Onostrano

Ima na stotine i hiljade slatkih, značajnih i izuzetnih reči i izraza u našem rečniku, ali „Onostrano“ prevazilazi sve njih. Moramo da živimo u Onostranom. Ako neko kaže da želi da živi bez hrane, on je budala. Ako neko kaže da želi da živi bez vazduha, još je veća budala. Ako neko kaže da želi da živi bez Onostranog, on je najveća budala.

Neki kažu da im je Onostrano nepoznato, ali ja kažem da su oni naprosto zaboravili Onostrano. Oni kažu da je Onostrano daleko. Ja kažem da su oni sakrili Onostrano. Oni kažu da je lakše ostvariti Onostrano, nego živeti u Onostranom. Ja kažem da ostvarenje Boga može učiniti da osetimo da uopšte nije teško svesno, u svakom trenutku našeg postojanja, živeti u Onostranom.

Ako želimo da živimo u Onostranom, moramo volti Boga i biti voljeni od Boga. Ljubav fizičkog, mentalnog i životne energije će nas uvek vezivati. Ali ljubav iz duše, uzvišena ljubav, oslobodiće nas iz mreža neznanja. Rekao sam Bogu: „O, Bože, šta radiš sa Svojom božanskom Ljubavlju?“ Bog mi istog trenutka odgovori: „Svojom božanskom Ljubavlju te oblikujem, vajam i prosvetljavam tvoju prirodu. Na kraju, Svojom božanskom Ljubavlju oslobađam te od nesavršenosti, neznanja i smrti“. Bog upita mene: „Šta radiš sa svojom ljubavlju?“ Rekoh Mu: „Svojom ljubavlju vezujem Te neprekidno, kao što dete svojom snežnobelom nežnošću i ljubavlju vezuje majku“. Bog je zaplakao sa radošću, a ja sa zahvalnošću.

Ako želimo da se suočimo sa Onostranim, ako želimo da saznamo šta je, kako izgleda i da vidimo njegovo lice, moramo da svesno prihvatimo duhovnost. Duhovnost nije teorijsko znanje, već praktična mudrost. Duhovnost nije zadovoljna pukim postojanjem Boga na Nebu. Duhovnost hoće da čitavom svetu dokaže da se Bog može videti, osetiti, ostvariti i ispoljiti ovde, na Zemlji. Zemlja, kao i Nebo, je Bogu dom, a duhovnost je jezik koji i Bog i čovek, i Nebo i Zemlja koriste da govore jedno sa drugim.

Moramo da znamo razliku između želje i težnje. Vrlo često su čak i predani tragaoci zbunjeni. Oni osećaju da su želja i težnja jedno te isto. Želja, međutim, uvek ograničava našu svesnost, dok težnja uvek proširuje našu svest i vodi nas Najvišem, Beskrajnom. Težnja širi horizonte našeg uma, radost našeg srca i prosvtljenje naše duše. Onaj ko se drži želje, mora ostati u noći neznanja. Onaj ko je bez želje može da boravi i boravi u svitanju znanja. Onaj ko se drži težnje vidi kroz okoreli svet neznanja i gleda u blistave prozore znanja. Njegov je Cilj nad ciljevima; Stopala Svevišnjeg.

Onostrano je Večito Sada. Ako možemo da se usudimo da osetimo smo Božija odabrana deca, nema sumnje da možemo živeti u Onostranom. Moramo da osetimo da smo sve i da je u nama sve. Bog je u nama; Bog je izvan nas. Moramo da znamo da naše ljudsko postojanje ima smisla samo kad postanemo savršen kanal Božanskog, da se ispolji krajnja istina na Zemlji.

Život Onostranog nas doziva. Život Onostranog je Svetlost Onostranog, a Svetlost Onostranog je Istina Onostranog. Neduhovna svetlost ima spoljašnji blesak koji zamračuje naš unutrašnji, a ističe spoljašnji život. Duhovna svetlost, međutim, ima unutrašnji sjaj koji prosvetljava naš mračni spoljašnji život. Jednog ćemo dana blistati u svetlosti večitog Onostranog.

Bog ima bezbroj dece, ali Njegovo najdraže dete je Istina. Moramo videti Istinu, osetiti Istinu i prerasti u Istinu. Na nesreću, najveći broj nas želi da nas Istina podržava iako ne marimo da živimo u Istini. Duhovni čovek će uvek duševno, od sveg srca, bezrezervno i bezuslovno nastojati da živi Istinu i brani Istinu. Onda ćemo videti da život Onostranog nije daleki vapaj, već je ovde, unutar nas. Živimo duhovni život i prihvatimo potpuno duševnu poruku duhovne svesti.