Gospodin Robert Miler: Često pomišljam da U Tantove četiri kategorije ljudskih osobina ili potreba – fizičke, intelektualne, moralne i duhovne – mogu da posluže kao osnova svetske agende ljudskih ciljeva. Iz Vaših spisa, primećujem da su te četiri kategorije takođe veoma bitne za Vas, ali Vi dodajete i četvrtu, koju nazivate „vitalne“. Da li biste to mogli da detaljnije objasnite?

Šri Činmoj: Vitalna stvarnost postoji između fizičke i intelektualne. Kao što postoji fizički, intelektualni, moralni i duhovni svet, tako postoji i vitalni svet. Taj vitalni svet je smešten između fizičkog i intelektualnog sveta. Pored toga, taj vitalni svet se deli na dva: ljudski vital i božanski vital. Ljudski vital nije ništa drugo do agresija. On uvek kaže: „Ja znam kako da postanem, znam kako da postanem“. Božanski vital, međutim, kaže: „Znam kako da širim. Znam kako da širim. A takođe znam šta da širim, zašto da širim i kuda da širim. Šta da širim? Krila moje ljubavi. Zašto da širim? Zato što je to jedini način na koji mogu da budem zadovoljan. Kako da širim? Duševno i bez zadrške. Kuda da širim? Tamo gde postoji preka potreba, iskrena potreba, stalna potreba“.

Kad je Julije Cezar rekao: „Veni, vidi, vici: dođoh, videh, pobedih“, govorio je ljudski vital u njemu. To je vital koji je zadovoljan kad uništava. Suvišno je i reći, takvo zadovoljstvo je besmisleno. Drugi način je način Spasitelja, Hrista, koji je rekao: „Oče, oprosti im jer ne znaju šta čine“. Time nas Hrist uči da pravo zadovoljstvo nastaje jedino pomoću jedinstva. To jedinstvo se može videti na bilo kom nivou svesti. Na fizičkom nivou, na primer, glava je na jednom mestu, ruke su na drugom mestu, a noge na trećem. Ali, one su uspostavile jedinstvo, zato što su nerazdvojni delovi telesne stvarnosti. Istu tu vrstu jedinstva treba otkriti u razvoju svakog pojediinca. Ta Hristova božanska izjava, sa njenom neizmernom plemenitošću, poistovećuje se sa mračnom stvarnošću čovečanstva, dok Hrist traži od svog Oca iskupljenje čovečanstva. Za to su mu potrebne momentalna Samilost njegovog oca i Njegovo izričito praštanje.

Ljudski vital kaže: „Gle, ja imam“. A kad vidimo šta on ima, razočaramo se, uzrujamo i muka nam je; proklinjemo sebe zbog svojih glupih postupaka. Božanski vital kaže: „Ja jesam zato što si me Ti načinio. I uvek ću ostati takav nudeći Ti svesno i stalno deo onoga što imam. Na taj način postajem moje sopstveno univerzalno ja“.