Učitelj-hloroform

Nekoliko meseci kasnije, pošto su železnički službenik i svi članovi njegove porodice postali Balanandini učenici, dogodila se jedna veoma nepovoljna stvar. Taj železnički službenik je dobio opasan i zatrovan čir na leđima. Doktori su hteli da ga operišu i on je spremno prihvatio. Na dan operacije u sebi se molio Balanandi, koji je živeo na nekoliko stotina milja odatle i zamolio je zaštitu svog Učitelja.

Pre operacije, doktor je hteo da mu da hloroform, ali on je rekao: „O, ne! Moj Učitelj je moj hloroform“.

Doktor je rekao: „Nemoj da mešaš medicinsku nauku sa duhovnošću. Potreban ti je hloroform. Nećeš moći da podneseš bol. Biće nepodnošljiv“.

Železnički službenik je odgovorio: „Nema veze. Moći ću da ga podnesem. Preuzimam punu odgovornost za svoju operaciju“. Doktor se nije dalje raspravljao sa njim i počeo je da operiše čir. Za vreme operacije, pacijent je držao širom otovorene oči i sve vreme se osmehivao prema prozoru ispred sebe.

Kada je sve bilo gotovo, doktor ga je pitao zašto se sve vreme osmehivao i kako je mogao da se osmehuje u toku tako bolne operacije. Železnički službenik je rekao: „Zašto sam se osmehivao? Bilo mi je sasvim lako da se osmehujem jer sam video kako moj Učitelj stoji pored prozora. Kako je to moguće? Video sam da mi Učitelj oduzima sav bol. Zbog toga sam mu se osmehivao sa bezgraničnom zahvalnošću mog srca“.

Posle nekoliko sati pacijent se vratio svojoj kući. Te iste večeri je primio telegram od svog Učitelja u kome je pisalo: „Sine moj, tvoj Učitelj-hloroform je bio prilično delotvoran, zar ne? Ljubav i blagoslovi, tvoj Učitelj, Balananda“.

Suvišno je i reći, Učitelj na fizičkom planu nije bio obavešten o tačnom danu i satu operacije.