Razotkriveni u unutrašnjem svetu

Beše jednom veliki duhovni Učitelj koji je živeo u Americi. Učitelj je u Indiji proveo mnoge godine u meditaciji i duhovnoj praksi i dostigao je ostvarenje Boga pre nego što je došao u Ameriku. Uprkos svojoj velikoj unutrašnjoj visini, ovaj Učitelj je imao običaj da se slobodno druži sa učenicima i često ih je pozivao kući na večeru i neobavezno veselo druženje. U toku ovih večeri, učenici bi Učitelju često postavljali pitanja o stvarima koje su ih mučile.

Jedne večeri je oko dvadeset učenika bilo u Učiteljevoj kući kada je jedan od njih zapitao: „Guru, kada se svađamo sa drugim učenikom, da li je Bog nezadovoljan nama?“

„Ah“, reče Učitelj, „kao da Bog nema pametnija posla! Kada se sa nekim svađate, Bog kaže: 'Ja sam i dalje zadovoljan tobom, čak i ako si ti ljut na tog i tog'. Ali, znaš Mula, veoma često, kada se na nekoga naljutimo, mi se naljutimo i na Boga. Kažemo: 'Molio sam se i meditirao tako dugo! Kako Bog može da mi dozvoli da se naljutim na ovu osobu?' Ili, što je još gore, mi osećamo: 'Ja sam ljut na tog i tog jer je nepodnošljiv. Zašto je Bog stvorio takvu hulju i zašto mu dozvoljava da me gnjavi?' U tom trenutku mi postajemo sila uništenja.“

„Da li ljudi zaista razmišljaju na taj način, Učitelju?“

„Naravno. Oni, takođe, slično osećaju i prema duhovnim Učiteljima. Baš pre neki dan se i meni to desilo. Tri meseca su dva učenika bila ljuta jedan na drugog i jedan od njih se na kraju naljutio na mene, zato što bi trebalo da ja usavršim njihovu prirodu. On se isto tako naljutio i zato što dozvoljavam toj drugoj osobi da ostane u mom ašramu. U jednom drugom ašramu za koji sam čuo, dva učenika, koji su bili veoma dobri prijatelji, postali su najveći neprijatelji. Jedan od njih je napisao Učitelju: 'Pošto tog i tog vodiš ka ostvarenju Boga, meni ne treba takva vrsta ostvarenja. Štaviše, ako njega vodiš ka istom Cilju kao i mene, svakako da ne želim da idem ka tom Cilju'. Zbog toga je napustio Učitelja.“

„Učitelju da li znaš kada smo iznutra ljuti na tebe? Da li znaš šta nas u svakom trenutku muči?“, zapitao je drugi učenik. „Da li znaš šta je uzrok naše depresije?“

„Naravno“, odgovori Učitelj. „Znam šta vas muči, baš kao što i vi to znate. Ali kada upitam neke učenike šta ih muči, oni će kategorično poricati da bilo šta nije u redu. Jednostavno će reći: 'Sve je u redu, Učitelju'. Neko je tužan i depresivan, ali kaže: 'O ne, ja sam odlično'. Jedna devojka postane ljubomorna na drugu, ali kada je upitam o tome, ona kaže: 'O ne, nisam ljubomorna'. Neko gaji sumnju, pravu sumnju u mene, a ipak samo kaže: 'Ne, ne, Učitelju, ja u tebe imam potpunu veru'. Od sto ljudi, devedeset i devet posto će poreći svoje unutrašnje probleme kada ih pitam o njima. Dakle, šta ja tu mogu?“

„Ali, zar nismo ponekad zaista nesvesni onoga što činimo?“, upitao je drugi učenik.

„Možete da budete nesvesni nekoliko dana. Ali, nema ni jednog jedinog među vama kome nisam prišao u unutrašnjem svetu. Okultno vas u to uverim i vi to znate, ali spolja to glatko poričete. Na stotine puta sam vas upozoravao navodeći vas da shvatite šta radite protiv moje Misije, protiv mene, protiv Svevišnjeg. Ja zaista učinim da to osetite. Dakle, ako kažete da niste svesni koje loše stvari radite i kako se to ponašate u unutrašnjem ili spoljašnjem svetu, to onda nije istina. Ja sam vas iznutra razotkrio“.

Učenici su bili zbunjeni. Nakon kraće pauze jedan od njih je upitao: „Učitelju, šta podrazumevaš pod načinom na koji se ponašamo u unutrašnjem i spoljašnjem svetu? Možeš li da nam objasniš?“

„Naravno. U spoljašnjem svetu ljudi stoje preda mnom sa sklopljenim rukama. Ali, u unutrašnjem svetu, u dva ujutru, kada meditiram na njih, neki učenici bi me jednostavno ubili da imaju više vitalne snage. Ja dođem da nahranim njihove duše, a oni su nezadovoljni mnome, jer sam nekom drugom poklonio pažnju. Srećom, u vitalnom svetu su slabiji od mene. Ja sam jači čak i u fizičkom svetu. Kada bi pokušali da me udare, upotrebio bih svoju okultnu moć i sprečio bih ih. Ipak, oni posvećeno dolaze sa sklopljenim rukama u spoljašnjem svetu, dok su u unutrašnjem svetu veoma ogorčeni, ljuti i neprijateljski raspoloženi. I zar mislite da im ja to ne stavljam do znanja? Ja ih razotkrivam u unutrašnjem svetu. Činim ih svesnim osećanja koja gaje. Čak i sada neki od vas ovde to čine i vi znate da to činite“.

Učenici su bili zaprepašćeni da čak i na ovom privatnom okupljanju njihova braća i sestre učenici gaje takvo ponašanje, pa su se jedan ili dva usprotivila. Ali, Učitelj je nastavio: „Kada bi se ogorčenje, nebožanske misli i nebožanski vital ovih učenika skupili na gomilu, videli biste pravi okean, drugi Pacifik. Ipak, Božija Samilost prema nama je, srećom, mnogo veća od okeana“.

Jedan od novih učenika zapita: „Učitelju, zašto se oni tako ponašaju?“

„Neki ljudi misle da ću se jednog dana predati njihovim željama ako se tako budu ponašali. Oni smatraju, pošto su tako loši, da ću dopustiti da bude po njihovom. Povremeno, tek da bi imali makar malo mira, neki Učitelji prave kompromis. Ali, to je pogrešno. Ako nekome dopustim da uveća svoje nesavršenstvo tako što ću mu dozvoliti da bude po njegovom, tada će se loša vibracija te osobe uvećati u ašramu.

Na spoljašnjem planu ja mogu da ćutim. I dalje dopuštam tim ljudima da trče shodno svojoj sposobnosti. Ali, ako neko pokušava da trči noseći težak teret sumnje, on neće moći da trči; samo će posrtati i padati. Ako je neko drugi rešio da trči bez teškog tereta sumnje, ljubomore ili ljutnje, tada ću moći brže da vodim tu osobu. A ako neko ima potpunu posvećenost, ljubav i predanost, ta osoba će trčati najbrže.

U početku, kad ste tek započinjali svoje putovanje, mislio sam da će svi trčati najbrže. Onda sam video da neki ljudi nemaju takvu sposobnost. Prema tome, svako ide sopstvenom brzinom. Ako možete da trčite, ja ću trčati sa vama. Ako neko drugi može samo da hoda, ja ću hodati. Ako neko posrne, ja ću takođe biti tu da ga sačekam. To je ono što duhovni Učitelj čini“.

Potom je Učitelj pogledao svakog učenika tako milo da su mnogi bili dirnuti do suza. Zatim se poklonio i okupljanje se završilo.