Pitanje: Koji je najbolji način da steknemo mir u našem unutrašnjem životu i u našem spoljašnjem životu?

Šri Činmoj: U spoljašnjem životu ne možete imati mir ukoliko niste prethodno učvrstili mir u svom unutrašnjem životu. Ako rano ujutru, pre nego što izađete iz kuće, sačuvate nekoliko božanskih misli, onda će te misli ući u spoljašnji život kao okrepljujuće, ispunjujuće stvarnosti. Međutim, one svoj zadatak ispunjavaju jedino u skladu sa svojom sposobnošću. Mir koji dobijate od unutrašnjeg sveta nudite čitavom svetu. Ali, spoljašnji svet ga ne želi; spoljašnji svet ne mari za njega. Svet kaže da mu treba mir, ali kad svetu pružite plod mira, on taj plod naprosto baci.

Ti se ujutru moliš Bogu za mir i onda dođeš u Ujedinjene nacije. Tu se tvoje kolege, koje se nisu molile ni meditirale, svađaju i sukobljavaju. Oni su u nekom drugom svetu. Možda ćeš reći: „Molio sam se za mir. Kako to da se moje kolege danas i dalje svađaju zbog sitnica?“ Ali, hteo bih da ti kažem, da se nisi molio za mir, moglo je biti beskrajno gore. Tvoja molitva je nesumnjivo učinila situaciju boljom nego što je mogla biti. A opet, da je tvoja molitva bila intenzivnija, duševnija, kažem ti da je metež u tvom odseku mogao biti manji. A da si ujutru imao izuzetno moćnu meditaciju, uveravam te da bi moć tvoje molitve i meditacije u unutrašnjem svetu lako mogla da spreči loše sile, nesporazume među tvojim kolegama.

U unutrašnjem svetu sve počinje. Unutrašnji svet je mesto gde sejemo seme. Ako posejemo seme ljubavi i mira, naravno da će, kad proklija, ono dati drvo mira i ljubavi. A ako ne posejemo seme, kako ćemo onda imati biljku ili drvo? To nije moguće! Na nesreću, ne molimo se svi za mir. Mi se molimo za radost ili naše lično zadovoljstvo. Naravno, tačno je da nam trebaju te stvari. Danas nam možda treba radost, sutra nam možda treba ljubav, prekosutra će nam možda trebati ispunjenje neke određene želje. A opet, postoji jedna želja, jedna težnja koju svi imaju, a to je želja za mirom.

Mir koji nastojimo da promovišemo u spoljašnjem svetu nije mir: to je samo privremeni kompromis. Pogledajte političku situaciju. Nekoliko meseci dve strane ostaju u miru. One osećaju da će, dok održavaju kompromis, u potaji ojačati svoje kapacitete. Onda, kad dobiju priliku ili kad ih vitalni podsticaj prisili, počinju da se bore. Čekaju na priliku kada će moći jače, najjače da napadnu onu drugu stranu. Ali, unutrašnji mir je druga priča. Mir koji mi iznosimo na površinu iz unutrašnjeg sveta je veoma jak, veoma moćan i trajan. Zato, kad imamo takav mir u našem unutrašnjem životu, spoljašnji život će sigurno biti preobražen. To je samo pitanje vremena.