što je više koristite, to se brže ukvari.

STUDENTI: Radi nas, radi vaših voljenih studenata iskoristite je smesta. MANO: Slušajte, onda. Ne dajem ni pet para za nečiju nevoljnost da se pretplati na moje čvrsto verovanje. Postoje samo dva i po čoveka u Indiji: jedan je Aurobindo i drugi je Barin, a ono pola je Tilak!

Čin V, Scena 5

(Aurobindo, Raš Bihari Goš, G-din Gurudas Banerđi i Nagendra Nat Guha.)

RAŠ BIHARI: Aurobindo Babu, molim vas nemojte me pogrešno shvatiti. Mi priznajemo da je nacionalizam neprocenjiva stvar. Ali, propovedati ga na koledžu, verujemo da nije preporučljivo. Vi uvek insistirate na primanju momaka koji su izbačeni iz vladinih institucija na političkoj osnovi. Vi kažete da su oni upravo onakva vrsta građe kakvu želite za ovaj koledž. Šta više, to uopšte nije bezbedno. Vlada je već počela da sa podozrenjem gleda na naš koledž.

AURO: (Nakon što duboko uzdahne) Mislim da naš koledž mora da ima svoj sopstveni ideal. Da li će vam biti drago da sledi druge koledže in toto ?(u totalu, prim. prev.)

GURUDAS: Ne uopšte. Ali stvar je u tome da ako studenti budu obraćali više pažnje na politiku i nacionalizam nego na svoje studije, onda će njihove studije otići bestraga.

AURO: Ja ne mislim da politika i nacionalizam stoje kao prepreka njihovoj mentalnoj kulturi. Čovek mora da obožava svoju materinsku zemlju prvo. Puka mentalna informacija nije ni od kakve koristi. Verujem da onaj koji nema ljubavi za svoju zemlju nije ništa bolji od iškolovane budale, mada može biti bogat mentalnim postignućima.

GURUDAS: Moram da kažem da ste veoma ispred svog doba. Nacionalizam, politika i mentalna kultura – to troje ne mogu ići zajedno.

AURO: Žao mi je, ali ne mogu da podelim mišljenje s vama. Ime našeg koledža je Narodni Koledž Bengala. Zar neće biti negiranje raison d'être (razloga postojanja, prim. prev.) koledža ako se bude držao podalje od nacionalizma?

NAGENDRA: Aurobindo Babu, vi ste uvek zapaženi po svojoj jasnoći misli i izraza, dubini razumevanja i lakoći s kojom teško shvatljive stvari činite razumljivim. Duboko sam uveren da će vaš uzvišeni duh nacionalizma ispuniti zemlju moćnim idealizmom koji će izgraditi našu naciju. Ali naš koledž je druga stvar…

Čin V, Scena 6

(22. avgust 1907. Narodni Koledž Bengala. Ostavka Aurobinda na mesto direktora koledža. Njegovi voljeni studenti traže od njega nekoliko reči saveta. Lica su im preplavljena tugom zbog njegove ostavke. On je obilato okićen vencima od strane studenata.)

AUROBINDO: Rečeno mi je da želite da vam prenesem par reči saveta. Ali ovih dana osećam da mladi mogu često dati bolji savet nego što mi stariji možemo da damo.7

(Jedan od studenata ustane.)

STUDENT: Izvinite, gospodine. Ako je tako, oni govore iz nadahnuća dobijenog od vrsnih vođa poput vas. (Glasno odobravanje.)

AURO: Kada smo osnovali ovaj koledž i ostavili druga zanimanja, druge prilike u životu, da bi smo posvetili svoje živote ovoj ustanovi, tako smo uradili zato što smo se nadali da u njoj vidimo temelj, jezgro nacije, nove Indije koja će započeti svoju karijeru nakon ove noći tuge i nevolje, onog dana slave i veličine kad Indija bude radila za svet. (Gromoglasan aplauz.)… Kada se budem vratio želeo bih da vidim da neki od vas postanu bogati, bogati ne radi vas samih, već da možete da obogatite Majku svojim bogatstvom. želeo bih da vidim da neki od vas postanu veliki, veliki ne radi vas samih, ne da bi ste udovoljili svojoj sopstvenoj taštini, već veliki da bi ste učinili Indiju velikom, da joj omogućite da stoji uspravne glave među zemaljskim nacijama, kao što je i činila u davnim danima kad se svet okretao njoj radi svetlosti. Čak i oni koji ostanu siromašni i u tami, želim da vidim njihovo sušto siromaštvo i tamu posvećene materinskoj zemlji… Radite da bi ona prosperirala. Patite da bi ona mogla da se raduje.

(Nekoliko ponovljenih povika Bande Mataram. Kao odgovor jedan od učenika ustane.)

STUDENT: (Glas mu se guši) Reči ne mogu da izraze naša osećanja. Briljantna budućnost naše zemlje koju ste prizvali pred našim umovima se utisnula u naša srca. Mi takođe osećamo da ona može biti ostvarena od strane nas ako imamo vođu vaše veličine da nas vodi. Dajemo vam reč naše duše da ćemo slediti vas, vaš plemeniti ideal, vašu plemenitu žrtvu.

(Glasni povici "Bande Mataram".)


DB 37,2. Šri Aurobindove reči u ovoj sceni su iz njegovog stvarnog govora.

Čin V, Scena 7

(Bipin Pal i Aurobindo.)

PAL: Aurobindo Babu, došao sam vam sa posebnim zahtevom. Znam, nećete reći 'ne', niti ću prihvatiti 'ne' od vas. Bande Mataram je sada postao preveliki teret za mene da ga nosim sam. Potrebna mi je vaša lična pomoć kao pomoćnika urednika. On mora da se uspešno izbori sa brzim rastom nacionalističkog pokreta. Ne mogu da zamislim ni jednu bolju osobu za taj posao od vas. Osim toga, duboko se nadam da će iz vašeg moćnog pera nastaviti da daje potrebnu vrstu hrane kakva treba zemlji iz dana u dan. Sad mi recite 'da'.

AURO: Hvala vam na vašem poverenju u mene, gospodine Pal. Slažem se da preuzmem taj rad, pod uslovom da imam odrešene ruke u tome.

PAL: Svakako će te imati sve u potpunosti na vaš način. To nije poslovni poduhvat. Nema sukoba ideala u partiji. Tako da se ne postavlja pitanje mešanja sa vašim radom.

AURO: Hvala još jednom, gospodine Pal.

PAL: Sad kad Bande Mataram ima vaše čarobno pero siguran sam da Indija više neće biti uspavana nacija.

AURO: A vaš glas poput trube će ostati u tišini? Vaš neprekidni tok rečitosti teče direktno iz vašeg srca i nadahnjuje i osvaja srca naših zemljaka.

PAL: Ah, molim vas, nemojte me dizati u nebesa. Moj glas, u najboljem slučaju možete ga uporediti sa mačem. Ali ko može poreći da je pero moćnije od mača?

AURO: Ako sam ja vas dizao u nebesa, u kakav nad-nebeski eter bi se reklo da ste vi dizali mene?

PAL: Sada, Aurobindo Babu, očekujem da se smesta uhvatimo ruku pod ruku. Rastuća plima nacionalizma ne sme da bude sputana zbog bilo kakvog našeg neuspevanja da budemo dorasli situaciji kako se ona razvija, možda čak i iz trenutka u trenutak.

AURO: Njegov rad obaviće On. Mi smo puki instrumenti. Ali kao instrumenti, mi moramo takođe biti spremni.

PAL: U potpunosti se slažem. Neka vas Majka Indija blagoslovi. Do viđenja. Dođite da se sastanemo večeras u kancelariji Bande Mataram.

AURO: Vrlo dobro.

(Izlazi Pal.)

Čin V, Scena 8

(Bupendra Nat Dut, brat Svami Vivekanande, i Aurobindo.)

BUPEN: Ti znaš da sam optužen za uznemiravanje javnosti zbog dva članka u Sandhya-i. Ali bih želeo da pružim odbranu na sudu.

AURO: Odbranu! Ti, Bupendra Nat Dut, brat nesalomivog Narendra Nat Duta, ćeš pružiti odbranu. Ne, ti to nikako nećeš učiniti. BUPEN: Ali zašto? Mogu li da znam razlog tvog protivljenja?

AURO: To je vrlo jednostavno. Bupen, ne priliči tebi, vatrenom revolucionaru, da priznaš strani sud. Moraš uvek biti spreman da dočekaš proganjanje sa apsolutnom ravnodušnošću. Moraš prihvatiti sve kazne u potpunoj tišini kao tok događaja uzdignute glave i neustrašivog srca. To je duh kakvim moraš biti ispunjen da bi proterao britance iz Indije.

BUPEN: Sada sam uveren, šefe. I smatram sebe kao nešto vredno, jer jer sam od tebe primio zavet revolucionarnog pokreta. Vazda sam u tvojoj službi.

AURO: Bupen, budi siguran, Indija ne može propasti. Naša rasa nikako ne može biti istrebljena. U nama je prebivalište Sanatana Darma-e, Večne Religije. Doći će dan kad će ta naša Religija biti buduća Religija čitavog čovečanstva. Naša misija je da pročistimo varvarstvo iz čovečanstva i da svet učinimo Arijevskim. U tu svrhu Indija prvo mora da prepozna samu sebe. To je nenadmašan rad. Da bi započeo taj posao, Šri Ramakrišna je došao na svet. Njegov najdraži učenik, Naren, išao je kroz vatru i vodu da bi je propovedao širom sveta.

BUPEN: Moram nužno da ostanem dužnik Boga makar za jednu stvar.

AURO: (Prasnuvši u smeh) To je fino. Nisi mnogo dužnik Bogu. Samo za jednu stvar… A šta je to?

BUPEN: To što Bog nije poslao svoje predstavnike – Ramakrišnu, Vivekanandu i Aurobinda – istovremeno. Ramakrišna je odigrao svoju božansku ulogu u tajnosti i napustio je Zemlju. Sada, šefe, ti si stupio na scenu. Siguran sam da ćeš se i ti sresti sa ogromnim uspehom. Da je Bog poslao svu trojicu odjednom, nesumnjivo bih bio užasan gubitnik.

AURO: Kako to misliš?

BUPEN: To ne moram da ti objašnjavam, jer si već pročitao moj um i osetio moje srce.

Čin VI, Scena 1

(Maniktola Vrt. Revolucionari su zaokupljeni dvostrukom aktivnošću: praćenjem časova o Giti i pripremanjem bombi i vežbanjem korišćenja vatrenog oružja. Barin im je vođa. Obučen u oker odeću kao pravi Sanjasin, Upen im objašnjava Gitu. To nije kamuflaža. Oni su podjednako ozbiljni u svom proučavanju Gite kao i u svom revolucionarnom radu.)

BARIN: Nolini, hoćeš li, molim te, da odeš do Seđdine kuće i da ga dovedeš ovamo? Rekao mi je da će doći ovamo da vidi naše aktivnosti.

NOLINI: (Ponos i ushićenje mu obasjaju lice.) Ja, ja da ga dovedem?

BARIN: Da, ti ideš. Znaš, on je u domu Radže Subod Čandra Mulika.

NOLINI: Da, Barinda, odoh ja.

(Izlazi Nolini.)

BARIN: (Okrećući se revolucionarima.) Dakle, danas dolazi Seđda. Nadam se da će biti zadovoljan našim revolucionarnim aktivnostima.

REVOLUCIONARI: Nadamo se. Čak i da ne bude, mi ćemo primiti njegova uputstva i vođstvo. Osim toga, njegovo prisustvo biće za nas nadahnuće.

Čin VI, Scena 2

(Nolinijev prvi kontakt sa Šri Aurobindom. Počastio se vožnjom tramvajem i stiže na Trg Velington, dom Radže Subod Čandra Mulika. Po dolasku obaveštava portira da obavesti gospodina Goša da želi da ga vidi. Tih dana njega nisu zvali Aurobindo, već gospodin Goš. Četiri sata je popodne. Ubrzo zatim ulazi gospodin Goš.)

AUROBINDO: Ko ste vi, molim vas? Odakle dolazite?

NOLINI: Barinda me je poslao da vas povedem u vrt.

AUROBINDO: Recite Barinu da još nisam ručao. Tako da mi je nemoguće da dođem danas. Ići ću neki drugi dan.

(Sa pranamom punim poštovanja Nolini odlazi od Aurobinda. Tih prvih nekoliko reči i dalje su mu vrlo drago sećanje.)

Čin VI, Scena 3

(Kancelarija Bande Mataram. Šjam Šundar, Hemendra Prašad i Biđoj Čaterđi.)

ŠJAM ŠUNDAR: Izgleda mi da što više napisa Aurobindo Babua izlazi iz Bande Mataram, to brže Indija napreduje ka cilju njene slobode.

HEMENDRA PRAŠAD: Prijatelju moj, šteta što samo ograničen krug zna ko stoji iza velikog ideala pokreta Bojkota, Pasivnog Otpora i Narodnog Obrazovanja. Aurobindo ne daje ni dve pare za slavu. On je sav za delovanje.

(Velika povorka prolazi pokraj kancelarije Bande Mataram.Posvećeni dobrovoljci šalju do nebesa svoje nadahnjujuće pokliče Bande Mataram. Peva se pesma za pesmom, ispunjujući atmosferu žarkom ljubavlju prema zemlji.)

BIĐOJ: Naša Đugantar partija više neće delovati u tajnosti. Pogledajte, pogledajte nadimajuću bujicu duša koja obožava zemlju. Njeno buđenje će biti sve žešće i dublje. Daleko od stenja i plićaka naš brod preseca ka otvorenom moru.

Čin VI, Scena 4

(Surat kongres. Umereni, Nacionalisti, Revolucionari i članovi različitih partija. Tilak, Lađpat Rai, Aurobindo, Raš Behari Goš, Surendranat Banerđi i mnoge druge vođe. Divlja galama diže se oko predsedničkih izbora. Napokon oni se dogovore oko svoje glasačke snage. Suren Banerđi, vođa Umerene Partije, ustane.)

SUREN BANERĐI: Predlažem Dr. Raš Behari Goša za predsedavajuće mesto.

TILAK: (Ustajući.) Ja predlažem Lala Laipat Raia za predsedavajuće mesto.

UMERENI: (Obraćajući se Tilaku.) Sedi dole, molimo te sedi dole.

NACIONALISTI: Kako se vi to, momci, usuđujete? Još jedan povik na našeg Tilak Maharadžu i dobićete lekciju kao nikad u životu.

UMERENI: Nemojte da se derete. Vaša sila je u grlu; naša je u rukama.

(Umereni gađaju stolicama i stolovima. I Nacionalisti takođe uzvraćaju njima. U sred ogromne halabuke kreće razmena udaraca.)

TILAK: Proglašavam kongres završenim.

UMERENI: Umukni, ti koji namerno rušiš kongres.

(Mogla se pročitati sa suzdržanog lica Šri Aurobinda njegova gorka misao.)

AUROBINDO: Avaj, je li ovo Indija mojih snova?

(Ulazi policija da ponovo uspostavi mir. U tišini, Tilak, Aurobindo i neki od vođa odlaze s tog mesta.)

Čin VI, Scena 5

(Tilak i Aurobindo sa Nacionalistima i Revolucionarima.)

TILAK: I, tako, Aurobindo Babu, daju mi titulu onog koji namerno ruši kongres.

AUROBINDO: Kako si mogao i da očekuješ išta bolje od takvih budala? Zar bi njih ikad bilo briga za to da znaju da nikom drugom katastrofa nije toliki udarac kao tvom patriotskom srcu? Ti si apsolutno u pravu što ti se ne sviđa džabalebarenje te skupštine. Mene mnogo raduje što si je ti procenio i kao veliku nacionalnu činjenicu i nadao se da od nje načiniš centralnu organizaciju za praktičan rad. Siguran sam da će te pamtiti svi "sve dok se naša materinska zemlja bude ponosila svojom prošlošću i nadala svojoj budućnosti".

TILAK: Avaj, moji sopstveni zemljaci su oni koji puštaju pravu poplavu uvreda na mene. Ali na moju radost tvoja sudbina će biti drukčija. Svi oni koji imaju istinsku ljubav prema zemlji će te zavoleti, diviti se tvojoj velikoj žrtvi i obožavati Proroka u tebi.

Čin VI, Scena 6

(Baroda. Sardar Mađumdarova Vada. Aurobindo u maloj sobi. Ulazi Lele Maharađ. Poklanjajući se pred njim Aurobindo mu pokaže da sedne. Lele sedne i drži pogled fiksiran na Šri Aurobindu.)

AUROBINDO: Treba mi tvoja pomoć u Sadani.

LELE: Vidim u tebi Gjani-Baktu – redak blagoslov. Ali zašto si tako pod teretom misli?

AUROBINDO: Talas za talasom misli. Kako je teško izbeći njihovom naletu!

LELE: Ali tebe uvek smatram za izuzetak. Dođi, hajde da sednemo na pod.

(Sednu.)

LELE: Sedi u meditaciji, ali nemoj da misliš, samo posmatraj svoj um; videćeš misli kako ulaze u njega; pre nego što budu mogle da uđu odbaci ih iz svog uma dok tvoj um ne bude sposoban za potpunu tišinu.

AUROBINDO: Da pokušam.

(On prihvati Leleovu izjavu sa apsolutnom verom i doslovce sprovodi njegova uputstva. Počinje da meditira. Nakon jednog dana sve misli prestanu. Tri dana, tokom kojih uzme malo hrane mehanički sa tanjira, prolaze. Dolazi do pune spoznaje Nirvane. Lele razgovara ponovo sa Aurobindom trećeg dana.)

LELE: Čudesno! Ono što sam želeo od tebe uradio si za tri dana. Trebalo mi je šest dugih godina da umirim svoj um. Pa čak i tako, ono što si ti postigao izgleda da je nešto mnogo prostranije nego što sam očekivao. Ne mogu da u potpunosti proniknem u taj izgled na tvom licu…

(Aurobindo je u dubokoj tišini.)

Čin VI, Scena 7

(Bombaj. Nakon svog obraćanja na skupu u Bombajskoj Narodnoj Uniji, Aurobindo se vraća u dom jednog svog prijatelja. Stojeći na balkonu gleda grad.)

AUROBINDO: Vidim čitavu vrevu Bombaja kao sliku u bioskopu, svu nestvarnu i u senkama. Čitav materijalni svet je sasvim nesupstancijalan, šupalj. Sve otkad sam imao iskustvo praznog stanja Nirvane jedino tihi Beskraj je za mene postao stvaran.

(Ulazi Lele.)

AUROBINDO: (Načinivši poklon glavom.) Potpun uspeh. Načinio sam potpunu prazninu od svog uma i sledio tvoja uputstva doslovce nakon mog Namaskara pred publikom. Ubrzo, jedan glas iz mene je počeo da govori. Smesta su se začuli gromoglasni povici odobravanja.

LELE: Arvind, bio sam potpuno svestan toga. Tvoj unutrašnji Vodič je govorio kroz tebe.

AUROBINDO: Upravo tako, Lele Maharađ. Pre nego što sam dobio tvoje uveravanje puno sam strepeo. Čak ni jedna korisna misao mi nije padala na pamet. Kako sam mogao da se konstruktivno obratim velikom skupu? Ali sve je na kraju ispalo čudesno dobro. Lele Maharađ, ti možeš da mi pročitaš srce i da vidiš koliko sam ti zahvalan.

LELE: A u svom srcu ja sam duboko ponosan na tebe.

Čin VI, Scena 8

(Kalkuta. Aurobindov dom. Aurobindo i Sudir Sarkar, mladi revolucionar i veliki poštovalac Aurobinda, živi kao član njegove porodice.)

AUROBINDO: Je l' možeš da učiniš jednu stvar za mene?

SUDIR: Svakako. Molim vas, recite šta.

AUROBINDO: Odnesi ovu poruku Sundari Mahan Dasu. Samo je pročitaj.

SUDIR: (Čita naglas) "Kurir je moj prijatelj, Sudir. Molim te, daj mu svoje mišljenje usmeno ili napismeno." (Okrećući se ka Aurobindu) Ja nisam ravan vama. Kako bih, pobogu, ja ikako mogao da budem nazvan vašim prijateljem? Po znanju, po pameti, po uzrastu – po čemu sam ja vama ravan?

AUROBINDO: Zašto ti ne bi mogo da budeš moj prijatelj? Ti voliš zemlju, ja takođe. Naš ideal je jedan. Tako da smo mi prijatelji.

(Mladi Sudir stiče prvi ukus poniznosti velikih i njegovo divljenje prema Aurobindu raste stostruko.)

Čin VI, Scena 9

(Brdo Digirija, Đesidih. Pet vrhunskih revolucionara: Barindra Kumar Goš, Ulaskar Dut, Nolini Kanta Gupta, Prafula Kumar Čakravarti i Bibuti Busan Sarker. Nolini Kanta, koji je nosio tempiranu bombu celim putem u maramici, dodaje je Prafuli. Prafula zauzima položaj iza strme stene koja gleda na padinu. Ulaskar stoji kraj njega. Barin i Bibuti zauzimaju položaj na dve strane. Nolini je malo dalje na drvetu da bi imao potpun pregled. Očekivalo se da eksplodira nakon što dotakne tle. Ali njen let kroz vazduh izaziva zaglušujuću eksploziju, raštrkavajući šrapnele. Radosan glas dolazi sa drveta: "Uspešno! Uspešno!" Sledećeg trenutka turobna tišina. Ozarena lica se smrače. Svi se skupe oko ispružene figure Prafule. Njegova lobanja je naprsla i siva materija ističe.)

BARIN: Sve je gotovo. Nema više nade.

(Bilo kakva vrsta kremiranja, sahranjivanja ili prekrivanja tela apsolutno ne dolazi u obzir.)

BARIN: Prva žrtva u našoj prvoj bici. Neka ostane tako kako je. Naš sledeći pokret je naš trenutni povratak.

(Tuga mladog Nolinija prekine tišinu.)

NOLINI: Došli smo petorica, odlazimo četvorica.

BARIN: (Odsečno Noliniju) Nolini, bez sentimentalnosti, molim te.

Čin VII, Scena 1

(4. maj 1908. Aurobindov dom – ulica Grey 48, Kalkuta. Aurobindo spava. Pet sati je ujutro. Sarođini uleće u Aurobindovu sobu.)

SAROĐINI: (Budeći Aurobinda) Seđda, Seđda! Policija! Policija!

(Aurobindo ustane. Ulazi policijski načelnik Krigan i njegova pratnja.)

KRIGAN: Da li ste vi gospodin Aurobindo Goš?

AUROBINDO: Da.

KRIGAN: (Pokazujući policajcima) Stavite mu lisice i vežite ga, prevrnite celu kuću. (Okrećući se Aurobindu) Kažu da ste akademski građanin. Zar vam nije ispod časti da spavate u ovakvoj sobici, bez nameštaja?

AUROBINDO: Ja sam siromašan, i živim siromašnim životom.

KRIGAN: (Iz sveg glasa) Onda ste sve ovo učinili da bi ste se obogatili? Sada osetite posledice. (Policiji) Čekajte, vraćam se.

(Izlazi Krigan.)

AUROBINDO: (Za sebe) Siroti tupavi englezu, kako ti možeš da ceniš vrednosti samonametnutog siromaštva i samoposvećenosti, stvari koje se tiču nečije materinske zemlje?

(Ulazi Krišna Kumar Mitra, urednik Sanđibanija, ujak Aurobindov i advokat Bupen Boze. Njegov ujak ne može da obuzda suze.)

BUPEN: (Obraćajući se Kriganu) Nemate ovlašćenje da se tako ophodite prema Aurobindu. Skinite lisice i konopac.

(Krigan naređuje da se uklone lisice i kanap.)

Čin VII, Scena 2

(Centralni zatvor u Aliporu. Samica 2 sa 3 sa malim dvorištem ispred. Aurobindo u kontemplaciji. Stub plave Svetlosti odozgo silazi i obasjava njegovu ćeliju. Bogolika figura izranja iz Svetlosti.)

FIGURA: Kako ti se čini tvoj zatvorski život ovde?

AUROBINDO: To za mene nije zatvor. To je moj Jogašram.

FIGURA: Jogašram?

AUROBINDO: Apsolutno.

FIGURA: Tvoji neprijatelji su te strpali ovde.

AUROBINDO: Naporno sam se trudio da ugledam Narajana unutar sebe kao Prijatelja, Učitelja ili Proviđenje, ali nisam mogao. Porodične veze, privrženost radu i veliki broj drugih stvari stajali su kao zid između Njega i mene. Sada su oni koje nazivaš mojim neprijateljima odlučno prekinuli te vezanosti i ščepali me kao sa sidrišta i stavili me ovde u ovu sjajnu izolaciju gde mogu, sasvim neometan, da ronim u svoje dubine i da vidim mog Gospoda, mog Prijatelja, Mog Čuvara, Mog Vodiča, mog Sve-u-svemu licem u lice. Eto zašto nalazim u ovoj usamljenoj ćeliji moju dragocenu samoću radi sjedinjenja sa Sopstvom moga sopstva. On mi je dao brižljivu porodicu, rodbinu koja me voli, prijatelje, dobronamernike, obožavaoce kojima se ne zna broj, ali više od bilo kog među njima, više od svih njih zajedno, moji takozvani neprijatelji su mi učinili najveće dobro. Oni više nisu moji neprijatelji. Oni su najbolji među mojim prijateljima. A ovo nije jedini primer. To je jedan od mnogih. Otud, kažem, ja neprijatelja nemam.

Čin VII, Scena 3

(Izjava Barindre Kumar Goša pred L. Birlijem, tužiocem prve klase u Aliporu.)

BIRLI: Da li želite da date izjavu preda mnom?

BARIN: Da.

BIRLI: Da li shvatate da će vaša izjava data pred tužiocem biti dostupna kao dokaz protiv vas?

BARIN: Da.

BIRLI: Da li svoju izjavu dajete dobrovoljno ili je na vas načinjen nekakav pritisak da je date?

BARIN: Ona je u potpunosti dobrovoljna.

BIRLI: Hoćete li mi reći ono što imate da kažete?

BARIN: Šta god da sam imao da kažem rekao sam u pisanoj izjavi.

BIRLI: Da li bi vam smetalo da date tu izjavu i preda mnom ovde?

BARIN: Da li da počnem od samog početka?

BIRLI: Da… Kada ste uhapšeni?

BARIN: Prekjuče, rano izjutra.

BIRLI: Gde?

BARIN: U Muraripukur Put 32.

BIRLI: Ko je još bio tamo?

BARIN: Ulaskar Dut, Upendra Nat Banerđi, Indra Busan Rai, Bibuti Busan Sarkar, Pareš Čandra Malik, Nolini Kanta Gupta, Kunđa Lal Saha, Saćindra Nat Sen, Purna Čandra Sen, Hemendra Nat Goš, Sisir Kumar Goš, Biđoj Kanta Nag i drugi. Molim vas, zapišite moj motiv za otkrivanje ovih imena. Naša grupa je bila podeljena po pitanju otkrivanja ovih imena. Neki su mislili da će poricati sve i preuzeti posledice ali sam ih ubedio sve da daju pisane i usmene izjave inspektoru Ramsadaj Mukerđiju jer verujem da čim je grupa otkrivena, bilo je najbolje ne raditi ništa više u zemlji i zato što treba da spasemo nedužne.


DB 51,2. B.C. Čaterđi, Alipore bombaška afera suđenje.

Čin VII, Scena 4

(Zaseda sud gospodina Bičkrofta. Pre postrojavanja za prepoznavanje Sudir Sarkar, okrivljeni, šapuće Nolini Kanta Gupti da će u postrojavanju on da pozira kao neko ko se boji da ga ne prepoznaju, dok Nolini, stvarni okrivljeni, u vezi sa Đešidih bombaškom aferom, treba da stoji sasvim nezainteresovano. Okrivljeni su izvedeni na otvoreno i poređani u vrstu pred tužiocem gospodinom Erdli Nortonom. Svedoci optužbe se dovode jedan po jedan. Ulazi prvi svedok.)

NORTON: (Pitajući prvog svedoka) Da li ste videli ikoga od njih?

PRVI SVEDOK: Da, jesam.

NORTON: (Radosno) Pokažite prstom na njih.

(Svedok polako prolazi pored vrste, pokazuje na jednog ili dvojicu, a onda se povlači. Ulazi drugi svedok.)

NORTON: (Drugom svedoku, radniku železnice zaduženom za signalizaciju u Đešidih železničkoj Stanici od koga se očekuje da prepozna osobe uključene u taj lokalni događaj.) Pogledajte ove ljude. Pokažite prstom na one koje ste videli na prelazu dok su išli na Digirija Brdo.

(Svedok prolazi pored okrivljenih uključujući i Nolinija. I nasamaren njegovim prostudiranim kretnjama, svedok se zadrži na Sudiru kao krivcu u sred provale smeha od strane prisutnih i okrivljenih. Ulazi treći svedok.)

NORTON: (Trećem svedoku) Koga među ovima ste videli?

SVEDOK: Ja ne znam ništa, ja ne znam nikoga od njih. Niti znam zašto me je policija dovela ovamo.

(Bura smeha od strane okrivljenih i prisutnih.)

Čin VII, Scena 5

(Aliporski zatvor. Aurobindo u svojoj ćeliji.)

AUROBINDO: Desetodnevni post, sa spavanjem jednom u tri noći, nije me ostavio ni trunčicu slabijim, pre bih rekao da osećam veću energiju. Sada je vreme za siršasanu. (Izvede stoj na glavi.) (Ulazi Endrju Frejzer, poručnik zapovednik, Bengal, sa svojim ađutantom. Iznenađen je što vidi jogički položaj balansiranja tela na glavi.)

FREJZER: Šta je sve ovo, gospodine Goš? (Nema odgovora.)

FREJZER: Gospodine Goš! (Nema odgovora.)

AĐUTANT: On vežba Jogu.

FREJZER: Šta je Joga?

AĐUTANT: To je proces viđenja Boga.

FREJZER: Ćaknuto! Čiste besmislice.

(Izlaze Frejzer i njegov ađutant. Aurobindo sedi opušten. Ulazi škotski narednik.)

NAREDNIK: (Hvalisavim tonom) Dakle, Arabinda, napokon si uhvaćen.

AUROBINDO: Pa ipak ću uteći.

(Ulazi zatvorski lekar gospodin Deli.)

DELI: Boli me kad vas vidim osuđene samo na ovu samicu. Vrhovni nadzornik zatvora je bio ljubazan da usliši moj zahtev. Dopustio vam je da možete da izađete u šetnju na otvorenom dvorištu.

AUROBINDO: (Osmehujući se) Hvala vam obojici.

Čin VII, Scena 6

(Aurobindo u svojoj ćeliji. Rano izjutra.)

AUROBINDO: Pitam se odakle li dolazi ovaj miomiris. Nema nikakvog cveta u blizini, čak ni daška vetra.

(Glas se začuje iz tišine.)

GLAS: Ja sam Vivekananda. želim da razgovaram sa tobom o delovanjima svesti iznad uma.

AUROBINDO: Iznad uma?

GLAS: Da. Ja lično nisam imao pojma o takvim delovanjima dok sam bio u telu. Sada ga imam i pomoći ću ti oko njega. Radi toga ću te posećivati svakog dana oko dve nedelje.

AUROBINDO: Verujem da će ova delovanja voditi ka nekom Vrhovnom Dinamičkom Znanju.

GLAS: To treba ti da otkriješ. Ja mogu tek da ti pokažem šta sam pronašao. Svetski teret napretka počiva na tvojim ramenima. Velika je radost naći te spremnim da ga nosiš. Pomozi Bože.

(Duh Vivekanande nestane.)

Čin VII, Scena 7

(Čitajući apel Sarođini u Bande Mataram od 18. avgusta 1908., za fondove za odbranu Aurobinda dvojica patriota idu ka domu Sarođini na Koledž Trgu 6, Kalkuta.)

PRVI PATRIOTA: Ne smemo da budemo zadovoljni našim sopstvenim doprinosom. Troškovi su veliki i čitava zemlja mora da ih namiri skupa sa nama.

DRUGI PATRIOTA: I ja tako osećam, takođe. Moramo da radimo najviše što možemo da bi smo skupili fondove od vrata do vrata.

PRVI PATRIOTA: Nema drugog načina da se kontaktiraju ljudi licem u lice.

DRUGI PATRIOTA: Moramo da isplaniramo organizovano nastojanje.

(Ulaze dvojica patriota i pozdravljaju Sarođini.)

PATRIOTE: Doneli smo našu poniznu crkavicu. (Obojica uručuju Sarođini po novčanicu od sto rupija) Planiramo skupljanje od vrata do vrata.

SAROĐINI: To će sve izaći na dobro. Do sada sam dobila manje od pola tražene sume. Šezdeset hiljada, to je procena pravnih stručnjaka. Svota do sada prikupljena je dvadeset tri hiljade.

(Ulazi poštar iz Pendžaba.) POŠTAR: _(Uručujući Sarođini novčanicu od deset rupija) Matađi, molimo vas, primite ponudu ovog ubogog čoveka. Aurobindo Babu je naš bog. Mi se molimo za njegovu pobedu.

(Ulazi bradati taksista musliman.)

TAKSISTA: Bađi, Babuđi je koristio moj taksi mnogo, mnogo puta. Dobijao sam sve veći i veći bakšiš svaki put. Plakao sam i molio se Alahu da ga puste. Alah, Alah, pomozi mu da se izbavi iz nevolje! Molim vas, uzmite ovu sitnu sumu za njegovu odbranu.

(Uručujući novčanicu od pet rupija Sarođini, sa selamom izlazi.Ulazi ulični kuli orijanskog porekla. Suze mu liju sa oznojenog lica.)

KULI: (Spuštajući novčanicu od pola rupije na sto Sarođini, sklopljenih ruku) Ovaj bedni kuli nema ništa više da da. Đaganat Prabo, spasi dragulj naše zemlje.

Čin VII, Scena 8

(Aurobindova ćelija. Aurobindo u dubokoj meditaciji. Plava Svetlost ispunjava ćeliju. Vasudeva se pojavljuje u sred Svetlosti.)

VASUDEVA: (Došavši pred Aurobinda) Pogledaj me, dete moje. Ja sam Onaj kojeg si tražio. Dolazim da ti kažem da ćeš me od sada i zauvek nalaziti u sebi, sa sobom, oko sebe svuda. Druga stvar je da je tvoj rad za Indiju u Bengalu sada obavljen. Proglasio sam nezavisnost Indije. Ostatak rada za nju će obaviti oni koji tek treba da dođu. Poslao sam te na Zemlju da uradiš moj posao oslobođenja sveta i preobražaja sveta. To će zahtevati veoma dugu i intenzivnu pripremu sa tvoje strane. Od sada se usredsredi na to prema mome vođstvu. Što se tiče tvog slučaja ovde, to je moja briga. Prepusti to sve meni. Ja ću dati uputstva tvom braniocu, govoriću kroz njega i videću te oslobođenog. Ostaćeš večno slobodan od svih njihovih slepih nastojanja kasnije da te silom izbace iz sfere tvog rada – trenutno u Indiji, onda širom sveta.

(Aurobindo se klanja u tišini. Vasudeva nestaje.)

Čin VII, Scena 9

(C. P. Bičkroft, sudija dodatnih zasedanja i Erdli Norton.)

BIČKROFT: Gospodine Norton, vi znate da je Arabindo Goš bio veoma briljantan đak u Engleskoj. Nije mu bilo ravnog u školi Svetog Pavla. Osvojio je stipendiju na Kraljevom Koledžu u Kembridžu. On je bio moj vršnjak na I.C.S.-u. Obojica smo dobili najviši rang na univerzitetu, a na poslednjem ispitu za Indijsku Civilnu Službu, Arabindo robijaš ostavio je Bičkrofta sudiju iza sebe na drugom mestu iz grčkog i latinskog. To se zove ironija sudbine! Siroti Arabindo!

NORTON: Meni se čini kao stvar za žaljenje da čoveka Arabindovog umnog kalibra izbace iz civilne službe na osnovu toga da nije umeo, ili nije hteo, da jaše konja. Sposobnost poput njegove bila bi vredno sredstvo za državu. Da se za njega našlo mesta u obrazovnoj službi Indije verujem da bi daleko dogurao ne samo u ličnom napredovanju već i u čvršćem zavarivanju karika koje vezuju njegove zemljake s našim. Nova era reforme, uprkos lokalnom i, verujem, privremenom raskolu, osvetljava političko nebo Indije i obećava budućnost koliko pravednog ponosa englezu, toliko i nade i zadovoljstva i napretka indijcu.

Čin VII, Scena 10

(Aliporski sud. Bičkroft, sudija dodatnih zasedanja i porota. Norton, C. R. Das i drugi advokati. Dan Aurobindovog otpuštanja. C. R. Das nakon sumiranja svog čitavog slučaja zaključuje svoje istorijsko obraćanje.)

C. R. DAS: "… Moj apel vama je da će se dugo nakon što se ovaj metež, ovaj nemir završi, dugo nakon što on bude mrtav i ne bude ga više bilo, na njega gledati kao na pesnika patriotizma, kao na proroka nacionalizma i ljubavi prema čovečanstvu. Dugo nakon što on bude mrtav i ne bude ga više bilo, njegove reči će odjekivati i ponovo odjekivati ne samo u Indiji već i preko dalekih mora i zemalja…"

(Bičkroft gleda, zamišljenog pogleda. Tužilac gospodin Norton, koji je slušao opčinjen izlaganje, sada gleda C. R. Dasa, opušten i oslobođen od dugogodišnje napetosti. Bičkroft počinje da se obraća poroti. Nakon njegovog obraćanja poroti starešina porotnika izlazi iz sudnice da bi se povukao na konsultacije sa svojim kolegama. Porotnici se povlače. Sud ustaje radi pauze za ručak.)

Čin VII, Scena 11

(Nakon ručka.)

STAREŠINA POROTNIKA: (Okrećući se prema sudiji) Vaša visosti, naša u potpunosti razmotrena presuda je jednoglasna što se tiče Aurobinda. Svi smo mišljenja da on Nije Kriv. Što se tiče drugih…

BIČKROFT: Prihvatam vašu presudu i oslobađam Aurobinda od optužbi podnetih protiv njega. (Okrećući se ka C. R. Dasu) Gospodine Das, čestitam vam na vašoj iscrpnoj studiji, strpljenju, izdržljivosti i vašem veštom vođenju slučaja vezanog za vašeg klijenta Aurobinda.

C. R. DAS: Zahvaljujem se Vašoj visosti za Vaše ljubazno uvažavanje mojih ličnih napora. Zahvaljujem se takođe članovima porote na njihovom neumornom strpljenju i energiji u praćenju slučaja u detalje iz dana u dan i na tome što su dali svoju dobro razmotrenu presudu.

NORTON: (Istupajući napred i rukujući se sa C. R. Dasom) Trud vam je nagrađen. Čestitam vam.

C.R.DAS: Puno vam hvala, moj učeni prijatelju.

Čin VIII, Scena 1

(Aurobindo i ostali koji su oslobođeni na optuženičkoj klupi sa osuđenima. Sudir Sarkar, jedan od ovih drugih, pomakne se do Šri Aurobinda.)

SUDIR: Vlada drži naša iskušenja pred nama. Obećavaju da će da nas odvedu u Evropu i Ameriku na obrazovanje, sa mogućnošću zaposlenja na visokim položajima kasnije. Sve ovo da bi imali naše tajne. Šta moramo činiti?

AURO: Mislite na Majku. Mislite na mene. Mi ćemo uvek biti s vama.

(Policija odvodi osuđene. C. R. Das vodi Aurobinda i njegove oslobođene drugove u svoju kuću. Njegove kočije se kreću polako kroz okupljenu masu na obe strane ulica među zaglušujućim povicima radosti i uzvicima _Bande Mataram. _Čitava porodica C. R. Dasa sa grupom nacionalističkih vođa primaju Aurobinda i njegovu družinu glasnim povicima Bande Mataram i stalno izdova duvajući u školjke. Venci, buketi i cveše pljušte na družinu sa svih strana.

Nakon ručka i odmora, dok Aurobindo sedu među drugima u sobi, mlađi iz kuće C. R. Dasa gvire unutra. Povlače nakon što duže pogledaju Aurobinda sa svojih neopaženih položaja. Jednog od njih zaustavi grupa mladića koja se kreće ka kući C. R. Dasa.)

MLADIĆ: Sudi, dolazimo da vidimo Aurobinda Babua. Sigurno si ga video?

SUDI: O, da, jesam.

MLADIĆ: Sudi, Sudi, reci nam kako izgleda?

SUDI: Uđi unutra i vidi sam, svojim sopstvenim očima. Njekov izgled mora da se vidi, a ne da se opisuje.

MLADIĆ: Hoćemo. Ali prenesi nam tvoj sopstveni utisak, Sudi.

SUDI: Zatekao sam ga kako sedi ćutke i neuznemiren usred uzburkanih scena radosti i sreće. On izgleda da je u svojoj sopstvenoj atmosferi, među svima pa ipak izolovan, povučen u sebe sa distanciranim izgledom, otelovljenje tišine.

MLADIĆ: (Zaćutao od iznenađenja, s tonom punim poštovanja) Naprosto ćemo ga videti i dati mu pranam i povući se bez ikakvog pokazivanja.

Čin VIII, Scena 2

(Aurobindov dom. Sarođini i Aurobindo.)

SAROĐINI: Seđda, oh da si bio ovde da vidiš kako su tvoji zemljaci, čak i oni najnižeg ranga, pokazali ljubav svoga srca za tebe dolazeći mi sami ili u grupama, da daju svoj doprinos fondu za tvoju odbranu. Njihova ljubav je tekla u suzama i u žrtvovanju njihovih dnevnih nadnica. Sume su bile uglavnom bedne, ali neizmerno bogate što se tiče dobre volje u njima.

AUROBINDO: Saro, ja, nesumnjivo, nisam bio ovde da bih video dirljivi prizor. Ali sam mogao nekako da osetim od uticaja njihove ljubavi na mene. Pogledaj hrpe telegrama i pisama o mom oslobođenju. Ponavljam ti zaključne redke koje sam napisao uredniku Bengalca: "Ako je ljubav prema mojoj zemlji ono što me je dovelo u opasnost, takođe je ljubav mojih zemljaka ono što me je provelo bezbednog kroz nju."

SAROĐINI: (Uzevši pismo iz ruke njenog Seđde i čitajući naglas.)

"Uredniku Bengalca.
  Gospodine,
  Hoćete li, molim vas, da mi dopustite da izrazim kroz vaše stupce moj dubok osećaj zahvalnosti svima koji su mi pomogli u mojim teškim trenucima? Od bezbrojnih prijatelja znanih i neznanih, koji su svi ponaosob doprineli svojom crkavicom da nabubri moja odbrana, nemoguće mi je sada da naučim imena, i moram da ih zamolim da prihvate ovaj javni izraz mog osećanja umesto lične zahvalnosti. Od mog otpuštanja mnogo telegrama i pisama je doprlo do mene i ljubav kojom su me moji zemljaci zasuli za uzvrat za ono malo što sam bio u stanju da za njih uradim obilato otplaćuje svaku prividnu nevolju ili nesreću koju mi je moja javna delatnost možda donela. Pripisujem svoje izbavljenje ne ljudskom činiocu, već pre svega zaštitom Majke svih nas koja nikad nije bila odsutna od mene već me je uvek držala u Svome Naručju i štitila me od žalosti i propasti, a potom molitvama hiljada koje su Joj išle u moje ime otkad sam uhapšen. Ako je ljubav prema mojoj zemlji ono što me je dovelo u opasnost, takođe je ljubav mojih zemljaka ono što me je provelo bezbednog kroz nju.
  AUROBINDO GOŠ
  Koledž Trg 6, 14. maj 1909."

Čin VIII, Scena 3

(30. maj 1909. Legendarni Utapara govor. Skup od oko deset hiljada ljudi. Aurobindo je obilato okićen vencima. Mičari Babu, sin Radže Pijari Mohana iz Utapare, je posebno dobio venac pripremljen za Aurobinda, koji mu doseže do stopala. Skup se održava pod povoljnim znamenjem Darma Rakšini Sabe, odmah nakon njegovog oslobođenja od aliporskog bombaškog slučaja.)

AUROBINDO: (Nakon trijumfalnih povika iz publike) "Kada su me zamolili da vam govorim na godišnjem skupu vaše Sabe, bila mi je namera da kažem par reči o odabranoj temi za danas, temi hindu religije. Ne znam da li ću ispuniti tu nameru, jer dok sam sedeo ovde došla mi je u um reč da moram da vam govorim, reč da moram da govorim celom indijskom narodu. Prvi put je izgovorena meni u zatvoru a ja moram da je izgovorim mom narodu… Hodao sam pod granama drveta pred svojom ćelijom ali to nije bilo drvo, znao sam da je to bio Vasudeva, to je bio Šri Krišna koga sam video kako stoji tamo i natkriljuje me svojom senkom. Pogledao sam rešetke na mojoj ćeliji, samu rešetkastu konstrukciju koja mi je služila kao vrata i opet sam video Vasudevu. To je bio Narajana koji me je čuvao i držao stražu nada mnom. Ili sam ležao na gruboj ćebadi koja mi je data kao kauč i osećao ruke Šri Krišne oko mene, ruke mog Prijatelja i Voljenog. To je bila prva korist od dublje vizije koju mi je dao. Gledao sam zatvorenike u zatvoru, lopove, ubice, prevarante, i dok sam ih gledao video sam Vasudevu, to je bio Narajana kojeg sam nalazio u tim pomračenim dušama i zloupotrebljenim telima… Nakon toga kada je počelo suđenje u sudnici, počeo sam da pišem mnoga uputstva za mog branioca oko toga šta su lažni dokazi protiv mene i oko kojih tačaka svedoci mogu biti unakrsno ispitivani. Onda se desilo nešto što nisam očekivao. Dogovori koji su bili načinjeni za moju odbranu iznenada su se promenili i drugi branitelj je stajao tamo da me brani. Došao je iznenada – jedan moj prijatelj, ali nisam znao da on dolazi. Svi ste čuli ime čoveka koji je odagnao od sebe sve druge misli i napustio svu svoju praksu, koji je sedeo budan do duboko u noć iz dana u dan mesecima i narušio svoje zdravlje da bi me spasao – Sriđut Ćitaranđan Das. Kad sam ga video, bio sam zadovoljan, ali sam i dalje smatrao neophodnim da napišem uputstva. Onda je sve sklonjeno od mene, i poruka je došla iznutra: 'Ovo je čovek koji će te spasti od klopki koje su ti stavljene oko nogu. Skloni u stranu te papire. Nisi ti taj koji će mu davati uputstva. Ja ću mu davati uputstva.' Od tog vremena nisam samoinicijativno progovorio ni reč mom branitelju o slučaju… Prepustio sam to njemu i on je uzeo sve u potpunosti u svoje ruke, sa ishodom koji vam je poznat… Uvek sam slušao glas iznutra: 'Ja te vodim, stoga ne strahuj. Radi svoj posao zbog kojeg sam te doveo u zatvor i kada izađeš upamti da se nikada ne plašiš, da nikada ne oklevaš. Upamti da sam ja taj koji čini sve ovo, ne ti ili neko drugi. Stoga kakvi god oblaci da naiđu, kakve god opasnosti i patnje, kakve god teškoće, kakve god nemogućnosti, nema ničeg nemogućeg, ničeg teškog. Ja sam u narodu i njegovom ustanku i ja sam Vasudeva, ja sam Narajana, i ono što ja želim će biti, ne šta želi neko drugi. Šta ja odaberem da stvorim, nijedna ljudska moć ne može da zadrži.'… Rekao sam: 'Daj mi Tvoj Adeš. Ne znam koji posao da radim niti kako da ga radim. Daj mi poruku.' U jogičkoj komunikaciji došle su dve poruke. Prva poruka je glasila: 'Dao sam ti posao a to je da uzdigneš ovu naciju. Ubrzo će doći vreme kada ćeš izaći iz zatvora jer nije moja volja da ovaj put ili ti budeš osuđen ili da provodiš vreme, kao što drugi moraju, pateći za njihovu zemlju. Pozvao sam te da radiš, i to je Adeš za koji si pitao. Dajem ti Adeš da kreneš napred i da obaviš moj rad.' Druga poruka je stigla i glasila je: 'Nešto ti je pokazano u ovoj godini izdvojenosti, nešto oko čega si sumnjao a istina je hindu religije. Ta religija je ona koju dižem pred svetom, to je ono što sam usavršio i razvio kroz Rišije, svece i Avatare, a sada ona kreće napred da obavi moj posao među narodima. Dižem ovu naciju da pošalje moju reč. To je Sanatan Darma, to je večna religija koju nisi zaista znao ranije, ali koju sam ti sada otkrio… Kada kreneš, govori svom narodu uvek ovu reč, da je Sanatan Darma ono zbog čega se dižu, da se za svet, a ne za sebe dižu. Dajem im slobodu za služenje svetu. Kada se stoga kaže da će se Indija dići, to je Sanatan Darma koja će se dići. Kada se kaže da će Indija biti velika, to je Sanatan Darma koja će biti velika. Kada se kaže da će se Indija proširiti i produžiti, to je Sanatan Darma koja će se proširiti i produžiti svetom. Upravo zbog Darme i od Darme Indija postoji'… Kažem da je Sanatan Darma ono što je za nas nacionalizam. Ovaj hindu narod je rođen sa Sanatan Darmom, sa njom se kreće i kroz nju raste. Kada Sanatan Darma opada, onda narod opada, i kad bi Sanatan Darma bila podložna propasti, sa Sanatan Darmom bi i propao. Sanatan Darma, to je nacionalizam. To je poruka koju moram da vam prenesem."

(Izlazi Aurobindo.Neki članovi Darma Rakšini Sabe govore međusobno.)

PRVI ČLAN: Prisustvovao sam velikim političkim skupovima kojima su se obraćale vođe veterani. Ali ovaj skup, da li sam ja ili bilo ko drugi, mogao da predvidim? Zadata tema je stavljena pred njega da o njoj govori sa dovoljno vremena koje mu je dato da o njoj porazmisli. Ali vidite, kako se uzneo neočekivano višlje iznad nje do druge teme dalekosežnog obima i dubokog značaja.

DRUGI ČLAN: Da, uzneo se ne samo iznad utvrđene teme već i iznad okruženja. Učinio je da zaboravimo da smo svi bili u Utapari slušajući jednog od naših pozvanih gostiju.

TREĆI ČLAN: On nije govorio ljudskim glasom i sumnjam da li je to bio on koji je govorio.

GLAVNI ORGANIZATOR: Slažem se sa svima vama. Snažno osećam da će Utapara otići u istoriju kao nejasna tačka na mapi Indije odakle su cela Indija a potom i ceo svet slušali indijskog bogočoveka, govoreći čitavom čovečanstvu. Ritam njegovih rečenica dizao je talase moći u mom srcu. Koja moć je to? Izgleda kao da će on da napusti političko polje. Ali uveren sam da ono što će Indija izgubiti u njemu kao političkom vođi steći će beskrajno imajući ga kao dinamičku silu da stvori nadmoćnu Indiju i nadmoćan svet.

Čin VIII, Scena 4

(Dom patriote Krišna Kumar Mitre. Ulazi prijateljica gospođe Mitre.)

PRIJATELJICA: (Obraćajući se gospođi Mitri) Sestro, upravo mi je jedna misao pala na pamet, pa sam došla da ti je saopštim.

GOSPOĐA MITRA: Da, pretvorila sam se u uvo.

PRIJATELJICA: Aurobindo Babu je u vašoj kući. Obaveštajno odeljenje to zna. Krišna-da je zadržan u zatvoru u Agri. Izveštaj obaveštajnog odeljenja da kriješ užas za britansku vladu u svojoj kući doneće propast. Ko zna da tvoja kuća neće biti centar njuškala? Za tvoje prijatelje i rođake poseta tvojoj kući će svakako biti veliki rizik za njihovu bezbednost. Nikako ne možeš želeti da tvoji susedi, prijatelji i rođaci budu predmet pažnje obaveštajne službe. Maltretiranje nedužnih, sigurna sam, je poslednja stvar na koju bi ti mislila. Iznad svega ovog je slušaj Krišna-da. Ako su ga zadržali naprosto zbog sumnje, boravak Aurobindo Babua u tvojoj kući će je potvrditi. Sve to će značiti njegovo zadržavanje u pritvoru u nedogled.

GOSPOĐA MITRA: (Smešeći se) Sada…

PRIJATELJICA: Sada radi tvoje bezbednosti i bezbednosti svih drugih kojih se ovo tiče kao i radi ranijeg oslobađanja Krišna-da zamolila bih te da zatražiš od Aurobindo Babua da se premesti na neko mesto dalje od svojih rođaka.

GOSPOĐA MITRA: Cenim tvoju dobru volju i tvoju brigu za našu dobrobit. Ali, sestro slatka, biti na Božjoj Zemlji i istovremeno biti u stalnom strahu zbog opasnosti za ličnu bezbednost i lični interes, bez verovanja u Njegovu Zaštitu, nije li to bogohuljenje? (Glasom koji se guši od emocija) Auro je više nego moj Auro. On je odabrano dete Majke Indije. Ako se moji prijatelji i rođaci ne budu usuđivali da dođu u posetu u moju kuću, biće mi ih žao. Majci Indiji je potrebno da njena deca budu od čvršće građe. Ako oni ne mogu da dorastu prilici, ponavljam, biće mi ih žao. Ali ja ne mogu da postupim drugačije. Moje srce se buni protiv same ideje da ispratim Aura iz kuće njegovog voljenog strica. I šta bi Dada mislio o meni? Znam ga, možda, bliskije nego iko drugi. Njegova ljubav prema istini, njegova ljubav prema zemlji su iste u supstanci i duhu kao njegova ljubav prema Auru. Dakle, sestro moja…

PRIJATELJICA: Prava supruga pravog vođe. Osećam se oplemenjenom tvojim uzvišenim stanovištem. Ostavljam tebe i tvog dragog Aura u rukama Božanskog Proviđenja u koje imate tako plamenu veru.

Čin VIII, Scena 5

(Ured Darme i Karmajogina. Aurobindo i Nolini. Vreme: veče.)

AUROBINDO: Nolini, imaš li ikakvu želju da naučiš evropske jezike, francuski, na primer, za početak?

NOLINI: (Zatečen) Ako bi ste mi vi pomogli, sasvim sigurno.

AUROBINDO: Narodni koledž ima zalihe mojih knjiga, pozajmio sam ih njima. (Uručujući mu kratku poruku) Odnesi ovo u biblioteku koledža. Oni će ti dati neki tom Molijerovih dela.

(Nolini izlazi sa porukom i vraća se sa knjigom.)

AUROBINDO: (Odabravši L' Avare) Počni ovde.

NOLINI: (Krajnje iznenađen) Tako veliki skok za jednog početnika!

AUROBINDO: (Smešeći se) Stresi sa sebe stare ideje. Hajde sa mnom. Čitaj isto što i ja. (Šri Aurobindo čita, Nolini za njim – Aurobindo ga povremeno ispravlja u izgovoru.) Kada se dobro nauči izgovor, misli i osećanja neće pretstavljati nikakvu teškoću. Olakšaću ti razumevanje tako što ću napisati značenje na engleskom teških reči na marginama.

(Šri Aurobindo čita, Nolini za njim – Aurobindo ga povremeno ispravlja u izgovoru.)

Kada se dobro nauči izgovor, misli i osećanja neće pretstavljati nikakvu teškoću. Olakšaću ti razumevanje tako što ću napisati značenje na engleskom teških reči na marginama.


DB 64,4. Nacionalni koledž: Now Jadavpur University.

Čin VIII, Scena 6

(Ured Darme i Karmajogina. Aurobindo je zauzet pisanjem za Darmu.Ulazi Nivedita.)

NIVEDITA: Izvinite me, gospodine Goš. Moram da vas prekinem. Upravo sam čula iz poverljivih izvora da je vlada dovršila plan da vas smesta deportuje iz Indije. To će izvršiti svakog trenutka.

AUROBINDO: Dakle?

NIVEDITA: Došla sam da vas zamolim da odmah napustite Britansku Indiju.

AUROBINDO: Osujetiću njihov plan.

NIVEDITA: Kako?

AUROBINDO: Objaviću, sa svojim sopstvenim potpisom, ovog trenutka u Karmajoginu "Otvoreno pismo mojim zemljacima" iznoseći našu politiku i plan rada.

NIVEDITA: (Sa prizvukom strepnje u glasu) Hoće li to biti dovoljno?

AUROBINDO: Hoće. A ti ćeš se složiti sa mnom kada ga pročitaš celog.

NIVEDITA: Držim vas za reč, kao i uvek. Pročitaću ga samo da dvostruko uverim svoja čula. Ništa me više ne raduje nego da vas vidim kako bezbedno radite, ovde među nama, za svoju dragu zemlju.

AUROBINDO: Da li mi je potrebno da mi ti to kažeš? Dobro mi je poznato tvoje srce.

Čin VIII, Scena 7

(Bagbazar. Niveditin dom. Ona pilji u poslednje izdanje Karmajogina. Sudira stoji kraj stola.)

NIVEDITA: (Podigavši glavu) Slušaj, Sudira, i reci mi ko bi mogao ovako da piše? (Čita na glas) "Svi veliki pokreti čekaju na Bogom poslatog vođu, voljni kanal Njegove sile, i samo kada on dođe, kreću se napred trijumfalno ka svom ispunjenju… Naš ideal Svarađa ne uključuje nikakvu mržnju prema bilo kojoj naciji niti upravi koja je sada uspostavljena zakonom u našoj zemlji. Mi nalazimo birokratsku upravu, želimo da je načinimo demokratskom; mi nalazimo tuđinsku vladu, želimo da je učinimo rodnom; mi nalazimo stranu kontrolu, želimo da je učinimo indijskom. Lažu oni koji kažu da ova težnja čini nužnim mržnju i nasilje. Naš ideal patriotizma se kreće na osnovi ljubavi i bratstva i gleda izvan jedinstva nacije i sagledava krajnje jedinstvo čovečanstva…"

SUDHIRA: Who but Mr. Ghosh?

NIVEDITA: Tačno. Ove reči će preći u istoriju i materijalizovati se u životu Indije. Gospodin Goš nije naprosto slava Indije. On je slava Božja u svetu.

SUDIRA: Strašna je šteta što vlada na njega gleda kao na napast za njihovo postojanje.

NIVEDITA: Napast, nesumnjivo, za besprizornu mašinu represije kakva je vlada. Ja sam, međutim, snažno uverena da će sadašnje pismo gospodina Goša svojim zemljacima obaviti posao. Podjednako je jasno koliko i otvoreno i dobrano unutar zakonskih okvira. Aurobindo je Istina koja je Indija. A Istina će trijumfovati.

Čin VIII, Scena 8

Ured Karmajogina. Aurobindo, Nolini, Suren Čandra Čakravarti, Biren Goš i Biđoj Nag pokušavaju automatsko pisanje. Vreme: 8 po podne. Ulazi Ramčandra Mađumdar.)

RAMČANDRA: (Okrećući se ka Aurobindu spuštenog glasa) Upravo sam čuo od oca da će za dan ili dva vlada na silu ući u vaš ured i uhapsiti vas.

(Aurobindo u kontemplaciji.)

SUREŠ: Je li to stvarno istina?

BIĐOJ: Je li autentično?

NOLINI: Je li moguće? Zar vlada nije obratila pažnju na "Otvoreno pismo mojim zemljacima"?

RAMČANDRA: Jesu. Ali oni znaju njihov sopstveni način. Oni se rukovode tajnim izveštajima.

AUROBINDO: (Naglo) Čandernagore.

SUREŠ: Čandernagore?

AUROBINDO: Krećem odmah za Čandernagore. Idem zadnjim putem do obale Ganga.

(Aurobindo and party come to the Ghat. Aurobindo steps into a boat. Suresh and Biren follow him. The boat is rowed by two men.)

AAUROBINDO: (Surešu i Birenu) Ne strahujte. Čuo sam glas odozgo.

SUREŠ: To nas rešava strepnje.

Čin VIII, Scena 9

(Aurobindov čamac prispeva u Čandernagore.)

AUROBINDO: Biren, idi do Čaru Čandra Roja i pitaj ga da li se slaže da otsednem u njegovoj kući.

(Izlazi Biren. Biren dolazi do doma Čaru Čandra Roja.)

ČARU: Da, moliću?

BIREN: Aurobindo Babu želi da zna da li možete da se složite sa njegovim boravkom u vašoj kući, a da nikome ne kažete. On je na gatu, čeka u čamcu vaš odgovor.

ČARU: Molim vas, zamolite ga da mi oprosti što ne mogu. Teškog srca ovo govorim. Moje veze sa vladom, znate…

(Biren izlazi. Sisir Goš ga prati.)

SISIR: Mladi moj prijatelju, nemoj da si obeshrabren. Povešću te nekom ko će rado da ga primi.

BIREN: (Oduševljen) Ko, ko je on?

SISIR: On je Motilal Roj.

(Sada stignu do doma Motilal Roja.)

SISIR: Aurobindo Babu koga tako visoko ceniš je na gatu. Da li možeš da središ njegov tajni boravak u našem gradu?

MOTILAL: Čemu to pitanje tajnosti?

BIREN: Vlada je planirala da ga uhapsi i deportuje. Stiglo je upozorenje na vreme i, nakon malo koncentracije, on je dobio zapovest odozgo da dođe ovde i ostane u tajnosti.

(Motilal požuri na gat i zamoli čamdžije da povezu čamac blizu njegove kuće.)

Čin VIII, Scena 10

(Dom Motilal Roja. Prvi sprat. Skladište nameštaja. Aurobindo u meditaciji otvorenih očiju. Ulazi Motilal sa tanjirom u ruci.)

MOTILAL: Izgleda da ste u nekom drugom svetu. Izgledate upijeni u svoje dubine. Hoćete li mi reći da li imam ikakve šanse da počnem da se bavim jogom?

AUROBINDO: Svakako da imaš.

MOTILAL: Moje porodične veze…

AUROBINDO: To nije ništa.

MOTILAL: Onda mi, molim vas, recite kako mogu da se bavim duhovnim životom.

AUROBINDO: Pokušaj da predaš sve Bogu.

MOTILAL: Hoće li to biti moguće za mene?

AUROBINDO: Zašto da ne? Bog je u nama i izvan nas. On sam će obavljati tvoju jogu.

MOTILAL: Onda mi, molim vas, pokažite najlakši put.

AUROBINDO: Predaj se, to je najlakše. Pokušaj da predaš sve što imaš i sve što jesi.

MOTILAL: (Klanjajući se do Aurobindovih stopala) Molim vas, dajte mi vaš Blagoslov.

AUROBINDO: (Smešeći se i potom spuštajući ruku na Motilalovu glavu) Ako baš moraš, izvoli.

Čin IX, Scena 1

(Dom Motilal Roja. Aurobindo je u meditaciji u maloj loše osvetljenoj sobi. Vreme: rano izjutra. Iznenada se pred njim pojavljuje njemu poznat Lik Vasudeve.)

VASUDEVA: Drago mi je što si došao ovde kako sam želeo. Krajnje je vreme da duboko zaroniš u Jogu. Osetićeš sve više i više da sam ja taj koji radi Jogu u tebi. Sada želim da ti ništa ne stoji na putu. Otud je moje izabrano mesto za tebe Pondičeri, u Južnoj Indiji. Tamo će tvoja koncentrisana Tapasja ubrzati silazak sile koja će olakšati silazak daleko više Sile da dovrši tvoj rad.

(Lik nestaje. Ulazi Motilal Roj.)

AUROBINDO: Pondičeri, Pondičeri.

MOTILAL: Šta mislite pod tim?

AUROBINDO: Treba da krenem za Pondičeri. Što pre, to bolje.

MOTILAL: (Zatečen) Ali zašto? Nešto ne valja?

AUROBINDO: Ne, uopšte. Upravo sam dobio adesh – višu zapovest da krenem pravo u Pondičeri.

MOTILAL: Adesh! Onda dajte da ja obavim neophodne pripreme.

Čin IX, Scena 2

(Parobrod kreće iz Kalkute u sitne jutarnje sate 1. aprila 1910. Biđoj i Aurobindo.)

BIĐOJ: Sada si ti Đjotindranat Miter, a ja sam Bankim Čandra Basak. Da li nam je opravdano što se predstavljamo kao neko ko nismo?

AUROBINDO: Ne, ne u očima moralista.

BIĐOJ: Ja sam zadnji čovek koji je navikao na moralnost. Ali zašto, od svih mesta, Pondičeri?

AUROBINDO: To je Njegov izbor.

BIĐOJ: Ali koliko dugo ćeš biti tamo?

AUROBINDO: Onoliko koliko On želi.

BIĐOJ: Koji će biti tvoj plan rada tamo?

AUROBINDO: Slediću koji god plan da mi On otkrije.

BIĐOJ: Bojim se da će tvoj rad biti mnogo unutrašnjiji nego sada.

AUROBINDO: Osećam da je tako.

BIĐOJ: Onda za nas nema mesta tamo.

AUROBINDO: Kako? Moj rad će biti za sve, za čitav svet.

BIĐOJ: Ali šta će biti njegova svrha?

AUROBINDO: Vrhovni Preobražaj sveta.

BIĐOJ: Na koji način može stići takav preobražaj?

AUROBINDO: Uzlaskom čoveka u Duh, silaskom Duha u čoveka.

Čin IX, Scena 3

(31. mart 1910. Šrinivasačarijeva kuća, Pondičeri. Šrinivasačari sa svojim prijateljem, Subramanijamom. Moni stiže iz Kalkute. On daje pisanu poruku (2x2 inča) od Aurobinda da se upozna sa Šrinvasačarijem.)

ŠRINIVASAČARI: (Čitajući poruku s krajnjom pažnjom) Dragi moj prijatelju, nalazim da mi je teško da ti poverujem. Aurobindo Goš je odabrao Pondičeri za svoj boravak!

SUBRAMANIJAM: Neverovatno, nemoguće.

MONI: Šokiran sam što vidim da ne smatrate ovu poruku za verodostojnu. Ona je u Aurobindovom ličnom rukopisu.

ŠRINIVASAČARI: Može li iko da zamisli da bi tako velika nacionalna figura došla dole u Pondičeri, francuski džep?

MONI: Dajem vam svoju časnu reč. Ako lažem, možete da učinite šta vam je volja sa mojim životom.

ŠRINIVASAČARI: želiš naprosto kuću za njega?

MONI: Da.

ŠRINIVASAČARI: Ništa više?

MONI: Trenutno, ne.

ŠRINIVASAČARI: Onda i ja takođe dajem tebi svoju časnu reč da ću čim on stigne da sredim za njega da dobije jednu kuću.

SUBRAMANIJAM: To je fina ideja.

MONI: (Okrećući se ka Šrinivasačariju) Pa, gospodine, mislim da bi bilo bolje da je imate spremnu za njega unapred.

ŠRIVASAČARI: Kada on dolazi?

MONI: Četvrtog aprila.

SUBRAMANIJAM: A ako se ne pojavi?

MONI: Onda možete da činite sa mnom šta vam je drago.

ŠRIVASAČARI: Vreme je tako kratko. Razmišljam o tome da mu priredim javni doček.

MONI: Molim vas za izvinjenje. On dolazi ovamo incognito.

ŠRINIVASAČARI: A gde si se ti smestio?

MONI: Dolazim vama pravo sa stanice. Ne znam gde da se smestim.

ŠRINIVASAČARI: Pa, bićeš u mojoj kući. (Vodi Monija u jednu od susednih soba, i vraća se svom prijatelju Subramanijamu.)

SUBRAMANIJAM: Mogao bi biti špijun.

ŠRINIVASAČARI: Ne mislim tako.

SUBRAMANIJAM: U svakom slučaju, bolje je biti na oprezu.

ŠRINIVASAČARIJA: Biću budan. Ali moram da nađem odgovarajuću kuću za Aurobindo Goša. Pondičeri će biti blagosloven njegovim prisustvom, bilo ono dugo ili kratko. Ali u ovom oronulom gradiću mogu li da nađem smeštaj podesan za njega?

SUBRAMANIJAM: Možeš da porazgovaraš sa Šanker Četijem. Njegova kuća je trospratna. On može lako da pruži potreban smeštaj.

ŠRINIVASAČARI: To je dobar predlog. Smesta ću postupiti prema njemu.

Čin IX, Scena 4

(4 April 1910. Dupleix uplovljava u Pondičeri. Moni i Srinivasachari kreću se prema parobrodu u malom čamcu koji se njiše s jedne na drugu stranu usred visokih talasa. Njihove oči skeniraju mesta na gornjoj palubi.)

MONI (pokazuje na dve figure): Oh, tamo, tamo!

SRINIVASACHARI: Oh, da, hvala Bogu. (Njegovo lice zrači.) Odvešću Aurobinda Babua na njegovo mesto. Dođite kasnije sa svojim prijateljem i prtljagom. Ja ću dati koliju potrebna uputstva

Čin IX, Scena 5

BIĐOJ: (Na gornjoj palubi, pokazujući prstom ka Moniju dok se čamac primiče) Eno ga! Moni dolazi sa prijateljem. Je li on tvoj prijatelj?

AUROBINDO: Da. Moni je obavio posao.

Čin IX, Scena 6

(Vreme: 5 sati posle podne. Služi se čaj u Aurobindovoj kabini. Aurobindo i Biđoj silaze na donju palubu, prime Šrinivasačarija i Monija i povedu ih do stola za čaj.)

ŠRINIVASAČARI: žao mi je što sam sumnjao u vašeg izaslanika. Dao sam mu uputstva da dođe malo kasnije sa vašim saputnikom i vašim prtljagom. Vi i ja možemo da nastavimo kolima koja nas čekaju.

AUROBINDO: Prvo popite šolju čaja pre nego što se iskrcamo.

ŠRINIVASAČARI: Hvala, Aurobindo Babu, hvala. Biskviti u obliku ribe mi idu na živce.

AUROBINDO: Biskviti su biskviti. Nema ribe u njima. Na šta se onda žalite?

ŠRINIVASAČARI: Savest će me peckati sve jedno. (Moni i Biđoj, kojima je to zabavno, razmene kratke poglede i osmehnu se. Onda obojica isprazne tanjire.)

ŠRINIVASAČARI: Srce mi je isuviše puno radosti zbog vašeg dolaska da bih bilo šta rekao. Jedan od mojih prijatelja mi je sugerisao da bi vam Šanker Četijeva kuća najviše odgovarala. Tako da sam uzeo jedan njen deo da je vi koristite. Pođite sa mnom na obalu. Moramo prvo da se ukrcamo na katamaran.


DB 75,2. Pousse-pousse, “„Gurni-guraj”: vozilo na tri točka koje gua riksavala od pozadi i kojim upravlja sam putnik uz pomoć šipke pričvršćene za mali prednji točak.

Čin IX, Scena 7

(Šanker Četijeva kuća. Nekoliko meseci kasnije. Aurobindo u sobi na najvišem spratu. Moni i Biđoj.)

MONI: Postili ste poslednja 23 dana. Kada ćete prestati?

AUROBINDO: (Sa osmehom) Danas.

MONI: Danas! Šta ćemo da spremimo za vas?

AUROBINDO: Ništa specijalno. Normalnu hranu.

BIĐOJ: Svi tvoji putevi su čudni. Kako ti je bilo moguće da nastaviš sa svojim osmočasovnim hodom, tvojom književnom delatnošću i meditacijom, svaki dan ništa ne izostavljavši tokom tako dugog posta? Mogu li da znam? I sada umesto da kreneš sa komadićima voća i sličnim stvarima uzećeš pun normalan obrok!

AUROBINDO: Radi Jogu i razumećeš. Svestan si da sam u zatvoru u Aliporu postio deset dana. Tad sam bio u sred vežbanja Joge. Nema sumnje, počeo sam da gubim na težini. Ali sam mogao lako da dignem iznad glave veliku kofu vode kakvu nisam mogao ranije. MONI: Da li je ikako moguće produžiti život bez hrane?

AUROBINDO: Svakako.

MONI: Ali kako?

AUROBINDO: Crpeći engergiju sa vitalnog plana umesto da se zavisi od fizičkih elemenata i ishrane.

MONI: Pokušaću to. Biđoj, da li želiš da me slediš?

BIĐOJ: Izuzetno rado, svakako. Ali prvo ti izađi iz toga uspešno. Napokon, život je veoma dragocen.

MONI: Nije džabe Rabindranat pevao "Ekla Chalo Re" ("Hodaj svojim putem sam").

BIĐOJ: Ali nećeš dugo da hodaš sam. Pratiću te kao pas istog trenutka kad ugledam delić uspeha u tvojoj rizičnoj avanturi.

AUROBINDO: (Sa osmehom) Moni, izgleda da trčiš pred rudu.

(Biđoj prasne u glasan smeh. Moni izgleda snuždeno.)

Čin IX, Scena 8

(Šanker Četijeva kuća. K. V. Rangasvami Ijengar, zamidar Kodailama, dolazi da upozna Aurobinda.)

K. V. IJENGAR: (Klanjajući mu se) Došao sam da se spustim pred vaša stopala.

AUROBINDO: Kako to mislite?

K. V. IJENGAR: Moj Guru kada nas je ostavljao odlazeći na svoje nebesko boravište savetovao me je da uzmem duhovnu pomoć od vas.

AUROBINDO: Mene! Kako je mogao da zna za mene?

K. V. IJENGAR: Njegove reči su se bukvalno obistinile.

AUROBINDO: Kako?

K. V. IJENGAR: Rekao mi je da će Purnajogi sa severa doći na jug tražeći utočište. Sada kada više niste u vrtlogu politike zemlje i kada ste došli radi života u osami, siguran sam da ste vi baš taj Purnajogi.

AUROBIDO: (Osmehnuvši se) Je li tako?

K. V. IJENGAR: Doći ću vam opet sa bilo kojom pomoći koju budem mogao da dam vama u službu. Molim vas, dajte mi svoj blagoslov. (Klanjajući se gleda na više u Aurobindovo lice.)

AUROBINDO: Moji blagoslovi su već sa vama.

Čin IX, Scena 9

(Subramanja Barati, najveći pesnik Tamil Nad-a, vidljivo uzrujan uleće u Aurobindovu sobu.)

AUROBINDO: Zašto ste tako uzrujani?

BARATI: Postoji ozbiljan razlog za to. Britanska vlada se zaverila sa rancuskom upravom da nas, političke izbeglice, premesti iz Pondičerija.

AUROBINDO: Pa?

BARATI: Moramo da bežimo. Smesta ili što je pre moguće.

AUROBINDO: Gde?

BARATI: U bilo koje od ova tri mesta – Džibuti, Indokinu ili Tripoli.

AUROBINDO: Gospodine Barati, ja ne nameravam da se mrdnem ni za pedalj iz Pondičerija. Znam da mi se ništa neće dogoditi. Što se vas tiče, vi činite kako vam drago.

BARATI: Vaš stav me zbunjuje. Ne, nadahnjuje me. Slediću vas, bez obzira šta drugi radili.

AUROBINDO: Budite spokojni, ništa nam se neće dogoditi.

BARATI: Istinski osećam da nije samo Pondičeri osveštan dodirom vaših stopala, već cela Južna Indija. Ovo nisu samo nekakvi sentimenti.

Čin IX, Scena 10

(Aurobindova kuća, ulica Fransoa Marten 41. Vreme: veče. Aurobindo i njegovi družbenici. Ulazi Biren, Aurobindov kuvar.)

BIREN: (Obraćajući se Aurobindu) U vašoj sam službi ovde već šest meseci. Sada čeznem da idem kući. Ali pre toga moram da razotkrijem svoj identitet. Zaposlilo me je bengalsko obaveštajno odeljenje da motrim na vas i da šaljem izveštaje o vašem kretanju. Mislim, vas i vaših družbenika. Na moje krajnje zaprepašćenje, uvek sam dobijao najbolji mogući tretman u vašim rukama. Niko od vas nije osetio ni najmanju sumnju u vezi mene osim, plašim se, Moni Babua, a i to vrlo odskora.

MONI: Zašto to misliš?

BIREN: Vi ste se uvek lepo odevali i izgledali elegantno. Ali ste odabrali da obrijete glavu istog dana kad sam ja obrijao svoju.

MONI: Kako to dokazuje da sumnjam u tebe?

BIREN: Obrijao sam glavu namerno, da me lako uoči tajna policija ovde, a vi ste je obrijali da bi ste osujetili moju nameru i zbunili ih. U svakom slučaju, to je nebitno. Sada želim da vas napustim. Ali pre nego što to učinim, moram da vam jasno pokažem zašto sam bio ovde.

MONI: Možeš li da nam dokažeš da si špijun bengalskog obaveštajnog?

BIREN: Koji više dokaz mogu da vam pružim sem da ponudim vama, svom gospodaru, svu moju ušteđevinu od vladine plate?

(On vadi iz džepa sumu od 50 rupija i spušta je Aurobindu pred stopala. Suze mu liju niz obraze.)

BIREN: Gospodine, vi se bili sušta dobrota prema meni. Budite još bolji prema meni i oprostite mi moje najstrašnije nedelo. (Glas mu grca) Ako nećete, moje doživotno kajanje će biti moja doživotna smrt. (Glas mu drhti) Vi, gospodine…

AUROBINDO: (Samilosno) želim ti dobro. Zaboravićemo sve ovo. Voli svoju zemlju. Živi boljim životom.

Čin X, Scena 1

(Aurobindov dom. 15. avgust 1913. Rođendanska proslava. Mali skup. Amrita posećuje Aurobinda po prvi put. Vreme: 5.15 popodne. Jedan od gostiju okiti Aurobinda vencem uz burnu podršku ostalih. Gosti sede u redovima i bivaju služe im se kolači. Aurobindo polako prolazi, suočavajući se sa svakim od zvanica na trenutak. Amritine oči se cakle od ushićenja. Nakon jela se pozdravljaju i odlaze od Aurobinda jedan po jedan. Amrita ostaje i dalje.)

IJENGAR: (Amriti) Ti bi da vidiš Babua nasamo?

AMRITA: To je ono za čim mi srce čezne.

IJENGAR: Onda ćeš morati da čekaš još neko vreme. Tri važne osobe: Barati, Šrinivasačari i V. V. S. Ajer se očekuju. Da li želiš da se sretneš sa Babuom sa njima ili sa ovdašnjim žiteljima?

AMRITA: Poželjno bi bilo sa žiteljima.

IJENGAR: Ako je tako moraš da čekaš.

(Kako ova trojica odlaze nakon što su posetila Aurobinda oni bace pogled na Amritu sa tračkom znatiželje u očima kao da bi želeli da saznaju da li on želi da bude jedan od ljudi koji žive sa Aurobindom.Vreme: 8.15 popodne. Aurobindo za stolom. Amrita dolazi pred Aurobinda sklopljenih ruku, hoda oko njega i na kraju stane pred njega na trenutak, oči im se sretnu. Aurobindo da signal jednom od žitelja da Amriti da slatkiš. Amrita se povuče iz njegovog prisustva, vidljivo dirnut.)

Čin X, Scena 2

1914. Kalkuta. C. R. Das u svojoj radnoj sobi sa prijateljem. Upijen je u čitanje engleske verzije jedne pesme iz Sagar Sangit (Pesme o moru) u prevodu Šri Aurobinda. Čita naglas.)

All day within me only one music rings.
I have become a lyre of helpless strings,
And I am but a horn for thee to wind,
O vast musician! Take me, all thy mind
In light, in gloom, by day, by night express.
Into me, minstrel, breathe thy mightiness.
On solitary shores, in lonely skies,
In night’s huge sieges when the winds blow wild,
In many a lovely land of mysteries,
In many a shadowy realm, or where a child,
Dawn, bright and young, sweet unripe thoughts conceives,
Or through the indifferent calm desireless eves,
In magic night and magic light of thee,
Play on thy instrument, O Soul, O Sea.

Celog dana u meni samo jedna muzika odzvanja.
Postao sam lira bespomoćnih struna,
I samo sam rog da ti u njega pušeš,
O, veliki muzičaru! Uzmi mene, sav svoj um
U svetlosti, u mraku, danju, noću izrazi.
U mene, minstrele, svoju moć udahni.
Na samotnim obalama, usamljenim nebesima,
Noćnim silnim opsadama kada vetar divlje duva,
U mnogoj ljupkoj zemlji misterija,
U mnogom senovitom carstvu, ili gde dete,
Zora, blistava i mlada, slatke nedozrele misli ima,
Ili kroz ravnodušni spokoj večeri bez želje,
U magičnoj noći i magičnoj svetlosti tvojoj,
Sviraj na tvom instrumentu, O, Dušo, O, More.

C.R. DAS: Da li ikakav prevod može biti bolji od ovog? I ja sam takođe pokušao sa prevodom ove knjige na engleski. Ali obratite pažnju na razliku između rođenog pesnika i sklepanog pesnika. Ovo bi lako moglo proći kao originalno delo, a kao istinski pesnik on je uzeo slobodu da poboljša original na mnogo mesta. Čitati njegova dela znači kročiti u raskoš Lepote koja je Aurobindo. Bog je uslišio moju molitvu. Delovao je kroz mene kao instrumenta u Aliporskom bombaškom slučaju i On je bio taj koji je doveo do Aurobindovog otpuštanja. Aurobindo je sada Njegov odabrani instrument u Njegovoj Drami da spase čoveka od samog sebe, svet od samog sebe i da uspostavi Njegovo sopstveno Carstvo na Zemlji. Ko zna da, u velikom poslu Njegovog ponovnog stvaranja Čoveka, Aurobindo neće osloboditi naše umove, srca i duše u Himalajski potok božanske poezije?

PRIJATELJ: Vaše predviđanje okida odjekujuću notu u dubinama mog srca. Nisu daleko dani kada možete čuti poziv da uzmete udela u njegovom velikom poduhvatu.

Čin X, Scena 3

(Aurobindova kuća. Sede dvojica ukućana. 29. mart 1914. Vreme: veče.)

A: Pa, video sam novu pridošlicu iz francuske kako se upoznaje sa Aurobindom danas. Da li znaš išta o njoj?

B: Jedino da je u Francuskoj sledila Sadanu skoro po Aurobindovim smernicama – naravno, ne znajući to, i šta više, ona je imala nekoliko vizija nekoga koga je zvala Šri Krišna!

A: Zanimljivo! I čudesno takođe! Onda?

B: I istog trenutka kad je videla Aurobinda prepoznala ga je kao Krišnu iz njene vizije.

A: Kakva predodređenost! To je način na koji Božansko obavlja Svoj rad!

B: A primetio si kako je ona jednostavna i srdačna kao da je došla kući svojim sopstvenim ljudima.

A: To je i moj osećaj, takođe. A sasvim iznad toga, ona nadahnjuje na poštovanje.

B: Sasvim prirodno za njenu ličnost, za nekoga ko je mogao da vidi Aurobinda iznutra preko tolikih mora i ko je mogao da korača stazom koju je Učitelj iscrtao ovde za nas.

A: Čudim se toj koincidenciji.

B: Možemo se čuditi, bez sumnje. Koincidencija izgleda kao simbol Zapada koji se sjedinjuje sa Istokom u velikoj sintezi.

A: To je tačno moj osećaj.

B: Hajde da postavimo to pitanje Učitelju. Hajde da od njega čujemo o ovoj temi.

A: Vrlo dobro. Koliko sutra, ako je moguće.

Čin X, Scena 4

(Veranda Aurobindove sobe. Vreme: veče. Datum: 30 mart 1914. Aurobindo sedi zavaljen u stolicu na verandi. A i B, njegovi družbenici, sede na drugoj strani stola.)

AUROBINDO: Imate bilo šta da pitate?

A: Malo o francuskoj dami koja vas je posetila juče, ako bi hteo.

B: Zapanjujuća stvar u vezi nje je da ona izgleda kao kod kuće među nama, strancima, u stranoj zemlji u stranom okruženju.

AUROBINDO: Dugo pre njenog dolaska ovamo ja sam bio svestan nje. Upoznavaćete je sve više i više iz dana u dan. Čak i tada ona će biti daleko iznad onoga što možete da znate. Što se tiče toga da je ona ovde kao kod kuće, ili ma gde drugde, ništa ne bi predstavljalo nikakvu razliku za nju. Ona je u celom svetu i ceo svet je u njoj. U širem smislu, ona je indijska duša rođena u evropskom telu.

A i B: (Skoro jednoglasno) Slična misao nam je pala na pamet juče – kao da će ona da poveže Istok i Zapad zlatnim lancem.

ŠRI AUROBINDO: (Smešeći se) Da, i mnogo više.

Čin X, Scena 5

(Soba od A. Stiže B. Datum: 31. mart 1914.)

A: Imamo gledište našeg Učitelja o velikoj dami. Kako da znamo njeno gledište o Učitelju?

B: Dobio sam ga i došao sam da ti ga pokažem. Ista misao se i meni motala po glavi. I srećom naleteo sam na nju i zgrabio priliku da je ispitam o toj temi. I u skladu sa svojom jednostavnošću i dobrotom, pokazala mi je njeno zabeleženo gledište. Evo ga. (Čita naglas.)

"Le 30 Mars 1914
  ... Peu importe qu'il y ait des milliers d’êtres plongés dans la plus épaisse ignorance. Celui que nous avons vu hier est sur terre; sa présence suffit à prouver qu'un jour viendra où l'ombre sera transformée en lumière, et où effectivement, Ton règne sera instauré sur la terre ..."

11

"[... nije bitno ako postoje na stotine bića uronjenih u najgušće neznanje. Onaj kojeg smo videli juče je na Zemlji: Njegovo prisustvo je dovoljno da dokaže da će doći dan kada će tama biti preobražena u svetlost, kada će Tvoje carstvo biti, vaistinu, uspostavljeno na Zemlji.]"

A: Oh, otkrovenje! Pročitaj ponovo.

B: Da se razumemo, ovo je svetlost za naše slepe oči. Ovo je Božji Blagoslov primljen kroz nju. Mi smo beskrajno blagosloveni što smo kraj njegovih stopala. Isto i Indija, isto i svet.

A: A nekoliko reči Aurobindovih o njoj su pune dalekosežnog značaja.

B: Svakako. Mi smo sada došli do radikalnog zaokreta u toku našeg života ovde.


DB 84,5. La Mère, Prières et Méditations.

Čin X, Scena 6

(Pondičeri. Aurobindova kuća. Majka gleda u račune Arje, itd. Amrita ulazi sa gomilom jutarnje pošte. Spustivši je na Aurobindov sto, mota se unaokolo.)

AUROBINDO: (Gledajući Amritu) Da, Amrita?

(Za Amritu je važilo uputstvo od Aurobinda da ga potseti o stvarima za Arju nedelju dana pre dana određenog za odlazak u štampu.)

AMRITA: Potsećam te u vezi stvari za Arju, moliću.

AUROBINDO: Ah, da. Hvala ti. Odmah krećem na to.

AMRITA: Ali čim jednom sedneš za svoj radni sto pozaboravljaćeš na sve drugo i nastaviti dok ne završiš. Zašto se prvo ne bi rešio pošte?

AUROBINDO: Vrlo dobro. Ti si uvek poslovan. To je sve dobro.

(Prelećući pogledom kroz pisma, jedno po jedno, on piše beleške na marginama, i staje kod jednog.)

AUROBINDO: Evo jednog čitaoca Arje koji me pita kako sam ja, književni čovek i političar, mogao da postanem iznenada totalno filozof! Ispravno ga je to dotaklo. Moram da mu napišem da sam znao vrlo malo o filozofiji pre nego što sam vežbao Jogu i došao u Pondičeri. Kako sam uspeo to da učinim i zašto? Zato što mi je X predložio da sarađujem u filozofskoj reviji – a moja teorija je bila da bi Jogi trebao biti u stanju da se prihvati svega…

AMRITA: Ali to mene nikad nije dotaklo kao nešto čudno. Tvoji članci, čak i tvoji govori, nikad nisu bili nepomešana politika ili čista književnost. Oni su uvek bili srećan spoj sva tri, svaki u svom najboljem izdanju – mislim, politika, književnost i filozofija, mada je vatra ljubavi prema zemlji i njenoj slobodi preovladavala.

AUROBINDO: Ali zar Arja nema sve u svemu drugačiju boju?

AMRITA: Nesumnjivo.

AUROBINDO: Onda se slažeš da je opravdano što me pita…

AMRITA: Slažem se. Oh, kad bi ovaj čovek koji je u pitanju mogao da te vidi kako puniš stranicu za stranicom nigde se ne zaustavljajući, kao da su ti sami prsti nadahnuti!

AUROBINDO: Ali upravo to je istina! Čudno je da se kaže, nekakva Moć dolazi direktno u prste, kao da ja nisam morao da prođem ni kroz šta drugo! Upravo sad sam rekao da bi Jogi trebalo da bude u stanju da se prihvati svega. Pa, moglo bi se reći "prihvati" u veoma bukvalnom smislu što se tiče članaka Arje… Sada uzmi ova pisma i sačini odgovore iz mojih beleški na marginama. Da ja krenem sa poslom sada.

Čin X, Scena 7

(Dom Tagorevih, Kalkuta. Sedi Dviđendranat, najstariji brat Rabindranata, u svojoj radnoj sobi. On šalje po svog ličnog sekretara, Anilkumar Mitru. Ulazi Anil.)

DVIĐENDRANAT: Da li si primio poslednje izdanje Arje?

ANIL: Da, gospodine. Upravo je stiglo. Donosim ga. Još nešto?

DVIĐENDRANAT: Da li ga čitaš redovno kao ja?

ANIL: Ne, gospodine. Pokušao sam neko vreme ali sam našao da mi je to prenaporno za mozak, suviše visoko, suviše duboko za moj intelekt.

DVIĐENDRANAT: Ah, prijatelju moj, to je pogrešan pristup. To nije hrana za intelekt. To je za dušu. Iz mog proučavanja čitavog opsega filozofije, istočne i zapadne, mogu slobodno da izjavim da ono što Aurobindo Goš kaže u svojim člancima nikad niko nigde nije rekao. (Nakon pauze.) Idi dalje od svog intelekta kad budeš čitao Arju sledeći put i naći ćeš da je jasnije.

Čin X, Scena 8

(1918. A. B. Purani u svojoj prvoj poseti Aurobindu. Ulica Fransoa Marten 41, ured Arje.) AUROBINDO: Kako vam ide sa vašom Sadanom? PURANI: "… Teško je skoncentrisati se na nju sve dok Indija nije slobodna. AUROBINDO: Možda neće biti neophodno da se pribegne revolucionarnoj aktivnosti da bi se oslobodila Indija. PURANI: _(Skroz iznenađen) Ali bez toga kako će britanska vlada otići iz Indije?

AUROBINDO: To je neko drugo pitanje; ali, ako Indija može da bude slobodna bez revolucionarne aktivnosti, zašto biste vi sprovodili svoj plan? Bolje je skoncentrisati se na jogu – duhovnu praksu… Pretpostavimo da vam se da uveravanje da će Indija biti slobodna?

PURANI: (Dobro znajući da jedino Aurobindo može da ga uveri.) Ko može da da takvo uveravanje?

AUROBINDO: Pretpostavimo da ja mogu da vam dam uveravanje?

PURANI: Ako vi date uveravanje, onda mogu da ga prihvatim.

AUROBINDO: Onda vam dajem uveravanje da će Indija biti slobodna.

PURANI: (Sa tonom izvinjenja) Da li ste sasvim sigurni da će Indija biti slobodna?

AUROBINDO: Ovo neka vam je od mene, to je toliko izvesno kao izlazak Sunca sutra. Odluka je već krenula…"

Budući potpuno uveren u slobodu Indije Purani se pokloni pred Aurobindom i odlazi od njega.)


DB 87,3-12. Redovi do kraja X čina, scene 8 preuzeti su iz Večernjih razgovora A. B. Purani.

Čin X, Scena 9

(Kalkuta. Barin prima pismo na bengalskom od Aurobinda, sa datumom 7. april 1920., nakon njegovog otpuštanja iz Andamansa. Njegova radost ne zna za granice.)

BARIN: (Čitajući naglas) "Prvo u vezi tvoje Joge. Ti želiš da mi daš naboj tvoje Joge, i ja sam voljan da ga primim, što će reći, da ga dam Njemu koji pokreće svojom božanskom Šakti i tebe i mene bilo potajno bilo otvoreno. Ali moraš da znaš da će nužni rezultat biti to da ćeš morati da slediš taj naročiti put koji mi je On dao i koji ja zovem integralna Joga."

(Barin gleda u daljinu…)

BARIN: Budi siguran, uradiću najviše što mogu da sledim tvoja uputstva.

(Nastavlja da čita.)

"Nakon ovih petnaest godina ja se tek sada uzdižem na najniži od tri nivoa Naduma i pokušavam da povučem gore u njega sve niže aktivnosti. Ali kada taj Sidi bude dovršen, onda ću biti apsolutno siguran da će Bog kroz mene dati Sidi Naduma drugima sa manje teškoće."

(Lice mu se ozari.)

BARIN: Tvoje reči otvaraju široki svet nesanjanih mogućnosti za nas. Tvoj Nadumni Sidi biće veliki kamen međaš u istoriji ljudske evolucije. A ti ćeš smestiti Indiju u centar mape sveta za celu budućnost.

(Nastavlja da čita.)

"Ja ne želim na stotine hiljada učenika. Biće dovoljno ako budem mogao da dobijem sto ljudi, lišenih sitničavog egoizma, koji će biti Božji instrumenti."

(Sa uzdahom – a onda osmehom.)

BARIN: Ah, u tome je nevolja. E, pa, Seđda, da li si ti ikad ustuknuo i jedan jedini korak od bilo koje teškoće u životu? Ti koji si uvek postizao nemoguće, zar neće biti u tvojoj moći da pretvoriš grubu materiju kao što smo mi u tvog "kompletnog" čoveka? Sve dok tebe imamo kao našeg Poglavara, nemamo straha. Tvoj rad mora da trijumfuje.

Čin XI, Scena 113

(1923. Šri Aurobindo Guđarati učenik, Punamčand.)

PUNAMČAND: Pre nego što se smestim ovde kao učenik za stalno, mogu li da dobijem tvoju dozvolu da odem kući i vratim se sa svojom ženom?

ŠRI AUROBINDO: Da. Šta Čampaklal radi tamo? Povedi Čampaklala sa sobom takođe.

(Čampaklalu je to što ga se Šri Aurobindo setio i spontano ga pozvao izuzetno drago sećanje. On je prvi put došao kod Šri Aurobinda kao osamnaestogodišnji dečak. Sada, 1923., on dolazi da ostane za stalno.)

ČAMPAKLAL: Moja Majko, nameravam da operem Očev doti.

MAJKA: Porazgovaraću sa Šri Aurobindom.

(Izlazi Majka.Ulazi Šri Aurobindo.)

ŠRI AUROBINDO: želiš da opereš moj doti! Ljudi će ti se smejati, šaliti se na tvoj račun, rugaće ti se. Da li si spreman?

ČAMPAKLAL: (Čvrsto) Jesam, Oče.


DB 89. Preuzeto iz knjige Narayan Prasada Život u Šri Aurobindovom Ašramu.

Čin XI, Scena 2

(5. jun 1923. Šri Aurobindo i C. R. Das. Šri Aurobindov dom, Pondičeri.)

C. R. DAS: Ozbiljan problem, Aurobindo.

ŠRI AUROBINDO: Šta je bilo?

C. R. DAS: želim da se okrenem duhovnosti.

ŠRI AUROBINDO: (Smešeći se) Kako to uopšte može biti problem?

C. R. DAS: Ali jeste, Aurobindo.

ŠRI AUROBINDO: Kako?

C. R. DAS: Politika me proganja danonoćno.

ŠRI AUROBINDO: Ali ti znaš da to dvoje u normalnom slučaju ne mogu da idu zajedno. Ciljevi i ideali uobičajene političke aktivnosti su skoro uvek suprotstavljeni duhovnim, da ne kažemo ništa o silama koje deluju u politici…

C. R. DAS: Ah, shvatio si moj problem. Aurobindo, pomozi mi da kročim u duhovni život.

ŠRI AUROBINDO: Voleo bih kad bih mogao.

C. R. DAS: Šta te sprečava, dragi prijatelju? Aurobindo, ti si meni nešto daleko više čak i od dragog prijatelja. I ti to znaš.

ŠRI AUROBINDO: ]ita, moraš biti svestan da ne možeš da napreduješ na zadovoljavajući način u svom unutrašnjem životu ako se sasvim ne kloniš uronjenosti u politiku. Ona utiče na svest na veoma nepoželjan način.

C. R. DAS: Savršeno si u pravu. Ali…

ŠRI AUROBINDO: Shvatam tvoju teškoću. U redu, onda; nastavi sa svojim političkim aktivnostima, ali istovremeno daj sve od sebe da živiš svojim duhovnim životom. Postepeno možeš otkriti da tvoje interesovanje za politiku popušta pred tvojim interesovanjem za viši život.

C. R. DAS: Kakav teret si mi skinuo sa ramena! Vidim put svetlosti i udišem malo svežeg vazduha. Ali još jedna stvar. Treba mi tvoja pomoć i za još nešto. Našoj "Svarađja Partiji" je potrebna tvoja izdašna pomoć.

ŠRI AUROBINDO: Imam jaka osećanja prema njoj. Dajem njenom stanovištu moju punu unutrašnju podršku. Uvek ćete osećati moje prisustvo u njoj.

C. R. DAS: Osećam se dvostruko olakšano. Sa tvojim prisustvom u meni sve će ići dobro sa mnom. Sećaš li se moga proročanstva o tebi na suđenju? – "Njegove reči će odjekivati i ponovo odjekivati…"

ŠRI AUROBINDO: Ali šta bi Norton mislio o tebi kad bi te čuo?

C. R. DAS: Oh, on je sada drugi čovek. On radi skupa, ruku pod ruku, sa mnom. On se sada pojavljuje protiv vlade u političkim slučajevima.

ŠRI AUROBINDO: Dobro je što je sada na strani slabih i onih koji se trude. Njegovo viteštvo će se isplatiti.

Čin XI, Scena 3

(1923. Pondičeri. Šri Aurobindov dom. Ulazi T. V. Kapali Šastri, eminentni učenjak sanskrita iz Južne Indije.)

KAPALI: (Klanjajući se pred Šri Aurobindom.) Gospodine, pre šest godina kada sam vam došao prvi put pitao sam vas za mogućnosti Indije, a vi ste mi dali nadahnjujući odgovor: "ne mogućnost, već izvesnost." Ovaj put mi dajete drugu nadahnjujuću stvar – vašu zlatnu boju lica. Ona više nije duboko mrka kao ranije. U vama, Joga otelovljena nosi sada svoju istinsku boju. Sada sam došao, rešen jednom za svagda, da se bacim pred vaša stopala i vašu Milost zauvek. Molim vas, kako mogu da krenem sa prvim korakom vaše Joge?

ŠRI AUROBINDO: Moja Joga cilja na preobražaj čitavog bića, ne isključujući fizičko.

KAPALI: Kako i gde da počnem?

ŠRI AUROBINDO: Čovek mora da dovede Božansku Svest pravo dole u same ćelije.

KAPALI: Isuviše teško čak i da se pomisli na to. Ali ne mogu da pokušam ono što je tako teško toliko brzo. Ponavljam, bacam se pred vaša stopala i vašu Milost, sad i zauvek. Radite sa mnom šta vam je volja.

(Šri Aurobindo se milostivo osmehne i klimne glavom u znak slaganja. Sa pranamom na rastanku Kapali napušta Učiteljevo prisustvo, duboko srećan.)

Čin XI, Scena 4

(1925. Pondičeri. Naren Das Gupta u poseti Šri Aurobindu.)

ŠRI AUROBINDO: Narene, kako ti ide sa tvojom Sadanom?

NAREN: Mojom Sadanom! To ti znaš bolje nego ja.

ŠRI AUROBINDO: U poslednje vreme primio sam neki broj pisama o tebi od profesora engleskog, sa Feni Koledža. Pre nekog vremena tvoja ravnodušnost prema zemaljskom životu i strogom metodu Sadane izazvala je dosta straha kod tvojih prijatelja. Osim profesora, i drugi su mi pisali o tvojoj isključivoj upijenosti u Sadanu. Da li znaš šta sam im odgovorio? Zamolio sam ih da te ne ometaju ni na koji način, dodajući da će sve biti dobro.

NAREN: (Lijući suze radosnice) Oni su baš tako uradili! A primili su uputstva od tebe! Bio sam skroz u mraku. Sada imam jednu molitvu.

ŠRI AUROBINDO: Koju to?

NAREN: želim da vidim Majku pre nego što krenem za Bengal.

ŠRI AUROBINDO: Ah, to je tvoja molitva!

(Izlazi Šri Aurobindo.)

NAREN (to himself): Oh my Guru, strange are your ways, more so is your affection for your sons. Pondicherry is a far cry from Feni. Your Grace and Presence nullify Space and Time.

(Enter the Mother.)

NAREN: (Za sebe) Oh, moj Guru, čudni su tvoji putevi, a još više tvoja ljubav prema svojim sinovima. Pondičeri je daleki vapaj od Fenija. Tvoja Milost i Prisustvo poništavaju Prostor i Vreme.

(Ulazi Majka.)

NAREN: (Prostrvši se pred Majkom u znak pozdrava) Majko, moram da odem za Bengal.

MAJKA: Moraš?

NAREN: (S tonom izvinjavanja) Da, Majko. Nema drugog načina.

MAJKA: Zašto želiš da ideš?

NAREN: Privlačenje od strane porodice, Majko.

MAJKA: Dokle će to trajati?

NAREN: Idem sada da dovučem porodicu ovamo i da je ostavim pred Tvojim stopalima.

MAJKA: (Sa samilosnim osmehom) To je fino.

Čin XI, Scena 5

(24. novembar 1926. Amrita silazi niz stepenice i počinje da obaveštava učenike Majke i Šri Aurobinda da se skupe na verandi na spratu koja gleda na sobu Prosperiteta.

6.30 popodne. Barin, Nolini, Amrita, Purani, Čampaklal, Puđalal, Rađani Palit… Dvadeset četvoro, svima je rečeno i sede na prostirkama. 7 popodne. Ulaze Majka i Šri Aurobindo.)

NOLINI: (Gledajući unaokolo) Satjen nije došao. Da ga zovem?

MAJKA: Da, sve, sve.

(Šri Aurobindo seda na nisku tapaciranu stolicu, dok je Majka na njegovom tabureu nekoliko inča ulevo. On pruža svoju levu ruku preko Majčine glave, a desnom počinje da blagosilja sve učenike koji se klanjaju njemu i Majci, jedan za drugim. Potpuna tišina. Šri Aurobindo izgleda kao Sveznanje i Svemoć. Majka isgleda kao Večna Ljubav i Samilost.)

DATA: (Nadahnut) "Gospod je sišao. Savladao je smrt i tugu. Spustio je Besmrtnost."

RAĐANI: (Šapatom) Barin-da, imam posebnu molbu. U užasnoj sam dilemi.

BARIN: Šta nije u redu?

RAĐANI: Osećam da sam na Nebesima. Pritisak je naprosto nepodnošljiv. Molim te reci Majci da moram da joj kažem nekoliko reči.

BARIN: Rađani, nisi ti jedini slučaj. Manje-više je isto sa svima nama.

RAĐANI: Možda. Ali to se mene ne tiče. Molim te da urgiraš kod Majke za mene.

BARIN: Pokušaću. Više od toga je izvan mojih mogućnosti danas.

RAĐANI: Barin-da, kako bih želeo da čujem od tebe šta se zapravo dogodilo danas.

BARIN: Rađani, (Sa širokim osmehom) tvoj Barin-da je podjednako slep koliko i ti.

Čin XII, Scena 1

(Početkom 1927. Dečak Pars, dvadesetdvogodišnjak, traži u oker odevene sadue po raznim kutcima Bombaja. Njegove studije, njegovi sopstveni književni talenti, njegov ultra-moderan okvir uma, ugodnost i komfor njegovog života kod kuće, sve što je lepo u vidljivom i znanom za njega je izgubilo draž. Iznenadni dodir odnekud presekao je njegove veze sa sidrištem. On pluta unaokolo u potrazi za Neznanim. Neke metode meditacije je prikupio i isprobao. Pa ipak njegova žeđ raste neutažena. Sada nailazi na jednog teozofa i ispituje ga.)

TEOZOF: (Nakon malo razgovora) Izvini mladiću, ti si složen problem.

MLADIĆ: Kako?

TEOZOF: Postoji strast za poezijom u tebi, a takođe postoji i poriv ka filozofiji.

MLADIĆ: Ali se sada ne zanosim ni jednim ni drugim. Jedina stvar koja mi je trenutno gospodar je poriv ka Neznanom.

TEOZOF: Tačno. Ali druge stvari su samo gurnute u pozadinu. One čekaju na svoj trenutak.

MLADIĆ: Ja ne mislim tako.

TEOZOF: Ljudska priroda nije tako jednostavna. Svi elementi u tebi izaći će u odgovarajućem trenutku.

MLADIĆ: Šta mi valja činiti, onda?

TEOZOF: Niko ne može da te preuzme u tvojoj potpunosti, osim jednog Učitelja.

MLADIĆ: (žudno) Ko, molim vas?

TEOZOF: Aurobindo Goš iz Pondičerija. On ima Kosmičku Svest.

(Sam pomen imena deluje kao još jedan misteriozni dodir, dodir koji spašava i daje odgovor. Mladić pars stoji nepomično nekoliko sudbonosnih trenutaka. Teozof prelazi pogledom preko njegovog lica. Neko vreme kasnije, mladić odlazi na Bombajsku Kroford Pijacu za nov par cipela. Kući, dok odmotava kutiju za cipele, pravo pred njegove oči pada taj deo novinske hartije koji krupnim slovima nosi naslov "Ašram Aurobindo Goša". Treći dodir? Uvereno mladić to smatra kao nagli bljesak sunca. On proguta dugi članak koji je napisao neko ko je bio u poseti i nalazi u njemu potrebne činjenice: izglede za novo postojanje, koje ne odbacuje već preobražava običan život i ostalo vezano za njega. Takođe, po prvi put nailazi na te reči. "Majka".)

K. D. SETNA: (Govoreći za sebe) Evo kraja mojoj potrazi. Moram da pišem nadležnima u Ašramu. Ali, da li će me oni primiti?

Čin XII, Scena 2

(Čitagong. Dvoje učenika Šri Aurobinda i Majke.)

A: Stalno sam ti iznova pričao da su Majka i Šri Aurobindo jedno.

B: Ali, da li si to ikad osetio?

A: Nemam potrebu da to osetim. Znam da su oni jedno.

B: Ali kako?

A: Kako? Šri Aurobindo je jasno rekao da su njegova Svest i Majčina jedna te ista.

B: Ti misliš da ja nemam vere u Šri Aurobinda?

A: Ako imaš, čemu onda takvo snebivanje?

B: Nije baš snebivanje, ali…

A: Ne smeš sebe nazivati učenikom Šri Aurobinda ako ne uspevaš da veruješ u njega. Osim toga, ti ćeš, zapravo, biti gubitnik ako ti manjka vere u njega. Mogu ti reći nešto prilično zapanjujuće. Koliko juče kada mi je majka imala srčani udar pozvao sam Šri Aurobinda da je zaštiti. Onaj koga sam zapravo video, znaš, bila je Majka pokraj moje majke. I na iznenađenje lekara i ostalih moja majka se oporavila. A danas kada sam se skoncentrisao na Majku iz punoće mog zahvalnog srca video sam Šri Aurobinda pred sobom sa njegovim dobroćudnim osmehom.

B: (Zagrlivši A) Tačno! Potpuno ti verujem. Sada mi reci još nešto o njihovoj jednosti bića i delovanja.

A: Šri Aurobindo kaže: "Majčina svest i moja su iste, jedna Božanska Svest u dvoje, jer je to neophodno radi igre. Ništa se ne može uraditi bez njenog znanja i sile, bez njene svesti – ako iko stvarno oseća njenu svest, on treba da zna da sam ja tu iza nje, a ako oseti mene isto je sa njenom."

Čin XII, Scena 3

(Ašram. Šri Aurobindo sam u svojoj sobi, pregleda unutar sebe svoj ideal i svoju misiju.)

ŠRI AUROBINDO: "Nije radi lične veličine da ja tragam za tim da spustim Nadum. Ništa ne marim za veličinu ili malenkost u ljudskom smislu. Tragam za tim da donesem neki princip unutrašnje Istine, Svetlosti, Sklada, Mira u zemaljsku svest. Vidim ga iznad i znam ga šta je – osećam ga kako svetli na moju svest odozgo i tragam za tim da mu omogućim da preuzme čitavo biće u svoju sopstvenu urođenu moć, umesto da priroda čoveka i dalje ostaje u polu-svetlosti, polu-tami. Verujem da je silazak ove Istine koja otvara put za razvoj božanske svesti ovde krajnji smisao zemaljske evolucije. Ako veći ljudi od mene nisu imali ovu viziju i ovaj ideal pred sobom, to nije razlog zašto ja ne bih sledio moj smisao za Istinu i viđenje Istine. Ako ljudski razum gleda na mene kao na budalu što pokušavam da učinim ono što Krišna nije pokušao, ne marim ni najmanje. Ne postavlja se tu pitanje o X ili Y. To je pitanje između Božanskog i mene – bilo da je to Božanska Volja ili nije, bilo da sam ja poslat da spustim to dole ili da otvorim vrata za njegov silazak ili barem da ga učinim više mogućim ili nisam. Neka mi se svi ljudi podsmevaju ako hoće ili neka odem u pakao ako treba zbog svoje pretpostavke – ja nastavljam dok ne odnesem pobedu ili ne propadnem. Ovo je duh u kojem ja tragam za Nadumom, nikakvo jurcanje za veličinom mojom ili drugih.

Nemam nameru da postignem Nadum samo za sebe – ja ne radim ništa za sebe, pošto nemam ličnu potrebu ni za čim, niti za spasenjem (mokšom) niti za supramentalizacijom. Ako ja tragam za supramentalizacijom, to je zato što je ona stvar koja mora da se obavi za zemaljsku svest, a ako se ona ne obavi u meni, ne može se obaviti u drugima. Moja supramentalizacija je samo ključ za otvaranje kapija Nadumnog ka zemaljskoj svesti; učinjena samo sebe radi, bila bi savršeno jalova."

Čin XII, Scena 4

(Ašram. Sadaka u poseti i Šri Aurobindo.)

SADAKA: Izgleda da i ti i Majka naporno radite da novo čovečanstvo otpočne na Zemlji. Zar nije samo Orijent taj koji će moći da bude dorastao toj prilici? Da budem precizniji, samo oni koji pripadaju ovoj našoj zemlji, gde je indijska rasa radila Jogu milenijumima, čini se da su sposobni da ostvare tvoj nadum. Šta je sa drugim narodima?

ŠRI AUROBINDO: "Mi ne radimo za neku rasu ili narod ili kontinent ili za realizaciju za koju su sposobni samo indijci ili samo orijentalci. Naš cilj nije ni da osnujemo religiju ili školu ili filozofiju ili školu Joge, već da stvorimo tle i put za duhovni rast i iskustvo i put koji će spustiti dole veliku Istinu koja je izvan uma, ali koja nije nedostupna ljudskoj duši i svesti. Svi mogu da prođu koji su privučeni toj Istini, bili oni iz Indije ili od negde drugde, sa Istoka ili Zapada."

Čin XII, Scena 5

(Majka i jedan od žitelja Ašrama.)

ŽITELJ: Majko, znamo da si ti uvek sa nama. Ali u kom smislu? Molim te baci malo svetlosti na ovo naše pitanje.

MAJKA: "Ja sam sa vama, to označava čitav svet stvari, jer sam sa vama na svim nivoima, na svim planovima, od vrhovne Svesti pa sve dole do najfizičkijeg; ovde, u Pondičeriju, ne možete da dišete a da ne udišete moju svest… Postoji posebna lična veza između vas i mene, između svih koji su se okrenuli ka Šri Aurobindovom i mom učenju – dobro se razume da udaljenost ovde ne važi, možete biti u Francuskoj, možete biti na drugom kraju sveta ili u Pondičeriju, veza je uvek istinita i živa. I svaki put kada dođe zov, svaki put kada postoji potreba da znam kako bih mogla da pošaljem silu, nadahnuće, zaštitu ili ma koju stvar, neka vrsta poruke mi dođe iznenada i ja obavim ono što je potrebno… Sa onima koje sam prihvatila kao učenike, kojima sam rekla "da", postoji više od veze, postoji moja emanacija."

Čin XII, Scena 6

(Januar, 1928. Stara prostorija biblioteke u Ašramu. Razgovor sa Majkom. Okrenuvši leđa svom dotadašnjem životu, K. D. Setna, kome je kasnije Šri Aurobindo dao novo ime Amal Kiran, sedi lepo odeven u efropskom stilu, gledajući na Majku sa suprotne strane stola.)

SETNA: Majko, ja sam video svet skroz. Nema više toga. Muka mi je i od intelektualnih potraga takođe. Sada ne želim ništa sem Boga.

MAJKA: Video si svet skroz? Koliko imaš godina?

SETNA: Dvadeset tri.

MAJKA: Samo dvadeset tri, a…

SETNA: Da, Majko. Mogu li da ostanem ovde zauvek?

MAJKA: (Samilosno) Ne odlučuj u žurbi. Ostani ovde sada i vidi kako ti odgovara. Onda…

(Majka ustaje.)

SETNA: Čekaj trenutak, Majko. Daj da te pozdravim pranamom. Znaš, mi indijci izvodimo pranam pred svojim Guruom.

(Majka se smeši. Ne pominje da barem sto puta dnevno žitelji Ašrama izvode pranam pred njom. Setna se prostre pred njom. Ona ga blagoslovi. Kasnije ona ispriča Šri Aurobindu kako je jedan mladi pars "naučio" indijski način ophođenja sa svojim Guruom! Šri Aurobindo uživa u šali.)

(Nekoliko nedelja kasnije. More, Pondičeri. Setna, meditira sam ujutro, na doku. Brinuo se u svom umu što nema otvaranje u srcu ili bilo kakvo izuzetno duhovno iskustvo. Rečeno mu je da može da misli na knjigu u srcu kako se otvara. Pominjanje knjige ga je malo snuždilo, jer mu je bilo muka od umnih traganja vezanih za knjige. Tokom meditacije sada, osetio je kao da se more njiše pravo kroz njegovo srce u ritmu širokog blaženstva.)

(Neko vreme nakon 21. februara 1928., kada je Setna imao svoj prvi Daršan sa Šri Aurobindom i Majkom. Setna i Majka.)

SETNA: Mogu li da pitam da li je Šri Aurobindo rekao išta o meni?

MAJKA: "On ima dobro lice." To je ono što je rekao Šri Aurobindo.

(Primedba pogađa u centar. Setna je sav u čudu. On se iznenada seti da je on sam netremice zagledao Šri Aurobindovo lice u trenucima Daršana i našao da je "dobro"!)

15. avgust 1928. Setna ima svoj drugi Daršan, i nudi Šri Aurobindu jednu svoju pesmu. Dolazi niz stepenice u Puranijevu sobu i sedi nepomično, klonule glave od potištenosti. Izgleda da je izgubio unutrašnju svest koja je boravila u njemu duže vremena, koja je krenula skoro od onog trenutka na moru. Sada se nekako suočio sa Šri Aurobindom ponovo sa spoljašnjim umom.)

PURANI: Šta je bilo?

SETHNA: Ne znam.

(Iznenada oseća kao da ogromna čvrsta masa pritiska odozgo u njegovu glavu, uzrokujući vrtoglavicu, donoseći čudne suze u oči i čineći da srce bije divlje od radosti. Popodne dolazi kod Majke da primi venac Blagoslova od nje. Majka ga uvede u svoju sobu za razgovore.)

MAJKA: Da li znaš šta je Šri Aurobindo rekao ovaj put? Postoji velika promena u tebi, rekao je, i veoma je zadovoljan.

(Setna pada pred Majčina stopala i prima njen Blagoslov.)

Čin XII, Scena 7

(Ašram Šri Aurobinda, Pondičeri. Vreme: 10 pre podne. 29. maj 1928. Šri Aurobindo i, malo dalje, Majka. Šri Aurobindo je poslao svog sekretara Nolini Kanta Guptu da primi Rabindranat Tagorea na palubi broda kada je pristao na dok, i pratio ga uz stepenice u sobu za Daršan. Pesnik se popeo uz stepenice i, zbacivši svoju kapu i cipele, pohrlio unutra, raširenih ruku, videvši Šri Aurobinda kako stoji na drugoj strani sobe. Šri Aurobindo ga je uhvatio za ruke i zamolio ga da sedne na stolicu. Ovim prvim pogledom i dodirom pesnik izgleda da je bio opčinjen i povukao se u sebe.)

TAGORE: Osamnaest je godina kako si otišao iz Bengala. Sve ovo vreme sam, svako malo, čeznuo da te vidim. Moja čežnja se ispunila danas. Ali znam da toga ne bi moglo biti da ti nisi učinio poseban ustupak za mene. Otud sam ti još zahvalniji. Kao što sam ti već pisao, sada sam na svom putu za Evropu. Pitam: ako budu želeli da znaju o tebi, šta da im kažem?

ŠRI AUROBINDO: Izuzetno mi je drago što te vidim. Što se tiče Evrope, ako budu želeli da znaju o meni, slobodni su da dođu ovamo. Moj Ašram je otvoren za iskrene tragaoce odasvud.

TAGORE: Pitam se kako možeš da vodiš svoj Ašram i obavljaš svoj rad za ceo svet iz svoje sobe u jednom kutku Zemlje. Moje čudo raste stostruko kada pomislim na moju ogromnu borbu i trud, u Indiji i u inostranstvu, za Višvabarati. Sada sam van, tražeći pomoć preko okeana.

ŠRI AUROBINDO: Ne muči me budućnost. To je posao Božanskog koji Božansko obavlja.

(Izlazi Rabindranat kao sasvim drugi čovek. Prešao je ceo put uz stepenište, pričajući sa Nolini Kantom, hvaleći njegove književne sposobnosti, ceneći njegovu originalnost i sažetost izraza misli i želeći mu da se okrene kratkim pričama. Jednom rečju, bio je živahan i društven. Nakon razgovora sa Šri Aurobindom sišao je skoncentrisan i u tišini. Vrativši se na parobrod zatvorio se u kabinu i proveo dugo vremena sam. Pesnikova klasična reakcija na razgovor izašla je u Modernoj Reviji Kalkute neko vreme kasnije.)

Čin XIII, Scena 1

(1940. Istaknuti indijski politički vođa i jedan čuveni Aurobindov učenik.)

VOĐA: Šta vaš Guru kaže o ishodu rata?

UČENIK: Kaže da će saveznici pobediti i da on daje sve od sebe da se postara da pobede.

VOĐA: Saveznici, uprkos njihovom nizu poraza i njihovoj nesposobnosti? A, čak i ako pobede, neće li njihova pobeda ojačati i produžiti njihov imperijalizam?

UČENIK: Niko ne poznaje saveznike, detalje o njima, više od Šri Aurobinda, i niko nije više prodrmao Britansko Carstvo od njega.

VOĐA: Pa ipak im daje svoju podršku? Zbilja, to je rebus za mene.

UČENIK: Nikakav rebus. On je dao kristalno jasne i dalekosežne razloge za svoje stanovište.

VOĐA: Recite mi, molim vas.

UČENIK: Saveznici će podržavati slobodu i napredak, a sile osovine dominaciju svetom. I uzlazak sila osovine će baciti svet nazad u ropstvo. On je napisao, govoreći u svoje i Majčino ime:

"Mi osećamo da ovo nije samo bitka koja se vodi iz pravedne samoodbrane i odbrane nacija kojima preti svetska dominacija Nemačke i nacističkog sistema života, već je to odbrana civilizacije i njenih najviših dostignutih društvenih, kulturnih i duhovnih vrednosti i čitave budućnosti čovečanstva. Za taj cilj naša podrška i saosećanje će biti nepokolebljivi šta god da se desi; iščekujemo pobedu Britanije i, kao krajnji ishod, eru mira i jedinstva među narodima i bolji i sigurniji svetski poredak."

VOĐA: Oni koji poznaju Šri Aurobinda mogu lako da dele njegov pogled, ali mase…

UČENIK: (Prekidajući ga) Prorok i mase… Kad su uopšte oni isto gledali na stvari?

Čin XIII, Scena 2

(U predvečerje indijske nezavisnosti, 15. avgust 1947. Šri Aurobindova soba. Jedan učenik i Šri Aurobindo.)

UČENIK: Sutra je rođendan tebi i Indiji – ponovno rođenje Indije u slobodi. Božanska koincidencija. Ta prilika je privukla neuobičajeno veliki broj posetilaca na Daršan.

ŠRI AUROBINDO: To nije nikakva slučajnost, da se razumemo.

UČENIK: To je pobeda u borbi za nezavisnost koju si vodio pod Božjim vođstvom, ispunjenje reči koju ti je On dao u zatvoru u Aliporu. Majka je dala da se postavi barjak na vrh tvoje sobe. Sutra će da razvije zastavu, jer je to takođe duhovna zastava Indije.

ŠRI AUROBINDO: U pravu si. Mada je podeljena Indija zbrkan blagoslov. Navućiće Majci stalni teret problema dok Indija ne postigne svoju integralnu solidarnost.

UČENIK: Siguran sam, ako je to Božja Volja, da će ga Majka nositi s tvojom pomoću i vođstvom. Nijedna istina ne može da ostane podeljena zadugo.

ŠRI AUROBINDO: To je to. Sve podele širom sveta moraju da odu pre nego što on postane jedan za JEDNOG. Njegova Volja će trijumfovati nad ljudskom glupošću.

Čin XIII, Scena 314

(Šri Aurobindova soba. Šri Aurobindo i njegov pisar, Nirod.)

ŠRI AUROBINDO: Uzmi Savitri. Želim da je uskoro završim.

(Zbunjen tim rečima Nirod gleda Učiteljevo lice i nalazi da je potpuno suzdržano. On čita naglas.)

Može doći dan kad će ona morati da stoji bez pomoći
Na opasnoj ivici svetskog usuda i njenog.

U toj užasnoj tišini i izgubljenosti
Ne vapite Nebu, jer samo ona može pomoći.
Samo ona može da spase sebe i da spasi svet.

ŠRI AUROBINDO: Ah, završena je? Šta je sada preostalo?

NIROD: Knjiga Smrti i Epilog.

ŠRI AUROBINDO: Ah, to? Postaraćemo se o tome kasnije.


DB 103. Bazirano na Nirodbaranovoj knjižici I am Here! I am Here!

Čin XIII, Scena 4

(4. decembar 1950. Šri Aurobindu nije dobro već neko vreme. Ali danas izgleda da mu je bolje. On sedi u fotelji uprkos primedbama njegovih pratioca.)

PRATILAC: Napokon, naša molitva je uslišena! Zar ne koristiš svoju silu da se otarasiš bolesti?

ŠRI AUROBINDO: Ne.

PRATILAC: (Ne može da poveruje svojim ušima) Zašto ne? Ako ne upotrebiš silu, kako će bolest da bude izlečena?

ŠRI AUROBINDO: Ne mogu da objašnjavam; nećete shvatiti.

Čin XIII, Scena 5

(Šri Aurobindo je preminuo. Datum: 5. decembar 1950. Ašram, žitelji u suzama. Jedan učenik dolazi sa porukom od Majke i čita.)
"Tugovati je uvreda za Šri Aurobinda, koji je ovde sa nama svestan i živ."

(Duboka tišina pada na sve. U utučene duhove prolazi sila Majčinih reči. Atmosfera sigurnosti caruje. Suze ustupaju mesto samopouzdanju.)

Čin XIII, Scena 6

(Van Ašrama. A i B, dvojica učenika Šri Aurobinda i Majke, u raspoloženju za prisećanje.)

B: Majčine reči su mi vratile srčanost. Oh, kakva me je glupost ophrvala! Šri Aurobindo je iznad života i Smrti – ovo prvo ne može da Ga veže, ovo drugo ne može da Ga dotakne.

A: To je ono što je Majstor Jogi. I još i više. Njegovo fizičko prisustvo u Ašramu nikad ga nije ograničavalo. Sa celom Zemljom kao sferom svog delovanja, on je uvek bio gde god su zvali za njegovo prisustvo. Prostor i Vreme su za nas ljude, ne za Majstora Nadumne Joge. Nemojmo nikad zaboraviti šta je Majka rekla:

"9 DECEMBAR 1950
  TEBI KOJI SI BIO MATERIJALNI OMOTAČ NAŠEG UČITELJA, TEBI NAŠA BESKRAJNA ZAHVALNOST. PRED TOBOM KOJI SI UČINIO TOLIKO ZA NAS, KOJI SI RADIO, BORIO SE, PATIO, NADAO SE, IZDRŽAO TOLIKO, PRED TOBOM KOJI SI ŽELEO SVE, POKUŠAO SVE, PRIPREMIO, POSTIGAO SVE ZA NAS, PRED TOBOM SE KLANJAMO I MOLIMO DA NIKAD NE ZABORAVIMO NI NA TRENUTAK SVE ŠTO TI DUGUJEMO."

(Table koje nose ove Majčine reči u prevodu na engleski i na francuskom originalu su pričvršćene na dve strane Samadija, severnu i južnu. One privlače skup sadaka, koji dolaze, čitaju i zastanu pored, red za redom, u meditativnoj tišini.)

Napomena urednika

Štampano od 1958 to 1962 u Majka India, Šri Aurobindo Ašram, Kulturni mesečni pregled.