Scena 2

ANĐEO: Marija, Marija, imam veoma posebnu poruku za tebe Odozgo.

MARIJA: Posebnu u kom smislu?

ANĐEO: Posebnu u božanskom smislu, u prosvetljujućem smislu.

MARIJA: O, onda mi kaži, kaži mi.

ANĐEO: Marija, Gospod raste u tebi.

MARIJA: Gospod?

ANĐEO: Gospod Univerzuma.

MARIJA: Ne verujem ti. Naprosto ne mogu da verujem svojim ušima. Ne muči me, Boga radi!

ANĐEO: Ja te mučim, Marija?

MARIJA: Da, mučiš me. Bujica straha muči moje srce. Vulkan sumnje muči moj um.

ANĐEO: Ne plaši se, jer ti to ne priliči. Ne hvataj se sumnje, jer ti ni to ne priliči, Marija. Reći ću ti tajnu: Beskraj ti otelovljuješ; Večnost je tvoje srce; Besmrtnost je tvoj život. Isus, sin Božiji, je u tebi, Marija. on će spasti svoj narod. On će večno vladati celim svetom. Hoćeš li da znaš kako?

MARIJA: Kako?

ANĐEO: On neće vladati svetom mačem. On će vladati svetom snagom svoga srca, snagom svoje ljubavi.

MARIJA: Snaga srca i snaga ljubavi: jesu li to različite stvari?

ANĐEO: Ne, one su isto. Srce je ljubav. Ljubav je srce.

MARIJA: Najzad sam stvarno srećna. Preneo si mi vrhunsku poruku. Šta mogu da ti dam zauzvrat?

ANĐEO: Ništa. Samo veruj u to što sam rekao.

MARIJA: Verujem ti. Prihvatam tvoju poruku krajnje zahvalno.

ANĐEO: Marija, to što prihvataš moju poruku najveća mi je nagrada. Marija, ti si bezgrešna. Ti si velika. Ti si božanska. Marija, pre nego što odem, reći ću ti još jednu dobru vest. I tvoja rođaka Jelisaveta će imati dete.

MARIJA: Divno, divno! Uskoro ću joj otići u posetu.

ANĐEO: To je stvarno sjajna ideja.

(Anđeo izlazi.)

MARIJA: O, Gospode, Ti mi daješ Tvog voljenog sina. Ja sam neuka žena. Ne znam ništa. Ali, znam da si Ti samo Opraštanje, samo Saosećanje i sama Ljubav.

(Marija peva.)

O, lako je shvatiti Svetlost Poruke mog Svevišnjeg
Lako je izvršiti Njegov blistavi i ispunjujući Zadatak.
U meni sad peva i igra se Njegov Nektar-Dan
U nebu Njegove Slave, moj Cilj i ja ćemo uživati.