Ono što mi je potrebno od Boga³

Kada kažem, „Potreban mi je Bog,“ na šta zapravo mislim? Bog je sve, tačno, ali potrebni su mi neki aspekti Boga više od ostalih aspekata – bar sada. Bog je beskonačan, Bog je večan, Bog je besmrtan. Bog je sav Moć, Bog je sav Svetlost, Bog je sav Pravda, Bog je sav Samilost, Bog je sav Praštanje – Bog je sve. Ali za sada, samo nekoliko stvari mi treba od Boga.

Da bih otpočeo moje duhovno putovanje, potreban mi je Bog Oproštaj. Prvo moram da se oslobodim mog nebožanskog postojanja. Sve nebožanske misli i nebožanska dela koja su unutar mene, sve što je netežeće i neinspirativno unutar mene, moram odbaciti. A za to mi je potreban Božiji Oproštaj. Počinio sam ogromne greške bezbroj puta. Ako mi Bog ne oprašta nebožanske stvari koje sam godinama činio, kako onda mogu ići duhovnom stazom, suncem obasjanom stazom? Jedino ako mi Bog oprašta mogu punog srca stupiti u duhovni život. Stoga, kao prvo, potreban mi je Božiji Oproštaj.

Potom, kad osećam da mi je Bog, iz Svoje beskrajne Darežljivosti, oprostio, onda mogu da mislim na neki drugi aspekt Boga, a to je Božija Samilost. Bog mi je oprostio; sad mi je potrebna Njegova Samilost. Potrebna mi je Njegova Samilost zato što sam slab, što sam u neznanju i u svakom pogledu sam neuspeh. Žarko želim da uradim nešto, da postignem nešto, da postanem nešto, ali nemam sposobnost da uradim ono što želim da uradim ili da izrastem u ono što želim da postanem.Stoga, očajnički mi je potrebna Božija Samilost. Bez Božije Samilosti ništa neću moći da postignem, i neću moći ništa da postanem.

Pošto primim Božiji Oproštaj i Samilost, potrebni su mi Božiji Blagoslovi. Bog mi je potreban da izlije odozgo Svoje beskrajne Blagoslove na mene, da mogu da uspem na bojnom polju života. Život je stalna borba, i ako ću da uspem, onda moram u potpunosti da zavisim od Božijih Blagoslova. Ako On blagoslovi moju posvećenu glavu i predano srce, samo tada mogu uspeti u životu i dalje nastaviti na duhovnoj stazi.

Pošto mi je Bog oprostio, podario mi je Svoju Samilost i spustio kišu Svojih Blagoslova na mene, onda moram u svakom trenutku da osećam Božiju Ljubav. Moram da osetim da mi je Jedan koji mi je oprostio, pokazao mi Svoju Samilost i blagoslovio me je, stvarno brine za mene. Ako osećam da me Bog stvarno voli, tada samo mogu da imam istinsku i trajnu sreću. Stvoritelj je sav ljubav za Svoju tvorevinu. Ali tvorevina prilično često to ne oseća ili ne uviđa. Budući da sam deo Božije tvorevine, moja obavezujuća dužnost je da osećam Božiju Ljubav u svakom trenutku. Jedino tad ću pokušati da postanem dobar, božanski i savršen, i pokušaću da zadovoljim Njega na Njegov vlastiti Način.

Nakon Ljubavi, nešto veoma značajno i veoma duboko moram da osećam, a to je Božije Jedinstvo. Ljubav nije dovoljna. Mogu da volim nekoga ili nešto, ali možda nisam uspostavio moje jedinstvo, nerazdvojivo jedinstvo, sa tom osobom ili tom stvari. Stoga pošto sam osetio Božiju Ljubav, moram da razvijem moje svesno, stalno i neodvojivo jedinstvo sa Njim. Da bih imao svesno, stalno i neodvojivo jedinstvo sa Bogom, moram da postignem nešto i da postanem nešto, a to je savršenstvo. Kako postajem savršen? Postajem savršen plačući iznutra da primim stvari koje će me uzdići i prosvetliti me, i da savladam stvari koje me muče i uznemiravaju. Kada vapim da primim dobre stvari i da pobedim loše stvari, Bog je zadovoljan mnome. Jedino udovoljavajući Bogu mogu da postanem savršen.

In order to have conscious, constant and inseparable oneness with God, I have to achieve something and become something, and that thing is perfection. How do I become perfect? I become perfect by crying inwardly to receive the things that will uplift me and illumine me, and to conquer the things that torment me and disturb me. When I cry to receive good things and to conquer bad things, God is pleased with me. It is only by pleasing God that I can become perfect.

At every moment I am assailed by bad thoughts or inspired by good thoughts. When I am assailed by a bad thought, I will try to discard it. When I am inspired by a good thought, I will try to develop and enlarge it. When I start meditating early in the morning, if one good thought comes, I will try to enlarge it. Let us say it is a thought of divine love — not the human, emotional love, but divine, universal love — "I love God, I love God’s entire creation.” This thought can be expanded. I can think of love as my ideal, as my ultimate Goal. In this way, if I think of divine Love, universal Love, transcendental Love, then I am identifying myself with the Goal Itself.

Na ovaj način, ako proširim moje dobre misli i odagnam loše misli, ako vapim da primim božanske stvari i da pobedim loše stvari, onda ću osećati da savršenstvo sviće u mom životu težnje. Dok savršenstvo sviće, mogu početi da uspostavljam jedinstvo sa Bogom i postižem trajno zadovoljstvo. Savršenstvo je prethodnik zadovoljstva. Pre nego što postanem savršen, ne može postojati istinsko zadovoljstvo, božansko zadovoljstvo. Ali ako sam savršen, onda Bog može načiniti od mene Svoj odabrani instrument. Tada On može ispoljiti Sebe i zadovoljiti Sebe u meni i kroz mene, i to je istinsko, božansko zadovoljstvo.

Kada je jedini plač moga srca da udovoljim Bogu na Njegov sopstveni Način, onda Bog može ispoljiti Sebe u meni i kroz mene. Kada me moj unutrašnji plač vodi k Bogu, kažem Njemu, „O moj Voljeni Svevišnji, načini od mene Tvoj savršeni instrument.“ Kada Bog dođe k meni, On mi daruje široki Osmeh – široki, duševni, prosvetljujući Osmeh – i kaže, „Dete moje, ja ću od tebe načiniti Moj savršeni instrument i, u isto vreme, ispoljiću Sebe u tebi i kroz tebe.“

Prvo mi treba Božiji Oproštaj, zatim Božija Samilost, potom njegovi Blagoslovi a onda Njegova Ljubav. Samo tad savršenstvo može osvanuti u mom životu. Kad jednom savršenstvo osvane u mom životu, mogu da postanem jedno sa Bogom, i Bog može od mene načiniti Svoj savršeni instrument. Tada, Bog je zadovoljan mnome a ja sam zadovoljan Njim – moj život je sav zadovoljstvo, prosvetljujuće i obesmrćujuće zadovoljstvo.