Mojih sedam očiju

Imam jedno oko između obrva i malo iznad. To unutrašnje oko koristim da vidim najdalje, najviše i najdublje oblasti svesti. Šta god da vidim tim okom, na kraju mogu i da postanem. Kakav god posebni izraz božanstvenosti vidim tim okom, mogu u njega izrasti.

Imam jedno oko unutar svog srca. To oko mi govori da puko viđenje Istine nije dovoljno. Moram takođe da osetim da se Istina mora ostvariti. Moram da osetim da je Istina zaista moja i da ja pripadam Istini.

Imam dva oka unutar svojih stopala. Ove oči mi govore da dok ne vidiš, ne veruješ. Ove oči mi govore da videti prošlost znači videti trku unazad. Ove oči mi govore da videti moju neispunjenu prošlost znači videti da svi ciljevi osujećenja, ograničenja i vezanosti i smrti čekaju na mene.

Imam još jedno oko, iznad temena glave. To oko mi govori da verovati znači videti. Verovati u najvišu Istinu znači videti budućnost u trci unapred. Ako verujem u najvišu, vrhunsku, transcendentalnu Istinu, onda ću videti zlatno Sve, mesto gde se Beskonačnost, Večnost i Besmrtnost zajedno igraju i gde mogu izrasti u Pesmu apsolutnog Ispunjenja. To je ono što mi moje sedmo oko govori.

Svi mi imamo ovih sedam očiju. Hteo bih da kažem da su sve te oči stvarne oči. Ako uđemo duboko u svoje unutrašnje postojanje, videćemo da tih sedam očiju zaista potoji. Pokušajmo da ih otvorimo svojom težnjom. Tad ćemo koristiti samo oči koje su neophodne za ispunjenje svog ostvarenja i ispunjenje svog ispoljavanja. Težićemo, ali ćemo svoju težnju položiti pred Stopala Gospoda Svevišnjeg. Svaki tragalac svoju težnju mora položiti pred Stopala Svevišnjeg. Onda je na Svevišnjem da otvori naše unutrašnje oči. On je taj koji nam pomaže u našem napredovanju, u našem putovanju unutar i naviše. Naravno, ako On ne oseća da je neophodno da naše unutrašnje oči otvori ovog trenutka, tada će nas na druge načine voditi do Najvišeg.