Pitanje: Guru, kako mogu uvek da volim mudro?

Šri Činmoj: Ti voliš ljudska bića. Dva ljudska bića su pred tobom, i oba su k tebi došla po uslugu. Svako od njih želi dolar, a ti imaš dva dolara. Zato što imaš ljubavi, ti daješ svakom po dolar. Jedan odmah ulazi u podzemnu železnicu i odlazi da se pridruži svojim prijateljima koji se mole i meditiraju. Drugi odmah odlazi u bar i pije do besvesti. Samo zato što si imao ljubavi, dao si obojici podjednako. Ko će biti odgovoran za onog prvog koji je svoj dolar iskoristio da ode svojim duhovnim prijateljima da se moli i meditira? Ti si sto posto odgovoran za njegov duhovni život u tom trenutku, jer si mu pomogao da uradi nešto božansko. Ali, ti si podjednako odgovoran i za ono što se desilo onom drugom koji je otišao u bar. Ti si ponudio tvoju ljubav, pa je tvoja uloga gotova. Ali, tvoju ljubav prema jednom je odredilo božansko, a prema drugom, nažalost, nije odredilo božansko. Pa, kako možeš da ponudiš tvoju božansku mudrost u obliku ljubavi?

Treba da znaš koja vrsta ljubavi je božanska mudrost, a koja vrsta ljubavi nije božanska mudrost. Jedna vrsta ljubavi čini da osećaš da ćeš biti srećan i da će osoba kojoj pokazuješ ljubav biti srećna ako to uradiš. U ovoj ljubavi, davalac i primalac su srećni i zato daješ. U drugoj ljubavi, bez obzira da li davalac ili primalac bivaju srećni nije presudno. U tom slučaju je pravi razlog za poklon to što Bog želi da ti nekom daješ ili to što Bog želi da neko prima od tebe.

U prvoj vrsti ljubavi, dajući meni, ti postaješ srećan a primajući od tebe, ja postajem srećan. Ta ljubav nije mudra ljubav; ti nekoga činiš srećnim sa ko zna kakvim ishodom. Dao si mi dolar koji sam želeo a ja sam njime uništio sebe. Bio sam srećan u trenutku kada si mi dao dolar i ti si bio srećan. Ali, posledica tvog davanja i mog primanja je bila prava katastofa u mom životu.

U drugoj vrsti ljubavi, kada treba da mi daš novac, zaronićeš duboko unutra da budeš siguran da je tvoja ljubav apsolutno čista. Odakle dolazi ova ljubav? Ako dolazi iz dubina tvog srca ili tvoje duše, tada to zapravo i nije tvoja ljubav; to je ljubav nekog drugog. To je ljubav tvoje duše. Ono što daješ rukom je dolar. Ali, treba da znaš da nije voljnost ruke ta koja daje novac; to je voljnost srca, duše.

Zato, pre nego što bilo šta daš, treba da zaroniš duboko unutra i da pitaš tvoje unutrašnje biće ili tvoju dušu: „Da li činim ispravnu stvar? Njemu je potreban novac, to je istina. A ja imam sposbnost da dam; to je takođe istina. Ali, da li je njegova potreba – stvarna potreba?“ Njegova potreba možda nije potreba Boga u njemu. Božja potreba je jedna stvar, a nečija lična potreba je druga stvar. Zato moraš da osetiš da li je Božja Volja u tebi da ti daš, da li je Božja Volja da se zadovolji potreba te osobe. Onda ćeš to učiniti.

Ljudska ljubav, ili bilo koja druga vrsta ljubavi koju nudimo, služi nama. Mi osećamo: „Ako mogu da nekoga učinim srećnim, šta je drugo potrebno na zemlji? Ako možemo da postanemo srećni, nema više ničega što bismo mogli da učinimo“. Svoj ljubav ćemo, međutim, dati mudro jedino ako je ta sreća Božija Sreća u nama i u drugima. Zato, pre nego što nešto uradimo, pre nego što nešto kažemo, pre nego što nešto postanemo, moramo da pitamo naše unutrašnje biće. Moramo da zaronimo duboko unutra i da pitamo našu dušu da li je to Božija Volja, da li Bog želi da se to uradi. U svakom trenutku, kad god želimo da nešto uradimo, moramo da pitamo da li Bog to želi ili ne. Po strani od toga, ima mnogo načina na koje vi možete da ugodite meni, a ja mogu da ugodim vama, na osnovu našeg mentalnog poimanja. Davanje je veoma dobra stvar; primanje je veoma dobra stvar. Međutim, Bog je taj koji treba da nas inspiriše da damo i da primimo. Mi možemo da nešto uradimo a da ne pitamo Božiju Mudrost, ali ako zamolimo Božiju Mudrost da nas vodi pre nego što nešto učinimo, tada će ono što budemo činili biti Božija odgovornost.

To se odnosi na sve. Ja mogu da poželim da se sada molim i da meditiram jer osećam da je to dobra stvar. Ali, ako nije Božja Volja da se sada molim i meditiram, tada ću se samo praviti važan. Ako je Božja Volja da sada pevam duhovnu pesmu, tada je za mene najbolja stvar da pevam, a ne da meditiram. Meditacija je veoma dobra, ali ako nije Božja Volja da meditiram, tada, kažem vam, neću ući u moju najvišu svest i ljudi koje bi trebalo da inspirišem mojom meditacijom uopšte neće biti inspirisani. Ako je Božja Volja da u ovom trenutku pevam, tada ću pevati. Iako pevanje nije najčistija meditacija, samo zato što je Božja Volja da pevam, većina vas će biti u višoj svesti dok pevam, nego što bi bila da sam umesto toga meditirao.

Ljubav jeste mudrost; ali u ovoj ljubavi, moramo da najpre osetimo Božije Prisustvo. Ako Božije prisustvo osetimo u svakom postupku, tada to automatski postaje mudrost, jer je Bog sav mudrost. Zato, pre nego što nešto kažemo, potrebna nam je dozvola. Ako ne dobijemo dozvolu, tada ćemo ćutati. Naše usmerenje treba da dobijemo iznutra. Bog neće ćutati; On neće biti ravnodušan. Bog ne ćuti; jedino što mi ne zaronimo duboko unutra da bismo čuli Njegov Glas, Njegove Naloge. On nije kao neko ravnodušno ljudsko biće koje stalno iznova pitamo a da ne dobijamo odgovor. Ako zaronimo duboko unutra, odmah će Bog odgovoriti sa da ili ne.

Najbolja stvar je da se ne koristi um da bi se nešto uradilo sve dok iz unutrašnjeg Izvora ne čujemo šta treba da uradimo ili da kažemo. Ako smo podstaknuti da nešto uradimo ili nam se nešto radi, ne treba da to učinimo pre nego što zaronimo duboko unutra. Kada je u pitanju neka važna stvar, najbolje je i ne razmišljati o tome da se bilo šta uradi pre nego što zaronimo duboko unutra. To je mudrost.

Ljubav je mudrost jedino kada dolazi iznutra, iz unutrašnjeg Izvora. Inače, um može da koristi ljubav i ljubav može da koristi um, ali tu neće biti trajnog zadovoljstva. Ljubav je plodna i značajna jedino kada kroz srce dođe iz duše.