Nada²

Nada je istovremeno i jednostavna i duboka. Nada je ono što povezuje Nebo i zemlju. Nada je most izmedju Neba i zemlje. Nada je ta koja čini da osećamo, na početku našeg duhovnog putovanja, da smo od Boga i da smo za Boga.

Bog se nada da će ispuniti Sebe u nama i kroz nas. Mi se nadamo da ćemo ostvariri Boga tako da možemo da se oslobodimo mreža neznanja. Bog se nada da će nas načiniti Svojim savršenim instrumentima. Mi se nadamo da ćemo konačno zadovoljiti Boga na Božiji sopstveni Način.

Reći ćete da zbog toga što postoji život, postoji nada. U pravu ste. Ali želim da dodam nešto. Zbog toga što postoji nada, mi živimo večno – u unutrašnjem svetu, u spoljašnjem svetu, ili u oba sveta. Reći ćete da nada vidi prosvetljujuću svetlost u preplavljujućoj tami. Sasvim ste u pravu. Ali želim nešto da dodam. Nada je sama po sebi svetlost koja prosvetljuje tamu. Ja volim nadu. Mogu da ne volim Boga, ali u najdubljim kutcima moga bića, u najdubljim kutcima moga srca, osećam da me Bog voli. Bez obzira da li volim Boga ili ne, Bog me voli: to je moja žarka nada. Mogu da ne marim za Boga, ali stvarno osećam u potpunoj iskrenosti da Bog mari za mene. Bez obzira da li ja marim za Boga ili ne, Bogu je stalo do mene: to je moja žarka nada.

Postoji ljudska nada i božanska nada. Ljudska nada je vezana za želju; nada božanska je težnjom oslobođena. Vezana za želju i vezana za zemlju su identično jedno. Težnjom oslobođen i Nebeski oslobođen su jedno isto. Ljudska nada nas inspiriše i daje nam energiju. Nada božanska budi u nama ne samo beskonačne mogućnosti nego takođe i besmrtne stvarnosti.

Ljudska nada inspiriše naše spoljašnje putovanje. Nada božanska teži u i kroz naše unutrašnje putovanje. Naše spoljašnje putovanje vodi nas do imena i slave, što će konačno dovesti do potpunog uništenja. Ali u božanskom svetu, u svetu težnje, na kraju našeg unutrašnjeg putovanja vidimo, osećamo i rastemo u prosvetljenje.

Kada težimo, dolazimo do spoznaje da je nada ruka, divna i snažna, koja nas vodi do našeg psihičkog preobražaja. Mi vidimo i osećamo da je nada savršen početak našeg Bogoostvarenja. Kada ne težimo, nada se pojavljuje pred nama na drugačiji način. Osećamo da je sve to možda mentalna fantazija; možda je svo zavaravanje.

Svaka individua ovde na Zemlji, bilo da teži ili ne, ne može uteći nadi. Ali nada sama po sebi nije bekstvo. Nada nas sjedinjuje sa višom stvarnošću koja prosvetljava i ispunjava nas.

Svet je jedno telo. Prosečno ljudsko biće nije zadovoljno svešću tela koje ima i što jeste. Želi da vidi svest tela budućnosti. Ako može da vidi mogućnosti, potencijale, stvarnosti i neminovnosti budućnosti, samo tada će biti srećan. Ali iskrenog tragaoca ne interesuje da vidi daleku budućnost. Oseća da je ovaj svet večno Sada. Na osnovu svoje uverljive unutrašnje nade, on želi da vidi, oseća i raste u večno Sada.

U Ujedinjenim Nacijama ima predstavnika iz svih krajeva sveta. Oni su došli sa iskrenom nadom da će osvanuti dan kada će biti okončane sve svetske teškoće i nesporazumi , a čovečanstvo će biti ujedinjeno kao porodica. Unutar ove nade, ono što se nazire je mogućnost. A unutar ove mogućnosti, je ono što se nazire neminovnost.

Svet je još uvek milionima milja udaljen od svetskog mira. Ali samo zato što ne vidimo stvarnost odmah, to nije razlog da postanemo obeshrabreni. Pre nego što dan osvane, mračno je. Kada pogledamo mrak koji je svuda okolo, i poistovetimo se sa mrakom, gotovo da je nemoguće da imamo veru da će biti svetlosti. Ali na kraju tunela je svetlost. Na kraju tame postoji svetlost. Ova svetlost o kojoj govorimo nije naša mentalna halucinacija ili zavaravanje. Ova svetlost je naša psihička svetlost, svetlost naše duše duboko unutar nas, i ona sve vreme očajnički pokušava da izadje na površinu. Više je nego željna da izađe na površinu da nas oslobodi, prosvetli nas i usavrši nas. Kao dete i njegova majka. Majka stalno pokušava iznutra i spolja da učini dete savršenim. Slično tome, naša unutrašnja svetlost pokušava da oslobodi naše spoljašnje postojanje od neznanja-noći.

U Ujedinjenim Nacijama, predstavnici iz mnogih, mnogih delova sveta okupljaju se da bi radili na svetskom jedinstvu. Premda jedinstvo izgleda kao daleki vapaj, oni još uvek imaju unutrašnju nadu da će jednog dana postojati svetsko jedinstvo. Upravo sad postoji nerazumevanje među zemljama sveta, a neke od njih su nebožanske najblaže rečeno. Ali duboko unutar njih postoji unutrašnja potreba. Svaka nacija se nada da će jednog dana imati mir, svetlost i jedinstvo. Mir, svetlost i jedinstvo će sigurno stupiti na svetsku arenu upravo zato što je svaka nacija preplavljena nadom. Ova današnja nada biće preobražena u trajno zadovoljstvo sutrašnjice jedino kada verujemo u nadu, rastemo u nadu, i u svakom trenutku udišemo miris i lepotu nade.