Deo V
FW 233. Na sastanku Grupe za meditaciju 5. oktobra 1976, g. Le Kim Din, dopisnik //Njujork tajmsa// za Ujedinjene nacije, postavio je Šri Činmoju ovo pitanje.Pitanje: Šri Činmoj, kako Vi vidite svetske probleme i šta mislite kako se ti problemi mogu rešiti?
Šri Činmoj: Svetski problemi nisu ništa drugo do brojni oblaci na nebu. Samo je pitanje vremena kada će sunce razvejati te oblake. Mi koristimo izraz „Božiji Čas“. Taj Božiji Čas je kombinacija težnje čovečanstva i Samilosti Božanstva. Kada se uspinjuća težnja čovečanstva susretne sa Samilošću Božanstvenosti koja se spušta, Božiji čas dolazi i svi naši problemi su rešeni.Problemi su svuda. Svaka zemlja ima na stotine problema. Svaki pojedinac ima na stotine problema. Ali, probleme mogu da reše, treba da reše i moraju da reše najpre pojedinci, zato što svakom zemljom vlada um, ili mozak, ili sposobnost pojedinaca. Ako svaki pojedinac uvidi da ima stotine sopstvenih problema, udubiće se u svoje sopstvene probleme. Kada se udubi u sopstvene probleme, on vidi i oseća da postoji samo jedan problem, a to je odsustvo jedinstva.
Mi veoma često primećujemo to odsustvo jedinstva, nerazdvojnog jedinstva, čak i u našem individualnom biću. Mi se poistovetimo sa nekim delom ili ekstremitetom našeg tela više nego sa ostatkom tela. Ako neko kaže da imamo lepe oči, mi svu svoju pažnju usmerimo na oči i osećamo da nam nije potrebno ništa drugo. Zanemarimo svoje ruke, svoja stopala, nos, svoju glavu i zaboravimo da je i njih Bog učinio delovima našeg fizičkog bića. Samo su oči postale nerazdvojni deo našeg bića, pa svesno i namerno ignorišemo postojanje ostalih stvari u našem svakodnevnom životu. Tad treba da znamo da smo izgubili svoje slatko, nerazdvojno jedinstvo sa svojim rukama, nogama i ostatkom tela. Mi ne osećamo svesno, duševno i plodonosno jedinstvo sa svim delovima našeg fizičkog tela.
Svet se sastoji od mnogih, mnogih zemalja. Ako pojedinac može da uspostavi nerazdvojno jedinstvo sa unutrašnjim vapajem svoje nacije, onda će sigurno osetiti da je njegova nacija jedno drvo. Ako pripadam nekoj zemlji, trebalo bi da osećam da moje drvo-nacija ima bezbrojne grane, a to su druge zemlje. A ako Vi pripadate nekoj zemlji, onda i Vi takođe možete da osetite da je Vaša zemlja drvo, a da su sve ostale zemlje grane tog drveta.
Drvo bez grana nije uopšte drvo. Kad vidimo da drvo ima dosta grana, mi ga cenimo. A ako vidimo da to drvo rađa cvetove i plodove, mi to duboko cenimo. Dakle, iz ljudske perspektive, mi možemo da rešimo svoje probleme tako što ćemo smatrati da smo drveće, a da su ostali grane. Ako možemo da se tako osećamo, ako i drugi mogu da se isto tako osećaju – da su oni drveće, a da smi mi grane – postojaće osećaj nerazdvojnog jedinstva. To je ljudski način na koji mogu da se reše problemi sveta.
Božanski način je da osećamo da je cela Božija tvorevina sasvim naša i da osećamo jedinstvo sa Voljom Svevišnjeg. Ja sam iz Indije; Vi ste iz nekog drugog dela sveta. Sve je, međutim, u Božijoj tvorevini, a Bog je i tvorevina i ispoljavanje. On je tišina, a On je i zvuk. Tišinu vidimo u Njegovoj Viziji Stvarnosti, a zvuk vidimo u njegovom ispoljavanju Stvarnosti na zemlji. Dakle, ako hoćemo da rešimo probleme sveta, iz duhovne perspektive gledano, postoji samo jedan način. Taj način je da se molimo i meditiramo za naše svesno jedinstvo sa Voljom Apsolutnog Svevišnjeg. U veoma retkim prilikama se Volja Svevišnjeg izvrši pomoću nas čak i ako se svesno ne molimo i ne meditiramo. Ali, ako se svesno molimo i svesno meditiramo, onda će se Božija Volja izvršiti pomoću nas, bez greške.
Molitva i meditacija nisu ništa drugo do naše stalno komuniciranje, naš razgovor sa Bogom. Kada se molimo, mi govorimo Bogu; a kad meditiramo, Bog govori nama. Tu su dve osobe: Bog i jedan od nas. Kad je na nas red, mi treba da se molimo i damo svoj duševni vapaj. Od Boga mi hoćemo Mir, Svetlost i Blaženstvo. A kad Bog meditira na nas, mi jednostavno slušamo. On ima Poruku za nas. On hoće da nam prenese tu Poruku. Isto tako, On će nam reći kako da podelimo Njegovu Poruku sa ostalim svetom.
Dakle, molitva i meditacije mogu da reše sve svetske probleme. Ako možemo duševno i stalno da budemo jedno sa Božijom Voljom, ne možemo da pogrešimo. Mi sebi pravimo probleme zbog svojih grešaka. A koja je to greška koju smo već napravili i zbog koje stalno patimo? Naša jedina greška je što smo se sprijateljili sa neznanjem. Mi plivamo u moru neznanja. Možemo, međutim, da nađemo drugog prijatelja. Bog je tu da nam pomogne i da nas vodi. Možemo da se sprijateljimo sa Svetlošću Mudrosti, našim jedinim prijateljem. Onda ćemo moći da plivamo u moru Svetlosti Mudrosti umesto da plivamo u moru noći neznanja.
Dakle, iz ljudske perspektive gledano, hajde da mislimo o sebi kao o drvetu, a o ostalima kao o granama. Iz božanske perspektive, hajde da osećamo da smo stalno jedno sa Voljom Svevišnjeg Apsolutnog Pilota. A tu Volju ćemo saznati i otkriti u sebi pomoću stalne molitve i meditacije. Tako možemo da rešimo sve probleme koji postoje u svetu.