Scena 14
(Isus i njegovi učenici)ISUS: Lazare, dragi moj prijatelju, nema te više. O Lazareva dušo, tebi nudim ogromnu zahvalnost mog srca, zato što mi ti pomažeš da pokažem Slavu Božiju. Marta, Marija, dragi moji, dolazim u vašu kuću da oživim vašeg mrtvog brata. Deco, hajdemo u Judeju.
UČENICI: U Judeju? Zašto? Zar si zaboravio da su pre neki dan tamo hteli da te kamenuju? ISUS: Ne brinite. Znam ko sam. Ovog puta videće moju svetlost. Moj dragi prijatelj Lazar umro je pre četiri dana. Moj Otac hoće da odem Lazaru i oživim ga.
UČENICI: Dosad su ga već sahranili. Šta sad možeš da uradiš?
ISUS: Ja ne mogu da uradim ništa. Ja nisam uradio ništa. Neću moći da uradim ništa. Ali, moj Otac je uradio, radi i uradiće sve pomoću mene.
UČENICI: Gospodaru, mi slavimo tebe. Ti zasluge pripisuješ svom Ocu. Mi ostajemo sa tobom, našim Ocem.
ISUS: Među vama još ima onih koji ne veruju u mene. Kad oživim Lazara, njihova vera će porasti. Zahvalan sam Lazaru. Zahvalan sam nevernicima, zato što mi oni pomažu da pokažem Božiju božansku Slavu na Zemlji. Hajde, ne oklevajte. Pođimo i donesimo radost ucveljenoj i potresenoj porodici.
