Scena 3
(Jelisavetin dom. Ulazi Marija.)JELISAVETA: Marija, Marija, čula sam. Ali, ne smem više da te zovem Marija. Od sada te moram zvati Majkom, Majkom mog Gospoda Svevišnjeg. Blagoslovena si i neuporediva među ženama. Blagosloven i neuporediv je tvoj sin među ljudima.
MARIJA: Neka božanska Majka, Majka univerzuma, blagoslovi mene, moje malo srce. Neka Njena Univerzalna Svest vodi mene, moj skromni život. Neka Njena Transcendentalna Svetlost prosvetli mene, moj mali svet.
JELISAVETA: Uveravam te da hoće. Majka univerzuma će ispuniti sve tvoje želje, i više.
MARIJA: Hvala ti. Hvala ti. O, zaboravila sam da te pitam najvažnije. Anđeo mi je rekao da si i ti blagoslovena božanskim detetom. Je li istina?
JELISAVETA: Jeste, istina je. Ali moje nije ni blizu tvome. To ne znači da će se ljubomora zacariti u mom srcu. Ne, nikad neću dopustiti da mi ljubomora pomrači srce. Moj sin će biti glasnik vrhunskog dolaska tvog sina. Moj sin će reći svetu ko je tvoj sin. Moj sin će sigurno povesti svet tvom sinu, Vrhunskom Odredištu. On je tvoj sin, ali će biti moj Gospod. On će biti moj Svevišnji. On će biti moje Sve.
(Jelisaveta peva.)
Bog je Čovek,
Volim njegovo lice.
Njegova plavo-zlatna Ljubav
Moj je put ka Nebu.
MARIJA: O Bože, podari mi tri stvari. Želim da mog sina uvek vidim onako kako ga Jelisaveta vidi. Želim da osećam mog sina uvek onako kako ga Jelisaveta oseća. Želim da cenim mog sina uvek onako kako ga Jelisaveta ceni.
