Scena 15
(Isus na Gori. Utonuo je u trans. Ulazi Otac. Isusovo lice sija.)OTAC: Sine, hteo bih da ti dam niz izreka kao posebnih saveta tvojim učenicima. Tvoji učenici će možda pitati šta one znače. Zato ću ti reći i njihovo značenje; prvo, Blago siromašnima duhom, jer je njihovo Carstvo Nebesko.
ISUS: Kako je sjajan Tvoj savet, Oče!
OTAC: To znači da je Carstvo Blaženstva za one blagoslovene ljude koji gaje posvećenu odanost svom unutrašnjem i duhovnom životu i nemaju ničeg sa ponosom.
ISUS: Shvatam. Hvala ti, Oče. Sledeće?
OTAC: Blago onima koji plaču, jer će se utešiti.
ISUS: Sjajno, Oče.
OTAC: Sine, to znači da pravi huhovni život jednog tragaoca počinje kad on ima osećaj da je zaista na gubitku. Njegov gubitak je gubitak unutrašnjeg blaga: mira, radosti, ljubavi i blaženstva. Taj gubitak stvara u njemu unutrašnji plač koji će se možda spolja pokazati kao tugovanje. Naravno da će tragaocu te vrste biti vraćeni mir, radost, ljubav i blaženstvo za kojima plače da bi ih povratio.
ISUS: Shvatam. Hvala ti, Oče. Sledeće?
OTAC: Blago krotkima, jer će naslediti Zemlju.
ISUS: Divno, Oče.
OTAC: Sine, to znači sledeće: ako čovek ima ogroman osećaj nadmoći, on će gazdovati drugima; ali ako isti taj čovek oseća da je slab i bespomoćan bez Mene, on će steći dubok osećaj poniznosti. Ta poniznost učiniće ga jednim sa svim ljudskim bićima na svetu. Njegovo univerzalno jedinstvo je snaga koja će mu omogućiti da smatra celu Zemlju svojom, božanski i vrhunski.
ISUS: Shvatam. Hvala ti, Oče. Sledeće?
OTAC: Blago onima koji su čistog srca, jer će Boga videti.
ISUS: Čudesno, Oče.
OTAC: Sine, to znači da jedino čistota ima sposobnost da primi i postigne božanstvenost. Čisto srce je neuporedivo ispoljavanje Moje božanske Stvarnosti.
ISUS: Razumem. Hvala ti mnogo, Oče. Sledeće?
OTAC: Blago onima koji mir grade, jer će se sinovi Božiji nazvati.
ISUS: Sjajno, Oče.
OTAC: Sine, to znači da su Moja božanska deca oni koji teže za svetlošću i koji su preplavljeni Svetlošću. Svetlost, u procesu svog ispoljavanja, postaje svehraneći i sveispunjujući Mir.
ISUS: Razumem. Hvala ti, Oče. Sledeće?
OTAC: Ako te ko uradi po desnom tvom obrazu, okreni mu i drugi.
ISUS: Sjajno, Oče.
OTAC: Sine, to znači da je opraštanje daleko najbolja osobina, i u Meni i u svim ljudskim bićima. Ako te je neznanje jednom udarilo i ti si oprostio neznanju, nema garancije da te neće udariti opet. Ali, ako kažeš neznanju da si, ukoliko hoće da te ponovo udari, više nego spreman da mu uzvratiš svojim oružjem opraštanja, neznanje uviđa da je tvoje oružje beskrajno jače od njegovog oružja. Tvoja oružje ima Svetlost i širi Svetlost; dok oružje neznanja, tama, predstavlja potpunu pometnju. Ako ostane u krajnjoj i stalnoj pometnji, kako će nastaviti da se bori protiv svog protivnika, Svetlosti, koja sve voli i sve ispunjava?
ISUS: Shvatam. Hvala ti, Oče. Sledeće?
OTAC: A ti kad činiš milostinju, da ne zna levica tvoja šta čini desnica tvoja.
ISUS: Sjajno, Oče.
OTAC: Sine, to znači da čovek baš uživa ako vidi da neko gleda kad on nešto daje drugima. To zadovoljstvo koji dolazi od pokazivanja u javnosti smesta stvara nepotrebni ponos. Šta je ponos, ako ne trenutno i potpuno samouništenje?
ISUS: Hvala ti, Oče, hvala ti. Sledeće? OTAC: Za danas je dosta, sine Moj. Malo sam se umorio. Nekog narednog dana daću ti još saveta.
