Pet duševnih prijatelja¹

Savršenstvo i zadovoljstvo su jedno i nerazdvojivo. Potrebno mi je savršenstvo. Molim se Bogu da mi podari, iz Svoje beskrajne Darežljivosti, duševno savršenstvo. Želim zadovoljstvo. Meditiram na Boga radi Njegovog plodonosnog zadovoljstva. Molim se Bogu besano ne da bi ispunio moj život želje. Meditiram na Boga za Njegovo trijumfalno Ispoljavanje u i kroz moj život težnje. Moj život želje me vezuje. Moj život težnje me oslobađa. Moj život želje hrani životinjsko u meni, vezuje ljudsko u meni i razara božansko u meni. Moj život težnje umiruje životinjsko u meni, budi ljudsko u meni i obesmrćuje božansko u meni.

Davanje i postajanje su jedno i neodvojivo. Ja dajem mom Voljenom Svevišnjem noć mog neznanja. Dajem čovečanstvu tračak plamena moje vere. Dajem mom Voljenom Svevišnjem predanost moga srca i život zahvalnosti. Dajem čovečanstvu vapaj moje težnje i osmeh posvećenosti. Svesno i stalno postajem i Božiji glasnik i glasnik čoveka . Kao glasnik čoveka, tragalac u meni more nesavršenstva čovečanstva nosi Bogu. Kao glasnik Boga, tragalac u meni donosi Nebo Božije Samilosti čoveku.

Postajanje i prevazilaženje su jedno i neodvojivo. U svakom trenutku prevazilazim, iznutra i spolja. Prevazilazim moja prethodna iskustva i moje prethodne spoznaje; prevazilazim moje zemaljske vezujuće sposobnosti. U svakom trenutku Svevišnji u meni nemoguće čini mogućim. U svakom trenutku Pevač Svevišnji unutar mene pesmu neprekidnog napredovanja peva. Neprekidno napredovanje se temelji na samodavanju, a samodavanje i Bogo-postajanje su jedno i nerazdvojivo.

Ja dajem. Ja postajem. Ja prevazilazim. Bezuslovno dajem. Bezrezervno postajem. Prevazilazim bez kraja.

Ljudsko u nama vapi za uspehom. Božansko u nama vapi za napretkom. Kada živimo u svetu uspeha, vidimo da nema kraja maršu našeg uspeha. Svaki put kad uspemo u nečemu, postajemo nezadovoljni, zato što se upravo u tom trenutku novi cilj pojavljuje pred nama i još uvek se osećamo kao pravi prosjaci. Ali kad živimo u svetu napretka, premda je naš konačni Cilj još uvek daleki vapaj, svakog trenutka nalazimo zadovoljstvo, zato što je napredak sam po sebi sve-prosvetljujuće i sve-ispunjavajuće zadovoljstvo. Stoga, iskreni, pravi, duševni tragalac stalno će čeznuti za napretkom a ne za uspehom. Ako čezne za napretkom, jedino tad će moći da zadovolji i ispuni svog Voljenog Pilota Svevišnjeg na način na koji On želi da bude zadovoljan i ispunjen. A to je jedini način kako može sam tragalac istinski da bude zadovoljan – ugađajući Bogu na Njegov sopstveni Način.

Svakog trenutka tragalac u meni čezne za savršenstvom, koje je preteča zadovoljstva. Savršenstvo i zadovoljstvo su uvek utemeljeni na samodavanju, a samodavanje je drugo ime za Bogopostajanje. Šta je Bogo-postajanje? Bogo-postajanje nije ništa drugo do naše svesno i stalno ostvarenje prevazilazećeg jedinstva u savršenstvu i prevazilazećeg savršenstva u jedinstvu.