Plameni talasi, deo 10

Deo I: Pitanja i odgovori

Pitanje: Da li Ujedinjene nacije svake godine pokušavaju da postignu nešto novo, ako je tako, šta su probale da iznutra i spolja postignu ove godine?

Pitanje: Kad pozovemo svoje kolege koje su zainteresovane za meditaciju, ali ne znaju ništa o tome, da li je poželjno da ih samo dovedemo i da uče u tišini, ili je bolje da im objasnimo meditaciju što bolje možemo unapred?

Pitanje: Koji je najbolji način da se ujedine način na koji deluje politika i način na koji deluje duša neke zemlje?

Pitanje: Kada Bog hoće da se izgovara Njegovo Ime?

Pitanje: Šta stoji između spoljašnjeg cilja Ujedinjenih nacija i unutrašnjeg cilja Ujedinjenih nacija?

Pitanje: Koliko dugo je Svevišnji imao San o Ujedinjenim nacijama pre nego što je njihova duša rođena i pre nego što je to postalo stvarnost?

Pitanje: Šta je duši Ujedinjenih nacija najpotrebnije od država članica?

Pitanje: Kakav je duhovni značaj fotografije?

Pitanje: Kako da pomognemo da se uveća brzina Ujedinjenih nacija?

Pitanje: Kako da probudimo duhovnost kod drugih zaposlenih u Ujedinjenim nacijama?

Pitanje: Kako Ujedinjene nacije budu evoluirale, da li će one postati manje politički, a više duhovni centar?

Pitanje: Kako da najbolje ispunimo svoj zadatak u Ujedinjenim nacijama?

Pitanje: Koje osobine na materijalnom i duhovnom planu možemo da ponudimo Ujedinjenim nacijama da bismo uradili ono što je najbolje za Ujedinjene nacije?

Pitanje: Kako da ispunimo srca i duše dece sveta?

Pitanje: Da li će Svevišnji poslati više pravih lidera da pomognu da se podrže Ujedinjene nacije?

Pitanje: Kada i kako će lideri i predstavnici zemalja sveta, posebno zemalja u razvoju, početi da traže duhovna rešenja za svoje probleme?

Pitanje: Šta podrazumeva uspostavljanje unutrašnje veze sa Ujedinjenim nacijama?

Pitanje: Šta je najvažnije što treba da imamo na umu dok radimo za Ujedinjene nacije?

Pitanje: Kakvu ulogu igra muzika u ostvarenju svetskog jedinstva?

Pitanje: Kako da svaki zadatak koji dobijemo posvetimo duši Ujedinjenih nacija?

Pitanje: Da li se ideali Ujedinjenih nacija mogu primeniti na svaku oblast naših života, bez izuzetka?

Pitanje: Kako da osetim da je moj mali posao u Ujedinjenim nacijama zaista važan za ukupni duh Ujedinjenih nacija?

Slično tome, cele Ujedinjene nacije, počev od generalnog sekretara, su jedno telo, jedna duša, jedna stvarnost, koja je sastavljena od blistavih misli i blistavih ideala. Ti predstavljaš jednu misao u beskrajno maloj meri. Sposobnost koju imaš je oblik jednog ideala. Ideal je uvek isti, iako ti možda, a možda i ne, otelovljuješ krajnju istinu koju taj ideal sadrži. Ali, ti zaista predstavljaš i otelovljuješ delić krajnje istine. Neki pojedinci možda imaju nešto više svetlosti od drugih, ali celokupnu realnost sačinjava kombinacija svetlosti svih ljudi.

Pitanje: Da li bi telo Ujedinjenih nacija trebalo da ostane fluidno, kako bi se duša Ujedinjenih nacija lakše ispoljila?

Pitanje: Kako da osetimo i iskažemo svoju zahvalnost Ujedinjenim nacijama?

Pitanje: Kako da uvećam jedinstvo sa dušom Ujedinjenih nacija?

Pitanje: Kako mogu spontano i radosno da postanem požrtvovan?

Pitanje: Kako da gledamo Božijim Očima?

Pitanje: Kako da prihvatimo sve one koji rade u Ujedinjenim nacijama kao svoje sopstvene?

Deo II: BBC intervju

Gospodin Sakston: Šri Činmoj, Da li biste mogli da objasnite tehnike koje se koriste u Grupi za meditaciju?

G. Sakston: Da li to ima veze sa nekom određenom religijom?

G. Sakston: Koji ljudi pohađaju vaše sastanke ovde u Ujedinjenim nacijama?

G. Sakston: Ujedinjene nacije su, naravno, veoma političko mesto. Da li politika uopšte ulazi u vaš rad?

G. Sakston: I to je ono što se nadate da će svet dobiti od vašeg rada?

G. Sakston: Malopre ste pomenuli da neki od delegata dolaze na vaše sastanke. Da li mislite da diplomate dobijaju nešto specijalno što je posebno korisno za njihov rad?

G. Sakston: Da li smatrate da, uprkos tim visokim težnjama i cljevima, vaš rad ponekad bude zasenjen politikom?

G. Sakston: Koja je Vaša osnovna filozofija?

Ljudska posvećenost je vezanost. Ja sam možda vezan za vas, a vi ste možda vezani za mene, ali to ne služi nikakvoj božanskoj svrsi. Božanska posvećenost je posvećenost jednom višem cilju, višem načinu života, idealu ili cilju. Ona izrasta iz našeg obećanja našem unutrašnjem biću da ćemo ispoljiti božansko ovde na Zemlji.

G. Sakston: Kako biste okarakterisali pravi duševni mir? Kako možemo zaista da se usaglasimo sa sobom i da budemo potpuno u miru sa sobom u svom umu?

G. Sakston: Ali, kako da se dostigne to stanje?

Deo III: Pitanja i odgovori

Pitanje: Na koji način da zaustavimo um?

Postoji i drugi način. Treba da posmatramo um kao materijalni predmet. Materijalni predmet možemo da uzmemo i da ga stavimo gde god želimo, ili da ga bacimo najdalje što možemo, u zavisnosti koliko snage imamo. Dakle, ili možemo da zgrabimo um i bacimo ga daleko, ili možemo da stavimo um gde god hoćemo. Ako nam smeta neko nevaljalo dete, možemo da odvedemo to dete u ćošak i pripretimo mu da ostane tu. To možemo da uradimo i sa svojim umom.

Pitanje: Šta podrazumevaš pod savršenstvom?

Pitanje: Jogi veruje u ostvarenje na Zemlji nakon niza reinkarnacija, hrišćanin veruje u spasenje nakon smrti pomoću Hrista. Kako da se spoje ova dva velika verovanja?

Ima dva načina da se pristupi stvarnosti, ali oni nisu protivrečni. Stvari treba da se ujedinjuju jedino kad postoje protivrečne ideje. Spasenje pomoću Hrista je jedan način. Ostvarenje je drugi način. Ostvarenje treba postići ovde, na Zemlji, pomoću molitve i meditacijie. Spasenje se postiže na Nebu.

Što se tiče reinkarnacije, Indijci veruju da ovo nije naš prvi ni poslednji život. Mi verujemo u reinkarnaciju zato što osećamo da Bog hoće da budemo srećni i ispunjeni. Čak i u svetu želja mi imamo na stotine želja. Kad imamo neku želju sa četiri godine, potrebno je četrdeset, pedeset, možda čak i šezdeset godina da ispunimo tu želju. U svetu težnje, ako hoćemo makar malo mira, svetlosti i blaženstva, potrebne su godine da to postignemo. Nama treba bezgranični mir, bezgranična svetlost, bezgranično blaženstvo. Pa kako to možemo dobiti u kratkom vremenu koliko traje život? To nije moguće. Ako se spusti Božija bezuslovna Milost, naravno da ćemo onda biti blagosloveni mirom, svetlošću i blaženstvom. Ali, opšte uzevši, treba mnogo, mnogo godina da se stekne duševni mir. Zato mi osećamo da ostvarenje Boga, koje predstavlja krajnje dostignuće, stoji na kraju dugog puta, a tu razdaljinu ne možemo da pređemo u jednom kratkom vremenu života.

Pitanje: Da li u Ujedinjenim nacijama treba da meditiramo na određene teme koje se odnose na konferencije Ujedinjenih nacija i druge stvari, kao i na opšte kvalitete, kao što su mir i ljubav?

Jedan pristup je da se iz spoljašnjeg svete uđe u unutrašnji svet; mi, međutim, osećamo da ćemo jedino onda kad postignemo nešto u unutrašnjem svetu biti u stanju da to donesemo i damo drugima. Inače, ako se uključimo u neku konferenciju koja se bavi politikom, bićemo potpuno izgubljleni. Politika umire od želje da dobije unutrašnju svetlost; ona hoće da bude prosvetljena unutrašnjom svetlošću. Ali, na mentalnom planu, politika je samo neprekidna borba, neprekidna bitka: „Ja znam bolje od tebe“. „Ne, ja znam bolje; ja sam u pravu“. To politika je borba ega. „Moja nacija je bolja; vi treba da nas slušate“. Duhovnost je, međutim, tok jedinstva. Gde postoji jedinstvo, nema nadmoći. Jedinstvo se nikad ne svađa. U spoljašnjem svetu postoji ogromno nerazumevanje, ali u unutrašnjem svetu mi uvek pevamo pesmu jedinstva. Jedinstvo je dostignuće, jedinstvo je davanje sebe, a davanje sebe je bogopostajanje. U spoljašnjem svetu, sve je podela: ja i moje. „Vi treba da se predate meni. Jedino ćete onda znati šta je istina“. U unutrašnjem svetu sve je jedinstvo. U spoljašnjem svetu, zadovoljstvo je podela sveta i stalni osećaj odvojenosti. U spoljašnjem svetu, zadovoljstvo je ako se vežemo za nekog drugog. U unutrašnjem svetu, zadovoljstvo je jedinstvo. Zadovoljstvo dolazi tako što se oslobodimo, tako što se proširimo.

Pitanje: Ako se osećamo umorno, da li ipak treba da dođemo na sastanak Grupe za meditaciju u Ujedinjenim nacijama?

Deo IV

Gospodin Robert Miler: Prve tri od četiri U Tantove kategorije potreba, a to su fizičke, intelektualne i moralne potrebe, ne stvaraju neke nerešive probleme, ali poslednja, i po njemu najvažnija, duhovna, zadaje mi značajne teškoće. Ima, zaista, mnogo definicija tog termina. U Tant ga opisuje kao „veru u sebe, čistotu čovekovog unutrašnjeg ja“. Pretpostavimo – kao što bih ja žarko želeo – da čovečanstvo jednog dana prihvati njegove četiri široke kategorije ciljeva. Kako biste Vi definisali duhovne ciljeve?

Gospodin Robert Miler: Često pomišljam da U Tantove četiri kategorije ljudskih osobina ili potreba – fizičke, intelektualne, moralne i duhovne – mogu da posluže kao osnova svetske agende ljudskih ciljeva. Iz Vaših spisa, primećujem da su te četiri kategorije takođe veoma bitne za Vas, ali Vi dodajete i četvrtu, koju nazivate „vitalne“. Da li biste to mogli da detaljnije objasnite?

Kad je Julije Cezar rekao: „Veni, vidi, vici: dođoh, videh, pobedih“, govorio je ljudski vital u njemu. To je vital koji je zadovoljan kad uništava. Suvišno je i reći, takvo zadovoljstvo je besmisleno. Drugi način je način Spasitelja, Hrista, koji je rekao: „Oče, oprosti im jer ne znaju šta čine“. Time nas Hrist uči da pravo zadovoljstvo nastaje jedino pomoću jedinstva. To jedinstvo se može videti na bilo kom nivou svesti. Na fizičkom nivou, na primer, glava je na jednom mestu, ruke su na drugom mestu, a noge na trećem. Ali, one su uspostavile jedinstvo, zato što su nerazdvojni delovi telesne stvarnosti. Istu tu vrstu jedinstva treba otkriti u razvoju svakog pojediinca. Ta Hristova božanska izjava, sa njenom neizmernom plemenitošću, poistovećuje se sa mračnom stvarnošću čovečanstva, dok Hrist traži od svog Oca iskupljenje čovečanstva. Za to su mu potrebne momentalna Samilost njegovog oca i Njegovo izričito praštanje.

Gospodin Robert Miler: Kad govorim javnosti o četiri U Tantova puta ka sreći, ponekad čujem sledeću kritiku: „Život je jedan i ne može se veštački iseći na četiri dela. Sve je međuzavisno i povezano. Moramo da se koncentrišemo na život kao jedan entitet, a ne na komponente koje su proizvod intelekta“. Nisam previše impresioniran tim argumentom, zato što sam stvarno primetio da je život bogatiji kada istovremeno negujem sve četiri kategorije potreba, odnosno, fizičke, mentalne, moralne i duhovne. Međutim, ima neke istine u toj kritici i bio bih zahvalan da čujem kako biste Vi odgovorili na to.

Uzmimo život kao lestvicu koja nam služi i pomaže nam da dosegnemo vrhunce oslobođenja, prosvetljenja, ostvarenja i savršenstva. Ta životna lestvica ima četiri prečke. Prvu prečku nesumnjivo možemo da nazovemo stvarnošću tela. Druga prečka je stvarnost intelekta; treća prečka, moralna stvarnost, a četvrta prečka, duhovna stvarnost. Kad čvrsto stanemo na prečku stvarnosti tela, telo odbacuje svoj vekovni prekrivač nezanja. Kad se popnemo sa te prečke i stupimo na prečku stvarnosti intelekta, mi vidimo prostranstvo u malenom i maleno u prostranstvu, beskonačnu Lepotu u konačnoj dužnosti i konačnu dužnost unutar beskonačne Lepote. Potom se penjemo na prečku moralne stvarnosti. Tu nastojimo da prosvetlimo svoje niže ja, koje svesno ili nesvesno uživa u pesmi podele i plesu odvojenosti tako što popušta sebi, ili što bez zadrške i namerno prihvata zemaljski ograničeni cilj, dok ignoriše nebeski slobodan cilj. Zemaljski ograničeni cilj je: „Poseduj i postani“. Ali, na našu žalost, mi vidimo da posedujemo jedino da bismo gubili i što je još gore, da bismo postali potpuno izgubljeni. Na kraju se penjemo da prečku duhovne stvarnosti i dostižemo svoj nebeski slobodan cilj. Šta je naš nebeski slobodni cilj? Naš nebeski slobodni cilj je: „Daj i postani“.

Da citiram Vašu jedinstveno značajnu i primerenu unutrašnje duboku izjavu: „Mi napredujemo fizički, mentalno, moralno i duhovno ka jednom višem nivou ljudske svesti, ka onom osmehu božanskog koji zna da će ljudska rasa jednog dana moći da ponovo uspostavi raj na Zemlji. Više nema mnogo razlike između političkog pristupa i te šire, bogatije zamisli ljudskog ispunjenja“.

Gospodin Robert Miler: Smatrate li da Ujedinjene nacije zaista utiču na svet? Šta je, po Vašem mišljenju, njihov glavni doprinos? Kako Vam to izgleda u opštem toku istorije i ljudske evolucije?

Glavni doprinos Ujedinjenih nacija je nebo nade koje one nude celom svetu. Nebo nade nije proizvod vitalnih fantazija, mentalnih ćudi ili priželjkivanja slabića. To nebo nade je sveprosvetljujće otkrovenje duše Ujedinjenih nacija. Tragaoci koji služe u Ujedinjenim nacijama – bez obzira u kom svojstvu služe Ujedinjenim nacijama – i oni koji vole i podržavaju Ujedinjene nacije, bez obzira u kom delu sveta se nalaze, sagledavaju deo sveprosvetljujućeg otkrovenja duše Ujedinjenih nacija. A svako to sagledavanje otelovljuje rastuću i blistajuću punoću zadovoljstva u čovekovom životu unutrašnje gladi i u njegovom životu spoljašnje gozbe.

Gospodin Robert Miler: Ako bi Vam bio poveren zadatak da utvrdite osnovne principe obrazovanja za svu decu ovog sveta, šta biste preporučili?

Na nesreću, ne mogu da se složim ni sa indijskim metodom odgajanja dece, ni sa američkim metodom. Roditelji ne treba da dopuste da njihova deca odrastaju u raju preterane raskoši; niti bi trebalo da pred svojom decom drže proždrljivog, beskompromisnog tigra, kako bi deca bila prisiljena da u svakom trenutku čine ispravnu stvar. Roditelji bi trebalo da kažu svojoj deci da oni nisu autokratske, stroge starešine, već prijatelji koji ih bezrezervno vole, ali razlikuju stvari.

Obrazovanje dece i obrazovanje roditelja treba da idu zajedno. Roditelji moraju da sanjaju i ispunjavaju sebe kroz svoje tvorevine, svoju decu. Kao što se tvorevina ne može odvojiti od tvorca, ni tvorac se ne može odvojiti od svoje tvorevine. Tvorevina bez tvorca je bespomoćna. Tvorac bez tvorevine nema smisla. Zato, i tvorevina i tvorac moraju da doprinesu jedno drugom da bi stekli zadovoljstvo u jedinstvu i zadovoljstvo u ispunjenosti. Slobodu dece možemo naći u ispravnoj odluci njihovih roditelja. Recimo da su deca konačna stvarnost, a roditelji beskonačna stvarnost. Deca postaju beskonačna i stiču beskonačnu slobodu jedino ako postanu svesno, bezrezervno i nerazdvojno jedno sa svojim roditeljima.

Roditelji ne smeju da misle da su deca nepotreban produžetak njihovog života; jer, ako su ti produžeci nepotrebni, onda mogu da idu svojim putem. Naprotiv, oni moraju da osećaju da su njihova deca apsolutno potrebni produžeci njihovog života. Poboljšanje produžetka, savršenstvo produžetka, značajno doprinosi izvoru. Lepota listova, cvetova i plodova drveta samo doprinosi stvarnosti semena drveta. Ona ne smanjuje lepotu stvarnosti, božanstvenosti i neophodnosti semena.

Ovde bih hteo da citiram Vaše izuzetno prosvetljujuće uvide o globalnoj edukaciji: „Dete rođeno danas, kao odrasli će se suočavati gotovo svakodnevno sa problemima u čijoj prirodi leži globalna međuzavisnost, bilo da se radi o miru, hrani, kvalitetu života, inflaciji ili nedostatku prirodnih resursa. Biće istovremeno i faktor delovanja i onaj ko ima koristi, ili žrtva, u ukupnoj strukturi sveta i možda će s pravom upitati: 'Zašto me nisu upozorili? Zašto nisam bolje obrazovan? Zašto mi moji učitelji nisu rekli za te probleme i ukazali kako treba da postupam kao pripadnik međuzavisne ljudske rase?'

Globalna edukacija mora da prevaziđe materijlna i intelektualna dostignuća, a takođe i da zađe u moralne i duhovne sfere. Čovek je uspeo da proširi moć svojih ruku pomoću neverovatnih mašina, svojih očiju pomoću teleskopa i mikroskopa, svojih ušiju pomoću telefona, radio-talasa i sonara, svog mozga pomoću kompjutera i automata. On sad mora da proširi i svoje srce, svoje osećaje, svoju ljubav i svoju dušu do dimenzija celokupne ljudske porodice i na našu predivnu planetu koja kruži u univerzumu.“

Gospodin Robert Miler: Antropolozi su utvrdili kako su se menjala religijska verovanja kroz istoriju čovečanstva: ritualizam, animizam, obožavanje predaka, politeizam, monoteizam. Svi ti oblicu su povezani sa promenama društvene strukture. U skorašnje vreme, „doba razuma“ i naučna i industrijska revolucija su učinili da mnogi smatraju religiju i duhovnost zastarelim, čak i štetnim. Šta će, po Vašem mišljenju, verovatno biti „religija“ ili „duhovnost“ čovečanstva sutra, kao zadovoljavajući odgovor na čovekovu potragu za njegovim odnosom prema univerzumu, njegovim bližnjima i misterijama života? Da li je verovatno da će se to odraziti u Ujedinjenim nacijama, kao forumu u kojem čovečanstvo traga za novim putevima svoje sudbine i ispunjenja?

U ovoj tački, podstaknut sam da podelim sa svetom Vaše veoma prosvetljuće ideje i veoma blagotvorne misli: „Zaista, kako da dostignemo punu svest i prosvetljenje ako ne dopustimo da u nas uđu čitav svet i čovečanstvo? Poniznost i smanjenje čovekovog ega vode na kraju pravednosti, sreći i potpunom vladanju sobom, obogaćenom mislima, snovima i osećanjim drugih. Uz meditaciju, to je možda ključ za spokoj u našem zbunjenom, komplikovanom svetu. U Tant je bio živi dokaz za to“.

Duhovnost sutrašnjeg svitanja pozvaće svet želja, kako bi pokazala svetu želja da pravo zadovoljstvo vlada jedino u životu težnje. Prava duhovnost sutrašnjeg svitanja će pozvati svet težnje, da bi pokazala svetu težnje da pravo zadovoljstvo leži jedino u tragaočevom bezuslovno predanom jedinstvu sa njegovim Izvorom, njegovim Voljenim Svevišnjim.

Deo V

Pismo g. Milera Šri Činmoju

U Tant je često govorio da je Zapad u svojim pogledima previše materijalistički i intelektualan i nije dovoljno duhovan, dok je Istok previše duhovan i fatalistički i ne brine dovoljno za materijalnu i intelektualnu dobrobit ljudi. Da li Vam se čini da nastaje sinteza između njih dvoje i kako biste zamislili harmonično, srećno ljudsko društvo?

Srdačno Vaš

Pismo Šri Činmoja g. Mileru

Ja se spremno, smesta i bezrezervno složem sa izuzetno prosvetljujućom procenom našeg voljenog generalnog sekretara U Tanta o dostignućima Istoka i dostignućima Zapada, o onome što ima Istok i što ima Zapad, o doprinosima Istoka i doprinosima Zapada, o pogledu Istoka na stvarnost i pogledu Zapada na Stvarnost.

Istok je duhovan, Zapad je materijalan. Istok vapi za transcendentalnim Duhom, Zapad vapi za univerzalnom materijom.

Istok je u srcu i za srce. Zapad je u umu i za um. Istok iznutra izlazi na površinu i cveta. Zapad iz spoljašnjeg postojanja ulazi duboko unutra i cveta.

Istok želi tišinu. Zapad želi zvuk. Tišina otelovljuje beskrajno Prostranstvo, da bi na kraju nastavila dalje. Zvuk inspiriše beskrajno Prostranstvo na neprekidni uspeh.

Istok peva pesmu Boga Jednoga. Zapad peva pesmu Boga Mnoštva. Istok voli jedinstvo. Zapad voli mnoštvo.

Naš svet je opterećen bezbrojnim problemima. Duhovni Istok misli da je Onostrano jedino rešenje. Materijalni Zapad misli da se odgovor mora naći ovde, na Zemlji; on misli da je odgovor sledeći: živi i uživaj, i uživaj i živi.

Istok veruje u sudbinu zato što veruje u reinkarnaciju. Zapad ne veruje u reinkarnaciju, zato ne veruje u sudbinu.

Možemo bez kraja i konca da sagledavamo i definišemo razlike između Istoka i Zapada. Ali, pravo pitanje je sledeće: da li se te razlike ujedinjuju ili ne? Na samom početku, ako znamo šta srce može da ponudi i šta um može da ponudi, biće nam lako da ih ujedinimo. Srce želi da vidi jedinstvo, oseti jedinstvo i postane samo jedinstvo. Um hoće raznovrsnost u vitalu u mnogostrukost u samom umu. Srce zna da postoji put koji vodi naviše. Um zna da postoji put koji vodi napred. Istok hoće da ide putem koji vodi naviše. Zapad hoće da ide putem koji vodi napred.

Sinteza Istoka i Zapad počinje zbog njihovog osećaja nedovoljnosti. Istok vidi da neće moći da ispolji ono što unutra ima ako ne prihvati materijalni život. Zapad oseća: ako ne prihvati duhovni život, neće imati čvrst temelj. Sve se tad lako može poljuljati.

Mi možemo da jasno vidimo da je Istok već dobio značajno znanje i mudrost od Zapada, pogotovo u naučnom svetu. Zapad je stekao značajno znanje i mudrost od Istoka, posebno u duhovnom svetu. Tu vidimo da srce i um ne mogu da funkcionišu odvojeno i pojedinačno. Ukoliko žele da imaju celovito savršenstvo u životu, oni moraju da funkcionišu zajedno. Um bez srca neće znati šta je vrhunska Stvarnost. Srce bez uma neće znati kako se vrhunska Stvarnost može ispoljiti ovde na Zemlji. Na našu veliku radost, Istok i Zapad stalno dopunjuju jedno drugo da bi svesno, a još više nesvesno, učinili onog drugog savršenim.

Istok je kao telo ptice, a Zapad je kao krila ptice. Ako ptica ne raširi krila, kako će da leti? A opet, kad poleti i dosegne najvišu Visinu, moraće da zna da postoji još jedan cilj, a to je ispoljavanje Boga na Zemlji. Postoje dva cilja: jedan cilj je nebeska stvarnost, a drugi cilj je zemaljska stvarnost. Kad koristimo krila da se uspnemo ka nebeskom cilju, mi pomoću zemaljske stvarnosti idemo nebeskoj stvarnosti. A kad se spustimo dole do zemaljskog cilja, mi pomoću nebeske stvarnosti silazimo do zemaljske stvarnosti. To je kao penjanje na drvo i silaženje sa drveta. Mi se penjemo uz drvo manga i beremo mango, a onda ga donesemo dole i razdelimo. Istok kaže: „Sakupi!“. Zapad kaže: „Razdeli!“ Ako ne sakupimo, kako ćemo ih razdeliti? Jedino ako ih sakupimo možemo da ih razdelimo. A opet, ako podelimo ono što imamo, Izvor je zadovoljan nama i Izvor nam daje svega u beskrajnoj meri.

Poslednjih četvrt veka i Istok i Zapad su osetili da je vrhunski važno da dobiju svetlost jedno od drugog. Da citiram Vaše prosvetljujuće ideale i ispunjujuće ideale: „Izvan pometnji, podela i komplikacija našeg vremena, čovečanstvo polako ali sigurno otkriva načine, granice i nove zakone ponašanja koji će obuhvatiti sve rase, nacije i ideologije. Upravo će formulacija te nove etike biti veliki izazov za novu generaciju. Ona će se ticati ne samo materijalne sudbine ljudi, već takođe i njihovog mentalnog i duhovnog života“.

Nekada je onaj ko se odricao života osećao da mu je ispod časti da voli zaljubljenika u život, a zaljubljenik u život je osećao da mu je ispod časti da se druži sa onim ko se odriče života. Danas i zaljubljenik i onaj ko se odriče menjaju svoje poglede i postaju jedno. Onaj ko se odriče oseća je apsolutno ispravno voleti život zato što je Bog, Sva Ljubav, unutar života. A istovremeno, Bog koji voli život vidi da se ne treba odricati stvari; On vidi da se one mogu prepraviti, preobraziti i usavršiti. Na kraju krajeva, jedino savršenstvo može doneti čovečanstvu trajno zadovoljstvo. Zato Istok, umesto da odbacuje, rado prihvata velike mogućnosti, sposobnosti i stvarnosti Zapada. I Zapad, takođe, čini isto. Oni kombinuju svoje mogućnosti i preobražavaju te mogućnosti u božanske praktičnosti u nadi da će vrhunsko zadovoljstvo osvanuti u sveobuhvatnoj i sveprosvetljujućoj zajedničkoj spoznaji Istoka i Zapada.

Mi ćemo imati harmonično, srećno svetsko društvo jedino ako se ta sinteza nastavi; možemo da smatramo da su Istok i Zapad kao dve ruke, dva oka, dva stopala i dve noge Svevišnjeg Pilota spolja i iznutra. Suđeno je da ostale ljudske podele – rasne, kulturne i jezičke – nestanu iz ljudske svesti kad ona bude preplavljena jednom višom Svetlošću. To je neizbežna posledica Božijeg Časa koji sviće širom sveta. Kad kucne Božiji Čas, biće raznolikosti, ali će te raznolikosti biti obogaćene i popravljene u najpunijoj meri. I one neće smetati opštoj svesti: naprotiv, one će skladno dopunjavati celinu. Čovečanstvo će biti prava ljudska porodica u svakom smislu te reči i u smislu koji ljudski um tek treba da otkrije. A ovde bih hteo da kažem da će to otkriće prevazići sva ljudska očekivanja.

Probuđena čovekova svest evoluira ka Božanskom Postojanju. To je zrak svetlosti koji najviše obećava u pomračenjima današnjeg sveta. Ovo je trenutak kad ljudska bića ne samo da će udružiti ruke, već će udružiti i umove, srca i duše. Sve fizičke, vitalne i mentalne barijere između Istoka i Zapada će se rasplinuti; a visoko iznad nacionalnih standarda, visoko čak i izvan individualnih standarda, videćemo vrhunski barjak božanskog Jedinstva.

Vaš u Svevišnjem

Deo VI: Pitanja gospodina Roberta Milera, nastavak

Gospodin Robert Miler: Tamo gde se sakupi mnogo ljudi iz svih krajeva sveta da razgovaraju, da uče jedni od drugih, da prevaziđu razdor i da stvore bolju zajedničku sudbinu, zar to nije najbolje mesto na svetu? Po mom mišljenju, Ujedinjene nacije su pravo čudo.

Po viđenju našeg ograničenog tela, znatiželjnog vitala, tragajućeg uma i vapećeg srca, Ujedinjene nacije su pravo čudo. Ali, mi imamo još jednog člana naše porodice: dušu. Duša ima da ispriča jednu sasvim drugačiju priču. Ona nam otkriva i govori da čuda ne postoje. Sve što je retko, neuobičajeno i nepoznato u ovom svetu mi nazivamo čudom. Postoje, međutim, mnogi viši planovi svesti gde su takozvana čuda redovne pojave.

Bog Tvorac i Bog tvorevina su jedno. Mi vidimo Boga tvorevinu ovde, tamo i svuda. Ali, nama je teško da ostvarimo ili prihvatimo Boga tvorevinu spontano, da ne govorimo da to učinimo sa ljubavlju i posvećeno. Kad Bog Tvorac pokaže majušni delić Svoje Svetlosti i Moći kroz neki ljudski život iz nekog novog domena svesti kojem mi nemamo slobodan pristup, mi smo sasvim spremni da gledamo na to – odnosno, na Božiji vidljivi i opipljivi samilosni Dar – kao na čudo. Međutim, pošto je Bog tvorevina uvek vidljiv i dostupan, pošto smo bliski sa neznanjem, nama očajno nedostaje sposobnost da to uvažimo. Da imamo tui sposobnost, mi bismo osećali da je Bog tvorevina nesumnjivo isto toliko čudo kao i Bog Tvorac.

Složimo se sa otkrovenjem naše duše da čuda ne postoje. Mada nismo svesni nečega, ili, mada se nešto još uvek nije ispoljilo na Zemlji, lako se može dogoditi da toga postanemo svesni sutra, ili da se to ispolji sutra. Zato nema potreba da to nazivamo čudom, jer je njegovu stvarnost-postojanje već otkrio najviši i najveći član naše porodice, duša.

Suvišno je i reći, moć čuda ne uzdiže niti može uzdići našu svest. Spontanost naše stvarnosti je to što može da uzdigne i prosvetli našu svest i bezrezervno ispuni Stvarno u nama. A šta je Stvarno u nama? Univerzalno jedinstvo Transcendentalne Visine. Istini za volju, duša naših dragih Ujedinjenih Nacija otelovljuje tu svevoleću Stvarnost i sveispunjavajuće božansko.

Gospodin Robert Miler: Ujedinjene nacije su neverovatno mesto gde ljudsko jedinstvo traži sebe u beskrajnoj raznovrsnosti životnog čuda. Kako je onda moguće da tako malo ljudi prepoznaje taj novi veliki blagoslov?

Gospodin Robert Miler: Šta da uradimo da otvorimo oči i srca ljudi?

Gospodin Robert Miler: Često osećam da su svi moji govori i spisi samo kap vode na neplodnom tlu slepila i neverovanja. Šta još možemo da uradimo? Šta biste Vi predložili?

Meditacija Šri Činmoja u Ujedinjenim nacijama

> MI VERUJEMO...

Predgovor urednika prvom izdanju