Pitanje: Guru, da li bi pojasnio razliku između samilosti i ljubavi?

Šri Činmoj: Postoje dve osobine ili dva aspekta Svevišnjeg: Ljubav i Samilost. Ljubav je nešto uopšteno, sa ljudske tačke gledišta. Svako voli ili pokušava da voli druge ljude. Ljubav je veoma raznovrsna. U fizičkom svetu, ljubav je do te mere zloupotrebljena, da to više nije ljubav; to je nešto opasno. Romantična ljubav nikad ne traje. Ona se odmah suočava sa frustracijom. Ali, u božanskoj ljubavi, božansko u tebi voli božansko u nekom drugom. To je beskrajno snažnije od ljudske ljubavi. Kada Guru pokazuje božansku ljubav, to je veoma često pogrešno shvaćeno. Ljudi odmah zamišljaju da iza toga stoji neki motiv. Oni misle da on pokazuje više ljubavi zato što očekuje neku veću uslugu. Ali, to nije tako. On samo pokazuje jednu vrstu ljubavi sa kojom oni nisu upoznati. Božanska ljubav je nešto umirujuće; ona je sva brižnost i jedinstvo. Ovo jedinstvo može da uđe u životinju, u cvet, u drvo, u zid.

Samilost je nešto drugo. Samilost je kao duhovni magnet. Ona privlači objekat. Kada božanska osoba ili duhovni Učitelj pokazuje samilost, ili kada Svevišnji pokazuje Samilost kroz duhovnog Učitelja, učenik će odmah prići blizu, bliže, najbliže. Jedino kroz samilost učenik može postati najbliži Učitelju.

Ljubav treba da ima osećaj jedinstva, ali u ljudskoj ljubavi će možda jedna osoba dati 50 posto i druga će dati 50 posto i zajedno će činiti 100 posto. To je ljudska ljubav. Ali, kada je tu samilost, Guru nudi sto posto, a učenik nudi nula posto ili najviše jedan posto prijemčivosti. Sa svojih sto posto, Guru se trudi da uđe u oblast neznanja ili u oblast sumnje, u oblast gde ništa nije zasađeno i gde ništa nije proklijalo.

Kada samilost teče, ona leti kao strela i prodire kroz veo neznanja. Ljubav dodiruje neznanje. Ljubav čak može i da ostane sa neznanjem. Ali, samilost neće tu ostati. Samilost mora da bude uspešna; inače će se povući. Samilost će trajati nekoliko sekundi, nekoliko minuta ili nekoliko godina; tada samilost mora da se povuče jer mora da pošalje izveštaj Najvišem Autoritetu o tome šta je radila na najnižem nivou. Bez obzira da li je uspešna ili ne, ona stalno mora da šalje izveštaje. Tada dolazi trenutak kada Najviši Autoritet kaže: „To je gola pustinja. Vrati se“. Samilost tada mora da se vrati natrag Najvišem Autoritetu.

Postoji velika razlika između Samilosti i Milosti. Ovde, u zapadnom svetu, Samilost se veoma često koristi kao sinonim za reč Milost. Ali, Milost je univerzalna, dok je Samilost pojedinačna. Samilost mora da se zasluži i pojedinačno mora da se prihvati ili odbaci. Samilost je samo za nekolicinu odabranih. Za razliku ood toga, Milost predstavlja sunčeve zrake; oni su za svakoga. Milost uvek dolazi; ona mora da dođe. A kroz Milost, postepeno, postepeno neko postaje blizak duhovnom Učitelju. On prvo prima Milost od duhovnog Učitelja i tada, ako postane zaista iskren u duhovnom životu, može da uđe duboko u Učiteljev unutrašnji život. U tom trenutku, Samilost mora da dođe.