Deo I: Pitanja i odgovori

FW 259-286. U novembru 1976. Šri Činmoj je zamolio članove Grupe za meditaciju da mu pošalju duhovna pitanja da bi odgovorio na njih tokom redovnih sastanaka grupe. Ovo su pitanja na koje je odgovorio 16. i 26. novembra 1976.

Pitanje: Da li Ujedinjene nacije svake godine pokušavaju da postignu nešto novo, ako je tako, šta su probale da iznutra i spolja postignu ove godine?

Šri Činmoj: Da, tačno je da svake godine Ujedinjene nacije pokušavaju da postignu nešto novo. Ove godine, 1976, pokušale su da postignu dve stvari: blistavu nadu i tragajući um i ispunjujće obećanje i posvećeno srce.

Pitanje: Kad pozovemo svoje kolege koje su zainteresovane za meditaciju, ali ne znaju ništa o tome, da li je poželjno da ih samo dovedemo i da uče u tišini, ili je bolje da im objasnimo meditaciju što bolje možemo unapred?

Šri Činmoj: Uvek je preporučljivo, pre nego što ih pozovete da meditiraju, da objasnite meditaciju najdelotvornije što možete, u skladu sa njihovom prijemčivošću. Inače će biti potpuno izgubljeni i neće imati inspiraciju da ponovo dođu

Pitanje: Koji je najbolji način da se ujedine način na koji deluje politika i način na koji deluje duša neke zemlje?

Šri Činmoj: Najbolji način da se te dve stvari ujedine je da ubedite političare i politički svet da ne može biiti grana bez drveta. Drvo je duša. Svet politike, kao takav, nema mir i nikad neće imati mir ukoliko određena prosvetljujuća svetlost ne izbije na površinu iz unutrašnjeg sveta. Ta unutrašnja svetlost uvek potiče od duše, i ona je uvek za one koji hoće da ostanu ujedinjeni, a istovremeno, da uživaju u istinskoj slobodi koegzistencije i svetlosti jedinstva.

Pitanje: Kada Bog hoće da se izgovara Njegovo Ime?

Šri Činmoj: Bog želi da se Njegovo Ime izgovara u svakom trenutku, na svakom mestu, i da ga izgovara svako ljudsko biće. Mi smo njegovi plodovi. Ako plodovi mogu da budu svesni svog semena, onda će biti mnogo ukusniji; odnosno, pojedinci će moći da postanu bolji instrumenti, prosvetljeniji tragaoci i potpuniji Božiji junaci-borci za Njegovo ispoljavanje na Zemlji.

Pitanje: Šta stoji između spoljašnjeg cilja Ujedinjenih nacija i unutrašnjeg cilja Ujedinjenih nacija?

Šri Činmoj: Pre svega, moramo da znamo koji su to ciljevi. Spoljašnji cilj Ujedinjenih nacija je širenje njihovih uzvišenih ideja. Unutrašnji cilj Ujedinjenih nacija je ispoljavanje njihovih prosvetljujućih i ispunjujućih ideala. Između ideja i ideala stoji nedostatak požrtvovanosti. Kad bi pojedinci i nacije, umesto da budu egocentrični, postali požrtvovani, ne bi bilo ničega što bi razdvajalo ideje od ideala, spoljašnji cilj od unutrašnjeg cilja.

Pitanje: Koliko dugo je Svevišnji imao San o Ujedinjenim nacijama pre nego što je njihova duša rođena i pre nego što je to postalo stvarnost?

Šri Činmoj: Duša ujedinjenih nacija je rođena onog dana kada je Svevišnji otelovio sam taj San. Za Svevišnjeg, San o Stvarnosti i Stvarnost Sna uvek idu zajedno i uvek su ista stvar. Ali, ljudska bića vide san jednog dana, a ispoljavanje tog sna nekog drugog dana. Što se tiče rođenja duše Ujedinjenih nacija, ljudska bića su imala taj san pre dve stotine godina, kad je Amerika stekla nezavisnost. Prava nezavisnost, prava sloboda i pravo ujedinjenje su nerazdvojni. Jedinstvo je iznutra; sloboda je spolja. A duša Ujedinjenih nacija je postala vidljiva za nas onog dana kada se san predsednika Vilsona ispoljio u obliku Lige naroda. To je ista duša koje deluje kroz Ujedinjene nacije, samo beskrajno moćnije i beskrajno ubedljivije.

Pitanje: Šta je duši Ujedinjenih nacija najpotrebnije od država članica?

_Šri Činmoj: Ujedinjenim nacijama je od država članiica najpotrebnije istinsko saosećanje u unutrašnjem svetu i istinski osećaj saradnje u spoljašnjem svetu. Što pre države članice postanu požrtvovanije i kooperativnije, tim pre će se roditi sklad u svetu, mir u svetu i zadovoljstvo u svetu.

Pitanje: Kakav je duhovni značaj fotografije?

Šri Činmoj: Fotografija je istovremeno značajna i plodna. Unutrašnji život se može videti na spoljašnjem licu. Unutrašnja stvarnost se može videti na licu spoljašnje stvarnosti. Spoljašnje oči mogu da izmere unutrašnju visinu. Ljudsko srce može da oseti unutrašnju dubinu. Svaka fotografija, ako se snimi sa jednog višeg nivoa svesti, ostavlja za sobom jednu novu nadu, novu težnju i novo ostvarenje da ih ceni i čuva Majka Zemlja.

Pitanje: Kako da pomognemo da se uveća brzina Ujedinjenih nacija?

Šri Činmoj: Mi možemo da pomognemo da se uveća brzina Ujedinjenih nacija tako što ćemo uvećati našu sopstvenu unutrašnju brzinu. Naša unutrašnja brzina se povećava samo kad steknemo smiren um, duševno srce i plodonosnu dušu.

Pitanje: Kako da probudimo duhovnost kod drugih zaposlenih u Ujedinjenim nacijama?

Šri Činmoj: Mi možemo da probudimo duhovnost kod drugih zaposlenih u Ujedinjenim nacijama našim sopstvenim primerom. Ako oni vide u nama nešto božansko, nešto što zaista zadovoljava i ispunjuje, onda će pre ili kasnije, svesno ili nesvesno, pokušati da nas imitiraju. Tada će biti probuđeni onako kako smo mi probuđeni.

Pitanje: Kako Ujedinjene nacije budu evoluirale, da li će one postati manje politički, a više duhovni centar?

Šri Činmoj: Božanski politički centar i istinski duhovni centar nisu dve različite stvari. Trebalo bi da znamo da Ujedinjene nacije treba da budu i božanski političke i istinski duhovne. Kada su one istinski duhovne, to potpuno pokriva unutrašnje i spoljašnje postojanje stvarnosti. A tome je onda potrebno otvaranje da bi se ispoljilo. Božanska politika, koja je u posvećenim srcima pojedinih nacija, može tada u velikoj meri pomoći čovečanstvu.

Pitanje: Kako da najbolje ispunimo svoj zadatak u Ujedinjenim nacijama?

Šri Činmoj: Najbolje možemo da ispunimo svoje zadatke u Ujedinjenim nacijama ako u svakom trenutku svesno osećamo da smo božanski odabrani instrumenti Boga, božanski odabrani da izvršimo značajan zadatak u Ujedinjenim nacijama. Kad počnemo da mislimo da smo odabrani instrumenti, automatski možemo da odigramo svoje uloge, zato što se u tom našem osećaju na poseban način širi božansko ispunjenje.

Pitanje: Koje osobine na materijalnom i duhovnom planu možemo da ponudimo Ujedinjenim nacijama da bismo uradili ono što je najbolje za Ujedinjene nacije?

Šri Činmoj: Pre svega, trebalo bi da znate šta su duhovni kvaliteti, a šta su materijalni kvaliteti. Duhovnih kvaliteta ima mnogo, i materijalnih takođe ima mnogo. Ali, prvi i najvažniji materijalni kvalitet na zemaljskom planu je brižnost. A prvi i najvažniji kvalitet na duhovnom planu je požrtvovanost. Dakle, ako naše telo, vitalna energija i um istinski brinu za Ujedinjene nacije, onda treba da znamo da taj kvalitet koji imamo postoji na materijalnom planu, na zemaljskom planu. A sa druge strane, ako imamo unutrašnji stav stalne požrtvovanosti, ako imamo stalnu poruku davanja sebe, onda je taj kvalitet koji imamo duhovan. Taj duhovni kvalitet i materijalni ili zemaljski kvalitet se mogu ujediniti jedino kada svaki od njih ispunimo na pravi način. Odnosno, kad gledamo na telo Ujedinjenih nacija, gledaćemo na njega sa brižnošću; videćemo da čovečanstvo zavisi od vizije Ujedinjenih nacija da ga vodi daljem napretku. A kad mislimo o duši Ujedinjenih nacija, o unutrašnjoj stvarnosti, treba da osetimo da do njenog ispunjenja može doći jedino pomoću naše požrtvovanosti. Mi treba da damo sebe cilju, viziji i cilju koje su Ujedinjene nacije postavile pred nas: svetskom miru, svetskom skladu i svetlosti jedinstva.

Pitanje: Kako da ispunimo srca i duše dece sveta?

Šri Činmoj: Možemo da ispunimo srca i duše dece sveta jedino tako što ćemo postati srca i duše dece sveta. Šta pod tim podrazumevamo? U svakom trenutku imaćemo entuzijazma i revnosti da učimo više o Istini, više o Svetlosti, više o Blaženstvu. U svakom trenutku moramo da razvijamo svoju revnost da učimo nešto prosvetljujuće i ispunjujuće. Naša žarka želja da učimo će nam dati detinje srce, detinju dušu. To je jedini način na koji možemo ispuniti srca i duše dece sveta.

Pitanje: Da li će Svevišnji poslati više pravih lidera da pomognu da se podrže Ujedinjene nacije?

Šri Činmoj: Ne mogu sa sigurnošću da kažem šta će Svevišnji učiniti. Već smo videli dosta izuzetno dobrih lidera. Neki od lidera su i dobili priliku da vode, dok drugi nisu. Ali, ako bude potrebe za više lidera, Svevišnji će sigurno i dati više lidera. Međutim, ako lideri koji su već tu imaju sposobnost, dok se ostali mole za tu sposobnost na svoj način, onda cilj Ujedinjenih nacija neće uvek ostati nedostižan. U tom slučaju, nema potrebe da Svevišnji daje Ujedinjenim nacijama više lidera.

Pitanje: Kada i kako će lideri i predstavnici zemalja sveta, posebno zemalja u razvoju, početi da traže duhovna rešenja za svoje probleme?

Šri Činmoj: Nema utvrđenog dana ni utvrđenog sata. To će se desiti jedino kad mi, kao pojedinci, osetimo da je jedinstvo neophodno. Jedino kad za određenog pojedinca kucne čas, on će početi da vapi za jedinstvom sveta, napretkom sveta i savršenstvom sveta. Taj proces će biti proces stalne svesnosti – tako što ćemo svesno znati šta neko kao pojedinac i šta neko kao nacija treba da uradi. Kad postoji svesno znanje, onda se prave stvari mogu odigrati u pravom trenutku na pravi način, mogu se pobediti sve negativne sile i mogu se rešiti svi svetski problemi.

Pitanje: Šta podrazumeva uspostavljanje unutrašnje veze sa Ujedinjenim nacijama?

Šri Činmoj: Da bi neko uspostavio unutrašnju vezu sa Ujedinjenim nacijama, on treba da gleda na Ujedinjene nacije kao na dušu i da oseća da je on sam duša. Duša je predstavnik Boga-stvarnosti, Istine-stvarnosti, Svetlosti-stvarnosti na Zemlji. Zato, ako neko vidi dušu Ujedinjenih nacija, onda će osećati da je sve ono što Ujedinjene nacije čine ili za šta se zalažu apsolutno savršeno. A opet, i težeća duša te osobe je takođe savršena na njen način. Ako neko vidi i Ujedinjene nacije i sebe samo kao dušu, onda se savršenstvo sastaje sa savršenstvom. Jedna savršena duša se sastaje sa drugom savršenom dušom – svaka ptica svome jatu leti. Stvar je u sledećem: jedino ako neko može da vidi svoje sopstveno savršenstvo, videće i savršenstvo u drugima. Zato, da bi uspostavio unutrašju vezu sa Ujedinjenim nacijama, čovek treba da oseća da nije ništa drugo nego duša. A dušu Ujedinjenih nacija u svakom trenutku treba da drži pred okom svoje mentalne vizije.

Pitanje: Šta je najvažnije što treba da imamo na umu dok radimo za Ujedinjene nacije?

Šri Činmoj: Dok radite u Ujedinjenim nacijama najvažnije je da imate na umu viziju Ujedinjenih nacija. Vizija Ujedinjenih nacija je svetski mir i svetski sklad: jedna nacija, jedna duša, jedan cilj. Dok radite u Ujedinjenim nacijama, trebalo bi da sve vreme duboko u svom srcu pevate pesmu jedinstva.

Pitanje: Kakvu ulogu igra muzika u ostvarenju svetskog jedinstva?

Šri Činmoj: Muzika igra veoma važnu ulogu u ostvarenju svetskog jedinstva, zato što muzika otelovljuje Univerzalno Srce, Srce Jedinstva. Muzika prevazilazi barijere nacija, naroda i religija. Muzika otelovljuje univerzalnu Svetlost i univerzalnu Istinu, a ona takođe otelovljuje i stvarnost jedinstva koju vidimo u univerzalnoj Ljubavi, univerzalnoj Svetlosti, univerzalnoj Svesnosti i univerzalnoj Budnosti. Univerzalnu Budnost vidimo u svakoj muzici. Muzika ima da odigra veoma važnu ulogu u stvaranju svetskog jedinstva, zato što je muzika karika koja spaja Jednog sa mnoštvom, kao i mnoštvo sa Jednim.

Pitanje: Kako da svaki zadatak koji dobijemo posvetimo duši Ujedinjenih nacija?

Šri Činmoj: Možete posvetiti svaki zadatak koji obavljate duši Ujedinjenih nacija jedino ako osećate da čineći to pomažete i ubrzavate svoj sopstveni napredak. Ako odvajate svoj napredak od napretka Ujedinjenih nacija, onda nećete moći da svaki zadatak posvetite duši Ujedinjenih nacija. Dakle, morate da osećate da su vaš napredak i ispunjenje cilja Ujedinjenih nacija jedno te isto.

Pitanje: Da li se ideali Ujedinjenih nacija mogu primeniti na svaku oblast naših života, bez izuzetka?

Šri Činmoj: Da, ideali Ujedinjenih nacija treba da se primene na baš svako ljudsko srce, um, telo i vital. Te ideale nalazimo u pesmi jedinstva. U svakoj oblasti naših života treba da postoji poruka jedinstva. Ujedinjene nacije znače ujedinjenu stvarnost, koja predstavlja Božije kosmičko ispoljavanje koje se odigrava pomoću Njegove kosmičke Vizije. Razne nacije su poput latica cveta; jedino ako su prisutne sve latice, one čine ružu. Ako su latice otkinute, ako su rasute, onda to ne možemo zvati ružom. Treba da postoji jedinstvo, a to jedinstvo je zasnovano na kolektivnosti i ujedinjenju stvarnosti. Zato se telo, vital, um, srce i duša svakog pojedinca moraju ujediniti. Ako su telo, vital, um, srce i duša svakog pojedinca ujedinjeni, to znači i da se sve nacije koje predstavljaju Božiju stvarnost na zemlji mogu ujediniti.

Pitanje: Kako da osetim da je moj mali posao u Ujedinjenim nacijama zaista važan za ukupni duh Ujedinjenih nacija?

Šri Činmoj: Svaka kap je suštinski važna za okean. Ti možda radiš neki prilično beznačajan posao, ali ako odeš, iz okeana će nedostajati još jedna kap. A kada se oduzmu sve kapi, više nema okeana. Okean čini ujedinjenje, kombinacija bezbrojnih kapi.

Slično tome, cele Ujedinjene nacije, počev od generalnog sekretara, su jedno telo, jedna duša, jedna stvarnost, koja je sastavljena od blistavih misli i blistavih ideala. Ti predstavljaš jednu misao u beskrajno maloj meri. Sposobnost koju imaš je oblik jednog ideala. Ideal je uvek isti, iako ti možda, a možda i ne, otelovljuješ krajnju istinu koju taj ideal sadrži. Ali, ti zaista predstavljaš i otelovljuješ delić krajnje istine. Neki pojedinci možda imaju nešto više svetlosti od drugih, ali celokupnu realnost sačinjava kombinacija svetlosti svih ljudi.

Dakle, ti kao pojedinac, ma koji posao da radiš, treba da osetiš da si neophodan, što zaista i jesi. Ima i mnogo drugih koji, poput tebe, čine Ujedinjene nacije. Ako se svi oni isključe zato što nisu generalni sekretari, ili zato što ne zauzimaju visoke položaje, onda neće ni biti Ujedinjenih nacija. Kada se sagradi kuća, u njoj je mnogo cigala, mnogo cigala. Ako fale jedna ili dve cigle, nastaće rupa. Zidovi neće biti jaki i temelj neće biti bezbedan. Zato je svako neophodan, svako je suštinski važan. Svaki radnik, ma koliko da je njegov zadatak beznačajan, neophodan je da bi održao na okupu telo i dušu Ujedinjenih nacija.

Pitanje: Da li bi telo Ujedinjenih nacija trebalo da ostane fluidno, kako bi se duša Ujedinjenih nacija lakše ispoljila?

Šri Činmoj: Da, zaista je dobro da ne gledamo na život kruto. Ako imate fleksibilne ideje, ako se prilagođavate okolnostima, onda je beskrajno lakše ispoljiti istinu – ne samo ovde, u Ujedinjenim nacijama, već svuda. Spoljašnja stvarnost, odnosno spoljašnja svest, treba da bude fleksibilna, kako bi unutrašnja stvarnost mogla da se lako ispolji pomoću spoljašnje stvarnosti. Unutrašnja vizija može da se ispolji jedino pomoću spoljašnje oblasti ispoljavanja.

Pitanje: Kako da osetimo i iskažemo svoju zahvalnost Ujedinjenim nacijama?

Šri Činmoj: Možete da iskažete svoju zahvalnost Ujedinjenim nacijama tako što ćete postati sama zahvalnost. Kad mislite na zahvalnost, zamislite da u vama raste jedan cvet. Osetite da taj cvet treba položiti pred Stopala Apsolutnog Svevišnjeg. Kad zamislite da prelep cvet cveta laticu po laticu i ispušta svoj miris u vašem srcu, lako možete ponuditi svoju zahvalnost. Zahvalnost je nešto lepo, izuzetno lepo: lepo, lepše, najlepše. A šta je lepo, lepše, najlepše u vama ili oko vas ili pred vama? Cvet. Zato tu najlepšu stvar morate pokušati da imate u svom srcu, koje je za vas prava stvarnost. Dakle, u vašem srcu, u vašoj stvarnosti, treba da bude nešto što je zaista lepo, božanski lepo, vrhunski lepo. Zato, ako možete sve vreme da mislite da je to srce-cvet vaša jedina stvarnost, onda ćete automatski iskazivati zahvalnost duši Ujedinjenih nacija.

Pitanje: Kako da uvećam jedinstvo sa dušom Ujedinjenih nacija?

Šri Činmoj: Ovde treba da znamo da se jedinstvo može naći jedino u težnji. Nema drugog mesta, nema druge stvarnosti gde se može naći jedinstvo. Jedinstvo možemo da imamo u svojoj sopstvenoj težnji. A kako da uvećamo svoje jedinstvo? Možemo da ga uvećamo tako što će naša svevoleća i stalno vapeća težnja biti intenzivnija, iskrenija i duševnija. Ako se uveća naša težnja, automatski se uvećava i naše jedinstvo. To jedinstvo sa dušom Ujedinjenih nacija se najbolje može ustanoviti, osetiti, ili najtačnije rečeno, ostvariti, pomoću intenzivnog unutrašnjeg plača.

Pitanje: Kako mogu spontano i radosno da postanem požrtvovan?

_Šri Činmoj: Radost, spontanost i požrtvovanost uvek idu zajedno. Ako neko ima radosno srce, to znači da ima spontanost, ili spontano srce, a takođe i da je požrtvovan. Ili, možemo reći da je požrtvovanost spona, karika koja povezuje radost i spontanost. Dakle, ako neko hoće da bude uvek požrtvovan prema sveznajućoj, sveprisutnoj, svemogućoj Stvarnosti, onda treba stalno da gaji unutrašnju radost. U toj unutrašnjoj radosti će bez greške naći požrtvovanost, a ta požrtvovanost otelovljuje i spontanost i radost.

Kako da postaneš požrtvovan? Možeš da postaneš požrtvovan ako stalno osećaš radost u svakom delu svog bića, od glave do pete. Ako možeš da osetiš da kroz tebe teče reka koja nosi poruku radosti, onda automatski i spontano možeš da postaneš požrtvovan u svemu što kažeš, činiš ili u šta izrastaš.

Pitanje: Kako da gledamo Božijim Očima?

Šri Činmoj: Možemo da gledamo Božijim Očima jedino ako osećamo da smo svesno, stalno i sa puno ljubavi jedno sa našim Unutrašnjim Pilotom, Gospodom Svevišnjim. Pre svega, ako živimo u umu ili u vitalu, treba da se potrudimo da steknemo slobodan pristup najdubljim delovima svoga srca. A ako već živimo u srcu, onda treba da osetimo Prisustvo Onog ko živi u najvećoj dubini naše srca, Gospoda Svevišnjeg. Kad osetimo Njegovo Prisustvo, treba da odemo korak dalje i da osetimo da smo nerazdvojno, večno jedno sa Njim; da osećamo da sve što činimo, On čini u nama, sa nama i pomoću nas, a da mi to činimo u Njemu, sa Njim i pomoću Njega. Zato, ako hoćemo da uradimo bilo šta na svoju ruku, to će biti ozbiljna greška. Ali, ako hoćemo da uradimo nešto pomoću Njega, onda je najvažnije da uspostavimo svesno i stalno jedinstvo sa Bogom, Vrhunskim Pilotom.

Pitanje: Kako da prihvatimo sve one koji rade u Ujedinjenim nacijama kao svoje sopstvene?

Šri Činmoj: Mi možemo da prihvatimo sve koji rade u Ujedinjenim nacijama kao svoje sopstvene pod uslovom da osećamo da postoji samo jedan izvor. Recimo ovde, da je taj izvor duša Ujedinjenih nacija. Ako volimo dušu Ujedinjenih nacija i ako možemo duševno i posvećeno da prihvatimo dušu Ujedinjenih nacija, onda ćemo automatski prihvatiti sve članove Ujedinjenih nacija kao svoje. To je kao glava porodice. Ako volimo glavu porodice, ako smatramo glavu porodice našom, onda svi članovi porodice takođe postaju naši. Slično tome, ako nam se neko dopada, a ta osoba ima psa ili kravu ili neku životinju, onda nam se dopada i ta životinja. Zato što volimo vlasnika, sve što pripada njemu osećamo kao svoje. Duša Ujedinjenih nacija otelovljuje sve članove Ujedinjenih nacija. Samo ako postanemo svesno jedno sa izvorom možemo da smatramo sve članove svojim sopstvenim.

Deo II: BBC intervju

FW 287-296. Dopisnik Bi-Bi-Sija iz Ujedinjenih nacija, Brajan Sakston, je 11. marta 1977. intervjuisao Šri Činmoja o duhovnosti u Ujedinjenim nacijama, za emisiju na evropskom radiju. G. Sakston je takođe tražio snimak pesama koje je Šri Činmoj komponovao za Ujedinjene nacije i uključio je u emisiju pesmu „O, Ujedinjene nacije“. Te pesme pevaju članovi Grupe za meditaciju u Ujedinjenim nacijama.

Gospodin Sakston: Šri Činmoj, Da li biste mogli da objasnite tehnike koje se koriste u Grupi za meditaciju?

Šri Činmoj: Svakako. Ovde se molimo i meditiramo u tišini. Kada se molimo, mi osećamo da se obraćamo Bogu. A kad meditiramo, osećamo da Bog govori nama. Dakle, u tišini se molimo i u tišini meditiramo.

G. Sakston: Da li to ima veze sa nekom određenom religijom?

Šri Činmoj: Ne, to nema veze ni sa jednom religijom. To je jedan pristup Bogu, krajnjoj Stvarnosti. Mi verujemo u sve religije. Mi ne govorimo loše ni o jednoj religiji, zato što sve religije služe posebnom cilju da se stvori mir, svetlost i sklad. Ali, naš pristup nije religija. Naš pristup je samo jedan put koji vodi ostvarenju Boga, naše krajnje Stvarnosti.

G. Sakston: Koji ljudi pohađaju vaše sastanke ovde u Ujedinjenim nacijama?

Šri Činmoj: Ovde u Ujedinjenim nacijama imamo nekoliko delegata i popriličan broj zaposlenih.

G. Sakston: Ujedinjene nacije su, naravno, veoma političko mesto. Da li politika uopšte ulazi u vaš rad?

Šri Činmoj: Politika, kao takva, ne ulazi u naš rad. Ali, mi osećamo da se politika može prosvetliti i uzdići na veoma, veoma visok nivo svesti kako bi čovečanstvo moglo da bude preobraženo, prosvetljeno i ispunjeno. Mi se molimo i meditiramo da pročistimo um. Kad nam um postane pročišćen i prosvetljen, onda će taj um – koji nam stvara toliko problema, koji stalno stvara pometnju, sumnju, brige i strepnje – postati naš savršeni instrument da stvorimo bolji svet, ili, možemo reći, da iznesemo na površinu novo lice sveta. Mi ne koristimo politiku kao takvu, ali se trudimo da u poliitiku unesemo svetlost i blaženstvo koje dobijamo od naše molitve i meditacije.

G. Sakston: I to je ono što se nadate da će svet dobiti od vašeg rada?

Šri Činmoj: To je ono što nastojimo da ponudimo celom svetu.

G. Sakston: Malopre ste pomenuli da neki od delegata dolaze na vaše sastanke. Da li mislite da diplomate dobijaju nešto specijalno što je posebno korisno za njihov rad?

Šri Činmoj: Nadam se da oni dobijaju duševni mir. Meni se čini da sva ljudska bića imaju sve, osim duševnog mira. Delegati rešavaju svetske probleme, zato je, koliko ja vidim, ono što im je neophodno pre svega drugog, baš duševni mir. Kad dođu i mole se sa nama i postanu jedno sa nama, oni zaista osete duševni mir. A onda, kada se vrate u svoje kancelarije, mogu da rešavaju probleme sa kojima se suočavaju sa novom svetlošću, novom inspiracijom, novom težnjom i novim prosvetljenjem.

G. Sakston: Da li smatrate da, uprkos tim visokim težnjama i cljevima, vaš rad ponekad bude zasenjen politikom?

Šri Činmoj: Ne, on nije zasenjen politikom, zato što mi ne mešamo politiku i duhovnost kao takvu. Ovde se molimo i meditiramo u sebi. Trudimo se da sve uradimo u tišini. Politika je u spoljašnjem svetu, dok su naša molitva i meditacija u unutrašnjem svetu. Pomoću naše iskrene molitve i meditacije trudimo se da iznesemo na površinu mir, svetlost i blaženstvo koje imamo. A potom nastojimo da taj mir, svetlost i blaženstvo ponudimo svetu, svetu politike, kako bi i svet politike mogao da bude prosvetljen, usavršen i ispunjen.

(Nakon formalnog intervjua, g. Sakston je nastavio da razgovara sa Šri Činmojem o njegovom putu i o duševnom miru, u pitanjima koja slede.)

G. Sakston: Koja je Vaša osnovna filozofija?

_Šri Činmoj: Naše osnovno učenje je ljubav, posvećenost i predanost. Mi volimo Boga, ne na ljudski, već na božanski načih. U ljudskoj ljubavi postoji stalno zahtevanje – ja vama dajem nešto, i vi morate dati nešto meni. To je uvek uzajamno davanje i uzimanje. Ali, u božanskoj ljubavi mi dajemo bezuslovno. Onda od Boga zavisi da nam da ono što On želi da nam da. Mi znamo da nam je, u stvarnosti, Bog već dao sve; sada se jedino trudimo da osetimo da je On to već učinio. To je naša božanska ljubav. Sada sam ja pojedinac, ali kada nastojim da volim svet na božanski način, izrastam u univerzalno srce. Ljudska ljubav se završava frustracijom, a frustracija na kraju postaje uništenje, dok je božanska ljubav samo prosvetljenje.

Ljudska posvećenost je vezanost. Ja sam možda vezan za vas, a vi ste možda vezani za mene, ali to ne služi nikakvoj božanskoj svrsi. Božanska posvećenost je posvećenost jednom višem cilju, višem načinu života, idealu ili cilju. Ona izrasta iz našeg obećanja našem unutrašnjem biću da ćemo ispoljiti božansko ovde na Zemlji.

Ljudska predaja je predaja roba gospodaru. Ako rob ne udovolji gospodaru, gospodar će ga se rešiti. Zato se rob stalno plaši gospodara. Ali, božanska predanost je predanost našeg manje prosvetljenog dela našem višem delu. Mi sada nismo potpuno svesni svoje najviše visine. Ali, kad jednom postanemo svesni ko smo, pokušaćemo da predamo svoje niže ja svom višem ja. Sićušna kap nije svesna okeana, ali kad se stopi sa okeanom, ona postaje sam okean. Sve dok zadržava svoju individualnost i ličnost, malena kap je samo malena kap. U božanskoj predanosti, ono što je konačno u nama predaje se beskonačnom u nama i mi postajemo nerazdvojni.

G. Sakston: Kako biste okarakterisali pravi duševni mir? Kako možemo zaista da se usaglasimo sa sobom i da budemo potpuno u miru sa sobom u svom umu?

Šri Činmoj: Kad imamo duševni mir, kad imamo spokoj, osećamo da nema ničeg što treba da postignemo, ničeg što treba da uradimo za sebe. Sve je učinio Svemogući, naš Nebeski Otac. Mi sada žudimo za imenom, slavom i mnogim drugim stvarima. Ali, kad imamo duševni mir, mi osećamo, zahvaljujući svom jedinstvu sa ostalim svetom, da je sve što svet ima naše.

G. Sakston: Ali, kako da se dostigne to stanje?

Šri Činmoj: Pomoću molitve i meditacije. Kada se molimo i meditiramo svakog dana, naše potrebe se smanjuju. Trenutno možda imamo dvadeset želja. A ako se budemo molili i meditirali, nakon nekog vremena naše želje će se smanjiti. Od dvadeset će ostati deset; onda će, postepeno, ostati pet ili šest. Onda, kad ne budemo imali nikakvih želja, ako budemo mogli bar pet minuta da živimo bez ikakvih želja, sigurno ćemo steći duševni mir. Ako možemo da predamo svoju individualnu volju Božijoj Volji, lako možemo imati duševni mir. Mi sada odvajamo svoju volju od Božije Volje. Mi možda želimo određenu stvar iako savršeno dobro znamo da Bog od nas želi nešto drugo. On hoće od nas da budemo slobodni, da se ispetljamo iz mreže neznanja, ali mi uživamo u svetovnom životu, odnosno u životu zadovoljstava. Na kraju će, nam, međutim, jedino biti važan život težnje, da služimo Bogu, da ispunimo Boga, ovde na Zemlji i tamo na Nebu.

G. Sakston: Razgovor sa Vama bio je veoma zanimljiv.

Deo III: Pitanja i odgovori

FW 297-301. Šri Činmoj je odgovorio na sledeća pitanja 18. marta 1977. Pitanja su mu dostavili u pisanom obliku članovu Grupe za meditaciju u Ujedinjenim nacijama u Ženevi.

Pitanje: Na koji način da zaustavimo um?

Šri Činmoj: Postoji dosta načina da se zaustavi um. Jedan način je da ponavljamo Božije Ime i da nastojimo da zaboravimo na sebe tokom ponavljanja tog Imena. Ili, možemo da ponavljamo određenu mantru, odnosno svetu reč ili priziv. Kad ponavljamo mantru ili Božije Ime, to treba da bude postojan tok. Ako ponavljamo „Bog, Bog, Bog“, onda u tom ponavljanju treba da izgubimo sebe. Tada se um zaustavlja.

Postoji i drugi način. Treba da posmatramo um kao materijalni predmet. Materijalni predmet možemo da uzmemo i da ga stavimo gde god želimo, ili da ga bacimo najdalje što možemo, u zavisnosti koliko snage imamo. Dakle, ili možemo da zgrabimo um i bacimo ga daleko, ili možemo da stavimo um gde god hoćemo. Ako nam smeta neko nevaljalo dete, možemo da odvedemo to dete u ćošak i pripretimo mu da ostane tu. To možemo da uradimo i sa svojim umom.

Treći način je da potpuno zaboravimo na postojanje uma. Ignorišite um i osećajte da ste samo srce. Nije dovoljno reći: „Ja imam srce“. Moramo da kažemo: „Ja sam srce, ja sam srce“. Tada će kvaliteti srca prožeti čitavo biće, pa će se um automatski zaustaviti. Ima još mnogo drugih načina, ali su ova tri sasvim dovoljna za bilo koga, i možete odabrati bilo koji od njih kako biste zaustavili um.

Pitanje: Šta podrazumevaš pod savršenstvom?

Šri Činmoj: Moj osećaj savršenstva ne mora i ne može biti isti kao vaš osećaj savršenstva. Svako treba da definiše savršenstvo u skladu sa svojom prijemčivošću, u skladu sa svojom spoznajom istine. Ali, stvar u kojoj se svi slažu je da svi znaju da treba da napreduju. Napredak je prevazilaženje sebe, a prevazilaženje sebe je nesumnjivo pravo savršenstvo. Po mom uverenju, savršenstvo je prevazilaženje sebe, savršenstvo je stalni napredak koji neprekidno prevazilazi sebe. Inače, ako kažem da je nešto savršeno, vi ćete reći da nije, savršeno je nešto drugo. Tako našoj raspravi neće biti kraja. Moje savršenstvo ne mora biti vaše savršenstvo, ali moje prevazilaženje sebe će mi uvek donositi zadovoljstvo, a vaše prevazilaženje sebe će uvek vama donositi zadovoljstvo. Kad postoji stalno zadovoljstvo, blistavo zadovoljstvo, prosvetljujuće zadovoljstvo, treba da znamo da je to savršenstvo. Savršenstvo je u zadovoljstvu koje blista i raste u našim srcima.

Pitanje: Jogi veruje u ostvarenje na Zemlji nakon niza reinkarnacija, hrišćanin veruje u spasenje nakon smrti pomoću Hrista. Kako da se spoje ova dva velika verovanja?

Šri Činmoj: Tu nema protivrečnosti. Indus govori o ostvarenju, dok hrišćanin veruje u spasenje. U indijskoj tradiciji, krajnji cilj je ostvarenje. Na Zapadu, krajnje dostignuće je spasenje. Ovde se koristi termin „spasenje“, dok se na Istoku, posebno u Indiji, koristi termin „ostvarenje“. Moramo, međutim, da znamo da postoji velika razlika između spasenja i ostvarenja. Spasenje je sloboda od greha, od tame, od ropstva; ostvarenje je, međutim, potpuno drugačije. Ostvarenje je samootkrovenje, otkriće onoga što mi uistinu jesmo. Šta mi jesmo? Mi smo Božiji predstavnici; mi smo nerazdvojno jedno sa Bogom, nerazdvojno jedno sa Božijom krajnjom stvarnošću. Zato je ostvarenje naše svesno saznanje naše najviše Stvarnosti, odnosno naše svesno, nerazdvojno jedinstvo sa Najvišim. Spasenje je sloboda od nečeg što nije naše: greha, tame, ropstva, neznanja. Te stvari su došle i napale nas i mi pokušavamo da se spasemo od njih. One su za nas neprijatelji, odnosno stranci.

Ima dva načina da se pristupi stvarnosti, ali oni nisu protivrečni. Stvari treba da se ujedinjuju jedino kad postoje protivrečne ideje. Spasenje pomoću Hrista je jedan način. Ostvarenje je drugi način. Ostvarenje treba postići ovde, na Zemlji, pomoću molitve i meditacijie. Spasenje se postiže na Nebu.

Što se tiče reinkarnacije, Indijci veruju da ovo nije naš prvi ni poslednji život. Mi verujemo u reinkarnaciju zato što osećamo da Bog hoće da budemo srećni i ispunjeni. Čak i u svetu želja mi imamo na stotine želja. Kad imamo neku želju sa četiri godine, potrebno je četrdeset, pedeset, možda čak i šezdeset godina da ispunimo tu želju. U svetu težnje, ako hoćemo makar malo mira, svetlosti i blaženstva, potrebne su godine da to postignemo. Nama treba bezgranični mir, bezgranična svetlost, bezgranično blaženstvo. Pa kako to možemo dobiti u kratkom vremenu koliko traje život? To nije moguće. Ako se spusti Božija bezuslovna Milost, naravno da ćemo onda biti blagosloveni mirom, svetlošću i blaženstvom. Ali, opšte uzevši, treba mnogo, mnogo godina da se stekne duševni mir. Zato mi osećamo da ostvarenje Boga, koje predstavlja krajnje dostignuće, stoji na kraju dugog puta, a tu razdaljinu ne možemo da pređemo u jednom kratkom vremenu života.

Bog želi da Ga ostvarimo, otkrijemo i ispoljimo na zemlji. To je Njegovo igralište. Na Nebu on hoće da se igra s nama na drugačiji način. Tamo On ne želi od nas da Ga ostvarimo ili da Ga ispoljimo; to je mesto gde se odmaramo. Ovde smo u svakom trenutku na bojnom polju života. Mi se borimo protiv neznanja i loših sila i trudimo se da saznamo šta mi večno, zaista jesmo, nastojeći da iznesemo na površinu unutrašnje stvarnosti, unutrašnje božanstvenosti. Nakon nekog vremena, prirodno je da nam treba odmor. Nebo, svet duša, služi za odmor, ne za stalnu aktivnost. Nebo i Zemlja su dva mesta sa dva različiita cilja. Ovde je aktivnost, tamo je odmor. Ovde ulazimo u metež života da bismo ostvarilii, otkrili i ispoljili Najviše, tamo idemo da se odmorimo.

Pitanje: Da li u Ujedinjenim nacijama treba da meditiramo na određene teme koje se odnose na konferencije Ujedinjenih nacija i druge stvari, kao i na opšte kvalitete, kao što su mir i ljubav?

Šri Činmoj: Preporučljivo je da tragalac meditira na božanske kvalitete kao što su mir, ljubav, svetlost i blaženstvo. To je naš način, način duše. Taj drugi način je savršen, u skladu sa mudrošću, razumevanjem i spoznajom onih koji ga praktikuju. Jedan način je savršen u skladu sa našim razumevanjem, našom mudrošću, našim unutrašnjim plačem. Mi osećamo: ako u sebi imamo mir, svetlost i blaženstvo, onda ih možemo uneti u naš spoljašnji život. Drugi možda osećaju: ako mogu da urede da neka situacija bude mirna, onda mogu da imaju miran život. Oni osećaju da prvo treba da dovedu svet u red. Oni počinju spolja. Oni hoće da zarone u svet spolja. Mi nastojimo da počnemo iznutra i to što je unutra iznesemo na površinu. Dakle, to su dva različita pristupa. Neki osećaju da će biti ispunjeni ako priđu stvarnosti spolja; mi osećamo da ćemo biti ispunjeni ako možemo da iz unutrašnjeg sveta dođemo u spoljašnji svet. Tu nema protivrečnosti. Oboje imamo isti cilj: mir, ljubav, svetlost i blaženstvo. Pristupi su drugačiji, ali će dostignuće biti isto.

Jedan pristup je da se iz spoljašnjeg svete uđe u unutrašnji svet; mi, međutim, osećamo da ćemo jedino onda kad postignemo nešto u unutrašnjem svetu biti u stanju da to donesemo i damo drugima. Inače, ako se uključimo u neku konferenciju koja se bavi politikom, bićemo potpuno izgubljleni. Politika umire od želje da dobije unutrašnju svetlost; ona hoće da bude prosvetljena unutrašnjom svetlošću. Ali, na mentalnom planu, politika je samo neprekidna borba, neprekidna bitka: „Ja znam bolje od tebe“. „Ne, ja znam bolje; ja sam u pravu“. To politika je borba ega. „Moja nacija je bolja; vi treba da nas slušate“. Duhovnost je, međutim, tok jedinstva. Gde postoji jedinstvo, nema nadmoći. Jedinstvo se nikad ne svađa. U spoljašnjem svetu postoji ogromno nerazumevanje, ali u unutrašnjem svetu mi uvek pevamo pesmu jedinstva. Jedinstvo je dostignuće, jedinstvo je davanje sebe, a davanje sebe je bogopostajanje. U spoljašnjem svetu, sve je podela: ja i moje. „Vi treba da se predate meni. Jedino ćete onda znati šta je istina“. U unutrašnjem svetu sve je jedinstvo. U spoljašnjem svetu, zadovoljstvo je podela sveta i stalni osećaj odvojenosti. U spoljašnjem svetu, zadovoljstvo je ako se vežemo za nekog drugog. U unutrašnjem svetu, zadovoljstvo je jedinstvo. Zadovoljstvo dolazi tako što se oslobodimo, tako što se proširimo.

Zato, ako se molimo i meditiramo za mir, svetlost i blaženstvo, nema sumnje da ćemo biti u stanju da služimo one koji su u političkom svetu. A oni koji služe Ujedinjenim nacijama u skladu sa svojim razumevanjem neće doći u sukob sa nama. Naši pristupi se razlikuju. Ali, mi ne kažemo da je naš način bolji, da je naš način najbolji, ne. Mi jedino osećamo da će nas naš pristup zadovoljiti bez sukobljavanja sa njihovim idejama, a da će njihov pristup zadovoljiti njih, bez sukobljavanja sa našim idejama.

Pitanje: Ako se osećamo umorno, da li ipak treba da dođemo na sastanak Grupe za meditaciju u Ujedinjenim nacijama?

Šri Činmoj: Ako ste umorni, trebalo bi da dođete na sastanak da dobijete novi život, novi tok životne energije. Ako ste umorni, od naše meditacije dobićete novu energiju, novi entuzijazam, novo obećanje. Meditacija je proces kojim se budi ili dobija energija koje u vama nema u ovom trenutku, ili energija koja čeka na vas da je prizovete. U meditaciji, vi prizivate kosmičku energiju.

Energija koju uglavnom imamo je veoma ograničena. Mi radimo malo, a onda moramo da spavamo ili se odmorimo da bismo se oporavili. Ali, ako uronimo u kosmičku energiju, nikad nam neće faliti energija. U suprotnom, kad neko radi nekoliko sati, neminovno će se umoriti, iscrpsti; moraće da spava nekoliko sati da bi dobio novu energiju. Ali, što se nas tiče, meditacija nas stalno snabdeva energijom, zato što je ona u stanju da uđe u kosmičku energiju koja je svuda unaokolo, dok naš fizički život nema način da uđe u kosmičku energiju. Zato je uvek preporučljivo da se dolazi na naše sastanke; onda ćete imati novu energiju. Veoma je važno da se redovno dolazi na meditaciju. Meditacija je prosvetljenje, a prosvetljenje je stalni tok nove mogućnosti, nove spoznaje, novog savršenstva u životu.

Deo IV

FW 302-307. Sledeća duboka i duševna pitanja je u proleće i jesen 1977. Šri Činmoju uputio Gospodin Robert Miler, zamenik podsekretara UN za međuagencijske poslove i koordinaciju.

Gospodin Robert Miler: Prve tri od četiri U Tantove kategorije potreba, a to su fizičke, intelektualne i moralne potrebe, ne stvaraju neke nerešive probleme, ali poslednja, i po njemu najvažnija, duhovna, zadaje mi značajne teškoće. Ima, zaista, mnogo definicija tog termina. U Tant ga opisuje kao „veru u sebe, čistotu čovekovog unutrašnjeg ja“. Pretpostavimo – kao što bih ja žarko želeo – da čovečanstvo jednog dana prihvati njegove četiri široke kategorije ciljeva. Kako biste Vi definisali duhovne ciljeve?

Šri Činmoj: Tragalac u meni se potpuno slaže sa četiri kategorije našeg voljenog brata U Tanta – fizičke, intelektualne, moralne i duhovne – koje su neophodne da pojedinac postane u celini savršen. Termin „duhovno“ uvek stvara probleme, ne samo u umovima tragalaca koji su obdareni sa malo duhovnih mogućnosti, već i u umovima onih koji su obdareni velikim duhovnim potencijalom. Svaki pojedinac mora da ima način da oseti i opiše svoju sopstvenu duhovnost. Za neke, to je vera u sebe; za druge, čistota unutrašnjeg ja; za treće, Bog radi samog Boga. Ne manjka definicija termina „duhovnost“. Prema mom unutrašnjem ubeđenju, duhovnost je istovremeno davanje sebe i bogopostajanje. To davanje sebe nije davanje nekom drugom, trećoj strani. To davanje sebe je čovekovo davanje sopstvenom višem ja. To davanje sebe nije ništa drugo do čin samootkrovenja. Samootkrovenje je drugo ime sa otkriće sebe, a otkriće sebe cveta u bogopostajanje.

Sad, šta je bogopostajanje? Na to pitanje se može odgovoriti na milijarde i trilione načina. Svaki pojedinac će imati svoj odgovor, u skladu sa razvojem svoje duše i potrebama svog života. I opet, moje unutrašnje uverenje je da je bogopostajanje čovekovo duševno ponovno sticanje sopstvenog zaboravljenog ja, čovekovo radosno prihvatanje tog ja i čovekovo plodonosno otkriće ove spoznaje: „U mom jučerašnjem životu, imao sam; u mom današnjem životu, ja jesam. Šta sam imao? Boga čoveka kao težeće seme. Šta sam postao? Čovek Bog kao ispunjujući plod“.

Gospodin Robert Miler: Često pomišljam da U Tantove četiri kategorije ljudskih osobina ili potreba – fizičke, intelektualne, moralne i duhovne – mogu da posluže kao osnova svetske agende ljudskih ciljeva. Iz Vaših spisa, primećujem da su te četiri kategorije takođe veoma bitne za Vas, ali Vi dodajete i četvrtu, koju nazivate „vitalne“. Da li biste to mogli da detaljnije objasnite?

Šri Činmoj: Vitalna stvarnost postoji između fizičke i intelektualne. Kao što postoji fizički, intelektualni, moralni i duhovni svet, tako postoji i vitalni svet. Taj vitalni svet je smešten između fizičkog i intelektualnog sveta. Pored toga, taj vitalni svet se deli na dva: ljudski vital i božanski vital. Ljudski vital nije ništa drugo do agresija. On uvek kaže: „Ja znam kako da postanem, znam kako da postanem“. Božanski vital, međutim, kaže: „Znam kako da širim. Znam kako da širim. A takođe znam šta da širim, zašto da širim i kuda da širim. Šta da širim? Krila moje ljubavi. Zašto da širim? Zato što je to jedini način na koji mogu da budem zadovoljan. Kako da širim? Duševno i bez zadrške. Kuda da širim? Tamo gde postoji preka potreba, iskrena potreba, stalna potreba“.

Kad je Julije Cezar rekao: „Veni, vidi, vici: dođoh, videh, pobedih“, govorio je ljudski vital u njemu. To je vital koji je zadovoljan kad uništava. Suvišno je i reći, takvo zadovoljstvo je besmisleno. Drugi način je način Spasitelja, Hrista, koji je rekao: „Oče, oprosti im jer ne znaju šta čine“. Time nas Hrist uči da pravo zadovoljstvo nastaje jedino pomoću jedinstva. To jedinstvo se može videti na bilo kom nivou svesti. Na fizičkom nivou, na primer, glava je na jednom mestu, ruke su na drugom mestu, a noge na trećem. Ali, one su uspostavile jedinstvo, zato što su nerazdvojni delovi telesne stvarnosti. Istu tu vrstu jedinstva treba otkriti u razvoju svakog pojediinca. Ta Hristova božanska izjava, sa njenom neizmernom plemenitošću, poistovećuje se sa mračnom stvarnošću čovečanstva, dok Hrist traži od svog Oca iskupljenje čovečanstva. Za to su mu potrebne momentalna Samilost njegovog oca i Njegovo izričito praštanje.

Ljudski vital kaže: „Gle, ja imam“. A kad vidimo šta on ima, razočaramo se, uzrujamo i muka nam je; proklinjemo sebe zbog svojih glupih postupaka. Božanski vital kaže: „Ja jesam zato što si me Ti načinio. I uvek ću ostati takav nudeći Ti svesno i stalno deo onoga što imam. Na taj način postajem moje sopstveno univerzalno ja“.

Gospodin Robert Miler: Kad govorim javnosti o četiri U Tantova puta ka sreći, ponekad čujem sledeću kritiku: „Život je jedan i ne može se veštački iseći na četiri dela. Sve je međuzavisno i povezano. Moramo da se koncentrišemo na život kao jedan entitet, a ne na komponente koje su proizvod intelekta“. Nisam previše impresioniran tim argumentom, zato što sam stvarno primetio da je život bogatiji kada istovremeno negujem sve četiri kategorije potreba, odnosno, fizičke, mentalne, moralne i duhovne. Međutim, ima neke istine u toj kritici i bio bih zahvalan da čujem kako biste Vi odgovorili na to.

Šri Činmoj: Veoma mi je žao što moram da kažem da se ne slažem sa Vašim prijateljima-kritičarima. Zaista, oni su u pravu kad kažu da je život jedan, ali kad istovremeno kažu da se on ne može veštački deliti na četiri, hteo bih da ih upitam odakle im ideja da se drvo života seče na četiri dela. Nema potrebe da se veštački seče životna stvarnost na četiri dela; to je besmisleno.

Uzmimo život kao lestvicu koja nam služi i pomaže nam da dosegnemo vrhunce oslobođenja, prosvetljenja, ostvarenja i savršenstva. Ta životna lestvica ima četiri prečke. Prvu prečku nesumnjivo možemo da nazovemo stvarnošću tela. Druga prečka je stvarnost intelekta; treća prečka, moralna stvarnost, a četvrta prečka, duhovna stvarnost. Kad čvrsto stanemo na prečku stvarnosti tela, telo odbacuje svoj vekovni prekrivač nezanja. Kad se popnemo sa te prečke i stupimo na prečku stvarnosti intelekta, mi vidimo prostranstvo u malenom i maleno u prostranstvu, beskonačnu Lepotu u konačnoj dužnosti i konačnu dužnost unutar beskonačne Lepote. Potom se penjemo na prečku moralne stvarnosti. Tu nastojimo da prosvetlimo svoje niže ja, koje svesno ili nesvesno uživa u pesmi podele i plesu odvojenosti tako što popušta sebi, ili što bez zadrške i namerno prihvata zemaljski ograničeni cilj, dok ignoriše nebeski slobodan cilj. Zemaljski ograničeni cilj je: „Poseduj i postani“. Ali, na našu žalost, mi vidimo da posedujemo jedino da bismo gubili i što je još gore, da bismo postali potpuno izgubljeni. Na kraju se penjemo da prečku duhovne stvarnosti i dostižemo svoj nebeski slobodan cilj. Šta je naš nebeski slobodni cilj? Naš nebeski slobodni cilj je: „Daj i postani“.

Da citiram Vašu jedinstveno značajnu i primerenu unutrašnje duboku izjavu: „Mi napredujemo fizički, mentalno, moralno i duhovno ka jednom višem nivou ljudske svesti, ka onom osmehu božanskog koji zna da će ljudska rasa jednog dana moći da ponovo uspostavi raj na Zemlji. Više nema mnogo razlike između političkog pristupa i te šire, bogatije zamisli ljudskog ispunjenja“.

Potpuno se slažem da ta četiri pristupa nisu nezavisni; oni su međuzavisni. Međuzavisni su upravo zato što znaju da mogu da dosegnu svoj cilj koji će ih zadovoljiti jedino tako što će postati jedno, nerazdvojno jedno. Sam ljudski život je jedan večni put, večno putovanje, večna duša i večni cilj. Ako tragalac, idući putem Večnosti, pređe određeno rastojanje, a potom tom pređenom rastojanju da neko ime, i ako nastavi tako, nesumnjivo ima pravo na to. Ali, u srcu svog srca on zna da postoji semo jedan put, jedno putovanje, jedna duša koja plače i jedan cilj koji se osmehuje. A te četiri stvari su: dužnost Večnosti, lepota Beskonačnosti, neophodnost Božanskog i i besmrtnost Stvarnosti.

Gospodin Robert Miler: Smatrate li da Ujedinjene nacije zaista utiču na svet? Šta je, po Vašem mišljenju, njihov glavni doprinos? Kako Vam to izgleda u opštem toku istorije i ljudske evolucije?

Šri Činmoj: Ne samo da smatram, već sam siguran u mojoj duševnoj tvrdnji da Ujedinjene nacije vrše određene uticaje na svet. Ti uticaji su vizija mira, misija bratstva, osećaj savršenstva u jedinstvenoj svetskoj porodici i potpuno zadovoljstvo potpunog jedinstva.

Glavni doprinos Ujedinjenih nacija je nebo nade koje one nude celom svetu. Nebo nade nije proizvod vitalnih fantazija, mentalnih ćudi ili priželjkivanja slabića. To nebo nade je sveprosvetljujće otkrovenje duše Ujedinjenih nacija. Tragaoci koji služe u Ujedinjenim nacijama – bez obzira u kom svojstvu služe Ujedinjenim nacijama – i oni koji vole i podržavaju Ujedinjene nacije, bez obzira u kom delu sveta se nalaze, sagledavaju deo sveprosvetljujućeg otkrovenja duše Ujedinjenih nacija. A svako to sagledavanje otelovljuje rastuću i blistajuću punoću zadovoljstva u čovekovom životu unutrašnje gladi i u njegovom životu spoljašnje gozbe.

U opštem toku istorije i ljudske evolucije doprinos Ujedinjenih nacija je taj da će one biti ne samo veliki i važni vodič ka konačnoj Istini, već takođe i dobri i vrhunski distributer božanstvenosti čovečanstva.

Gospodin Robert Miler: Ako bi Vam bio poveren zadatak da utvrdite osnovne principe obrazovanja za svu decu ovog sveta, šta biste preporučili?

Šri Činmoj: Po meni, obrazovanje je samorazvoj, a samorazvoj je Božije savršenstvo u ljudskom životu. Vi hoćete da znate šta bi bili osnovni principi obrazovanja za svu decu ovog sveta. Hajde da podelimo svet na dva dela: Istočni svet, odnosno, da kažemo, indijski svet i Zapadni svet, odnosno američki svet. Indijsko dete slobodu može samo da zamišlja. Za američko dete, sloboda je nešto što se lako postiže, kao udah i izdah. I dan-danas vidim da indijsku decu podučavaju i uče porukama sveta pomoću stroge discipline i nametnutog straha. Ovde u Americi, koliko mogu da vidim i osetim, u najvećem broju slučajeva, ako ne i u svim, roditelji nalaze zadovoljstvo u ispunjavanju sopstvenih snova, ali zanemaruju potrebe svoje dece. Oni kažu deci: „Nećemo ništa da vam namećemo. Vi nađite svoju istinu i odaberite ono što je najbolje za vas, jer otkud mi znamo šta je najbolje za vas? Bolje je da pogledate oko sebe i pronađete ono što vam je potrebno“. Neki smatraju da je to opšti izraz jedinstva roditelja sa svojom decom, dok drugi kažu da roditelji nesvesno, ako ne i svesno, skidaju teret sa sebe. Roditelji će reći: „Vidi, mi te stvarno volimo. Evo dokaza da te volimo. Dali smo ti televizor. Dali smo ti kasetofon, radio – sve za čim čezneš u materijalnom svetu. Zato očekujemo da budeš sa svojim prijateljima, a nas pusti da ispunimo svoje snove na naš način“.

Na nesreću, ne mogu da se složim ni sa indijskim metodom odgajanja dece, ni sa američkim metodom. Roditelji ne treba da dopuste da njihova deca odrastaju u raju preterane raskoši; niti bi trebalo da pred svojom decom drže proždrljivog, beskompromisnog tigra, kako bi deca bila prisiljena da u svakom trenutku čine ispravnu stvar. Roditelji bi trebalo da kažu svojoj deci da oni nisu autokratske, stroge starešine, već prijatelji koji ih bezrezervno vole, ali razlikuju stvari.

Obrazovanje dece i obrazovanje roditelja treba da idu zajedno. Roditelji moraju da sanjaju i ispunjavaju sebe kroz svoje tvorevine, svoju decu. Kao što se tvorevina ne može odvojiti od tvorca, ni tvorac se ne može odvojiti od svoje tvorevine. Tvorevina bez tvorca je bespomoćna. Tvorac bez tvorevine nema smisla. Zato, i tvorevina i tvorac moraju da doprinesu jedno drugom da bi stekli zadovoljstvo u jedinstvu i zadovoljstvo u ispunjenosti. Slobodu dece možemo naći u ispravnoj odluci njihovih roditelja. Recimo da su deca konačna stvarnost, a roditelji beskonačna stvarnost. Deca postaju beskonačna i stiču beskonačnu slobodu jedino ako postanu svesno, bezrezervno i nerazdvojno jedno sa svojim roditeljima.

Roditelji ne smeju da misle da su deca nepotreban produžetak njihovog života; jer, ako su ti produžeci nepotrebni, onda mogu da idu svojim putem. Naprotiv, oni moraju da osećaju da su njihova deca apsolutno potrebni produžeci njihovog života. Poboljšanje produžetka, savršenstvo produžetka, značajno doprinosi izvoru. Lepota listova, cvetova i plodova drveta samo doprinosi stvarnosti semena drveta. Ona ne smanjuje lepotu stvarnosti, božanstvenosti i neophodnosti semena.

Ovde bih hteo da citiram Vaše izuzetno prosvetljujuće uvide o globalnoj edukaciji: „Dete rođeno danas, kao odrasli će se suočavati gotovo svakodnevno sa problemima u čijoj prirodi leži globalna međuzavisnost, bilo da se radi o miru, hrani, kvalitetu života, inflaciji ili nedostatku prirodnih resursa. Biće istovremeno i faktor delovanja i onaj ko ima koristi, ili žrtva, u ukupnoj strukturi sveta i možda će s pravom upitati: 'Zašto me nisu upozorili? Zašto nisam bolje obrazovan? Zašto mi moji učitelji nisu rekli za te probleme i ukazali kako treba da postupam kao pripadnik međuzavisne ljudske rase?'

Globalna edukacija mora da prevaziđe materijlna i intelektualna dostignuća, a takođe i da zađe u moralne i duhovne sfere. Čovek je uspeo da proširi moć svojih ruku pomoću neverovatnih mašina, svojih očiju pomoću teleskopa i mikroskopa, svojih ušiju pomoću telefona, radio-talasa i sonara, svog mozga pomoću kompjutera i automata. On sad mora da proširi i svoje srce, svoje osećaje, svoju ljubav i svoju dušu do dimenzija celokupne ljudske porodice i na našu predivnu planetu koja kruži u univerzumu.“

Čim deca ugledaju svetlost dana, roditelji bi trebalo da unesu prisustvo Boga, prisustvo ljubavi, prisustvo istine i prisustvo čistote u srca i oči svoje dece. Oni treba da kažu svojoj deci da su oni i njihova deca veliki partneri i da imaju jednog dobrog Vodiča, dobrog Lidera koji će ih voditi, oblikovati i vajati u savršeno Savršenstvo. Oni znaju malo više o Bogu nego njihova deca, a Bog im je rekao da deci kažu određene stvari o Njemu. Na taj način slušaju Božije naloge. Sada Vodič traži od roditelja da budu posrednici između Njega i dece. Ali, doći će vreme kad deci neće trebati posrednici. Biće u stanju da pođu direktno Vodiču, Izvoru. Do tada, deca moraju slušati svoje posrednike, svoje zemaljske prijatelje. Vrhunac obrazovanja dece je njihovo savršenstvo u životu i njihovo savršenstvo da bi udovoljila Bogu. A da bi to ponudili deci, roditelji ne treba da nameću, da propovedaju, pa čak ni da predlažu: oni jedino treba da postanu živi plamen davanja sebe da bi ostvarili svoj sopstveni život na zadovoljstvo sveta i da bi udovoljili Izvoru na Njegov načiin.

Gospodin Robert Miler: Antropolozi su utvrdili kako su se menjala religijska verovanja kroz istoriju čovečanstva: ritualizam, animizam, obožavanje predaka, politeizam, monoteizam. Svi ti oblicu su povezani sa promenama društvene strukture. U skorašnje vreme, „doba razuma“ i naučna i industrijska revolucija su učinili da mnogi smatraju religiju i duhovnost zastarelim, čak i štetnim. Šta će, po Vašem mišljenju, verovatno biti „religija“ ili „duhovnost“ čovečanstva sutra, kao zadovoljavajući odgovor na čovekovu potragu za njegovim odnosom prema univerzumu, njegovim bližnjima i misterijama života? Da li je verovatno da će se to odraziti u Ujedinjenim nacijama, kao forumu u kojem čovečanstvo traga za novim putevima svoje sudbine i ispunjenja?

Šri Činmoj: Duhovnost sutrašnjice neće biti ni nemilosrdno odbacivanje života niti nesrazmerno nametanje života; duhovnost sutrašnjice biće posvećeno prihvatanje života i čisto širenje daha tragalaca, kako bi oni mogli da postanu bogocvetajuća lepota iznutra i spolja.

U ovoj tački, podstaknut sam da podelim sa svetom Vaše veoma prosvetljuće ideje i veoma blagotvorne misli: „Zaista, kako da dostignemo punu svest i prosvetljenje ako ne dopustimo da u nas uđu čitav svet i čovečanstvo? Poniznost i smanjenje čovekovog ega vode na kraju pravednosti, sreći i potpunom vladanju sobom, obogaćenom mislima, snovima i osećanjim drugih. Uz meditaciju, to je možda ključ za spokoj u našem zbunjenom, komplikovanom svetu. U Tant je bio živi dokaz za to“.

Duhovnost sutrašnjeg svitanja pozvaće svet želja, kako bi pokazala svetu želja da pravo zadovoljstvo vlada jedino u životu težnje. Prava duhovnost sutrašnjeg svitanja će pozvati svet težnje, da bi pokazala svetu težnje da pravo zadovoljstvo leži jedino u tragaočevom bezuslovno predanom jedinstvu sa njegovim Izvorom, njegovim Voljenim Svevišnjim.

Slepi svet može da bude skeptičan prema stvarnosti ili može da poriče stvarnost kada je stvarnost u fazi plamena. Ali, kad stvarnost izraste u sunce, čak i potpuno slepi moraju priznati da sunce postoji, zbog njegove vreline i toplote pune ljubavi. Današnji božanski plamen Ujedinjenih nacija može se poricati ili opovrgavati, ali sutrašnje božansko Sunce Ujedinjenih nacija će dati vid slepima, ponuditi noge hromima i dati glas nemima, što će označiti lagani, postojani i nepogrešivi početak čovekovog neutaživog zadovoljstva u Bogu u Božijeg neumornog zadovoljstva u čoveku.

Deo V

FW 308-309. Gospodin Robert Miler, zamenik podsekretara UN za međuagencijske poslove i koordinaciju je 18. marta 1977. pisao Šri Činmoju i pitao ga o ulozi Istoka i Zapada u današnjem svetu. Navodimo pitanje g. Milera i odgovor Šri Činmoja.

Pismo g. Milera Šri Činmoju

Dragi Šri Činmoj, U Tant je često govorio da je Zapad u svojim pogledima previše materijalistički i intelektualan i nije dovoljno duhovan, dok je Istok previše duhovan i fatalistički i ne brine dovoljno za materijalnu i intelektualnu dobrobit ljudi. Da li Vam se čini da nastaje sinteza između njih dvoje i kako biste zamislili harmonično, srećno ljudsko društvo?

Srdačno Vaš Robert Miler 18. mart 1977.

Pismo Šri Činmoja g. Mileru

Dragi gospodine Miler, cenjeni brate, prosvetljujući tragaoče i plodni savetniče:
Ja se spremno, smesta i bezrezervno složem sa izuzetno prosvetljujućom procenom našeg voljenog generalnog sekretara U Tanta o dostignućima Istoka i dostignućima Zapada, o onome što ima Istok i što ima Zapad, o doprinosima Istoka i doprinosima Zapada, o pogledu Istoka na stvarnost i pogledu Zapada na Stvarnost.

Istok je duhovan, Zapad je materijalan. Istok vapi za transcendentalnim Duhom, Zapad vapi za univerzalnom materijom.

Istok je u srcu i za srce. Zapad je u umu i za um. Istok iznutra izlazi na površinu i cveta. Zapad iz spoljašnjeg postojanja ulazi duboko unutra i cveta.

Istok želi tišinu. Zapad želi zvuk. Tišina otelovljuje beskrajno Prostranstvo, da bi na kraju nastavila dalje. Zvuk inspiriše beskrajno Prostranstvo na neprekidni uspeh.

Istok peva pesmu Boga Jednoga. Zapad peva pesmu Boga Mnoštva. Istok voli jedinstvo. Zapad voli mnoštvo.

Naš svet je opterećen bezbrojnim problemima. Duhovni Istok misli da je Onostrano jedino rešenje. Materijalni Zapad misli da se odgovor mora naći ovde, na Zemlji; on misli da je odgovor sledeći: živi i uživaj, i uživaj i živi.

Istok veruje u sudbinu zato što veruje u reinkarnaciju. Zapad ne veruje u reinkarnaciju, zato ne veruje u sudbinu.

Možemo bez kraja i konca da sagledavamo i definišemo razlike između Istoka i Zapada. Ali, pravo pitanje je sledeće: da li se te razlike ujedinjuju ili ne? Na samom početku, ako znamo šta srce može da ponudi i šta um može da ponudi, biće nam lako da ih ujedinimo. Srce želi da vidi jedinstvo, oseti jedinstvo i postane samo jedinstvo. Um hoće raznovrsnost u vitalu u mnogostrukost u samom umu. Srce zna da postoji put koji vodi naviše. Um zna da postoji put koji vodi napred. Istok hoće da ide putem koji vodi naviše. Zapad hoće da ide putem koji vodi napred.

Sinteza Istoka i Zapad počinje zbog njihovog osećaja nedovoljnosti. Istok vidi da neće moći da ispolji ono što unutra ima ako ne prihvati materijalni život. Zapad oseća: ako ne prihvati duhovni život, neće imati čvrst temelj. Sve se tad lako može poljuljati.

Mi možemo da jasno vidimo da je Istok već dobio značajno znanje i mudrost od Zapada, pogotovo u naučnom svetu. Zapad je stekao značajno znanje i mudrost od Istoka, posebno u duhovnom svetu. Tu vidimo da srce i um ne mogu da funkcionišu odvojeno i pojedinačno. Ukoliko žele da imaju celovito savršenstvo u životu, oni moraju da funkcionišu zajedno. Um bez srca neće znati šta je vrhunska Stvarnost. Srce bez uma neće znati kako se vrhunska Stvarnost može ispoljiti ovde na Zemlji. Na našu veliku radost, Istok i Zapad stalno dopunjuju jedno drugo da bi svesno, a još više nesvesno, učinili onog drugog savršenim.

Istok je kao telo ptice, a Zapad je kao krila ptice. Ako ptica ne raširi krila, kako će da leti? A opet, kad poleti i dosegne najvišu Visinu, moraće da zna da postoji još jedan cilj, a to je ispoljavanje Boga na Zemlji. Postoje dva cilja: jedan cilj je nebeska stvarnost, a drugi cilj je zemaljska stvarnost. Kad koristimo krila da se uspnemo ka nebeskom cilju, mi pomoću zemaljske stvarnosti idemo nebeskoj stvarnosti. A kad se spustimo dole do zemaljskog cilja, mi pomoću nebeske stvarnosti silazimo do zemaljske stvarnosti. To je kao penjanje na drvo i silaženje sa drveta. Mi se penjemo uz drvo manga i beremo mango, a onda ga donesemo dole i razdelimo. Istok kaže: „Sakupi!“. Zapad kaže: „Razdeli!“ Ako ne sakupimo, kako ćemo ih razdeliti? Jedino ako ih sakupimo možemo da ih razdelimo. A opet, ako podelimo ono što imamo, Izvor je zadovoljan nama i Izvor nam daje svega u beskrajnoj meri.

Poslednjih četvrt veka i Istok i Zapad su osetili da je vrhunski važno da dobiju svetlost jedno od drugog. Da citiram Vaše prosvetljujuće ideale i ispunjujuće ideale: „Izvan pometnji, podela i komplikacija našeg vremena, čovečanstvo polako ali sigurno otkriva načine, granice i nove zakone ponašanja koji će obuhvatiti sve rase, nacije i ideologije. Upravo će formulacija te nove etike biti veliki izazov za novu generaciju. Ona će se ticati ne samo materijalne sudbine ljudi, već takođe i njihovog mentalnog i duhovnog života“.

Nekada je onaj ko se odricao života osećao da mu je ispod časti da voli zaljubljenika u život, a zaljubljenik u život je osećao da mu je ispod časti da se druži sa onim ko se odriče života. Danas i zaljubljenik i onaj ko se odriče menjaju svoje poglede i postaju jedno. Onaj ko se odriče oseća je apsolutno ispravno voleti život zato što je Bog, Sva Ljubav, unutar života. A istovremeno, Bog koji voli život vidi da se ne treba odricati stvari; On vidi da se one mogu prepraviti, preobraziti i usavršiti. Na kraju krajeva, jedino savršenstvo može doneti čovečanstvu trajno zadovoljstvo. Zato Istok, umesto da odbacuje, rado prihvata velike mogućnosti, sposobnosti i stvarnosti Zapada. I Zapad, takođe, čini isto. Oni kombinuju svoje mogućnosti i preobražavaju te mogućnosti u božanske praktičnosti u nadi da će vrhunsko zadovoljstvo osvanuti u sveobuhvatnoj i sveprosvetljujućoj zajedničkoj spoznaji Istoka i Zapada.

Mi ćemo imati harmonično, srećno svetsko društvo jedino ako se ta sinteza nastavi; možemo da smatramo da su Istok i Zapad kao dve ruke, dva oka, dva stopala i dve noge Svevišnjeg Pilota spolja i iznutra. Suđeno je da ostale ljudske podele – rasne, kulturne i jezičke – nestanu iz ljudske svesti kad ona bude preplavljena jednom višom Svetlošću. To je neizbežna posledica Božijeg Časa koji sviće širom sveta. Kad kucne Božiji Čas, biće raznolikosti, ali će te raznolikosti biti obogaćene i popravljene u najpunijoj meri. I one neće smetati opštoj svesti: naprotiv, one će skladno dopunjavati celinu. Čovečanstvo će biti prava ljudska porodica u svakom smislu te reči i u smislu koji ljudski um tek treba da otkrije. A ovde bih hteo da kažem da će to otkriće prevazići sva ljudska očekivanja.

Probuđena čovekova svest evoluira ka Božanskom Postojanju. To je zrak svetlosti koji najviše obećava u pomračenjima današnjeg sveta. Ovo je trenutak kad ljudska bića ne samo da će udružiti ruke, već će udružiti i umove, srca i duše. Sve fizičke, vitalne i mentalne barijere između Istoka i Zapada će se rasplinuti; a visoko iznad nacionalnih standarda, visoko čak i izvan individualnih standarda, videćemo vrhunski barjak božanskog Jedinstva.

Vaš u Svevišnjem Šri Činmoj 1. april 1977.

Deo VI: Pitanja gospodina Roberta Milera, nastavak

Gospodin Robert Miler: Tamo gde se sakupi mnogo ljudi iz svih krajeva sveta da razgovaraju, da uče jedni od drugih, da prevaziđu razdor i da stvore bolju zajedničku sudbinu, zar to nije najbolje mesto na svetu? Po mom mišljenju, Ujedinjene nacije su pravo čudo.

Šri Činmoj: Ujedinjene nacije su mesto na kome čovečanstvo može da razgovara, uči i postane. Čovečanstvo može da razgovara o trajnom miru, da uči tajnu ljubavi i postane blaženstvo jedinstva. Zbog toga su Ujedinjene nacije nesumnjivo najveće u pogledu kapaciteta svoje vizije, koji će se na kraju ispoljiti kao krajnje ispunjujuće savršenstvo Stvarnosti i zadovoljstvo Besmrtnosti.

Po viđenju našeg ograničenog tela, znatiželjnog vitala, tragajućeg uma i vapećeg srca, Ujedinjene nacije su pravo čudo. Ali, mi imamo još jednog člana naše porodice: dušu. Duša ima da ispriča jednu sasvim drugačiju priču. Ona nam otkriva i govori da čuda ne postoje. Sve što je retko, neuobičajeno i nepoznato u ovom svetu mi nazivamo čudom. Postoje, međutim, mnogi viši planovi svesti gde su takozvana čuda redovne pojave.

Bog Tvorac i Bog tvorevina su jedno. Mi vidimo Boga tvorevinu ovde, tamo i svuda. Ali, nama je teško da ostvarimo ili prihvatimo Boga tvorevinu spontano, da ne govorimo da to učinimo sa ljubavlju i posvećeno. Kad Bog Tvorac pokaže majušni delić Svoje Svetlosti i Moći kroz neki ljudski život iz nekog novog domena svesti kojem mi nemamo slobodan pristup, mi smo sasvim spremni da gledamo na to – odnosno, na Božiji vidljivi i opipljivi samilosni Dar – kao na čudo. Međutim, pošto je Bog tvorevina uvek vidljiv i dostupan, pošto smo bliski sa neznanjem, nama očajno nedostaje sposobnost da to uvažimo. Da imamo tui sposobnost, mi bismo osećali da je Bog tvorevina nesumnjivo isto toliko čudo kao i Bog Tvorac.

Složimo se sa otkrovenjem naše duše da čuda ne postoje. Mada nismo svesni nečega, ili, mada se nešto još uvek nije ispoljilo na Zemlji, lako se može dogoditi da toga postanemo svesni sutra, ili da se to ispolji sutra. Zato nema potreba da to nazivamo čudom, jer je njegovu stvarnost-postojanje već otkrio najviši i najveći član naše porodice, duša.

Suvišno je i reći, moć čuda ne uzdiže niti može uzdići našu svest. Spontanost naše stvarnosti je to što može da uzdigne i prosvetli našu svest i bezrezervno ispuni Stvarno u nama. A šta je Stvarno u nama? Univerzalno jedinstvo Transcendentalne Visine. Istini za volju, duša naših dragih Ujedinjenih Nacija otelovljuje tu svevoleću Stvarnost i sveispunjavajuće božansko.

Sa ljubaznim dopuštenjem Vaše duše, postavljam ovaj odgovor na lični nivo. Imao sam priliku da čujem mnogo dobrih govora od mnogo dobrih govorniika. Bez preterivanja, Vi ste na vrhu liste i daleko nadilazite galaksiju mojih heroja. Moj tragajući ljudski um mi kaže da svaki od Vaših govora nije ništa drugo do čudo; štaviše, predstavlja pravo čudo, jer otelovljuje i otkriva izuzetne dubine i visine. Ali, moja ptica duše koja leti i ima slobodan pristup najvišim nivoima stvarnosti, kaže mi sa pouzdanjem i pokazuje mi ubedljivo pravu stvarnost koju Vaša duša tako spontano i tako lepo otkriva krov Vaš život posvećenosti i težnje. Ako verujem u moju dušu i u Vašu dušu, što ću večno činiti, Vaši neprocenjivi darovi Ujedinjenim nacijama i celom svetu nisu čuda, već spontano davanje sebe Apsolutnom Pilotu Svevišnjem, pomoću vizije Vaše težnje i misije Vaše posvećenosti.

Gospodin Robert Miler: Ujedinjene nacije su neverovatno mesto gde ljudsko jedinstvo traži sebe u beskrajnoj raznovrsnosti životnog čuda. Kako je onda moguće da tako malo ljudi prepoznaje taj novi veliki blagoslov?

Šri Činmoj: Potpuno se slažem da su Ujedinjene nacije „neverovatno mesto gde ljudsko jedinstvo traži sebe u beskrajnoj raznovrsnosti životnog čuda“. Sad, kako je moguće da tako malo ljudi prepoznaje taj novi veliki blagoslov? Većina ljudskih bića su sklona da uživaju u zadovoljstvima neznanja. Za njih, viša stvarnost ne postoji. Za njih, nema potrebe za nebeskom slobodom. Oni su potpuno zadovoljni svojim zemaljski ograničenim životima. Oni ne uspevaju da prepoznaju ništa što je izazovno, zahtevno, prostrano i visoko, zato što tvrdoglavo odbijaju da probude svoju sposobnost prihvatanja i da prošire svoju sposobnost prijemčivosti. Ono što imaju, više im je nego dovoljno. A ono što nemaju, ne samo da je za njih bezvredno i beskorisno, nego je i predmet ismevanja i poruge. Ta kategorija budala, na našu krajnju žalost, poriče svoju sopstvenu pravu stvarnost, slabe svoju sopstvenu pravu sposobnost. Na kraju, oni se vezuju za jednu krajnje usku viziju, koja je prethodnik potpunog uništenja.

Mi vidimo Sunce i možemo da postanemo nerazdvojno jedno sa njegovom kreativnom silom, prosvetljujućom stvarnošću i ispunjujućom božanstvenošću. To je ono što čine zaljubljenici u Boga i tragaoci za istinom. A opet, na svetu ima hiljade ljudi koji to ne čine ili ne mogu da učine. Međutim, samo zato što to ne čine ili ne mogu da učine, oni ni na koji način nisu lišeni dobronamerne sunčeve svetlosti. Sunce bezuslovno daje svoju svetlost i toplotu svima koji žive na ovoj planeti Zemlji. Sunce, međutim, zna da će osvanuti dan, iako će za to možda biti potrebni milenijumi, kada će svako ljudsko biće prepoznati kakav je veliki blagoslov Sunce. Ljudi će tada prihvatiti Sunce sa ljubavlju, a njegove darove sa zahvalnošću. Slično je i iskustvo koje će moć mudrosti duše Ujedinjenih nacija – koja je veliki novi blagoslov baš za sve – dati svakom ljudskom biću koje je ikad stupilo u zemaljsku arenu.

Gospodin Robert Miler: Šta da uradimo da otvorimo oči i srca ljudi?

Šri Činmoj: Šta da učinimo da otvorimo oči i srca ljudi? Možemo da težimo duševnije, posvetimo svoje živote posvećenije i pokušamo da postanemo bezuslovni instrumenti Boga i jedino Boga. Ako to uradimo, onda će naše bezuslovno davanje sebe, bez greške, ubrzati otvaranje očiju i srca ljudi.

Gospodin Robert Miler: Često osećam da su svi moji govori i spisi samo kap vode na neplodnom tlu slepila i neverovanja. Šta još možemo da uradimo? Šta biste Vi predložili?

Šri Činmoj: Uvaženi brate, Vaš svet govora i svet spisa nisu kap vode. Daleko od toga! Oni su okeani svetlosti koja preobražava život. Današnje „neplodno tlo slepila i neverovanja“ ne mora i neće zauvek ostati takvo, zato što je Božija Vizija beskrajnog Onostranog beskrajno moćnija od slepila i neverovanja jalove zemlje zbunjujuće nestvarnosti koje je stvorio čovek.

Šta još možemo da uredimo? Možemo da pokušamo da se neumorno uspinjemo na Božije Drvo Strpljenja i da sa najviše Visine posmatramo i na najvišoj Visini čekamo da kucne Božiji Čas. U Božijem Času, potpuno slepilo i obilno neverovanje čovečanstva biće preplavljeno sveprosvetljujućom svetlošću i sveovekovečujućim Blaženstvom Večnosti Onostranog, koji se polako, sigurno i nepogrešivo ispoljavaju na ovoj planeti Zemlji. Kad kucne Božiji Odabrani Čas, nas dvojica i drugi koji plove istim brodom, prolićemo suze neumorne zahvalnosti našem Izvoru, našem Voljenom Svevišnjem, koji nas je, iz svoje bezgranične darežljivosti, učinio prorocima Svoje prosvetljujuće Vizije i pionirima Svoje ispunjujuće Stvarnosti.

Meditacija Šri Činmoja u Ujedinjenim nacijama

Prvo izdanje takođe uključuje Šri Činmojev kredo za Šri Činmojevu meditaciju u Grupi Ujedinjenih nacija.

Predgovor urednika prvom izdanju

Već nekoliko godina, Šri Činmoj služi Ujedinjenim nacijama kao duhovni vođa Grupe za meditaciju Ujedinjenih nacija, koja je nedavno preimenovana u Šri Činmojevu meditaciju u Ujedinjenim nacijama. U tom svojstvu, nudi redovne meditacije i predavanja za delegate i osoblje Ujedinjenih nacija od proleća 1970. Na ovim sesijama, članovi zajednice Ujedinjenih nacija često su mu postavljali duhovna pitanja, na koja je on nesmetano odgovarao. Ova knjiga je deo serije koja objedinjuje sva ova pitanja i odgovore.