Pitanje: Da li bi mogli da kažete nešto o značaju snova?

Šri Činmoj: Kad nešto sanjamo, trebalo bi da znamo sa kog nivoa svesti dolazi taj san. Ima sedam viših i sedam nižih svetova. Kad nam snovi dolaze iz nižih svetova, podsvesnih svetova – ili, može se reći, nesvesnih svetova – trebalo bi da osetimo da ti snovi ništa na vrede. Oni ne mogu da promene našu prirodu. Ne mogu da nas inspirišu. Ne mogu da nam daju nikakvu nadu u naše buduće ispunjenje. Kad nam san dođe sa vitalnog nivoa, vidimo da je taj san stalno kretanje. On je kao na bojnom polju; sve se lomi i razbija, ljudi stradaju. Ti snovi nam uopšte ne mogu pomoći u našem duhovnom životu. Najbolje što možemo je da ih zaboravimo. Ako san dolazi sa mentalnog nivoa, postojaće određeni spokoj – ne potpuni spokoj, ali biće nešto spokoja, nešto mira i tišine. Ako dolazi sa psihičkog nivoa, osetićemo naklonost, slatkoću, saosećanje i brižnost za stvari ili osobe koje vidimo. A ako dolazi sa nivoa duše, sve će biti Svetlost i Blaženstvo, sve će biti Mir.

Kad sanjamo san iz nižih svetova, ne pada nam na pamet da se poistovetimo sa njim, zato što nas on dobro prestraši. Taj san nam dolazi kao pretnja. Ali, san koji dolazi iz viših svetova dolazi kao poziv. Dobijamo unutrašnju radost i unutrašnje zadovoljstvo i tu odmah osetimo svoj identitet. U taj san ulazimo; rastemo u njega. San koji dolazi iz podsvesnog sveta, u kome se svađamo i borimo i činimo mnoge nebožanske stvari, ne mora nužno da se ostvari. Ali, san koji dolazi iz viših svetova će se sigurno ostvariti. Današnji san je sutrašnja stvarnost. Zašto? Zato što taj san dolazi iz sveta koji je živ i opipljiv. Sa svojom ograničenom svešću mi to ne znamo. Ali, kad meditiramo, mi svesno ulazimo u mnoge više svetove, a stvarnost tih svetova ulazi u nas u našem snu.

Ako hoćete da imate slatke snove, inspirativne snove, trebalo bi da veoma duševno meditirate rano ujutru – recimo u 3:30 ili 4:00 ili 5:00 ujutru – i onda odspavate pola sata ili četrdeset minuta. Ako je vaša meditacija bila ispravna i autentična ako je došla iz dubina vašeg srca, svaki san koji budete imali posle toga biće božanski, značajan san. To će biti snovi o anđelima i bogovima, ili o vašim dragim; ili ćete videti neke ohrabrujuće, inspirativne stvvari. Ako hoćete da imate dobre snove pre 3 ujutru, molim vas da probate da meditirate na svoj pupak oko deset minuta uveče, pre spavanja. U pupku nastaju emocije. Same emocije nisu loše; stvar je u tome kako ih koristimo. Kad imamo ljudske emocije, mi jedino vezujemo i vezujemo. Ali, kad imamo božanske emocije, mi se širimo; mi proširujemo svoju svest. Zato, ako se budete koncentrisali na svoj pupak deset minuta, moći ćete da stavite ljudske emocije pod kontrolu i da dopustite božanskim emocijama da se iz srca popnu naviše, do najvišeg.

Ako čitate knjige o tumačenju snova, svaka od njih daje drugačije odgovore. Možda je svaka u pravu na svoj način. Ali, vi bi trebalo da sami dobijete tumačenje iz svojih snova. Kad nešto sanjate, probajte da osetite svoje postojanje u tom snu; probajte da osetite da ste u samom snu. Onima koji svakodnevno meditiraju neće biti teško da to urade; drugima će, možda, biti teško. Običan čovek vidi san kao nešto potpuno odvojeno od svog ostalog života. On oseća da se živi u stvarnosti, a da san nema ništa sa stvarnošću. San je nešto slatko, nešto dragoceno, nešto ohrabrujuće, nešto inspirativno i tako dalje; ali, da je nešto više od toga, on ne oseća. Međutim, kad duhovan čovek sanja, on smesta oseća da je taj san preteča stvarnosti. I više, on vidi da je taj san sutrašnja stvarnost. Kako to radi? To radi pomoću svoje meditacije. Kad meditira deset ili petnaest minuta ujutru ili uveče, on širi svoju svest. U ovom trenutku naša svest je podeljena na tri dela. Ovog trenutka, mi smo u budnoj svesti. Ali, kad spavamo, imaćemo drugu svest: zdrav san, dubok san. Potom, u stanju sna, imamo treću svest, svest snova. Onaj ko meditira, međutim, širi svoju svest na sva ta tri nivoa.

Kako da imamo koristi od svojih snova? Možemo da imamo koristi od svojih snova ako osetimo da je svaki san jedan korak, ili jedna stepenica, ka našem božanskom Cilju. Neki ljudi kažu da uopšte ne sanjaju, ali se varaju. Oni sanjaju, iako, kad izađu iz zemlje snova, to potpuno zaborave. Neki ljudi imaju sposobnost da zadrže svoju svest sna dok su potpuno budni, rano ujutru. Ako osećate da ste nešto sanjali noću, ali ne možete toga da se setite, onda, rano ujutru, probajte da se koncentrišete na jednu specifičnu tačku, na potiljku, tačno na vrhu vrata. Kad sanjate, ili će se snovi ispoljiti kroz vaš fizički um, ili će, na neko vreme, na nekoliko sati ili čak na dan ili dva, biti zabeleženi na tom mestu. Ako možete da se koncentrišete tu deset ili petnaest minuta, moći ćete da osetite kako kucate na jedna posebna vrata. A kad se ta vrata otvore, moći ćete da se u potpunosti setite svojih snova. Sve će vam se vratiti.

Kad sanjate neki strašan san, molim vas da ne obraćate pažnju na njega. Pretpostavimo da sanjate da će se u vašem životu desiti nešto loše. Ako se uplašite, onda ste već mrtvi. Ali, ako se ne uplašite, onda ćete tokom nekoliko sati ili dana koji treba da prođu između vašeg sna i stvarnog događaja moći da se borite protiv toga. A tada će božanska Milost sigurno doći i pomoći vam. Pretpostavimo da ste sanjali da će vam umreti neki pijatelj ili rođak, i vaš san je potpuno tačan. Sutra će on sigurno umreti; ali, ako se vi uplašite sada, onda je on danas za vas već mrtav. Ako se predate tom snu, patićete nepotrebno pre nego što stvarno dođe čas za to. Isto tako, vaš strah smesta ulazi u buduću žrtvu i stvara dodatno opterećenje toj osobi. Ono što bi trebalo da uradite je sledeće: probajte da se borite protiv mogućnosti njegove smrti pomoću molitve i meditacije. Molite se Bogu: „Video sam to. O Bože, spasi ga, spasi ga“. Umesto da se uplašite, uputite svoju molitvu Bogu. Možda mislite da je molitva nešto ženstveno ili tanano. Ne! Vaša molitva je vaša najveća snaga. Božija snaga je Njegova Samilost, a čovekova snaga je njegova molitva. Ili, možete da meditirate. To će biti još moćnija snaga. Ako se borite, pa se Božija Milost spusti, uveravam vas da možete da odložite mogućnost smrti te osobe. Mnogo puta se desilo da su duhovni tragaoci sanjali da će njihovi rođaci umreti i smesta su počeli da meditiraju i mole se Bogu. Tada se spustila Božija Milost. Ali, Bog ne poništava tu mogućnost. Ne, on će možda samo odložiti taj događaj.

Sad, zašto Bog pomaže tragaocima u takvim slučajevima? Bog pomaže zato što Bog nije vezan kosmičkim zakonom. Bog je stvorio kosmički zakon i u svakom trenutku On može da prekrši Svoj zakon. To je zato što je On svemoćan. Da ne može da prekrši Sopstveni zakon, ne bi bio svemoćan. A vi možete da navedete Boga da prekrši Svoj zakon pomoću svoje duševne molitve. Bog kaže: „Ovo treba da bude učinjeno“. On je to zapisao, ali kad ljudska molitva uđe u Njegovo Srce, on može da poništi Svoju odluku.

Kad imate snove pune nade, prosvetljujuće snove, ohrabrujuće snove, kad vidite da će se nešto značajno desiti u životu nekog vašeg prijatelja – trebalo bi da svesno pokušate da poistovetite svoju dušu sa njegovom dušom. Kako ćete to učiniti? Pomoću svoje meditacije. Na kraju će on steći radost od tog događaja, zato što on pripada njemu, Ali tu radost, Božijom Milošću, vi ste dobili pre njega. Zato, ako ste mudri, zaronićete duboko unutra i upiti radost koju ste dobili, a onda pokušati da je iznutra date njemu pre nego što je on dobije direktno od Boga. Inače, ako mu kažete: „Znaš, imao sam divan san o tebi“, to će ga učiniti srećnim na sekund, a onda će početi da sumnja u vas. Reći će: „O, sve je to mentalna halucinacija“. Uprkos vašim najboljim namerama, njegov sumnjičavi um će omalovažiti vašu ohrabrujuću poruku. Zato, umesto da toj osobi kažete rečima, probajte da joj svesno date tu radost iz sna kroz svoju meditaciju. Tada će ona dobiti dodatnu snagu. Pre nego što bude imala iskustvo o kojem ste sanjali, koje će njoj doći u obliku stvarnosti, počeće da dobija unutrašnji mir, unutrašnju radost koju ne može da objasni, zato što ste vi počeli da je ubacujete u nju, pripremajući je da primi nešto veoma visoko, veoma smisleno i ispunjujuće. A kada sanjate o sebi, zaronite duboko unutra i pripremite sebe da budete spremni, da budete pogodan instrument stvarnosti kakvu treba da dobijete.

Hteo bih da kažem još nešto. Za običnog tragaoca nije loše da se moli Bogu za snove. Snovi su neophodni, kao što su neophodna i iskustva. A opet, ako nemate snove, ako nemate iskustava, to ne znači da niste podobni za duhovni život ili da niste podobni za ostvarenje Boga. Ima ljudi koji nemaju nikakva iskustva. Oni proklinju sebe i misle da je Bog ljut na njih. Daleko od toga! Bog je njima veoma zadovoljan. Pretpostavimo da treba da stignem do nekih vrata. Ima dva načina da se stigne. Jedan način je da tamo odem svesno. Moj kalkulišući um kaže da mi treba četiri ili pet koraka da tu stignem: jedan, dva, tri, četiri, pet. Svaki korak je jedno iskustvo za mene. Ako moj fizički um hoće da bude ubeđen u svakom trenutku dok hodam prema mom cilju – prema vratima – onda mogu da kažem da je prvi korak jedno iskustvo, drugi korak je još jedno iskustvo i tako dalje. A opet, ako znam da je moje odredište tu, možda mi neće biti neophodno da imam stalna iskustva na svakom koraku puta. U mom slučaju, ono što je neophodno je jedino moje odredište. Zato ja naprosto stignem tamo i Bog je spreman za mene.

Ako hoćete da imate snove ili iskustva, oni mogu da služe kao pripremni koraci – jedan, dva, tri – ili možda uopšte nisu neophodni. Ljudski um uvek hoće da bude ubeđen i hoće da se raduje na svakom koraku kada nešto radi. Ali, ako živimo u duši, u srcu, onda ne moramo da pridajemo takav značaj iskustvima i snovima. Oni nisu neophodni, zato što nas Bog priprema na Njegov Način. Ako On neće da nam da ubedljiva iskustva, ništa za to. A opet, ako se molimo Bogu za ubedljiva iskustva ili slatke snove, nema ništa loše u tim našim molitvama. Na kraju će doći dan kad ćemo Bogu uputiti najvišu molitvu: „O, Bože, ako hoćeš, daj mi snove. Ako hoćeš, daj mi iskusva. Ako nećeš da mi daš ni snove ni iskustva, to je Tvoja stvar. Samo me učini dostojnim Tvoje Samilosti. A ako nećeš da me učiniš dostojnim Tvoje Samilosti, i to je Tvoja stvar. Samo čini sa mnom onako kako Ti hoćeš. Neka se Tvoja Volja ispuni u meni i pomoću mene. Nije mi stalo ni do čega drugog osim do Tvog ispunjenja u meni i pomoću mene“. Kada u sebi nosimo takvu molitvu, onda nam Bog dolazi i kaže: „Ne budi prosjak. Ne vapi za snovima; ne vapi za iskustvima. Uzmi Mene, samu Stvarnost“.