Pitanje: Po čemu se davanje sebe razlikuje od drugih vrsta delovanja?

Šri Činmoj: Neko može da čini nešto da bi ispunio svoj cilj bez ikakvog višeg cilja, pa čak i bez nekog višeg ideala. Nije sve što radimo nužno davanje sebe. Ti možeš da radiš u kancelariji – tvoje fizičko radi, tvoj vital radi, tvoj um radi – ali tvoj stav ne mora biti duhovan. Davanje sebe se obavlja sa posvećenim stavom u čitavom biću. Samo ako je stav duhovan, u pitanju je davanje sebe. Dok radiš, treba da osećaš da je to ono što božansko u tebi, Svevišnji u tebi traži od tebe da radiš. A onda treba da pođeš i korak dalje. Treba da osetiš da sam Bog deluje u tebi i pomoću tebe radi Svog sopstvenog zadovoljstva. To je božanski stav. Jedino kad otelovljujemo takav stav naš rad predstavlja davanje sebe i nuđenje sebe.

Stav koji je unutar delovanja određuje da li je to delovanje nesebično davanje sebe ili je nešto što se čini na suptilan način zarad sopstvene slave. Samo ako je neko delo motivisano ili inspirisano višim ciljem možemo reći da je to davanje sebe. Inače, ovde na zemlji mi činimo hiljade i milione stvari samo zato što treba da ispunimo zemaljske odgovornosti i zemaljske obaveze. U tome ne mora biti nikakve božanske inspiracije; ne mora biti nikakvog božanskog unutrašnjeg buđenja. Ako nema unutrašnjeg buđenja, ako nema unutrašnje svesti o tome šta činimo, zašto to činimo i kako to treba da se uradi, onda to ne možemo zvati davanjem sebe.