O Šri Činmoju
Šri Činmoj je rođen 1931. u Istočnom Bengalu, Indija. Jedan je od najplodnijih pisaca na engleskom jeziku, koji je tokom života napisao preko 1.550 objavljenih naslova. Cilj njegovih knjiga je da usmeri čitaoce na njihovom putovanju ka samootkriću i sreći, da rasvetli vanvremenska učenja o duhovnom znanju i da iznese jasnu viziju o postizanju harmonije u svetu u naše doba.
Šri Činmoj se 1964. preselio u Njujork, u kome je živeo do svoje smrti, oktobra 2007. Njegova prva knjiga Meditacije: hrana za dušu objavljena je 1970. Mnoge Šri Činmojeve knjige potiču iz njegovih javnih govora, koji su kasnije bili prevedeni u pisani oblik. To uključuje predavanja sa univerzitetskih turneja, govore održane u sedištu Ujedinjenih Nacija i mnoge susrete sa njegovim učenicima i publikom, na kojima je odgovarao na njihova pitanja.
Šri Činmoj se, kao duhovni Učitelj, suočavao sa paradoksom upotrebe književnog izraza u svrhu otkrivanja onog 'neizrecivog', jer Vrhunska Istina leži daleko van domašaja reči i poimanja. Pa ipak, olovka i jezik imaju neospornu moć da inspirišu, uzdignu i otkriju. Šri Činmoj je u svojim spisima naglašavao da se Istina može spoznati tek kada se prevaziđu mentalna ograničenja. Međutim, kada mu se predstave visoki ideali, um je sposoban da podigne svoj pogled izvan domašaja uobičajenog. Šri Činmoj je preporučivao da čitamo njegove spise ‘srcem’, da bismo mogli najviše da usvojimo i bi se naša intuicija, naša osećanja i unutrašnja mudrost takođe probudili i odreagovali na njih.
Šri Činmoj je naglašavao da se um ne može prosvetliti samo kroz knjige. Tako je, na primer, više voleo da podučava u meditaciji, kroz tišinu, jer se suptilna duhovna učenja najbolje prenose upravo u tihoj smirenosti uma.
Poezija je bila Šri Činmojev omiljeni medijum u duhovnoj literaturi. Kao što se izrazio:
“Uvek kažem da čovek piše prozu, ali da poeziju piše Bog, u čoveku i kroz čoveka.” [1]
- Šri Činmoj
Šri Činmojevo pozno književno stvaralaštvo bilo je usredsređeno pre svega na upravo taj kasniji vid izražavanja. Šri Činmoj je do svoje smrti napisao preko 50.000 poema-aforizama u okviru projekta: “Sedamdeset sedam hiljada stabala služenja”, koji je započeo 1998. sa namerom da napiše 77.000 kraćih poema. Ova zbirka usledila je nakon prethodne zbirke od 10.000 kraćih poema pod nazivom: “Deset hiljada plamenih cvetova”, koju je završio 1983, i još jedne zbirke od 27.000 kraćih peoma, pod nazivom: “Dvadeset sedam hiljada izdanaka težnje”, koju je završio 1998.
“Da bi napisao poemu, pesnik mora da pređe u sferu Muze i da tamo izgubi sebe. On mora da bude kao plamen koji sagoreva sve, osim sebe.” [2].
- Šri Činmoj
Opus Šri Činmojevih dela uključuje i mnoge priče i drame koje nude poučne pouke o životu. Često se zasnivaju na tradicionalnom narodnom predanju. Mnoge od drama su o duhovnim figurama koje su poznate. Komad Sidarta postaje Buda često se dramatizuje i kao predstava je veoma popularan kod velikog dela publike.
Naučnici, profesori i pisci se širom sveta izražavaju veoma povoljno o Šri Činmojevom radu. Nagrade koji su uručene Šri Činmoju posebno za njegova književna postignuća uključuju: Zlatnu medalju za književnost Međunarodne akademije Lutecije u Parizu i Književnu nagradu za izvanrednost udruženja pisaca UNSCR (Akademskog veća Ujedinjenih nacija) 1993. Uručene su mu, takođe, i brojne počasne diplome za ulogu koju je odigrao u negovanju harmonije u svetu kroz književnost i na druge načine.
Šri Činmoj je napustio telo 11. oktobra 2007. Nove knjige se, međutim, i dalje objavljuju koristeći prethodno neobjavljene pisane i audio materijale.
Fusnota
[1] Šri Činmoj, Šri Činmoj odgovara, deo 7, Agni Press, 1996
[2] Šri Činmoj, Filozofi-mislioci: tornjevi moći uma i pesnici-proroci: časovi ispunjeni mirisom srca na Zapadu, Agni Press, 1998