Ujed zmije

Dva nova učenika, otac i sin, zajedno su živeli u Balanandinom ašramu. Jedne noći je sina ujela otrovna zmija. Otac je pozvao doktora koji je rekao da je to beznadežan slučaj i da njegovom sinu preostalo samo nekoliko sati do smrti.

Onda je otac rekao: „Postoji još jedan doktor. Poći ću k njemu“. I tako je ostavio doktora i sina u jednoj sobi i ušao u svoju sobu za meditaciju. Seo je ispred svog oltara i molio se Učitelju da mu spase sina. Kroz pola sata se vratio i rekao doktoru: „Dobio sam unutrašnje uverenje da će mog sina spasiti moj Učitelj“.

Ta nesreća se dogodila u tri ujutru, tako da se otac nije usudio da u to doba spolja obaveštava Učitelja. Do sedam ujutru je njegov sin bio potpuno izlečen i bio je vrlo srećan i razdragan.

Otac reče sinu: „Kada sam meditirao na našeg Učitelja, video sam četiri glasnika smrti, vrlo ružna, koji su došli da te odvedu, i video sam našeg Učitelja kako ih je oterao svojim trozupcem. Zbog toga sam bio potpuno uveren da ćeš biti spasen, sine moj“. Otac, sin i doktor su sva trojica bili veoma veselog raspoloženja.

Upravo tada, sasvim neočekivano, glavni Učiteljev pomagač je ušao i rekao da bi Učitelj želeo da čuje priču o zmiji. Ispričali su mu šta se dogodilo, a on je tada rekao: „Sada ja imam jednu priču za vas. Oko dva sata ujutru sam čuo da Učitelj nekome govori, 'Izlazi, izlazi odavde.' Požurio sam u njegovu sobu, upalio svetlo i video zmiju kako palaca jezikom i sprema se da ujede Učitelja. Prepao sam se. Učitelj je ponovo rekao, 'Idi odavde, idi odavde.' Posle nekoliko minuta zmija je otišla. Čak me i sada pomisao na tu scenu plaši“.

Otac je kazao tom pomagaču: „Znao sam, znao sam. Učitelj mi je došao u viziji. Video sam ga kako je oterao glasnike smrti. Naš Učitelj je sušta samilost. Imam samo jednu molitvu, a ta molitva je da imam srce stalne zahvalnosti“.