Scena 13
(Isus i Marija kod kuće.)ISUS: Majko, molim te da mi oproostiš.
MARIJA: Sine, nisi uradio ništa loše. Zašto da ti oprostim?
ISUS: Majko, juče na proslavi sam bio nepotrebno grub prema tebi. Kad im je nestalo vina, tražila si da uradim nešto. Bio sam veoma neprijatan prema tebi. Rekao sam: „Ženo, šta se to tiče tebe i mene? Moj čas još nije došao“.
MARIJA: Ali si me ipak poslušao. Pa kako mogu da se ljutim na tebe? Sine, pretvorio si vodu u vino. Kakvo čudo! Isuse, to je bilo tvoje prvo čudo. Sigurna sam da ćeš učiniti još mnoga. Ali, ovoliko ću ti reći sine, ako budeš izveo pedeset čuda u spoljašnjem svetu, onda budi siguran da ćeš izvesti pedeset hiljada čuda u unutrašnjem svetu. Sve tvoje aktivnosti u unutrašnjem svetu znaće tvoj božanski Otac na Nebu i moja jednostavna duša na zemlji. Isuse, juče, na svadbi, zatražila sam od slugu da te poslušaju. Danas tražim od celog sveta da te sluša, i to će sigurno uraditi.
ISUS: Imaš suviše visoko mišljenje o meni, majko.
MARIJA: Sine, tvoja natprirodna visina ne samo da je daleko van domašaja mog iskustva, već daleko van domašaja moje mašte.
ISUS: Znam, moja majko. Ti hoćeš jedino da moja božanstvenost izađe na površinu. Ja sam Sunce. Ti si Mesec. Ja izlazim; zato ćeš se ti radosno i bezuslovno sakriti. Od sada, odlučila si da ostaneš pozadi. Tolika je tvoja ljubav prema meni. Toliko je tvoje jedinstvo sa mnom. Majko, ja ću možda jednog dana postati veliki. Ali, ti si dobra. Za mene, veličina nije ravna dobroti.
