Pitanje: Pošto toliko mnogo ljudi vapi za svetlošću, koje duhovne osobine nedostaju učenicima koje ih sprečavaju da manifestuju Svetlost Svevišnjeg i da privuku više ljudi duhovnom životu?

Šri Činmoj: To je pitanje spremnosti i gorljivosti učenika koji rade na tome da se proširi ili manifestuje Svetlost Svevišnjeg. Neki od onih koji dođu da rade na manifestaciji spremni su i gorljivi. Drugi su spremni ali nisu gorljivi da rade, a neki čak nisu iznutra spremni. To je poput jednog razreda. Neki učenici uopšte nisu dobri; drugi su veoma dobri a nekolicina je super-odlična. A ipak svi zajedno uče u istom razredu i nastavnik im daje istu lekciju. Ali, dok svako od njih ne postane odličan, nastavnik ne može da bude siguran da je njegovo podučavanje uspelo.

Neki ljudi dolaze samo da bi imali zabavu; uživaju lepeći plakate i radeći slične vrste poslova. Ali kada ih gledam, vidim da sa duhovne tačke gledišta samo gube svoje dragoceno vreme. Oni služe Svevišnjem u njihovom Guruu, i zahvalan sam im na tome. Ali ako sam iskren, moram da kažem da im svest nije podignuta. Oni ne dobijaju ništa duhovno zato što nemaju intenzivnu iskrenost i posvećenost u svom srcu. Svaki put kada zalepiš plakat, moraš videti tu dvadeset ili pedeset lica. Za svaki plakat koji lepiš, moraš osećati da ima pedeset srca koja vape za svetlošću i koja će videti taj plakat. Ali mnogi od vas samo mehanički rade. U Indiji, ako neko radi četiri sata, on dobije nekoliko rupija. Kad sam ja u pitanju, ljudi ja vam ne dajem novac; dajem vam moju ljubav, moju privrženost, moje blagoslove. Ali u njegovom srcu srca, ovaj indijski Učitelj nije zadovoljan tobom zbog toga što nisi imao snažnu iskrenost u srcu; nisi radio čistog srca, duševno, posvećeno i sa ljubavlju.

Ima i mnogih drugih stvari koje primećujem. Vidim koliko mnogo čistote nosiš u svom umu, u vitalu i u srcu. Ako na primer, u tvom umu nema čistote, ako tvoj um misli da neko drugi ima bolji posao od tebe ili se više od tebe približava Učitelju, onda si gotov! Takođe, tvoja inspiracija mora da bude čistija. Mnogo puta kad si inspirisan da uradiš nešto, tvoja inspiracija je teška – ispunjena nemarnošću, neosetljivošću i ravnodušnošću. Bar postoji inspiracija, ali unutar inspiracije takođe mora da postoji i nepodeljena gorljivost. A opet, vidim koliko nesigurnosti nosiš. Dok radite, mnogi među vama misle, „Možda Guru više ceni tog i tog nego mene.“ Koga mislite da obmanjujete? Vi mene ne obmanjujete; samo mi slamate srce.

Odozgo je stigla Poruka da 7,000 ili 10,000 ili 13,000 duša iznutra plaču za onakvom svetlošću koju možemo da im ponudimo na Koncertu posvećenom miru. Božiji Čas je kucnuo. Ali instrumenti koje imam nisu duhovno ili iznutra spremni i gorljivi. Nažalost, ja sam prosjak, a prosjaci ne mogu biti odabranici. Božansko u meni je gladno i božansko u tebi je takođe gladno. Ali božansko i u tebi i meni dobija tako malu porciju da naša glad nije nahranjena. Koliko dugo će svet ostati u takvoj netežećoj svesti?

To je kao u indijskoj priči o kralju koji traži da podanici napune bazen mlekom. Svaki pojedinac kaže: „Ako stavim vodu umesto mleka, nema veze! Drugi će staviti mleko a Kralj neće primetiti.“ Tako na kraju niko ne stavlja mleko. Osećaš da nikad nisi ti već je uvek neko drugi taj koji treba da uradi pravu stvar. Ali taj neko drugi ne postoji! Svaki radnik je kao latica cveta. Svaka latica je odgovorna samo za svoju sopstvenu lepotu; nije odgovorna za sve druge latice. Ali ako cvet treba da ima lepotu i miris, onda sve latice moraju da budu lepe i mirisne. Dakle, ako svaka latica ozbiljno pokušava da ima neophodnu čistotu, lepotu i miris, cvet će postati savršen.

Te stvari su potrebne da bi se spustio mir na onaj način na koji mi želimo da spustimo mir. Drugi mogu da dovedu hiljade ljudi na njihov sopstveni način, ali to nije radi mira. Džez muzičar ili neko drugi može da nađe hiljade i hiljade ljudi, ali njihov nivo je sasvim drugačiji od našeg. Oni mogu da imaju uspeha zbog toga što oni rade na jednom nivou svesti, a mi želimo da uspostavimo mir i božanstvenost na nekom drugom nivou.