Deo IV

SCA 333-339. Opšta pitanja.

Pitanje: Da li je u redu da učenici pišu duševne pesme, ili su tvoje pesme sve što nam treba?

Šri Činmoj: Ne moraš da se brineš oko pisanja posvećenih pesama ili poezije da bi izrazio svoja osećanja ili uvećao svoju posvećenost; napisao sam više nego dovoljno u tvoje ime. Dakle, mnogo puta sam se u mojim muzičkim kompozicijama i pesmama poistovetio sa učenicima – sa vašim mislima i osećanjima. U određenoj pesmi kada kažem kako sam bespomoćan i beskoristan, tada nisam u niskoj svesti. Ne, ne, ne! A onda opet, kada preklinjem Boga za oproštaj, apsolutno sam iskren zato što sam se tada potpuno poistovetio sa drugom osobom.

Tokom godina napisao sam toliko mnogo pesama i muzičkih kompozicija o ljubavi, posvećenosti i predanosti srca, o oproštaju i zahvalnosti, da bih ponudio svetu inspiraciju i težnju. Ako možeš da se poistovetiš sa mojim muzičkim kompozicijama, mojim spisima, mojom težnjom i mojim ostvarenjem, svi oni će postati tvoji. A opet, ako želiš da pišeš muzičke kompozicije, u redu je što se mene tiče. Ako osećaš da će to uvećati tvoju težnju, onda svakako to uradi. Ali, ukoliko nemaš sposobnost da komponuješ, nemoj da se osećaš veoma nesrećnim. To uopšte nije potrebno za tvoj duhovni napredak, jer možeš da dobiješ istu inspiraciju i težnju poistovećujući se sa piscem i kompozitorom u meni.

Premda je Bog beskonačan, besmrtan i večan, zbog moje ljubavi prema Njemu mogu da Ga smatram mojim sopstvenim, najsopstvenijim. Slično tome, kada najduševnije pevaš jednu od mojih pesama, ukoliko možeš da osetiš da je ta pesma postala neodvojivo jedno od tvog života, ukoliko možeš da osetiš da je svaki tvoj dah unutar te pesme, kako ne možeš da smatraš tu pesmu svojom sopstvenom? Nikada neću reći: “Ti kradeš životni dah iz moje pesme.“ Naprotiv, biću presrećan ako možeš da smatraš moje pesme svojim sopstvenim.

Tokom jučerašnjeg Koncerta posvećenog miru, spustio sam čistu svetlost, čist mir, čisto blaženstvo. Dok sam meditirao, apsolutno sam podrhtavao od tih božanskih stvarnosti. Ako neko primi delić tog bogatstva, onda sam ja nasrećnija osoba. Stvoritelj nije Šri Činmoj već Svevišnji u meni. Zato, ako On deli Svoju inspiraciju, težnju i ostvarenje sa mnom, zašto ja ne bih podelio njih sa tobom? To je kao kad se podeli mango. Ako mogu da podelim moj mango sa tobom, stičem dodatnu radost. Svevišnji mi je dao nekoliko najukusnijih manga i tražio je da ih delim sa ostatkom sveta. A opet, iako mi je Svevišnji dao te stvari, ja ih prisvajam kao moje sopstvene. Zbog mog osećanja jedinstva sa Njim, ne osećam da sam stekao ove božanske stvarnosti od neke treće osobe.

Neki duhovni Učitelji savetuju svojim učenicima da izražavaju kreativnost. Oni kažu:“Ako stvarate nešto, naučićete nešto o stvaralačkom procesu i više ćete biti zadovoljni.“ Radi se o tome da ako postignete nešto u znoju lica svog, više ćete to ceniti. Ako morate sami da zaradite novac, shvatićete koliko je to teško i bićete mudriji u pogledu načina na koji ga trošite. Ali postoji i druga teorija: ako ti otac da unutrašnje bogatstvo, onda iz tvog duhovnog života – iz tvoje meditacije i težnje – možeš takođe da stekneš mudrost da bi ga ispravno koristio.