Scena 1

OTAC: Sine moj, imam izvrstan plan. Hteo bih da ti ga ispričam. Hoću da siđeš na Zemlju i tamo odigraš najznačajniju ulogu.

SIN: Oče, moj Oče, stvarno, to je sjajna ideja.

OTAC: Znaš, raditi za Zemlju, raditi za preobražaj zemaljske svesti, to je nezamislivo težak zadatak.

SIN: Ali, oče, neću da propustim tu jedinstvenu priliku. Osim toga, znam vrlo dobro da ćeš Ti, moj Otac, moje zemaljsko hodočašće prožeti sposobnošću. Pošto ne oklevam nimalo, Oče, ne mogu više da trpim bilo kakvo dalje odlaganje.

OTAC (sa širokim osmehom): Sine, bićeš na Zemlji trideset tri godine!

SIN: Samo trideset tri godine! Kako ću onda ispuniti svoj zadatak?

OTAC: Sine, ti to možeš i ispunićeš ga. Sine, neki ljudi na zemlji hodaju, neki marširaju, dok neki trče. Što se tebe tiče, ti ne samo da ćeš trčati najbrže, već ćeš i ispoljiti najviše. Sine, tvoje telo će ostati na Zemlji trideset tri godine. Ali, tvoja Svest će voditi zemaljsku svest zauvek i zauvek. Sine, ti ćeš reći svetu da si ti put i da si ti Cilj.

SIN: Oče, upravo si me gurnuo u more zbunjenosti.

OTAC: Zašto, sine moj? Kako, sine moj?

SIN: Krišna, Buda i drugi su došli pre mene, Oče. I siguran sam da će nakon mog odlaska biti i drugih koji će me naslediti. Pošto su stvari takve, kako onda mogu da kažem svetu da sam jedino ja put i Cilj?

OTAC: Sine moj, kad sam rekao ti, u stvari sam mislio na težnju. Kad sam rekao ti, u stvari sam mislio na spasenje. Ti otelovljuješ težnju, put. Ti otelovljuješ spasenje, Cilj. Ti, težnja, i ti, spasenje, ćete služiti Meni, ispoljiti Mene i ispuniti Mene na zemlji. Sine, da li ti je sada jasna moja filozofija?

SIN: Više nego jasna. Suvišno je i reći, Tvoja Samilost ju je učinila tako jasnom za mene.

FOTAC: Drago mi je da si Me razumeo. Drago mi je da ćeš Me pokazati svetu na zemlji. Drago mi je da ćeš Me ispoljiti na zemllji. Zapamti da si ti moj instrument. Nimitta matram bhava savyasachin.

SIN: Oče, kojim to jezikom govoriš? Zvuči veoma čudno, a opet tako očaravajuće.

OTAC: A, sine, ne znaš taj jezik? To je sanskrit. A ono što si upravo čuo su uzvišene reči tvog brata Krišne. On je rekao svom najdražem učeniku: „O, Arđuna, postani moj puki instrument“. Ti ćeš takođe reći svojim učenicima i dragim da postanu božanski instrumenti. Sine, reći ću ti nešto što će te opčiniti, ili će te bar zabaviti. Tokom tvog boravka na zemlji odići ćeš u onaj deo sveta gde se poučavaju sveti spisi na sanskritu. Iz njih ćeš naučiti mnogo. Provešćeš u tom delu sveta godinu dana. Ta godina u tvom unutrašnjem životu biće izuzetno korisna.

SIN: Kako je neobičan sanskrit! Kako je sladak sanskrit! Oče, da li bi molim Te ponovio to što si malopre rekao na sanskritu?

OTAC: Nimitta matram bhava savyasachin.

SIN: Hvala ti, Oče. Znam da sam samo Tvoj ponizni instrument. To je sve.

OTAC: Sine, ti znaš vrhunsku tajnu, a ta vrhunska tajna je poniznost. Tvoja poniznost će te krunisati transcedentalnom pobedom. Sine, ti si razumeo Mene i ja sam razumeo tebe. Ali, svet te neće razumeti. Ti ćeš dati čovečanstvu ono što imaš i ono što jesi: Ljubav, Brižnost i Samilost u beskrajnoj meri. Pa ipak će te svet strašno pogrešno razumeti. Neka mračna, nebožanska i nezamisliva ljudska bića će te ubiti.

SIN: Oni će me ubiti? Zašto? Kako?

OTAC: Zašto? Zato što su neznalice. Kako? Razapeće te.

SIN: Razapeće me? Ti to ozbiljno, Oče?

OTAC: Sine, ozbiljno. Na nesreću, ozbiljno. Ali, sine, ti znaš savršeno dobro da biva uništeno samo telo, a ne i duša. Duša je besmrtna. Ptica duše će prirodno odleteti svom božanskom Izvoru kad kavez tela bude uništen.

SIN: Oče, to su tako nezahvalni ljudi!

OTAC: Sine, zahvalnost se još nije rodila na Zemlji, a ne znam da li će se ikad i roditi na zemaljskom tlu. Ali, ne smeš da misliš da sam te ja napustio u vreme tvog raspeća. Ljudsko u tebi će to pomisliti, ali ne i božansko u tebi. Pošto uzimaš ljudsku inkarnaciju, povremeno moraš da se ponašaš kao ljudska bića. U suprotnom, ne bi bilo nikakve igre. U suprotnom, ljludi bi uvek videli ogroman jaz između tvog života čistote i svetlosti i njihovog života nečistote i tame. Kad to vide, nikad neće ni pokušati da prevaziđu svoju zemaljski ograničenu svest. Svetlost mora da siđe u tamu. Jedino tad svetlost može preobraziti i prosvetliti tamu. Drugog načina nema. Da bi preobrazio svest čovečanstva, treba da postaneš jedno sa čovečanstvom. Treba da postaneš nerazdvojni deo čovečanstva. Ponekad treba da deluješ na njihovom nivou, u skladu sa njihovim ograničenim razumevanjem. Moj sine, nema drugog načina.

Na kraju tvog puta ljudsko u tebi će reći: „Oče, zašto si me napustio?“ Božansko u tebi će reći: „Oče, oprosti im jer ne znaju šta čine!“ Uveravam te, sine Moj, smesta ću utešiti umiruće ljudsko u tebi i pobrinuti se o njemu. A prosvetljujuće božansko u tebi ne samo da će ovekovečiti tebe, već će i ubrzati Moje potpuno ispoljavanje na Zemlji.