Sin

LICA U DRAMI:

OTAC

SIN - ISUS

MARIJA (ISUSOVA MAJKA)

ANĐEO

JELISAVETA (MAJKA JOVANA KRSTITELJA)

JOSIF (ISUSOV OTAC)

TRI PASTIRA

KRALJ IROD

TRI MUDRACA

ISUSOV UČITELJ

UČENICI

JOVAN KRSTITELJ

UČENICI JOVANA KRSTITELJA

ISUSOVI UČENICI

JUDA, PETAR, FILIP, TOMA (još Isusovih učenika)

MARIJA MAGDALENA

KRIŠNA

RAMA

BUDA

HRIST

Scena 1

(Na Nebu.)

OTAC: Sine moj, imam izvrstan plan. Hteo bih da ti ga ispričam. Hoću da siđeš na Zemlju i tamo odigraš najznačajniju ulogu.

SIN: Oče, moj Oče, stvarno, to je sjajna ideja.

OTAC: Znaš, raditi za Zemlju, raditi za preobražaj zemaljske svesti, to je nezamislivo težak zadatak.

SIN: Ali, oče, neću da propustim tu jedinstvenu priliku. Osim toga, znam vrlo dobro da ćeš Ti, moj Otac, moje zemaljsko hodočašće prožeti sposobnošću. Pošto ne oklevam nimalo, Oče, ne mogu više da trpim bilo kakvo dalje odlaganje.

OTAC (sa širokim osmehom): Sine, bićeš na Zemlji trideset tri godine!

SIN: Samo trideset tri godine! Kako ću onda ispuniti svoj zadatak?

OTAC: Sine, ti to možeš i ispunićeš ga. Sine, neki ljudi na zemlji hodaju, neki marširaju, dok neki trče. Što se tebe tiče, ti ne samo da ćeš trčati najbrže, već ćeš i ispoljiti najviše. Sine, tvoje telo će ostati na Zemlji trideset tri godine. Ali, tvoja Svest će voditi zemaljsku svest zauvek i zauvek. Sine, ti ćeš reći svetu da si ti put i da si ti Cilj.

SIN: Oče, upravo si me gurnuo u more zbunjenosti.

OTAC: Zašto, sine moj? Kako, sine moj?

SIN: Krišna, Buda i drugi su došli pre mene, Oče. I siguran sam da će nakon mog odlaska biti i drugih koji će me naslediti. Pošto su stvari takve, kako onda mogu da kažem svetu da sam jedino ja put i Cilj?

OTAC: Sine moj, kad sam rekao ti, u stvari sam mislio na težnju. Kad sam rekao ti, u stvari sam mislio na spasenje. Ti otelovljuješ težnju, put. Ti otelovljuješ spasenje, Cilj. Ti, težnja, i ti, spasenje, ćete služiti Meni, ispoljiti Mene i ispuniti Mene na zemlji. Sine, da li ti je sada jasna moja filozofija?

SIN: Više nego jasna. Suvišno je i reći, Tvoja Samilost ju je učinila tako jasnom za mene.

FOTAC: Drago mi je da si Me razumeo. Drago mi je da ćeš Me pokazati svetu na zemlji. Drago mi je da ćeš Me ispoljiti na zemllji. Zapamti da si ti moj instrument. Nimitta matram bhava savyasachin.

SIN: Oče, kojim to jezikom govoriš? Zvuči veoma čudno, a opet tako očaravajuće.

OTAC: A, sine, ne znaš taj jezik? To je sanskrit. A ono što si upravo čuo su uzvišene reči tvog brata Krišne. On je rekao svom najdražem učeniku: „O, Arđuna, postani moj puki instrument“. Ti ćeš takođe reći svojim učenicima i dragim da postanu božanski instrumenti. Sine, reći ću ti nešto što će te opčiniti, ili će te bar zabaviti. Tokom tvog boravka na zemlji odići ćeš u onaj deo sveta gde se poučavaju sveti spisi na sanskritu. Iz njih ćeš naučiti mnogo. Provešćeš u tom delu sveta godinu dana. Ta godina u tvom unutrašnjem životu biće izuzetno korisna.

SIN: Kako je neobičan sanskrit! Kako je sladak sanskrit! Oče, da li bi molim Te ponovio to što si malopre rekao na sanskritu?

OTAC: Nimitta matram bhava savyasachin.

SIN: Hvala ti, Oče. Znam da sam samo Tvoj ponizni instrument. To je sve.

OTAC: Sine, ti znaš vrhunsku tajnu, a ta vrhunska tajna je poniznost. Tvoja poniznost će te krunisati transcedentalnom pobedom. Sine, ti si razumeo Mene i ja sam razumeo tebe. Ali, svet te neće razumeti. Ti ćeš dati čovečanstvu ono što imaš i ono što jesi: Ljubav, Brižnost i Samilost u beskrajnoj meri. Pa ipak će te svet strašno pogrešno razumeti. Neka mračna, nebožanska i nezamisliva ljudska bića će te ubiti.

SIN: Oni će me ubiti? Zašto? Kako?

OTAC: Zašto? Zato što su neznalice. Kako? Razapeće te.

SIN: Razapeće me? Ti to ozbiljno, Oče?

OTAC: Sine, ozbiljno. Na nesreću, ozbiljno. Ali, sine, ti znaš savršeno dobro da biva uništeno samo telo, a ne i duša. Duša je besmrtna. Ptica duše će prirodno odleteti svom božanskom Izvoru kad kavez tela bude uništen.

SIN: Oče, to su tako nezahvalni ljudi!

OTAC: Sine, zahvalnost se još nije rodila na Zemlji, a ne znam da li će se ikad i roditi na zemaljskom tlu. Ali, ne smeš da misliš da sam te ja napustio u vreme tvog raspeća. Ljudsko u tebi će to pomisliti, ali ne i božansko u tebi. Pošto uzimaš ljudsku inkarnaciju, povremeno moraš da se ponašaš kao ljudska bića. U suprotnom, ne bi bilo nikakve igre. U suprotnom, ljludi bi uvek videli ogroman jaz između tvog života čistote i svetlosti i njihovog života nečistote i tame. Kad to vide, nikad neće ni pokušati da prevaziđu svoju zemaljski ograničenu svest. Svetlost mora da siđe u tamu. Jedino tad svetlost može preobraziti i prosvetliti tamu. Drugog načina nema. Da bi preobrazio svest čovečanstva, treba da postaneš jedno sa čovečanstvom. Treba da postaneš nerazdvojni deo čovečanstva. Ponekad treba da deluješ na njihovom nivou, u skladu sa njihovim ograničenim razumevanjem. Moj sine, nema drugog načina.

Na kraju tvog puta ljudsko u tebi će reći: „Oče, zašto si me napustio?“ Božansko u tebi će reći: „Oče, oprosti im jer ne znaju šta čine!“ Uveravam te, sine Moj, smesta ću utešiti umiruće ljudsko u tebi i pobrinuti se o njemu. A prosvetljujuće božansko u tebi ne samo da će ovekovečiti tebe, već će i ubrzati Moje potpuno ispoljavanje na Zemlji.

Scena 2

(Marijina kuća. Ulazi anđeo.)

ANĐEO: Marija, Marija, imam veoma posebnu poruku za tebe Odozgo.

MARIJA: Posebnu u kom smislu?

ANĐEO: Posebnu u božanskom smislu, u prosvetljujućem smislu.

MARIJA: O, onda mi kaži, kaži mi.

ANĐEO: Marija, Gospod raste u tebi.

MARIJA: Gospod?

ANĐEO: Gospod Univerzuma.

MARIJA: Ne verujem ti. Naprosto ne mogu da verujem svojim ušima. Ne muči me, Boga radi!

ANĐEO: Ja te mučim, Marija?

MARIJA: Da, mučiš me. Bujica straha muči moje srce. Vulkan sumnje muči moj um.

ANĐEO: Ne plaši se, jer ti to ne priliči. Ne hvataj se sumnje, jer ti ni to ne priliči, Marija. Reći ću ti tajnu: Beskraj ti otelovljuješ; Večnost je tvoje srce; Besmrtnost je tvoj život. Isus, sin Božiji, je u tebi, Marija. on će spasti svoj narod. On će večno vladati celim svetom. Hoćeš li da znaš kako?

MARIJA: Kako?

ANĐEO: On neće vladati svetom mačem. On će vladati svetom snagom svoga srca, snagom svoje ljubavi.

MARIJA: Snaga srca i snaga ljubavi: jesu li to različite stvari?

ANĐEO: Ne, one su isto. Srce je ljubav. Ljubav je srce.

MARIJA: Najzad sam stvarno srećna. Preneo si mi vrhunsku poruku. Šta mogu da ti dam zauzvrat?

ANĐEO: Ništa. Samo veruj u to što sam rekao.

MARIJA: Verujem ti. Prihvatam tvoju poruku krajnje zahvalno.

ANĐEO: Marija, to što prihvataš moju poruku najveća mi je nagrada. Marija, ti si bezgrešna. Ti si velika. Ti si božanska. Marija, pre nego što odem, reći ću ti još jednu dobru vest. I tvoja rođaka Jelisaveta će imati dete.

MARIJA: Divno, divno! Uskoro ću joj otići u posetu.

ANĐEO: To je stvarno sjajna ideja.

(Anđeo izlazi.)

MARIJA: O, Gospode, Ti mi daješ Tvog voljenog sina. Ja sam neuka žena. Ne znam ništa. Ali, znam da si Ti samo Opraštanje, samo Saosećanje i sama Ljubav.

(Marija peva.)

O, lako je shvatiti Svetlost Poruke mog Svevišnjeg
Lako je izvršiti Njegov blistavi i ispunjujući Zadatak.
U meni sad peva i igra se Njegov Nektar-Dan
U nebu Njegove Slave, moj Cilj i ja ćemo uživati.
   

Scena 3

(Jelisavetin dom. Ulazi Marija.)

JELISAVETA: Marija, Marija, čula sam. Ali, ne smem više da te zovem Marija. Od sada te moram zvati Majkom, Majkom mog Gospoda Svevišnjeg. Blagoslovena si i neuporediva među ženama. Blagosloven i neuporediv je tvoj sin među ljudima.

MARIJA: Neka božanska Majka, Majka univerzuma, blagoslovi mene, moje malo srce. Neka Njena Univerzalna Svest vodi mene, moj skromni život. Neka Njena Transcendentalna Svetlost prosvetli mene, moj mali svet.

JELISAVETA: Uveravam te da hoće. Majka univerzuma će ispuniti sve tvoje želje, i više.

MARIJA: Hvala ti. Hvala ti. O, zaboravila sam da te pitam najvažnije. Anđeo mi je rekao da si i ti blagoslovena božanskim detetom. Je li istina?

JELISAVETA: Jeste, istina je. Ali moje nije ni blizu tvome. To ne znači da će se ljubomora zacariti u mom srcu. Ne, nikad neću dopustiti da mi ljubomora pomrači srce. Moj sin će biti glasnik vrhunskog dolaska tvog sina. Moj sin će reći svetu ko je tvoj sin. Moj sin će sigurno povesti svet tvom sinu, Vrhunskom Odredištu. On je tvoj sin, ali će biti moj Gospod. On će biti moj Svevišnji. On će biti moje Sve.

(Jelisaveta peva.)

Bog je Čovek,
Volim njegovo lice.
Njegova plavo-zlatna Ljubav
Moj je put ka Nebu.
   

MARIJA: O Bože, podari mi tri stvari. Želim da mog sina uvek vidim onako kako ga Jelisaveta vidi. Želim da osećam mog sina uvek onako kako ga Jelisaveta oseća. Želim da cenim mog sina uvek onako kako ga Jelisaveta ceni.

Scena 4

(Nazaret. Josif drvodelja sanja. Ulazi anđeo.)

ANĐEO: Josife, najsrećniji si među ljudima, tvoja žena Marija će uskoro imati dete.

JOSIF: Stani, anđele! To što pričaš nema smisla. Prvo i prvo, ja se još nisam oženio Marijom. A ako je istina da nosi dete, onda, uprkos mojoj najdubljoj ljubavi prema njoj, neću se izlagati nemilosrdnoj kritici javnosti time što ću je oženiti. Na kraju krajeva, ko bi hteo da postane predmet burnih skandala?

ANĐEO: Marijino dete biće božansko dete. Moraš da se oženiš njome. Pošto je to dete Božiji voljeni sin, njegova božanstvenost lako može da ukine sve ljudske zakone i principe. Upozoravam te, Josife, ne ponašaj se kao budala. Prihvati Mariju. Oženi se njome. Prihvati je kao sasvim svoju. Ime tvog sina biće Isus. To znači spasenje. Njen sin, koji je podjednako i tvoj sin, biće kralj Izrailja. On će prosvetliti ceo svet.

JOSIF: Klanjam se tvojoj dubokoj mudrosti, anđele. Marija i ja ćemo postati nerazdvojni. Ali, znaš, ja sam samo običan čovek, iskren čovek i skroman čovek.

ANĐEO: Josife, sviđa mi se tvoja jednostavnost, volim tvoju iskrenost, obožavam tvoju skromnost.

JOSIF: Anđele, hteo bih nešto da te pitam. Molim te, odgovori mi iskreno. Koliko često viđaš Boga?

ANĐEO: Viđam Boga retko.

JOSIF: Mislio sam da viđaš Boga svakodnevno.

ANĐEO: O, ne. Mi, anđeli, nismo te sreće kao kosmički bogovi. Oni viđaju Boga svakodnevno.

JOSIF: Šta ti i tvoji drugovi anđeli u stvari radite?

ANĐEO: Radimo podosta stvari i za Boga i za čoveka. Mi donosimo Božije poruke, od kosmičkih bogova, i prenosimo ih težećim ljudskim bićima. U potaji mi nadahnjujemo ljudska bića dubokom inspiracijom i palimo plamen težnje u njima.

JOSIF: Reci mi jasno, ako je moguće, šta ste vi anđeli u stvari.

ANĐEO: Mi smo načinjeni od snažne Božije Ljubavi i zalažemo se za čovekovo visoko obećanje.

JOSIF: Kako ste veliki!

ANĐEO: Grešiš, Josife. Reci jednostavno – kako smo srećni. Bog nas je svesno naimenovao da služimo Njemu u čoveku. Čovek nas nesvesno priziva da mu pokažemo put ka Transcedentalnom Božijem Boravištu.

JOSIF: Izvini što ću promeniti temu.

ANĐEO: To je savršeno u redu.

JOSIF: Da li stvarno misliš i osećaš da će moj sin Isus postati kralj Izrailja?

ANĐEO: Ne mislim, ne osećam! Ja jasno vidim da će tvoj sin Isus biti kralj Izrailja. I još nešto. On će biti božanski Car celog sveta. I on će svojom moći ljubavi zauvek vladati zemaljskom svešću. (Josif sklapa ruke i klanja se anđelu. Anđeo ga blagoslovi.) Neka Bog, tvorac sveg dobra, blagoslovi tvoje posvećeno srce.

Scena 5

(Staja u Vitlejemu)

JOSIF: Avaj, ovo mesto je pretrpano. Sve gostionice i hoteli su puni. Nema mesta za nas. Ti ćeš uskoro postati majka. A pošto verujemo anđelu Gavrilu, sa sigurnošću možemo reći da će to dete biti gospodar celog sveta. Međutim, mi smo ovde prosjaci, a prosjaci ne mogu da biraju. Budimo zadovoljno stajom koju su nam dali da se smestimo. Avaj, ovde drže stoku, a naše dete će se ovde roditi za dan-dva. Ne treba ni reći, kad nam se dete rodi, moraćemo da st položimo u jasle zajedno sa kravama i volovima. Stvarno, to je vrhunska ironija sudbine – da Gospod Univerzuma počinje svoje zemaljsko putovanje sa životinjama i skromnim stvorenjima. Stvarno se brinem.

MARIJA: Sve će biti u redu. Ne opterećuj se nepotrebnim brigama. Naš Gospod Svevišnji je uvek milostiv.

Scena 6

(Noć je uveliko odmakla. Nekoliko pastira čuva svoje ovce u polju kraj Vitlejema.)

PRVI PASTIR: Gledajte, gledajte, dragi prijatelji! Kakvo sjajno i jako svetlo je na nebu!

DRUGI PASTIR: Gledajte, gledajte! Anđeo Gospodnji nam se brzo primiče.

TREĆI PASTIR: Gledaj, anđeo je stao pravo pred nasa.

TRI PASTIRA: Avaj, neki neznani strah nam obuzima srca.

ANĐEO: O slatki, jednostavni i iskreni pastiri, odbacite svoj neosnovani strah. Došao sam vam sa veoma radosnim vestima. Danas, baš danas, rodio se Spasitelj. Rodio se u Vitlejemu, koji nam je baš blizu. Novorođenče leži u staji jedne gostionice. On je Hrist, Gospod, pomazani Kralj. Pogledajte gore da vidite šta moji prijatelji anđeli rade.

PASTIRI: O, oni igraju, hvale Boga i pevaju: Slava Gospodu na visinama! I na Zemlji mir među ljudima kojima je Bog zadovoljan. To je čudesno, čudesno! Pohitajmo u Vitlejem da vidimo tu čudesnu stvar.

(Svi izlaze.)

Scena 7

(King Herod’s Palace.)

IROD: Nepodnošljivo! Nezamislivo! Nemoguće! Neću dopustiti nikom drugom da bude kralj. Ja sam kralj, jedini kralj Judeje. Sveštenici i pisari su mi rekli da je ta mala beba kralj u Vitlejemu. Samo hoću da budem siguran da je stvarno u Vitlejemu. Ako jeste, ubiću ga. Poslaću ga Bogu. Ja ću ostati kralj sve dok mi bude dopušteno da živim na ovom svetu.

(Ulaze tri mudraca.)

IROD (pozdravlja ih): Veoma sam srećan što vas vidim. Čuo sam mnogo o vama. Vi ste tri izuzetno mudra čoveka. Došli ste sa dalekog Istoka. Proučili ste zvezde i shvatilli da vas jedna zvezda vodi novom kralju. Molim vas, idite da vidite to božansko dete i vratite se sa vestima o njemu. Onda ću lično otići da mu odam počast.

(Tri mudraca izlaze.)

Scena 8

(Marija i Josif su u gostionici.)

MARIJA: Josife, rekla sam ti d ane brineš. Sad imamo lepu sobu u velikoj gostionici. Više nismo u staji. Ovde ćemo sasvim lako moći da se pobrinemo o našoj slatkoj bebi.

JOSIF: Marija, bila si u pravu. U pravu si. Uvek si u pravu.

MARIJA: Ono što je tebi i meni potrebno je stpljenje. To je sve.

(Ulaze tri mudraca.)

MUDRACI (klanjajući se bebi): O kralju, o Gospode Univerzuma, danas nismo na zemlji. Danas smo na sedmom nebu blaženstva. Nemamo božanskih darova da ti ponudimo. Molim te, budi zaovoljan našim zemaljskim darovima: zlatom, mirisom, tamjanom i mirtom.

JOSIF: O božanski gosti, molim vas, prespavajte ovde.

MUDRACI: Hvala ti, Josife. Veoma lj ubazno od tebe.

(Marija im daje da jednu. Oni odlaze da spavaju u jednom ćošku sobe, Josif u drugi ćošak, a Marija i dete u treći ćošak. Nakon nekoliko trenutaka božanski glas budi tri mudraca.)

GLAS: Idite kući. Ne vraćajte se Irodu.

(Tri mudraca izlaze. Pojavljuje se anđeo i budi Josifa i Mariju.)

ANĐEO: Josife, ti, tvoja žena i dete morate da smesta idete u Egipat. Inače će Irod uskoro naći vaše dete ovde i ubiti ga.

(Marija uzima dete u ruke. Svi izlaze.)

Scena 9

(Isus, Marija i Josif kod kuće u Nazaretu.)

ISUS: Majko, majko, šta je to na nebu?

MARIJA: To je Mesec.

ISUS: Mesec! Kako je lep!

MARIJA: Ti si mnogo lepši, dete moje.

ISUS: Ne, nisam. majko, hoću da odem do Meseca i donesem ga dole.

ISUS: Ne moraš da ideš do Mesece. Mesec će doći k tebi.

ISUS: Zašto?

JOSIF: Da se igra s tobom.

ISUS: Sa mnom! Baš lepo! (Josifu) Znaš, tata, u mojim snovima vidim neke veoma lepe ljude. Oni dolaze i igraju se sa mnom. Mnogo me vole.

MARIJA: Znaš li ko su oni?

ISUS: Ne, majko, ali njima se mnogo sviđam. Oni su mi najbolji prijatelji.

MARIJA: Zovu se anđeli.

ISUS: Anđeli, anđeli! Ali, mama, danju ih ne vidim. Zašto se danju kriju?

MARIJA: Danju se kriju na nebu.

ISUS: Ah, odleteću na nebo i uhvatiću ih.

MARIJA: Ne moraš da letiš da ih uhvatiš. Oni će ti doći sami. Jedan od njih je rekao meni i tvom ocu da si ti voljeni sin Božiji.

ISUS: Šta to znači?

MARIJA: To znači da te naš Gospod, koji je na Nebesima, mnogo voli. Ti si njegov najdraži.

ISUS: Jesam li, jesam li Božiji najdraži? Onda moram otići da Ga vidim. Molim te, povedi me Njegovoj Kući.

MARIJA: Odvešćemo te sutra u Hram Gospodnji na planini Morija.

ISUS: Hvala ti, majko. Sutra ću ići da vidim Kuću našeg Gospoda. Sutra ću videti Gospoda. Hvala ti, Majko, hvala ti.

Scena 10

(Nazaret. Nekoliko godina kasnije. Josif je teško bolestan. Marija ga neguje.)

JOSIF: Marija, jesi li obavestila Isusa da sam bolestan?

MARIJA: Da, jesam. Pre dva meseca, kad ti je bolest ušla u telo, zamolila sam jedan karavan koji je išao u Indiju da obavesti Isusa da si bolestan.

JOSIF: Koliko treba karavanu da stigne do Indije?

MARIJA: Bar tri meseca.

JJOSIF: Avaj, čak i da je saznao da sam bolestan i čak da je i krenuo iz Indije…

MARIJA: Naravno da bi smesta krenuo kući čim čuje da si bolestan.

JOSIF: Ali, draga moja, trebaće mu tri duga meseca da stigne ovamo. Znaš vrlo dobro da su mi dani na Zemlji odbrojani.

MARIJA: Ne, ne slažem se sa tobom. Moraš ostati na zemlji dok se naš voljeni sin ne vrati.

JOSIF: Ko to ne bi hteo? Ali, brod mog života brzo tone. Isuse, moj voljeni sine, moj brod tone, ali će tvoj brod uskoro ploviti između obala okrutnih bolova Zemlje i večno rastućeg blaženstva Neba. Ja ću gledati sa Neba sa bezgraničnim ponosom moje duše kako tvoj belo-crveni brod plovi ka obalama mog večno prevazilazećeg Onostranog. Isuse, moj sine!

(Josif sklopi oči i umre.)

Scena 11

(Benares. Škola za proučavanja religije. Nekoliko učenika, uključujući Isusa, sede u polukrugu.)

UČITELJ: Danas ću vas naučiti nečem novom. Već sam vas naučio Čandi i Joga Vašištu. Danas ću početi sa novom knjigom, Bagavad gitom, nebeskom pesmom. Gita je naša biblija. Dakle, dragi Isuse, siguran sam da si pročitao svoju Bibliju. Počev od danas, proučavaćeš našu Bibliju. Isuse, za ime Božije! Šta je s tobom? Zašto si tako potišten? Je li nešto loše kod tebe? Je li se nešto dogodilo?

ISUS: Ništa posebno, gospodine.

UČITELJ: Reci mi, reci mi, šta te muči.

ISUS (briznuvši u plač): Primio sam vesti od kuće da mi je otac umro.

UČITELJ: Tvoj otac? Kad? Gde?

ISUS: Pre tri i po meseca moj otac je umro. Umro je u Izrailju. Gospodine, bili ste veoma ljubazni prema meni. Ja sam Vam veoma zahvalan. Naučili ste me nekim od hinduskih spisa sa ogromnom ljubavlju i pažnjom. Ali, na nesreću, sutra odlazim kući.

UČITELJ: Kako ćeš se vratiti kući, sine moj?

ISUS: Vratiću se kako sam i došao. Došao sam u Indiju sa karavanom i vratiću se sa drugim karavanom. Sutra krećem. Bio sam u Indiji oko godinu dana. Ovde su svi bili krajnje dobri prema meni. Poneću sa sovom ljubav, brižnost i saosećanje Indije da ih ponudim mom narodu.

UČITELJ: Dragi sine, hiljade učenika prošle su kroz moje ruke, ali niko ti nije ni blizu. Ti si pravi genije. TI si bez premca. Danas ti je strašno te[ko zbog gubitka tvog oca. Kako bih voleo da mogu da te utešim. Aha, sjajna ideja mi je pala na pamet. Pročitaću nekoliko stihova iz Gite.

Vāsāṁsi jīrṇāni yathā vihāya
navāni gṛhṇāti naro ’parāṇi
tathā śarīrāṇi vihāya jīrṇāny
anyāni saṁyāti navāni dehī

(Kao što čovek odbacuje iznošeno odelo i oblači novo, tako i otelovljena duše odbacuje istrošeno telo i ulazi u novi oblik da bi se ispoljila.)

Nai ’naḿ chindanti śastrāṇi
nai ’naḿ dahati pāvakaḥ
na cai ’naḿ kledayanty āpo
na śoṣayati mārutaḥ

(Oružje ne može da poseče dušu. Vatra ne može da sagori dušu. Voda ne može da potopi dušu. Vetar ne može da osuši dušu.)

Da li bi voleo da recituješ sa mnom?

ISUS: Naravno. Biću srećan i zahvalan ako mogu da Vam se pridružim.

(Učitelj i Isus zajedno recituju. Drugi učenici ih slušaju sa napetom pažnjom. Isusove oči blistaju od radosti.)

ISUS: Gospodine, veoma sam Vam zahvalan. Te božanske reči iz Gite potpuno su utešile moje srce.

UČITELJ: Uvek sam video i osećao nešto posebno u tebi. Spolja to nisam rekao nikom, ali ti si moj omiljeni učenik. Drage su mi tvoja iskrenost, tvoja poniznost i tvoja čistota. Sad, Isuse, pošto nećeš više moći da proučavaš Gitu sa mnom, hteo bih da ti kažem nešto što će te sigurno inspirisati. Znaš da je Gita razgovor između Gospoda Krišne i njegovog najdražeg učenika-prijatelja Arđune. Gospod je naučio svog učenika nečem jedinstvenom. On je rekao da je Bog taj koji sve čini. Ljudska bića su puki instrumenti. Bilo da smo ovde na Zemlji ili tamo na Nebu, Bog je taj koji deluje u nama i pomoću nas. Mi smo puki instrumenti: Nimitta matram bhava savyasachin.

ISUS: To sam već ranije čuo. Čuo sam to na nekom drugom mestu. Avaj, ne mogu da se setim. (Nakon pauze.) A, znam! Moj Svevišnji Otac rekao mi je tu mantru pre nego što sam napustio Nebo.

(Svi učenici prasnu u grohotan smeh.)

JEDAN UČENIK (podsmevajući se): Njegov Svevišnji Otac na Nebu! Šta će još reći? Glupane, kako možeš da se setiš šta je bilo na Nebu? Od danas nisi više naš Isus, već kralj izmišljotina!

UČITELJ: Ćutite, bitange! Kad ćutite, ne vidi se koliko ne znate! Šta ima čudno u tome da se neko seća svog postojanja na Nebu? Vi, budale, još niste pročitali Gitu. Zato se ponašate kao ovce bez mozga. U Giti naš Gospod jasno kaže da smo svi mi prošli kroz mnogo, mnogo inkarnacija. Ovo nije naš prvi i poslednji život. U Giti Gospod govori Arđuni o njegovim prethodnim inkarnacijama.

UČENIK: Naš Gospod Krišna to može da uradi. Mi verujemo u Krišnu. Ali, da se naš Isus, kralj izmišljotina, ponaša kao Krišna, to je besmisleno.

UČITELJ Budale! Danas zovete mog Isusa kraljem izmišljotina. Podsmevate mu se. Kažem vam, jednog dana ćete saznati ko je on. Vaš kralj izmišljotina ne samo da će postati kralj Izrailja, već i kralj sveta. Moje srce mi kaže da on nije smrtnik kao mi. On je spasitelj sveta. On je drugi Krišna.

(Isus prilazi i dodiruje stopala svog učitelja sa krajnjom poniznošću.)

ISUS: Gospodine, veoma sam Vam zahvalan.

UČITELJ: Danas ti dodiruješ moja stopala sa svom poniznošću tvoga srca. U bliskoj budućnosti ne samo ja, već i čitav svet, dodirivaće tvoja stopala i obožavati te.

Scena 12

(Jovan Krstitelj sam na reci Jordan.)

JOVAN: Ovaj svet nije za neme. Sit sam ovog sveta. Stalno ljudima ponavljam istu stvar, a opet mi ne veruju. Nastavljaju da me gnjave i maltretiraju me. Kažem im da nisam Mesija. Ja nisam Ilija. Nisam prorok. Pitaju me, što onda krštavaš ljude? Kažem im da mi je Gospod odozgo naredio da krštavam. Isto im tako kažem da ja krštavam vodom, ali ubrzo posle mene neko će krštavati Svetim Duhom. Ja mu nisam dorastao. Nisam dovoljno dobar ni da mu razvežem sandale.

(Ulaze neki od njegovih učenika.)

UČENIK: Učitelju, upravo smo te čuli. Rekao si da nisi dovoljno dobar ni da mu razvežeš sandale. Ko je taj veliki čovek? Niko ne može biti viši od tebe.

JOVAN: Deco, može biti i ima jedan koji je viši od mene, a to je Isus. Ja sam samo glas vapijućeg u pustinji. Trudim se da izravnam put kojim će Gospod Isus putovati.

UČENICI: Učitelju, ti osećaj šta god hoeš. Reci šta god hoćeš da kažeš. Na nama je da ti verujemo ili ne. Ti nisi niži ni od koga.

JOVAN: Vi, nemoguće budale! Vaša glupost me neprestano boli. A, gle, gle, on mi brzo dolazi. Evo Jaganjca Božijeg. Evo toga o kojem sam sve vreme pričao.

(Ulazi Isus.)

ISUS: Želeo bih da me krstiš, Jovane.

JOVAN: Isuse, kako ja da te krstim? Ja znam ko si ti. Ti si Sin Božiji. Ti si Njegov voljeni Sin.

ISUS: Hajde da ne kvarimo red. Učinimo sve po redu. Ti moraš da me krstiš. Ti si me prepoznao. Zato si božanski velik, Jovane. Ti pripremaš put za mene. Zato si vrhunski dobar. I tvoja mati, Jelisaveta, bila je božanski velika i vrhunski dobra, jer me je prepoznala i inspirisala moju majku još i pre nego što sam se rodio.

JOVAN: O Sine Božiji, ti vidiš mene i moju majku svojom sopstvenom transcendentalnom veličinom i univerzalnom dobrotom. Ja imam samo još jednu stvar da uradim na ovom svetu, a to je da položim sve moje učenike pred tvoja stopala i da položim sebe pred tvoja stopala.

(Dodiruje Isusova stopala.)

UČENICI (u šoku): Ti možeš da mu dodirneš stopala, ali mi nećemo. Možda je po tvom mišljenju veći od tebe, ali mi nećemo da imamo ništa s njim. Stalno ćemo ti nuditi našu odanost. Ti si naš Učitelj, naš jedini Učitelj.

JOVAN: Vi ste budale. Treba da budete odani jedino Najvišem. Jedno najbolji treba da vam bude učitelj. A hteo bih da vam kažem i nešto više. Ne vodim vas nekom ko je malo bolji od mene. Sve vas vodim i usmeravam onome čija veličina nije ništa drugo do Božija veličina, čije dobrota nije ništa drugo do Božija dobrota. Kažem vam jednom zasvagda, udovoljiti njemu, znači udovoljiti Bogu Ocu. Imati njega znači imati Boga Oca. On je najlepši cvet neba i najukusniji plod zemlje.

ISUS (smeši se Jovanovim učenicima): Vaše ime je Božija večno prosvetljujuća i večno ispunjujuća Vizija. O deco Jovanova, duboko sam dirnut vašom neuporedivom odanošću vašem Učitelju. Vaš Učitelj je imao viziju Krajnje Stvarnosti. Suvišno je i reći, on će vas voditi, usmeravati i usavršavati na vašem putu ka Transcendentalnom Cilju. Moje srce duboko ceni vašu ljubav prema vašem velikom Učiteljiu. Moja duša se iskreno divi vašem Učitelju zbog njegove nepokolebljive ljubavi prema Istini.

Scena 13

(Isus i Marija kod kuće.)

ISUS: Majko, molim te da mi oproostiš.

MARIJA: Sine, nisi uradio ništa loše. Zašto da ti oprostim?

ISUS: Majko, juče na proslavi sam bio nepotrebno grub prema tebi. Kad im je nestalo vina, tražila si da uradim nešto. Bio sam veoma neprijatan prema tebi. Rekao sam: „Ženo, šta se to tiče tebe i mene? Moj čas još nije došao“.

MARIJA: Ali si me ipak poslušao. Pa kako mogu da se ljutim na tebe? Sine, pretvorio si vodu u vino. Kakvo čudo! Isuse, to je bilo tvoje prvo čudo. Sigurna sam da ćeš učiniti još mnoga. Ali, ovoliko ću ti reći sine, ako budeš izveo pedeset čuda u spoljašnjem svetu, onda budi siguran da ćeš izvesti pedeset hiljada čuda u unutrašnjem svetu. Sve tvoje aktivnosti u unutrašnjem svetu znaće tvoj božanski Otac na Nebu i moja jednostavna duša na zemlji. Isuse, juče, na svadbi, zatražila sam od slugu da te poslušaju. Danas tražim od celog sveta da te sluša, i to će sigurno uraditi.

ISUS: Imaš suviše visoko mišljenje o meni, majko.

MARIJA: Sine, tvoja natprirodna visina ne samo da je daleko van domašaja mog iskustva, već daleko van domašaja moje mašte.

ISUS: Znam, moja majko. Ti hoćeš jedino da moja božanstvenost izađe na površinu. Ja sam Sunce. Ti si Mesec. Ja izlazim; zato ćeš se ti radosno i bezuslovno sakriti. Od sada, odlučila si da ostaneš pozadi. Tolika je tvoja ljubav prema meni. Toliko je tvoje jedinstvo sa mnom. Majko, ja ću možda jednog dana postati veliki. Ali, ti si dobra. Za mene, veličina nije ravna dobroti.

Scena 14

(Isus i njegovi učenici)

ISUS: Lazare, dragi moj prijatelju, nema te više. O Lazareva dušo, tebi nudim ogromnu zahvalnost mog srca, zato što mi ti pomažeš da pokažem Slavu Božiju. Marta, Marija, dragi moji, dolazim u vašu kuću da oživim vašeg mrtvog brata. Deco, hajdemo u Judeju.

UČENICI: U Judeju? Zašto? Zar si zaboravio da su pre neki dan tamo hteli da te kamenuju? ISUS: Ne brinite. Znam ko sam. Ovog puta videće moju svetlost. Moj dragi prijatelj Lazar umro je pre četiri dana. Moj Otac hoće da odem Lazaru i oživim ga.

UČENICI: Dosad su ga već sahranili. Šta sad možeš da uradiš?

ISUS: Ja ne mogu da uradim ništa. Ja nisam uradio ništa. Neću moći da uradim ništa. Ali, moj Otac je uradio, radi i uradiće sve pomoću mene.

UČENICI: Gospodaru, mi slavimo tebe. Ti zasluge pripisuješ svom Ocu. Mi ostajemo sa tobom, našim Ocem.

ISUS: Među vama još ima onih koji ne veruju u mene. Kad oživim Lazara, njihova vera će porasti. Zahvalan sam Lazaru. Zahvalan sam nevernicima, zato što mi oni pomažu da pokažem Božiju božansku Slavu na Zemlji. Hajde, ne oklevajte. Pođimo i donesimo radost ucveljenoj i potresenoj porodici.

Scena 15

(Isus na Gori. Utonuo je u trans. Ulazi Otac. Isusovo lice sija.)

OTAC: Sine, hteo bih da ti dam niz izreka kao posebnih saveta tvojim učenicima. Tvoji učenici će možda pitati šta one znače. Zato ću ti reći i njihovo značenje; prvo, Blago siromašnima duhom, jer je njihovo Carstvo Nebesko.

ISUS: Kako je sjajan Tvoj savet, Oče!

OTAC: To znači da je Carstvo Blaženstva za one blagoslovene ljude koji gaje posvećenu odanost svom unutrašnjem i duhovnom životu i nemaju ničeg sa ponosom.

ISUS: Shvatam. Hvala ti, Oče. Sledeće?

OTAC: Blago onima koji plaču, jer će se utešiti.

ISUS: Sjajno, Oče.

OTAC: Sine, to znači da pravi huhovni život jednog tragaoca počinje kad on ima osećaj da je zaista na gubitku. Njegov gubitak je gubitak unutrašnjeg blaga: mira, radosti, ljubavi i blaženstva. Taj gubitak stvara u njemu unutrašnji plač koji će se možda spolja pokazati kao tugovanje. Naravno da će tragaocu te vrste biti vraćeni mir, radost, ljubav i blaženstvo za kojima plače da bi ih povratio.

ISUS: Shvatam. Hvala ti, Oče. Sledeće?

OTAC: Blago krotkima, jer će naslediti Zemlju.

ISUS: Divno, Oče.

OTAC: Sine, to znači sledeće: ako čovek ima ogroman osećaj nadmoći, on će gazdovati drugima; ali ako isti taj čovek oseća da je slab i bespomoćan bez Mene, on će steći dubok osećaj poniznosti. Ta poniznost učiniće ga jednim sa svim ljudskim bićima na svetu. Njegovo univerzalno jedinstvo je snaga koja će mu omogućiti da smatra celu Zemlju svojom, božanski i vrhunski.

ISUS: Shvatam. Hvala ti, Oče. Sledeće?

OTAC: Blago onima koji su čistog srca, jer će Boga videti.

ISUS: Čudesno, Oče.

OTAC: Sine, to znači da jedino čistota ima sposobnost da primi i postigne božanstvenost. Čisto srce je neuporedivo ispoljavanje Moje božanske Stvarnosti.

ISUS: Razumem. Hvala ti mnogo, Oče. Sledeće?

OTAC: Blago onima koji mir grade, jer će se sinovi Božiji nazvati.

ISUS: Sjajno, Oče.

OTAC: Sine, to znači da su Moja božanska deca oni koji teže za svetlošću i koji su preplavljeni Svetlošću. Svetlost, u procesu svog ispoljavanja, postaje svehraneći i sveispunjujući Mir.

ISUS: Razumem. Hvala ti, Oče. Sledeće?

OTAC: Ako te ko uradi po desnom tvom obrazu, okreni mu i drugi.

ISUS: Sjajno, Oče.

OTAC: Sine, to znači da je opraštanje daleko najbolja osobina, i u Meni i u svim ljudskim bićima. Ako te je neznanje jednom udarilo i ti si oprostio neznanju, nema garancije da te neće udariti opet. Ali, ako kažeš neznanju da si, ukoliko hoće da te ponovo udari, više nego spreman da mu uzvratiš svojim oružjem opraštanja, neznanje uviđa da je tvoje oružje beskrajno jače od njegovog oružja. Tvoja oružje ima Svetlost i širi Svetlost; dok oružje neznanja, tama, predstavlja potpunu pometnju. Ako ostane u krajnjoj i stalnoj pometnji, kako će nastaviti da se bori protiv svog protivnika, Svetlosti, koja sve voli i sve ispunjava?

ISUS: Shvatam. Hvala ti, Oče. Sledeće?

OTAC: A ti kad činiš milostinju, da ne zna levica tvoja šta čini desnica tvoja.

ISUS: Sjajno, Oče.

OTAC: Sine, to znači da čovek baš uživa ako vidi da neko gleda kad on nešto daje drugima. To zadovoljstvo koji dolazi od pokazivanja u javnosti smesta stvara nepotrebni ponos. Šta je ponos, ako ne trenutno i potpuno samouništenje?

ISUS: Hvala ti, Oče, hvala ti. Sledeće? OTAC: Za danas je dosta, sine Moj. Malo sam se umorio. Nekog narednog dana daću ti još saveta.

Scena 16

(Isus sa njegovim učenicima.)

ISUS: Ja sam Jevrejin, ali me Jevreji ne prihvataju. Oni me mrze, iako sam došao da ih spasem. Takva je moja sudbina. Pa ipak, znam da će me jednog dana ceo svet prihvatiti, voleti me i obožavati. Znam da ja nisam samo za maleni delić čovečanstva. Ja sam za čitavo čovečanstvo. Ali, oni koji me prihvataju i smatraju me sasvim svojim nesumnjivo su moji najdraži. Moji dani su odbrojani. Imam dvanaest učenika. Među njima, Juda će me izdati. On će me predati u ruke neprijateljima. A oni će me onda razapeti.

(Svi učenici su zaprepašćeni.)

UČENICI: Juda! Juda! Juda će izdati našeg Gospoda!

JUDA: Nemoguće, nemoguće! (Dodiruje Isusu stopala.) Gospode, ima li ičeg što mogu da uradim bez tvog znanja ili bez tvog odobrenja, ili bar bez tvoje saglasnosti? Znam, Gospode, da će se tvoje reči pokazati tačnim. Ali, Gospode, izgleda mi da si ti taj koji me je izabrao da odigram tu nezamislivu ulogu u tvojoj kosmičkoj igri.

ISUS (osmehne se i blagoslovi ga): Juda, u pravu si. Istina, svet će te mrzeti. Ali, svet ne zna da je sve predodređeno. Dakle, Judo, odigraj svoju ulogu dobro kad kucne tvoj čas.

UČENICI: Gospode, naš čas je već kucnuo. Hoćemo da dobro uradimo svoj posao.

(Svi skoče na Judu i počnu da ga udaraju i šutiraju.)

ISUS: Stanite! Stanite, ili ću vas sve odmah ostaviti! Juda čini pravu stvar. Njegova izdaja je predodređena. Šta on tu sad može? I šta ja sad mogu? Jedino naš Otac na Nebu zna šta je najbolje za Judu i šta je najbolje za mene i šta je najbolje za sve vas.

UČENICI: Mi znamo šta je najbolje za nas!

(Opet počinju da tuku Judu.)

ISUS: Prestanite! Prestanite! Ako ne prestanete, napustiću vas zauvek!

PETAR: Gospode, ti si velik. Ti si božanski. Tebi je lako da oprostiš prljavom izdajniku i nitkovu kao što je Juda. Ali, mi smo smrtnici, obična ljudska bića. Kako mi da mu oprostimo?

ISUS: Petre, na isti način ću oprostiti tebi. Petre, jednog dana ćeš me se odreći – ne jednom, ne dvaput, nego triput! Triput zaredom u jednom kratkom danu!

PETAR: Ja? Nemoguće! Kad? Zašto?

ISUS: Da, Petre, upravo ćeš me se ti odreći. Ti misliš da je to nemoguće. Ali, kažem ti, Petre, ne samo da je moguće, to je neizbežno. Sve je to predodređeno. Nemoj da plačeš, nemoj da jecaš. Voleo sam te najviše. Uvek ću te voleti najviše. A opet, kad kucne čas, ti si taj koji će nositi moj barjak Istine i otključati vrata mog srca kako bi čovečanstvo moglo da vidi Svetlost mog Oca. Ti me voliš mnogo. Zato hoću da vodiš računa o ostalim mojim učenicima koji su moja jagnjad, moje stado.

PETAR: Gospode, hoću. Hoću, nema sumnje. Ti si Gospod Ljubavi. Ti si Gospod Samilosti. Ti si Gospod Oproštaja.

ISUS: Ne, ne, ja sam samo sin ispunjenja. Moj Otac je Gospod Ljubavi. Moj Otac je Gospod Samilosti, moj Otac je Gospod Oproštaja.

FILIP: Gospode, da li ćemo mi ikad videti tvog Oca?

ISUS: Sigurno, vi to možete. Filipe, da li da ti kažem vrhunsku istinu? Onaj ko je video mene video je Oca, jer ja i moj Otac smo jedno.

Deco, želim da vam ispričam jednu zanimljivu priču:

Moja slatka deco, Otac je tražio od mene da dođem u svet. Poslušao sam ga. Tražio je od mene da pokažem svetu Njegovu Svetlost. Poslušao sam Ga. Ispunio sam sve Njegove zahteve. On je ispunio Svoje snove pomoću mog posvećenog i predanog života. Sad On hoće da Mu se vratim. Zato sam spreman. Deco, moj Otac je dao sve vas meni. Sad, na kraju mog zemaljskog puta, ja vraćam sve vas Njemu. Ja sam ništa. On je Sve. On je za sve. On je Sveukupnost. On je za svakog.

Judo, dođi ovamo, molm te.

(Juda dolazi i seda kraj Učiteljevih stopala.)

ISUS: Nimitta matram bhava. Budi puki instrument.

(Juda peva.)

Danas, danas, danas
Sam sa Bogom ostajem;
Sutra i zauvek
Sa Njegovim Samilosnim Zrakom.

JESUS: Petre, dođi, molim te.

(Petar dolazi i seda kraj Učiteljevih stopala.)

ISUS: Nimitta matram bhava. Budi puki instrument.

(Petar peva.)

Da spaseš mrava kao što sam ja
Došao si u ovaj svet prašine i blata.
Da voliš prosjaka kao što sam ja
I dodeliš mi uzvišenu ulogu u Tvojoj Kosmičkoj Igri.

ISUS: Deco, budite instrumenti Gospoda. Mi smo svi Njegovi instrumenti. Da Njega otelotvorimo, došli smo na svet. Da Njega otkrijemo, došli smo na svet. Da Njega ispunimo, došli smo na svet.

Scena 17

(Veče. Isus sam u malom vrtu.)

ISUS: Da, činio sam čuda i to su bila mnoga i raznovrsna čuda. Smirivao sam oluje. Lečio sam fizičke bolesti. Dao sam vid slepom. Čak sam i mrtvoog vratio u život. Ali svet nikad neće verovati da svoja čuda smatram manje važnim, u najmanju ruku. Došao sam na svet da pokažem mog Gospoda, mog Oca koji je na nebu. Ako bilo ko veruje u mene zbog mene samog, on je beskrajno veći od onih koji veruju u mene jedino zbog mojih čuda. A opet, zato što ljudima nedostaje vere, neću da izvodim čuda u Nazaretu. To ne bi služilo ničemu. Za mene, svako čudo je ispoljavanje Svetlosti Božije Moći. A ako se ono ne primi na ispravan način, samo će hraniti ljudsku radoznalost; uopšte neće pomoći da se uzdigne ljudska svest. Zato je apsolutno neophodno da Visina Božije Mudrosti upravlja Svetlošću Božije Moći. Ali, ko će verovati da imam moć da izvodim čuda pored svih tih nevernika, sumnjalica i okorelih ateista? Avaj, niko me ne razume. Niko ne dolazi k meni da bi ispunio mog Gospoda na Njegov božanski Način.

(Isus peva.)

Niko nije došao k meni, niko nije došao i niko neće doći.
Samo moj vrhunski Voljeni, samo On.
Plakao sam za Njegovim osmehom, a On za mojom nesebičnom ljubavlju.
Neumorno u meni raste Drvo Njegove Vizije.

Scena 18

(Isus i Marija.)

ISUS: Majko, molim te, otpevaj mi neku pesmu. Kako bih voleo da imam lep glas kao tvoj.

MARIJA: Sine, kako bih volela da imam prosvetljujuće srce kao tvoje.

ISUS: Majko, molim te, otpevaj nešto.

(Marija peva.)

Moj život je počeo sa ponosom dužnosti,
Moj život će živeti sa svetlošću lepote,
Moj život će se igrati sa dušom stvarnosti,
Moj život će se završiti sa Božanskom Visinom.

ISUS: Majko, na Nebu će mi nedostajati tvoj dirljivi glas. Za nekoliko dana biću razapet.

MARIJA: O ne, nemoguće! Neću dozvoliti da se to desi. Moj voljeni sine, zar nećeš upotrebiti svoju božansku moć da se spaseš? Molim te, učini to, moj sine. Biću veoma srećna, veoma ponosna i veoma zahvalna.

ISUS: Da udovoljim tebi, majko, izveo sam svoje prvo čudo na svadbi. Pretvorio sam vodu u vino. Da udovoljim tebi na kraju mog životnog puta izvešću još jedno čudo, čudo nad čudima. Pošto moj Nebeski Otac hoće da se vratim Njemu, moraću da se vratim. Ali, tri dana nakon moje smrti pojaviću se opet i sresti se sa svima vama. To će biti čudo bez premca u istoriji tvorevine mog Gospoda.

Dakle, majko, majko moga srca, udovoljiću ti na drugačiji način. Neću sačuvati svoje telo, ali ću dokazati svetu da sam besmrtan, da sam večan. Iako je moje telo prolazno, duša je večna. Ovo telo je odigralo svoju ulogu. Zašto ga još zadržavati na zemlji? Majko, uskoro ćeš mi se i ti pridružiti na nebu.

MARIJA: Hoću li? Kako bih volela, sine, da možemo da odemo zajedno.

ISUS: Majko, tvoj čas još nije kucnuo, ali će uskoro doći.

(Ulazi Marija Magdalena, jecajući.)

MAGDALENA: Gospode, sinoć sam sanjala strašan san, u snu sam videla da si razapet. Na krstu si tražio nešto za piće i oni su ti dali malo vina. Popio si vino, potom si pognuo glavu i rekao: „Sve je gotovo“. Moj san je bio veoma živ. Gospode, taj san nemilosrdno razdire moje unutrašnje biće. Srce mi je potpuno slomljeno. Gospode, molim te, reci mi da je moj san bio halucinacija, da nije stvaran.

ISUS: Jesi li videla još nešto?

MAGDALENA: Da, videla sam još nešto. Videla sam nešto neverovatno. Tri dana nakon tvoje smrti pojavio si se preda mnom. Videla sam te jasno. Potrčala sam da kažem Petru i drugim učenicima. Svi su mi poverovali osim jednog učenika.

ISUS: Ko je to bio? Ko ti nije verovao?

MAGDALENA: Bio je to onaj nesrećni Toma.

(Ulazi Toma.)

TOMA: Magdalena, čuo sam tvoj razgovor sa Gospodom. I ja sam imao sličan san. U mom snu sam video još nešto. Gospod, iz svoje beskrajne dobrote, učinio je da nepogrešivo verujem u njega i rekao: „Poverovao si mi zato što si me video. Srećni su i presrećni oni koji su mi poverovali a da me nisu videli“.

(Thoma peva.)

Sa sumnjom je moj um počeo,
Sa strahom je moje srce počelo,
Sa ilovačom je moj život počeo,
Sve u ovom kratkom vremenu.

JESUS: Excellent, excellent, I never knew that you had such a sweet voice. Thomas, your dream has reality in it in great measure. Magdalene, your dream will soon be transformed into reality. Magdalene, please sing me a song. You have not sung for me for a long time.

(Magdalena peva.)

Nekada sam se saplitala i saplitala,
Ali sada se samo penjem i penjem sve dalje
I daleko iznad beskraja Onostranog moga Cilja
A ipak mi moj kapetan zapoveda: „Nastavi dalje, nastavi dalje“.

ISUS: Magdalena, veoma sam zadovoljan tobom. Ocu je potrebno čisto srce, a ti ga imaš u izobilju. Čisto srce je neuporedivo blago. Čuli ste kad sam pre nekoliko meseci rekao da su blagosloveni čisti u srcu, jer će Boga videti. Ti ćeš videti Boga u meni.

MAGDALENA: Gospode, već sam videla Boga u tebi. I još nešto, tebe vidim jedino kao Boga. Ti nisi niko drugi do tvoj Nebeski Otac. Ti sve činiš. Ali, njemu pripisuješ sve zasluge. Tolika je velikodušnost tvog srca.

ISUS: Draga Magdalena, varaš se. Moj Nebeski Otac jedini je koji čini. Ja sam samo Njegov puki instrument.

Nimitta matram
nimitta matram
nimitta matram
nimitta matram

(Ja sam puki instrument.)

Scena 19

(Nebo. Krišna svira na svojoj božanskoj flauti.)

KRIŠNA: O, Isus na Zemlji peva moju omiljenu pesmu. Kako duševno nudi bogatstvo moje pesme čovečanstvu. Ne, moram biti potpuno iskren. Ta pesma nije moja. Nisam je je komponovao. Naš Svevišnji Otac ju je komponovao. On me je naučio toj pesmi i ja sam je otpevao na Zemlji. On je naučio Isusa istoj toj pesmi i sada je on peva na Zemlji, tako duševno i tako plodonosno.

Ah, danas se naš dragi Isus vraća kući. Kako je naporno radio, posebno u svoje poslednje tri godine na zemlji. Potreban mu je odmor i zaslužuje odmor ovde na nebu. (Viče glasno.) Rama, Buda, gde ste? Molim vas, dođite ovamo. (Ulaze Rama i Buda.) Naš brat Isus se danas vrća. Otac mi je to jutros poručio.

RAMA I BUDA: Otac uvek sve prvo kaže tebi. To si Njegov najomiljeniji sin.

KRIŠNA: Nije tačno. Svi mi smo Njegovi najomiljeniji sinovi. Šta jadni otac može? Rama, prošle noći si morao da se hrabro boriš protiv Satane i sila neznanja. Zato si ujutru bio mrtav umoran. Naravno da si morao da spavaš do kasno ujutru. Otac nije hteo da te budi iz čvrstog sna.

Budo, ti si ustao rano ujutru i počeo da meditiraš. Ušao si u svoj najdubljni trans. Kad te je Otac video u tvom uobičajenom transu, nije hteo da ometa ni tebe. A šta sam ja radio jutros? Svirao sam na mojoj flauti i sećao se moje igre u Brindavanu na Zemlji, sa mojom božanskom Radom i mojim božanskim gopima, mojim potpuno posvećenim i predanim posvećenicima. Pošto nisam ni spavao ni meditirao, Otac je došao i poručio mi da Isus stiže danas.

RAMA I BUDA: Krišna, ti si sladak i brižan prema svim svojim posvećenicima. Za nas, tvoju braću, ti si veoma promućuran i mudar. Nikakvo čudo što te svet, a posebon Indija, toliko voli.
KRIŠNA: Brate Ramo, brate Budo, ne gubimo vreme. Naš brat Isus će uskoro stići. Njegovo raspeće me je potpuno rastrojilo.

BUDA: Bio sam jednostavno užasnut kad sam pre neki dan čuo o tome od Oca.

RAMA: Kad mi je Otac rekao za Isusovo raspeće, osetio sam se prosto izmučeno. On je toliko učinio za Zemlju, a zauzvrat, ona mu daje raspeće. Zemlja nije spremna za nas.

BUDA: Izgleda da Zemlja nikad neće biti spremna.

KRIŠNA: Zarad mene, zarad Oca, spremimo se da dočekamo Isusa. Hajde da mu napravimo prelep presto.

(Oni prave zlatni presto. Isus se uspinje i pojavljuje se. Oni ga oduševljeno dočekuju i posade ga na presto. Ulazi Otac.)

OTAC (Blagosiljajući i grleći Isusa): Isuse, moj Isuse.

Video sam tvoje lice koje pati.
Plakao sam i plakao.
Osetio sam tvoje srce koje prašta.
Smešio sam se i smešio.
Zagrlio sam tvoju prosvetljujuću dušu.
Igrao sam i igrao.

Predgovor urednika prvom izdanju

Isus, sin Božiji, avatar Zapadne svesti: Isus je prihvatio smrtno telo kako bi mogao da pokaže čovekovu besmrtnost. Isus je prihvatio ljudsku svest kako bi mogao da ispuni božansku svest. Isus je prihvatio telesni bol kako bi mogao da ponudi svetu večnu radost. Isus je prihvatio izdaju kako bi mogao da nauči svet smislu opraštanja.

Isus, nedužno dete, uneo je u svoj um tamu sveta i postao Svetlost. Isus, nežni sin, uzeo je u svoje srce patnju sveta i postao Samilost. Isus, sveznajući Otac, uzeo je na svoje telo grehe sveta i postao Spasenje. Onda je položio svoje ljudsko ja – namučeni um, izdano srce, slomljeno telo – pred Božija Stopala. A svoje božansko ja – blistavu Svetlost, obilnu Samilost, spasenje Sveta – položio je pred stopala čoveka.

Isus je bio Krst: Otkrovenje Boga i prosvetljenje čoveka. Isus je bio Raspeće: Božije samoispunjenje i čovečije samootkriće. Isus je bio uspenje: Božija Samilosna Ljubav i osvit Savršenstva čoveka.

U ovoj drami, duhovni Učitelj koji je uspostavio nerazdvojno jedinstvo sa Svevišnjim prikazuje nam svetlost Vitlejema iz perspektiva najviše duhovne mudrosti Indije. Sa dubokom lepotom i uvidom, Šri Činmoj nudi sopstvenu jedinstvenu interpretaciju smisla i značaja Isusovog života.