Deo I: Nekoliko pitanja o patriotizmu

//Šri Činmoj//: Želeo bih da vas pozovem da mi postavite nekoliko pitanja o patriotizmu. Ja ću odgovoriti na ta pitanja iz duhovne perspektive.

Pitanje: Šta je patriotizam?

Šri Činmoj: Patriotizam je čovekova ljubav prema njegovoj zemlji, zemlji koja mu je pružila utočište, zemlji koja ga smatra svojim sinom ili ćerkom. Patriotizam je zlatna prilika za pojedinca da radi zajedno sa svojom najdražom majkom-zemljom. Kad majka i sin rade zajedno, oni uviđaju svoju međusobnu potrebu. Sinu su potrebni majčina žrtva, saosećanje, ljubav i brižnost; majci su potrebni sinovljevo junaštvo, dinamičnost i snaga volje. Kad se sve te osobine nađu u nekoj zemlji, ona postaje savršeni Božiji instrument. Neke zemlje se smatraju otadžbinom. U tom slučaju, očeva mudrost, visina, svetlost, mir i blaženstvo se susreću sa dinamičnim kvalitetima i bezgraničnom snagom volje sina. U toj zemlji tada osviće savršenstvo. Obe te zemlje i njihovo dete postaju savršeni instrumenti, vrhunski instrumenti za ispoljavanje Boga na Zemlji.

Pitanje: Kako da budemo patrioti, a da se ne odvajamo od drugih zemalja?

Šri Činmoj: Ja ću živeti u mojoj zemlji, u mom sopstvenom domu, a ti ćeš živeti u svom domu. Ja ću svoj dom držati čistim, pa ako hoćeš da dođeš, dočekaću te kao božanskog gosta i pozvati te da ostaneš dokle hoćeš. A takođe ću očekivati da ti držiš svoju kuću čistu i da me dočekaš kad hoću da dođem i posetim te.

Prema svom iskustvu i prema svojoj sposobnosti, sagradio sam kuću. Prema svojoj sposobnosti, svom talentu, svojoj težnji i svojoj rešenosti, i ti si sagradio kuću. Sada su naša težnja, sposobnost i umeće postali jedno. Mi ćemo se udružiti, ali će tvoj dom ostati tvoj dom, a moj dom će ostati moj dom. Dok boravim u svom domu i volim svoj dom, neću kritikovati ni omalovažavati tvoj. Neću reći da je moj dom daleko bolji od tvoga. Osećaću da je moj dom dobar za mene, a tvoj je dobar za tebe. Kad dođe vreme, ti ćeš posetiti moju kuću i videti kakva je, a ja ću posetiti tvoju. To znači da ćemo prihvatiti jedan drugog i imati uzajamne koristi od svojih iskustava.

Ako volim najpre svoju zemlju, onda prava moć moje ljubavi nikad ne stagnira; ona uvek teče, teče prema Izvoru, koji je sveprožimajući. To je kao kad reka teče prema moru. Ako zaista volim svoju zemlju, onda ću moći da volim i druge zemlje, zato što ću, voleći svoju zemlju, naučiti šta zemlja znači svojoj deci.

Ako zaista volim jednu stvar, onda imam sposobnost da volim i nešto drugo. Ako zaista volim svoje telo, onda ću jednog dana biti u stanju i da volim svoju dušu, ili da volim svoj vital, ili da volim neki drugi deo svog bića. Ali, ako nemam ljubavi prema sebi, onda neću moći da volim nikoga. Neću voleti čak ni Boga. Patriotizam je jedna vrsta sposobnosti koja se razvija. Danas volim svoju majku, sutra volim svog oca, prekosutra volim moju braću i sestre. Onda, kad pođem u školu, volim svoje učitelje. Postepeno učim da volim moj grad, potom moju provinciju, potom moju zemlju, potom ceo svet. Ali, počinjem tako što volim ono što mi je veoma blisko. Odatle se moja vizija uvećava. Od moje majke idem ka mom ocu, potom ka mojoj braći i sestrama i tako dalje. Ali, ako ne volim svoju zemlju, kako ću moći da volim neku drugu zemlju? Ako zaista volim svoju zemlju, onda ću postepeno, postepeno, moći da proširim svoju svest dok na kraju ne budem voleo ceo svet.

Božanska ljubav, prava ljubav, širi se i širi. Ona ima moć neprekidnog širenja. Ako zaista volim moju zemlju božanski, onda ću imati kosmopolitske poglede; voleću i druge zemlje. Ali, ako stalno i namerno pokušavam da svojoj zemlji nalazim mane, onda ću postepeno nastojati da nađem mane i mom gradu i članovima moje porodice, pa samom sebi i svemu što imam. Utvrdiću da mi nos nije lep, da mi oči nisu lepe, da mi ruke nisu lepe i tako dalje.

Mi počinjemo voleći nešto malo i postepeno učimo da volimo čitav univerzum. Za dete je njegova majka čitav univerzum. Potom, kad poraste, postepeno se njegova vizija širi. To ne znači da manje voli svoju majku, ali ono uči da u svojoj majci vidi ceo svet, malo-pomalo. Slično tome, u tvojoj zemlji ti možeš da vidiš postojanje svih ostalih zemalja. Onda, ako voliš svoju zemlju, naravno da ćeš takođe voleti i sve te druge zemlje koje postoje u srcu tvoje zemlje. Unutar božanskih osobina tvoje zemlje sigurno ćeš videti postojanje drugih zemalja; jer sve što je dobro takođe je i prostrano, sve što je božansko je sveprožimajuće. A pošto je patriotizam dobar i božanski, on je prostran, on je beskrajan, on je sveprožimajući.

Pitanje: Ako volimo svoju zemlju, ali živimo na drugom mestu, kako da služimo svojoj zemlji?

Šri Činmoj: Ako ste geografski odvojeni od svoje zemlje, možete da ponudite dobru volju duši svoje zemlje. Vi ste iz Južne Afrike. Da li mislte da Vaša dobra volja, Vaša ljubav, Vaša brižnost u unutrašnjem svetu ne ulaze u dušu Južne Afrike? Kad je majka u Indiji, a njen sin u Americi i radi u nekoj kancelariji, čim primi pismo od svoje majke, celo njegovo lice se promeni, čitava njegova svest se promeni. On pliva u moru nežnosti i ljubavi svoje majke. Odmah u njegovom srcu počne da raste zahvalnost; on postaje sama zahvalnost. Pa čak i da ne primi pismo, koliko puta svest njegove majke uđe u njega kada ona misli na njega sa svojom bezgraničnom ljubavlju i brižnošću? Majka može biti daleko i baviti se raznim stvarima, ali ona stalno oseća prisustvo svog sina u sebi.

Ako zaista volite svoju zemlju onako kako sin voli svoju majku, geografski Vi možete biti veoma daleko, ali, duhovno, Vaša majka-zemlja može da bude u vama i Vi možete da budete u svojoj majci-zemlji. To osećanje nije iluzija ili proizvod mašte. Daleko od toga. Iz unutrašnjeg sveta Vi ste došli u spoljašnji svet. Kad gajite neku božansku misao, svet je božanski. Kad gajite neku nebožansku misao, svet je nebožanski. Čim Vam se javi neka božanska misao i zadržite je, sigurno ćete osetiti svoje postojanje u svetu. Čim pomislite na ljubav svoje majke i brigu za nju, smesta stvarate svoj božanski svet. A u tom svetu osećate postojanje svoje najdraže majke. A kad Vaša majka misli na Vas sa svom svojom nežnoću, ljubavlju, brižnošću i blagoslovima, ona smesta stvara svoj svet da biste Vi bili u njenom srcu.

Nije važna spoljašnja lokacija, već unutrašnji osećaj. Gde ima prave brižnosti, gde ima prave ljubavi, tu vlada povezanost jedinstva, nerazdvojnog jedinstva. Sin može živeti u bilo kojem delu sveta, a majka u bilo kojem drugom, ali se veza jedinstva koja je u njihovim srcima može osetiti i upotrebiti u svakom trenutku. Majka će videti ispunjenje svog postojanja u svom sinu, ma gde da je. A sin će osetiti svoj uspeh, svoj napredak, i smisao i svrhu svog života u svojoj majci.

Pitanje: Zar nije patriotizam ograničavajući, čak i na svom najvišem nivou?

Šri Činmoj: Ako se patriotizam zasniva na fizičkoj svesti ili vitalnoj svesti ili mentalnoj svesti, onda on ograničava, zato što taj patriotizam ne želi da pređe granice fizičkog, vitala ili uma. Ali, ako patriotizam potiče od jedinstva duše sa univerzumom ili od osećanja da je duša božanski instrument, savršen instrument Svevišnjeg koji radi za Svevišnjeg na zemlji, tad neće biti ograničavajući. Tada će fizičko u nama, vital u nama, um u nama želeti da postanu nerazdvojni deo svetlosti duše i njenog prihvatanja svetlosti na zemlji. Ta vrsta patriotizma uopšte nije prepreka. To je prava dobrobit.

Neki ljudi gaje snažna osećanja prema svojoj zemlji, ali je to sve na fizičkom nivou ili na vitalnom nivou ili na mentalnom nivou; to nije na psihičkom nivou. U psihičkom uvek postoji jedinstvo, stalno jedinstvo, a u prirodi jedinstva je da se širi. Ako volim svoju zemlju, postao sam jedno sa svojom zemljom. Potom, ako osetim unutrašnji nagon da proširim moje jedinstvo, da prigrlim ostale zemlje, u mom patriotizmu neću naići na unutrašnje ograničenje. Ali, ako svoju ljubav i jedinstvo čuvam samo za svoju zemlju, naravno da ću biti ograničen. Ta vrsta patriotizma mi neće dopustiti da pođem do Najvišeg, Apsolutnog, Univerzalnog.

Treba da znamo da to jedinstvo nije dovoljno. Iz jedinstva mi treba da rastemo u prostranstvo; ja mogu da osećam jedinstvo sa jednim prstom, ali hoću da osećam jedinstvo sa svim svojim prstima. Ako volim svoje oči, mogu da uspostavim jedinstvo jedino sa svojim očima. Ali, moj jadni nos, moje jadne uši – šta oni da rade? Treba da uspostavim jedinstvo i sa njima. Onog trenutka kad uspostavim jedinstvo sa svim što je u meni i oko mene, ulazim u univerzalnost. Tu je Bog sveprisutan. Dok sam za sve, ja sam takođe i u svemu. Tada sam u Bogu, sa Bogom i za Boga. Prava stvarnost u meni je Božija sveprisutnost – u meni, u Vama, u svemu. Ako smatram Božiju sveprisutnost jedinom stvarnošću, onda je patriotizam pravi blagoslov.

Zato naš patriotizam treba da se zasniva na našoj psihičkoj svesti. Ako je on u našoj psihičkoj svesti, onda on stalno širi svoje jedinstvo i ulazi u Beskonačno. Ta vrsta patriotizma nikad neće ograničiti naše ostvarenje Boga. Naprotiv, on će nas naučiti procesu rasta od jednog ka mnoštvu. Kako proširujem svoju svest, postepeno, postepeno, čitav svet postaje moj. Ako prihvatimo svoju zemlju zarad ispunjenja prave stvarnosti u nama, a ne zarad uživanja našeg fizičkog ili zarad ispunjenja našeg vitala ili uma, onda je patriotizam dar, pravi dar, najviši dar Odozgo koji će prosvetliti i osloboditi ljudsko u nama.

U suprotnom, patriotizam može da postane prokletstvo. Kad patriotizam postane uskouman, onda sam ja samo za svoje selo ili za svoju zemlju, a protiv Vaše. Uskoumnost se javlja kada je patriotizam u fizičkom, vitalu ili umu, koji su ograničeni. Ali u psihičkom, u duši, nema granica. Osećanja duše su zasnovana na jedinstvu u prostranstvu. Ta vrsta patriotizma je samo otelovljenje Boga, otkrovenje Boga i savršenstvo Boga na zemlji. To je ono što Bog hoće od našeg patriotizma.

Pitanje: Kad se neko ko ne spada u malobroje odabrane suoči sa nekom odlukom u životu, kako će on znati šta je Božija Volja u stvarima kao što su brak, studije, profesija i slično?

Šri Činmoj: Ako neko spada u malobrojne odabrane, naravno da on onda ima slobodan pistup svom unutrašnjem svetu, a odatle dobija direktnu poruku od Unutrašnjeg Pilota. Ali, ako neko ne spada u odabrane, šta treba da uradi? Pošto oseća da nije u prilici da odluči šta je najbolje za njega, onda treba da pođe nekom u koga ima puno poverenje. Tad njegov problem lako može biti rešen. Pretpostavimo da ste bolesni. Ako ne možete da se izlečite, idete lekaru zato što mu verujete i osećate da će on biti u stanju da vas izleči. Tu veru u njega već imate; to nije nešto što treba da steknete. I u duhovnom životu, ako hoćete da donesete neku važnu odluku u pogledu svog zemaljskog života – brak i slično – pođite nekoj duhovnoj osobi u koju imate vere. Ta osoba će biti u stanju da uđe u vašu dušu i da iznese na površinu pravu poruku vaše duše. Ona će moći da vam kaže da li je brak dobra ideja ili ne.

Međutim, ako neko ne spada u nekolicinu odabranih, to ne znači da nikad neće spadati. Danas on nije među njima, ali sutra će imati dobru priliku da postane jedan od njih. U duhovnom životu će doći vreme kad će tragalac imati više težnje, obilje težnje, bezgraničnu, beskonačnu težnju. Kad ima stalnu, goruću težnju, naravno da će postati jedan od nekolicine odabranih. Tad će moći da reši svoje probleme. Ali zasad, ako neko oseća da nema dovoljno sposobnosti da reši svoje probleme, preporučljivo je da pođe nekom duhovnom Učitelju, koji će mu sigurno preneti ispravnu poruku.

Pitanje: Kako nam duhovnost pomaže da razlikujemo ispravno od pogrešnog?

Šri Činmoj: Čak i dete zna šta je ispravno, a šta je pogrešno. Ono ima u svom unutrašnjem biću nešto što zovemo savest koja je bila tu od samog njegovog rođenja. Tragaoci za beskrajnom Istinom, koji idu putem duhovnosti, posebno će biti u stanju da razlikuju ispravno, od pogrešnog, zato što se oni u svakom trenutku trude da slušaju svoj unutrašnji glas, ili, može se reći, savest. Što dalje idemo putem stvarnosti, što dublje zaranjamo, to jasnije nam postaje šta je ispravno a šta je pogrešno. Kad živimo na površini, gotovo nam je nemoguće da razlikujemo ispravno od pogrešnog. Ali, kad vodimo unutrašnji život, i kad imamo sposobnost da iznesemo na površinu unutrašnju poruku, onda smo bezbedni u svakom momentu. Iznutra dobijamo unutrašnji podsticaj da činimo samo ono što je ispravno.

Sama svrha duhovnosti je da nas osposobi da uspostavimo svesno jedinstvo sa krajnjom Istinom. Ako neko ima takvo svesno jedinstvo, naravno da će biti u stanju da razlikuje ispravno od pogrešnog. Onaj ko praktikuje duhovni život ima i jednu posebnu prednost. Kad dobije unutrašnju poruku, on takođe dobija i inspiraciju da posluša tu poruku. On dobija dodatnu inspiraciju, ili, da kažemo, težnju da učini ispravnu stvar. Ali, obična osoba često učini pogrešnu stvar uprkos tome što zna da čini nešto pogrešno. Zašto to radi? Zato što njen unutrašnji poriv nije dovoljno jak da je prisili da učini ispravnu stvar. U slučaju duhovnog tragaoca je drugačije. Kad tragalac oseti šta je prava stvar, on iznutra dobija obilje sposobnosti da to i učini.

Pitanje: Da li biste, molim Vas, mogli da objasnite zašto svojim sledbenicima dajete duhovna imena?

Šri Činmoj: Svako ima sve božanske kvalitete, ali često je jedan kvalitet istaknut. Kod neke osobe je obično jedan božanski kvalitet ispoljeniji od ostalih božanskih kvaliteta, a njegova duša ima određeni način da ispolji najvišu Istinu kroz taj određeni kvalitet. Jedna duša će ispoljavati kroz svetlost, druga kroz lepotu, treća kroz moć, četvrta kroz saosećanje, peta kroz mir, šesta kroz radost. Svako sanskritsko ime koje dam ima duhovni značaj, a svaki aspirant ima sposobnost da ostvari i ispolji Najviše pomoću tog posebnog kvaliteta koji njegovo ime otkriva i otelovljuje. Ako duša hoće da ostvari i ispolji Najviše na Zemlji, tragaocu će to postati beskrajno lakše ako zna koji je taj određeni kvalitet. Kad učenici imaju duhovna imena i meditiraju na svoja imena, njihovi božanski kvaliteti veoma moćno izbijaju na površinu i navode ih da osete za šta se zalažu i zašto su ovde došli na ovaj svet. Zato dajem imena.

Pitanje: Zašto bi duhovni ljudi trebalo da prihvate život koji ih okružuje?

_Šri Činmoj: Ako kažete da će oni koji odu u himalajske pećine i zanemare društvo imati manje teškoća da ostvare Boga, mogao bih da se složim sa vama. Ali, ako oni ne prihvate čovečanstvo, šta će na kraju dobiti? Ako volim Boga, mog Oca, i ako vidim da moja braća i sestre ne mogu još da Mu priđu, ako sam zaista dobra osoba, šta ću uraditi? Ponudiću moju svetlost i moje dostignuće mojoj braći i sestrama. Ja sam dobio ostvarenje od mog Oca, ali ako ga ne dam mojoj braći i sestrama, nije li to sramota za mene?

Možda ćete reći da su drugi putevi lakši od moga zato što tamo tragalac pobegne od sveta. Ali, u običnom životu, samo krivac želi da pobegne. Ako je neko uradio nešto loše, on pokušava da pobegne. Neki duhovni Učitelji zaista žele da pobegnu, iako nisu lopovi. Njima se smučio svet i smučila im se nezahvalnost sveta. Oni se neprestano trude da pomognu čovečanstvu, ali ih čovečanstvo ignoriše, pogrešno ih shvata, kritikuje ih, zlostavlja ih. Njima se to zgadilo, pa osećaju da je prava stvar da pobegnu od sveta. A opet, ima nekih koji su pravi junaci. Oni kažu: „Neka nas čovečanstvo vređa, loše govori o nama; ipak ćemo dati čovečanstvu ono što imamo da ponudimo“.

Naš put je put prihvatanja. Ako ne prihvatimo nešto, kako ćemo ga preobraziti? Ako grnčar ne dodirne glinu, kako će je oblikovati i napraviti lonac? Ako je njegov krajnji cilj da napravi lonac ili vrč, on mora da dotakne glinu. Ta glina je svet. Duhovni Učitelj ulazi u nesvesnost i neznanje tragalaca i ubacuje svetlost u njih. Potom on oblikuje i vaja njihovo unutrašnje biće i daje mu snagu. Naš put je nesumnjivo put heroja. Oni koji slede naš put igraju ulogu božanskih ratnika. Božanski ratnici su oni koji se bore protiv sumnje, brige, straha, smetnji, ograničenja, nesavršenosti, vezanosti i smrti. Naš put je put za hrabre.

Istovremeno, rezultati koje dobija onaj ko sledi naš put dolaze u bezgraničnom obilju, zato što je naš put prihvatio čovečanstvo. Ako imate veliku parcelu zemlje i imate sposobnost da je obradite, onda ćete sigurno dobiti obilnu žetvu ostvarenja za čovečanstvo. Ali, ako je vaša parcela veoma mala, šta ćete onda dobiti? Naš put je težak zato što je on prihvatio spoljašnji žiot. Ako ne volite Boga, sve je teško, Ali, ništa nije zaista teško kad istinski volite Boga. Ako zaista volite Boga, naš put uopšte ne izgleda težak; on izgleda veoma bezbedan, siguran, lak.

Naš put je put prihvatanja. Mi prihvatamo našu braću i sestre onakve kakvi jesu; onda im dajemo ono što mi imamo i što jesmo. Jedino tada je Bog zadovoljan nama i biće večno zadovoljan nama, zato što smo svesno učinili svoj život životom posvećenosti. To je najlakši put za iskrene, put koji najviše ispunjava za one koji su potpuno posvećeni i najbolji put za duše koje hoće da koračaju, stupaju i trče putem Večnosti.

Pitanje: Kako da budem duševnija i posvećenija u mom radu u Ujednjenim nacijama?

Šri Činmoj: Možeš da budeš duševnija i posvećenija u svom radu ako osećaš da ne radiš ovde samo da bi zaradila novac, veać da bi služila Bogu u duši Ujedinjenih nacija i u telu Ujedinjenih nacija. Čim pomisliš na Ujedinjene nacije, treba da osetiš da je to svetska organizacija koja iskreno želi da donese mir i harmoniju u svetu. Raditi ovde i služiti duši Ujedinjenih nacija je velika čast, velika privilegija, bez obzira na kom položaju neko služi. Ako misliš na dušu Ujedinjenih nacija i obavezu tvoje sopstvene duše Ujedinjenim nacijama, tvoja duša će veoma intenzivno raditi u tebi i pomoću tebe. Ujedinjene nacije imaju veoma visok, uzvišen cilj. Ako misliš na to, automatski ćeš postati duševna i posvećena zato što će sam taj cilj nastojati da iz dubine tvog bića iznese tvoje posvećene osobine srca.

Pitanje: Kako da osećamo više jedinstva sa svojim kolegama?

Šri Činmoj: Ako tvoje kolege nisu duhovne ili nisu sklone duhovnosti, onda treba da ispoljiš više saosećanja i požrtvovanja. Ako je nekom potrebno više dobrote i naklonosti, treba da budeš spreman da daješ toj osobi – ne u skladu sa onim što zaslužuje, već u skladu sa velikodušnošću tvoga srca. Ako je neko neprijatan prema tebi, ili ako ti ne pomaže u tvom radu, treba da osetiš da je to još jedan izazov da postaneš posebno fini, posebno dobar, posebno sladak kako bi mogao da izneseš na površinu dobre osobine u toj osobi. Neki ljudi su dobri, drugi su loši. One koji su loši mi nastojimo da zadobijemo strpljenjem, brižnošću i ljubavlju. Ako budemo postupali prema njima onako kako oni postupaju prema nama, ući ćemo u životinjski svet. Zato treba da radimo na božanski način.

Pitanje: Kako da prosvetlim svoj um?

Šri Činmoj: Tako što ćeš dopustiti svetlosti tvoje duše da dođe do uma kroz srce. To je kao da imaš tri sobe: um, srce i dušu, a jedini način da dođeš do treće sobe je da prođeš kroz drugu. Duša treba da dođe u sobu uma kroz sobu srca. Najpre se koncentriši na dušu i oseti njeno prisustvo u sobi duše. Potom pokušaj da dovedeš dušu u sobu srca. Kad se duša dobro učvrsti u sobi srca, vreme je da ona uđe u sobu uma. I tako, dovodiš dušu u sobu uma i um postaje prosvetljen. Jedini način da prosvetliš um je da prisustvo duše uvedeš u um. Prvo dovodiš dušu u srce i puštaš da srce bude prosvetljeno. Potom, kad je srce prosvetljeno, puštaš svoju dušu da dođe u um i služi Svevišnjem u umu. Nema drugog načina.

Pitanje: Ako uvidimo da nas određene situacije uznemiruju, treba li da te situacije izbegavamo ili da pokušamo da se suočimo i izađemo na kraj sa njima?

Šri Činmoj: Izbegavanje nekih situacija nije pravo rešenje. Trebalo bi da se suočimo sa takvim situacijama pomoću svetlosti svoje duše. Danas izbegnemo neku situaciju, a sutra će, upravo zato što smo je izbegli, loše sile te situacije steći još veću snagu. One će misliti da ih izbegavaš ili zato što si slab, ili da ih izbegavaš zato što ti je ispod časti da se baviš njima. A u tom slučaju, one će ti se suprotstaviti sa još više snage.

Ako pokušavaš da izbegavaš, možeš to izbeći ovde, ali ćeš tamo biti uhvaćen. Zato je najbolje suočiti se sa problemom kad se pojavi, a ne pokušavati da ga izbegnemo. Ali, ne bi trebalo da se suočavaš na situacijom na vojnički način: neko te izaziva, pa ćeš ga udariti. Ne, to je glupo. Ako je u nekom pojedincu neka nebožanska osobina, nećeš je prevazići šutirajući ga ili udarajući ga, već tako što ćeš postati još više prijateljski. Sa više poverenja u tvoj pristup Bogu, treba da izneseš u prvi plan božanske osobine u čoveku ili u situaciji koja izaziva taj problem. Prihvati tu situaciju sa saosećanjem i ljubavlju, pa će na kraju te neprijatne okolnosti morati da postanu prijatne, duševne i plodonosne.

Pitanje: Kako da razvijem i održim osećaj vrednosti i samopoštovanja?

Šri Činmoj: Treba da osetiš da ti je potreban Bog i da imaš Boga. Ti nisi svesna činjenice da je to ono što hoćeš i što ti je potrebno da otkriješ svoju vrednost već ovde. Bog je već ovde, ali Ga ti ne vidiš. Ti si instrument Boga; Njegova Sposobnost, Njegova Vizija, Njegova Stvarnost su ovde i On želi da ih ispoljava pomoću tebe. Ali, kako da toga budeš svesna? Možeš da postaneš svesna pomoću svoje posvećene, duševne težnje i služenja. Ako se moliš i meditiraš, postaćeš svesna Božijeg prisustva u svom životu i videćeš da si zaista vredna Božije Ljubavi. Zbog tvoje molitve i meditacije, Unutrašnji Pilot će te učiniti svesnom Svojih aktivnosti; i videćeš da On ispoljava Svoju Božanstvenost u tebi i pomoću tebe. Kada si svesna toga, ko drugi, ako ne ti, može da bude dostojan? Zato, ako postaneš duševnija, posvećenija i iskrenija u svom pristupu Unutrašnjem Pilotu, lako možeš postati svesna sopstvenih božanskih kvaliteta; jer, shvatićeš da ćeš sve što Bog ima, i ti takođe posedovati.

Trebalo bi da osećaš da je božansko pouzdanje krajnje nužno. Božansko pouzdanje te navodi da osećaš da si dostojna da postaneš Božiji instrument. A šta je božansko pouzdanje? To je pouzdanje u Boga i u sebe. Ukoliko nemaš pouzdanja u Boga i u sebe, ne možeš biti dostojna ničega. Tvoje samopouzdanje ti kaže da ćeš učiniti sve za Boga; a tvoje pouzdanje u Boga ti kaže da će On učiniti sve u tebi i pomoću tebe, da je On više nego željan da se ispolji pomoću tebe. Kad imaš poverenja u sebe i pouzdanja u Boga, moći ćeš da vidiš svoj unutrašnji napredak, a u tom napretku ćeš videti da si zaista dostojna Božije Samilosti, Radosti i Ponosa.

Pitanje: Kako da budem nesebičniji?

Šri Činmoj: Možeš da budeš nesebičniji ako posmatraš situaciju u svetu, ako posmatraš ljude koji nisu nesebični i posmatraš ljude koji jesu nesebični. Ljudi koji nisu nesebični su pohlepni. Pohlepni ljudi nikad ne mogu biti srećni. Ti hoćeš da postaneš nesebičan zato što hoćeš da budeš srećan. Ljudi koji nisu nesebični, koji su pohlepni i škrti, uopšte nisu srećni. A opet, ljudi koji su nesebični i požrtvovani su srećni.

To je kao noć i dan, a ti si između. Kad si u noći, želiš da zgrabiš i prisvojiš svet, a kad si u danu, želiš da se posvetiš svetu i služiš svet. Zato možeš ili da pođeš svom prijatelju noći ili svom prijatelju danu. Kad ulaziš u tamu, samo se boriš i vezuješ; ali u svesti dana ti voliš, pokazuješ brižnost i postaješ jedno. Zato treba da vidiš šta se događa sa onima u danu i onima u noći, pa da onda izabereš. Kad si u sobi svetlosti, sve je ljubav, požrtvovanje i brižnost. Kad uđeš u sobu tame, sve je borba i natezanje. I ta vrata su ti takođe otvorena. Ti si taj koji treba da izabere. Uđi u sobu nesebičnosti i ne ulazi u onu drugu sobu.

Pitanje: Ako mi neko priđe i obrati mi se oštro na negativan način, da li je s moje strane nebožanski ako kažem toj osobi da mi se ne obraća na taj način ili treba da budem saosećajnija?

Šri Činmoj: Zavisi. Pretpostavimo da osećaš da se radi o veoma važnoj stvari, a ta osoba govori na veoma grub, nebožanski način. Tad joj reci: „Molim te, smiri se i pričaj ljubazno. Spremna sam da te čujem“. Ali, ako ta osoba dolazi samo da te maltretira i gnjavi, imaš sva prava da joj kažeš da te ostavi na miru. Ako je to samo neobavezan razgovor, a ta osoba ti prilazi nepotrebno grubo i neljubazno, tada joj reci da te ostavi na miru.

Pitanje: Kako da nas ne uznemirava mišljenje drugih ljudi o nama?

Šri Činmoj: Kad ostvariš Boga, On te neće pitati: „Šta je on mislio o tebi?“ ili, „Šta je ona mislila o tebi?“ Bog će te odmah pitati: „Šta si ti mislio o sebi?“, ili „Šta si mislio o Meni?“ Bog neće pitati šta su drugi mislili o tebi. Kad staneš pred Boga, on ti neće davati prolaznu ocenu na osnovu mišljenja drugih o tebi. On neće gledati da li su te drugi cenili ili su ti se divili. Ne, On ja gazda; Njemu nisu potrebne preporuke drugih. Kad odeš Svevišnjem, On te neće pitati šta je svet mislio o tebi; pitaće te da li si obraćao pažnju na svoj duhovni život težnje i posvećenosti. A ti ćeš morati da dokažeš da si uradio ovo i da si uradio ono za Njega.

Pretpostavimo da neko pohvalno govori o tebi. Misliš li da te ta osoba uzdiže na vrh Himalaja? Slično tome, omalovažavajući te, govoreći loše o tebi, ta osoba ne može da te unizi. Ne! Njeno mišljenje nema vrednosti. Za Boga si ti ono što zaista jesi: ono što misliš o sebi i ono što misliš o Bogu u sebi. A opet, naše procene ne moraju uvek biti ispravne. Ponekad mislimo da smo čisti, ali smo nečisti; ali, ništa strašno. Kad pogrešno procenimo, Bog je tu da nam pruži saosećanje i dobrotu. Ali Bog ne želi da traćimo ni minut brinući o tome šta drugi misle o nama. Tvoj život je Božiji život. Božiji život i tvoj život su nerazdvojni i Bogu ne treba mišljenje sveta da bi ocenio šta ti radiš. Ako se moliš i meditiraš, ti si vrstan tragalac. Tvoje delo je tvoja diploma; u Božijem Oku, tvoje delo je sve.

Pitanje: Kako da održimo svoju svesnost?

Šri Činmoj: Kad ne održavamo svoju svesnost, šta se dešava? Sprijateljimo se se nesvesnošću i neznanjem. A kad održavamo svoju svesnost, kad ostajemo pripravni, šta se dešava? Ako smo budni, idemo mnogo brže. Pripravnost je brzina u životu. Ako treba da pređemo dvadeset milja, ako smo budni, ništa nas ne može omesti niti nas sprečiti da najbrže tričimo prema cilju. Ako imamo cilj, možemo da odbacimo nepotrebne stvari. Pretpostavimo da je tvoj cilj master diploma. Ako ideš u bioskop i u noćne klubove, kako ćeš postići svoj cilj? Postoji cilj i ti hoćeš da najbrže trčiš prema cilju. Zato je prirodno da ćeš raditi one stvari koje će automatski činiti da najbrže trčiš. A to je da održiš svoju svesnost. Ako uvek misliš o cilju, onda će tu biti i inspiracija, težnja i unutrašnji nagon da stigneš do cilja što je pre moguće.

Pitanje: Kako da pobedimo mračne sile u sebi?

Šri Činmoj: Moći ćeš da pobediš mračne sile u sebi ukoliko znaš ko ti je gazda, tvoj vrhovni gazda. Trebalo bi da osećaš da su sile kao dva mala dečaka. Jedan je božanski, a drugi je nebožanski. Onaj božanski se plaši nebožanskog zato što taj nebožanski hoće da ga udari, a on oseća da nema dovoljno snage da se hrabro bori. Ali, ako vidi da njegov otac stoji kraj njega, on zna da je njegov otac jači od drugog dečaka i da će ga zaštititi. Ako osećaš prisustvo Svevišnjeg u sebi, neprijateljske sile ne mogu da te napadnu, zato što je tu neko da te zaštiti. Ako te napadnu, odmah će On doći i uplašiti ih. Baš kao što mali božanski dečak zna da je njegov večni Otac u njemu da ga zaštiti, spase i prosvetli, i ti bi trebalo da osećaš da je Apsolutni Svevišnji u tebi da učini ono što ti je potrebno. Ukoliko imaš poverenja u Njega, On će učiniti sve za tebe i neće dozvoliti neprijateljskim silama da dođu da te napadnu.

Pitanje: Šta je meditacija?

Šri Činmoj: Meditacija je svesno saznanje o Bogu. Ovde smo svi tragaoci. Kada smo tragaoci, naša je dužnost da budemo svesni Boga dvadeset četiri sata dnevno. Ako smo vernici, onda, naravno, osećamo da Bog postoji. Ali to osećanje nije spontano; ono ne traje dvadeset četiri sata dnevno. Kad meditiramo, mi počinjemo da osećamo i shvatamo dvadeset četiri sata dnevno da smo od Boga i da smo za Boga. Stalno i svesno saznanje o Njemu – Njegovoj Istini, Svetlosti i Blaženstvu – naziva se meditacija.

Pitanje: Kako da povećamo svoju čistotu?

Šri Činmoj: Čovek može da poveća svoju čistotu ponavljanjem posebne reči ili mantre. Ne može biti bolje reči nego što je „Bog“. Možete ponavljati „Bog“ dok udišete i izdišete. Dok udišete, treba da osetite da unutar svakog daha dolazi bar sedam dahova i daje vam više životne energije. Dok udišete, ponavljajte „Bog“ i u tom dahu pokušajte da vidite Boga sedam puta. A potom, nakon nekog vremena, probajte da vidite ili osetite Boga četrnaest puta. Na taj način, nastojte da povećate svoju čistotu povećavajući broj.

Ima još nešto što savetujem svojim učenicima. Počnite da ponavljate Božije Ime već od danas. Danas probajte da ponovite Božije ime dvadeset puta veoma duševno, sutra trideset puta, narednog dana četrdeset puta. Na taj način dođite do sto. Potom počnite da smanjujete: devedeset, osamdeset, sedamdeset, šezdeset, pedeset, četrdeset, trideset, dvadeset, dok se ciklus ne upotpuni. Kad pokušavate da povećate broj, molim vas da koristite svoju imaginaciju da osetite da se vaša čistota uvećala. A kad smanjujete broj, molim vas da osetite da to nije smanjivanje broja; vi samo usvajate uvećanu čistotu koju ste osetili. Dok se penjete, nastojte da uvećate svoju čistotu, a dok silazite, nastojte da u sebe upijete silu čistote koju ste postigli ponavljajući Božije Ime.

Pitanje: Šta je Bog? Gde je On?

Šri Činmoj: Bog je svuda. Ali, ako Ga mi ne vidimo ili ne osećamo u svojim srcima, onda nećemo moći da Ga vidimo nigde. Prvo treba da Ga vidimo u sebi i da razgovaramo sa Njim u našim srcima. Ako to uradimo, onda ćemo moći da vidimo Boga i na drugim mestima. Ako Bog nedostaje u našim srcima, onda nećemo moći da vidimo Boga nigde i nećemo moći da razgovaramo sa Bogom ni da se družimo sa Bogom.

A šta je Bog? Bog je i sa oblikom i bez oblika. On je čista energija, a istovremeno, On je veoma blistav oblik. On je beskrajna energija i energija bez početka; On je takođe i veoma blistav oblik. Bog je istovremeno i voda i led. Neki ljudi vole vodu, dok drugi vole led. A opet, neki ljudi ponekad vole da piju vodu, a ponekad vole da uzmu led.

To zavisi od tragaoca i od toga šta on hoće. On možda hoće da vidi Boga u ljudskom obliku – ali kao apsolutno božanskog, vrhunskog, savršenog. On oseća da će mu biti lakše da prepozna Boga ili da ostvari Boga ako postoji oblik. Zato voli da vidi personalnog Boga. A opet, ako neko kaže da hoće da prevaziđe personalnog Boga, da prevaziđe oblik, da prevaziđe dualnost i da uvek ostane u beskrajnom Miru, Svetlosti i Blaženstvu, i to se može učiniti. A taj isti tragalac možda će ujutru tražiti Boga sa atributima i oblikom, a uveče plakati za Bogom kao bezobličnom, bezgraničnom energijom.

Pitanje: Kako da zadržimo unutrašnju smirenost na poslu na kojem vlada atmosfera sa mnogo pritiska?

Šri Činmoj: Vi možete zadržati unutrašnju smirenost, ma šta da se dešava u vašoj kancelariji ili ma koliko loših sila u kancelariji nastoje da vas napadnu. To možete da uradite pod uslovom da osećate da sile koje vas napadaju nikako nisu dorasle vašoj ljubavi prema Svetlosti.

Uzmimo da je napad sila tame. Kada ste u kancelariji, stalno vas napadaju sile sumnje, koja je predstavnik tame. Ako osećate da nemate ništa čime biste prekinuli te sile, onda ste potpuno izgubljeni. Trebalo bi da osećate da je u vašem srcu nešto što se zove Svetlost – bezgranična svetlost – i da je taj bezgranični sjaj nesumnjivo moćniji od napadača. Ta Svetlost koju imate u sebi lako može da preobrazi te sile. Kad tama svesno ili nesvesno uđe u Svetlost, ona će sigurno biti preobražena. Vi ćete to moći da osetite baš zato što se molite, zato što meditirate, zato što hoćete da uvećate svoju ljubav prema Bogu svakog dana, svakog sata, svakog minuta, svakog sekunda. Svakog sekunda vi ste svesni Božijeg prisustva u svom srcu, pa možete biti sigurni da otelovljujete Svetlost i da ta svetlost u vama stalno raste. A ako vidite stalni rast božanske Svetlosti u svom srcu, to znači da u vama postoji nešto besmrtno što se nikad neće predati lošim silama.

Te loše sile dolaze spolja; a unutra, najsnažnija sila, najmoćnija sila je Svetlost. Kad ste u stanju da iznesete svoju najmoćniju silu, Svetlost, na površinu, onda ćete, na svoje veliko iznenađenje, videti da će spoljašnje sile smesta popustiti, zato što je ta unutrašnja sila u stalnoj komunikaciji sa Izvorom, Svemoćnim Apsolutom. Dakle, što više budete mogli da uvećate svoju unutrašnju Svetlost, koja je božanska sila, to pre ćete videti da će se spoljašnje sile koje vas napadaju preobraziti u Svetlost. Kad tama svesno ili nesvesno uđe u Svetlost, ona će se sigurno preobraziti.

Pitanje: Kako da duhovni tragaoci koji rade u Ujedinjenim nacijama navedu druge zaposlene da osete da su molitva i meditacija konkretni načini da se rešavaju svetski problemi?

Šri Činmoj: Ti imaš kolege u svom odseku i oni razgovaraju sa tobom svakog dana. Onih dana kad meditiraš oni vide u tebi nešto potpuno drugačije nego onih dana kada ne meditiraš. Ako si postigao nešto u svojoj meditaciji, oni će sigurno videti nešto prijatno, umirujuće, lepo, jasno i prosvetljujuće. Dakle, što je viša i dublja tvoja meditacija, to će više zračiti tvoje lice i tvoje spoljašnje biće. Kad tvoje biće zrači, tvoji prijatelji i kolege će videti nešto potpuno drugačije. Istovremeno, oni će osetiti nešto blisko, iako ne znaju šta je to. Zašto blisko? Zato što svi mi potičemo od istog Izvora. Oni nisu otkrili tu tajnu, dok si je ti otkrio. Ti si se trudio, ti si praktikovao meditaciju. Oni to još nisu praktikovali, ali će praktikovati. Tvoj primer – ne samo tvoj primer, već samo tvoje prisustvo – će ih inspirisati.

Ovde, na Zemlji, nije uspostavljeno jedinstvo. Jedinstvo se ne može uspostaviti na običnom ljudskom nivou gde ima strepnje, brige, straha i sumnje – ukoliko ne težiš. Ako težiš, tvoje unutrašnje biće sve vreme deluje poput magneta. Ono nastoji da vidi ima li nekog koga može da nazove svojim. Zato, ako neko sedi kraj tebe sa božanskom radošću, božanskom ljubavlju, božanskim mirom, naravno da će onda magnet koji imaš u sebi privući te božanske osobine od njega. A opet, ako kraj tebe sedi neka netežeća osoba, koja se predala svetovnom životu i svetovnom iskušenju, smesta ćeš osetiti neku vrstu uznemirenostii u sopstvenom biću.

Spolja ne moraš da drugima ponavljaš stotinama puta kako si promenio svoj život i šta možeš da učiniš za njih. To možeš da im kažeš ponekad, ali od toga gotovo da neće biti koristi. Ali, oni će te videti tokom dva različita dana: jednog dana kad nisi meditirao dobro i drugog dana nakon što si imao dobru meditaciju. Onog dana kad si dobro meditirao, videće ogromnu promenu u tebi. Probaće da doznaju šta te čini jednog dana božanskim, a šta te drugog dana čini nebožanskim. Šta je to što oni žele da imaju od tebe kad meditiraš i šta je ono što ne žele od tebe kad ne meditiraš? Ono što ne žele je tama i neznanje. Ono što žele je božanstvenost koja izlazi na površinu i nastoji da prosvetli osobe i stvari oko tebe.

Pitanje: Da li je meditacija za sve, bez obzira da li neko svesno traga za Bogom?

Šri Činmoj: Da, meditacija je za svakoga, bilo da svesno traga za Bogom ili ne. Stvar je jedino u tome što svako treba da zna dokle želi da ide. Neko može da uči u dečjem vrtiću. A opet, neko drugi može da ode u gimnaziju i na fakultet i stekne master ili doktorsku titulu. Ali, to je spoljašnje znanje. Meditacija nam daje unutrašnju mudrost.

Vi ćete se možda zadovoljiti mrvom unutrašnje mudrosti. A opet, možda ćete uvideti da vas mogu zadovoljiti jedino bezgranični Mir, Svetlost i Blaženstvo. Zato to zavisi od toga gde tragalac želi da se zaustavi. Baš kao što idemo u školu radi spoljašnjeg znanja, treba da meditiramo da bismo stekli unutrašnju mudrost. Ako tragalac hoće da se zadovolji samo malenom količinom Mira, Svetlosti i Blaženstva, onda će to i dobiti. A ako hoće da dobije bezgranični Mir, Svetlost i Blaženstvo, onda će dobiti i to pod uslovom da nastavi da meditira redovno, posvećeno, duševno, bezrezervno i bezuslovno.

Pitanje: Možeš li da nam kažeš kakvo je mesto dobrog karaktera u duhovnom životu?

Šri Činmoj: U duhovnom životu, dobar karakter je vrhunski važan. Dobar karakter znači da životna energija – duševna, bezgranična energija – deluje pomoću tragaoca. Ako tragalac ne vidi bezgraničnu Energiju, Mir, Svetlost i Blaženstvo, kako će onda ostati u svojoj najvišoj svesti?

Ako je neko tragalac, onda treba da bude karakteran čovek; u suprotnom, njegov život će biti protivrečan. Bog je sama čistota. Kroz čistotu čovek ostvaruje Boga. Ako neko hoće da ostvari Boga što je brže moguće, onda čistota mora doći na prvo mesto. Da bi se postigao realan, solidan, opipljiv napredak, čistota je neophodna. Pa ako neko nema dobar karakter, kako će onda imati čistotu? A ako neko nema čistote u srcu i u fizičkom, kako će onda napredovati?

Čistota i karakter idu naporedo. Ako neko ima unutrašnju čistotu, onda ima i dobar karakter. A ako neko ima dobar karakter, onda on u svom unutrašnjem životu održava ogromnu čistotu. Čistota je lestvica kojom se penjemo da stignemo do Božijeg Doma. Bez lestvice, kako da se penjemo?

Pitanje: Šta znači da je neko duhovni Učitelj?

_Šri Činmoj: Duhovni učitelj je privatni učitelj. On je najstariji brat u porodici. Možete ga zvati privatnim učiteljem ili ga možete zvati starijim bratom. Školski učitelj ispita učenika, pa ga ili propusti ili obori, po njegovoj zasluzi. Ako učenik uradi dobro, učitelj će ga propustiti na ispitu. Ako ne uradi dobro, učitelj će postupiti po pravdi. Ali, privatni učitelj će sve vreme podučavati učenika kod kuće kako bi mogao da položi ispit. Duhovni učitelj privatno poučava učenika kako da stupi pred neznanje i suoči se sa neznanjem, kako bi mogao da položi ispit kad ga neznanje izazove.

A sa druge strane, učitelj je najstariji član u porodici. Zato što on ima malo više Mira, Svetlosti i Blaženstva od ostalih, Bog ga je izabrao da to malo svog Mira, Svetlosti i Blaženstva da svojoj mlađoj braći i sestrama. On zna da nije otac. A isto tako, njegova mlađa braća i sestre znaju da on nije otac. Otac je neko drugi. Ali, pošto je najstariji brat, on treba da zna gde je otac. Najstariji brat u porodici kaže mlađim: „Dođite, pokazaću vam gde je naš Otac“. A kad uspe da dovede mlađe njihovom zajedničkom Ocu, njegova uloga je završena. Oni će biti samostalni čim im on pokaže gde je Otac.

Pitanje: Kako mi, kao pojedinci, možemo da podstaknemo svet da prepozna suštinsko jedinstvo svih velikih religija?

Šri Činmoj: Ako praktikujemo duhovnost, ako se molimo i meditiramo duševno, samo naše prosvetljenje će ohrabriti druge. Najpre mi treba da budemo prosvetljeni da bismo podstakli druge. Inspiraciju ćemo dati svetu samo kad izrastemo u nešto i postanemo nešto. Religija svakog pojedinca je, na kraju krajeva, zakon njegovog života. Zakon njegovog života je njegova religija. Kad naš život reaguje na neke više, dublje stvarnosti, onda on postaje smislen i plodonosan i može da inspiriše druge.

Pitanje: Kako da se razne religije najbolje međusobno poštuju i cene?

Šri Činmoj: Svaka religija treba da oseća da je samo grana. Ako postoji grana, mora postojati i drvo; a to drvo je ljubav prema Istini. Istina nalazi ispunjenje jedino kad prigrli beskraj kao sasvim svoj. Svaka religija treba da oseća da je neophodno da prigrli druge religije, radi sopstvenog zadovoljstva, radi sopstvenog ispunjenja. Sama, ona nikad ne može biti zadovoljna; sama, nikad ne može biti savršena. Potrebne su dve ruke da se proizvede zvuk. Slično tome, dve stvari, ili više, potrebne su da se stvori nešto lepo, duševno i plodonosno. Ali, kad zaronite duboko unutra, vi ne vidite dve stvari ili tri stvari; vidite samo jednu stvar koja deluje kroz mnoge oblike, mnoge ideje, mnoge ideale i spoznaje.

Pitanje: Odgajen sam kao rimokatolik, ali kad sam porastao, prestao sam da odlazim u crkvu. Sad, kad sam opet zainteresovan za duhovni život, moja majka ne može da razume zašto neću da ponovo idem u crkvu. Kako bi to trebalo da joj objasnim?

Šri Činmoj: Reci svojoj majci da si se učio u toj školi i da ti se nije svidela. Sad učiš u jednoj drugačijoj školi, u kojoj ti se sviđa učitelj, sviđaju ti se učenici i sviđa ti se gradivo. Katolička crkva poučava Istini, Svetlosti, Miru i Blaženstvu. I ti se takođe trudiš da izneseš na površinu Istinu, Svetlost, Mir i Blaženstvo na jedan drugačiji način. Zato, ako uzmeš rimokatoličku crkvu kao jednu školu, a našu duhovnu organizaciju kao drugu školu, imaš sva prava da kažeš da ti se jedna škola sviđa, a druga ne, pa zato ideš u onu prvu.

Pitanje: Možemo li da prevaziđemo svoju religiju zarad šire duhovnosti?

Šri Činmoj: U određenom trenutku treba da prevaziđemo svoje religiozne barijere. Religija je dobra, ali mi treba da daleko prevaziđemo religiju. Religija nam govori o Bogu; ponekad u nama stvara strah, kad uradimo nešto loše. Religija pristupa Bogu uglavnom kroz strah. Ali, duhovnost pristupa Bogu uvek kroz ljubav. Mi ne prilazimo Bogu iz straha, već iz ljubavi. Mi hoćemo da uspostavimo nerazdvojno jedinstvo sa Bogom. Ja ne kažem da religija nema ljubav prema Bogu; ima je. Strah od Boga, međutim, veoma često vlada ljudima koji praktikuju religiju. Ljudi koji praktikuju jogu nemaju tu vrstu straha. Oni gaje samo ljubav prema Bogu. Jedinstvo sa Bogom je ono što žele.

Religija oseća da postoji neko po imenu Bog ko je daleko gore, na nebu ili u Raju ili na nekom drugom mestu, i da su sav Mir, Svetlost i Blaženstvo sa Njim. Ali, joga će uvek reći da tu gde sam ja, tu su i Svetlost, Mir i Blaženstvo; tuda kuda se ja krećem je Istina. Istina i Ja smo nerazdvojni. Religija ne tvrdi da postoji takvo jedinstvo. Religija kaže da je Istina negde drugde; na kraju ćemo joj možda prići. Ona kaže da je Istina negde, Svetlost je negde, i jedino ako se molimo i meditiramo, jednog dana ćemo videti lice Istine i Svetlosti. Ali, joga kaže: „Ne. Tu gde sam ja, tu je baš ona stvar koju tražim. Ja sam sama ta stvar za kojom sada tragam i težim. Sve je već u meni, jedino što sam to zaboravio, ne mogu da ga prepoznam. Ili sam to zaturio“. Joga nam kaže da potražimo unutrašnje blago, da otkrijemo i iznesemo na površinu ono što večno imamo. Duhovnost je Joga u jednom univerzalnom i širokom smislu.

Pitanje: Da li je moguće postići stanje ostvarenja Boga posvećeno se držeći svoje religije?

Šri Činmoj: Da, praktikujući svoju religiju čovek može da ostvari Boga. Ali, on bi trebalo da oseća da postoji nešto drugo, više i dublje nego što je religija, a to je stalni unutrašnji vapaj. Religija, kao takva, reći će nam gde je Bog. Ona će nam reći da treba da budemo dobri, da treba da budemo ljubazni, da treba da budemo jednostavni, iskreni i čisti. Toliko religija može da nam pruži. Ali, postoji takođe i duhovna religija, koja je viša i dublja. Ona će nam reći da nije dovoljno da samo znamo da Bog postoji. Mi takođe treba da Ga vidimo, treba da Ga osetimo, treba da izrastemo u Njega. A to postižemo pomoću molitve i meditacije.

Pitanje: Zašto je pominjanje Boga ili religije mnogim ljudima neprijatno?

Šri Činmoj: Ljudi su postali veoma komplikovani; oni danas imaju svest nalik mašinama. Za sve što im ne pruža zadovoljstvo na fizičkom planu, vitalnom planu ili mentalnom planu, ili, za sve što im se ne nalazi pravo pred nosom, oni osećaju da je nestvarno, neugodno. A sve što ne znaju ili ne mogu da znaju smesta, ili sve za čime nemaju neposrednu potrebu u svom životu, oni ne cene.

Isto tako, mnogi ljudi koji tvrde da se drže religije povremeno ne vode čak ni običan, jednostavan ljudski život. U ime religioznog života, u ime duhovnog života, oni čine popriličan broj nepojmljivih, nezamislivih, neverovatnih stvari. Zato ljudi koji misle i osećaju da su normalni smatraju da je takav način života potpuno nenormalan. Ali, hteo bih da kažem da to čudno ponašanje nekih takozvanih duhovnih ljudi ni na koji način ne ukazuje na njihov unutrašnji napredak ili prosvetljenje. Neki ljudi su fanatici; neki nisu iskreni u svom pristupu, ili prilaze religiji na veoma agresivan način. Zato je nekim ljudima neprijatno kada se nađu sa takvim pojedincima.

Stvarno religiozni ljudi, međutim, nikad ne stvaraju neprijatnost. Zapravo, kome bi trebalo da bude neprijatno? Onom ko je video svetlost ili onom ko plače za svetlošću? Ne! Samo onom ko ne mari za svetlost treba da bude neugodno. Ako sam ja, kao pojedinac, video svetlost, zašto bi mi bilo neprijatno da razgovaram sa vama? A ako vama, kao pojedincima, treba svetlost i plačete za svetlošću, zašto bi vam bilo neprijatno? Onome ko ima svetlost i kome treba svetlost nikad neće biti neugodno. Treba da nam bude neugodno jedino kad nemamo nešto što drugi imaju što im treba, a mi ne marimo za tu stvar i ne cenimo ljude koji je imaju. Jedino tada treba da nam bude neprijatno.

Pitanje: Molim Vas, objasnite razliku između „religioznog žara“ i „Blaženstva“. Da li se oni međusobno dopunjavaju?

Šri Činmoj: Ne. Religiozni žar može da bude u vitalu, u umu ili u nekom drugom delu našeg bića. On nas može zadovoljiti jedino na vitalnom ili mentalnom planu. Religiozni žar, religioznu radost dobijamo uglavnom na vitalnom nivou. Ali, kad neko doživi Blaženstvo, ono prožima čitavo njegovo biće. Blaženstvo je nešto beskrajno više od religioznog žara. Blaženstvo stičemo zahvaljujući našem jedinstvu sa Apsolutnim Svevišnjim, ili zahvaljujući našoj potpunoj posvećenosti Njegovoj Volji. Blaženstvo se tiče našeg unutrašnjeg bića koje je nerođeno i besmrtno, tiče se potpunog ispoljavanja božanstvenosti u nama. Zato su to dve različite stvari.

Pitanje: Da li je religija neophodna za našu samospoznaju?

Šri Činmoj: Sve što je dobro u nama doprinosi samospoznaji. Ali, ako pitate šta je neophodno, onda ću reći da je samo jedna stvar neophodna, a to je naš unutrašnji plač, naš stalni plač duboko iznutra.

Pitanje: Po čemu se religijska disciplina razlikuje od duhovne discipline?

Šri Činmoj: Religijska disciplina ne traži od vas da se molite i meditirate u svakom trenutku svog života. Religijska disciplina će vam možda reći da jednom nedeljno idete u crkvu i molite se Bogu. To je više nego dovoljno za religijsku disciplinu. Ali, kad se radi o duhovnoj disciplini, ona će vam reći da budete svesni Boga dvadeset četiri sata dnevno i da se molite i meditirate bar dvaput dnevno – ujutru i uveče. Duhovna disciplina je svestan, stalni proces. Ona je beskrajno značajnija od religijske discipline, jer kad neko praktikuje duhovnu disciplinu, on nastoji da stalno bude svesni živi instrument Boga kako bi Bog mogao da se ispolji u njemu i pomoću njega na Svoj Sopstveni Način. Kad neko sledi duhovnu disciplinu, onda na kraju puta oseća da izrasta u samu Božiju Sliku; dok će onaj ko sledi religijsku disciplinu na kraju puta reći da je došao i video cilj. Religijska disciplina u najboljem slučaju može da vas dovede do cilja, dok će vas duhovna disciplina, ili jogička disciplina, ne samo dovesti do cilja, već će učiniti i da osećate da vi niste ništa drugo do sam cilj.

Pitanje: Po čemu se davanje sebe razlikuje od drugih vrsta delovanja?

Šri Činmoj: Neko može da čini nešto da bi ispunio svoj cilj bez ikakvog višeg cilja, pa čak i bez nekog višeg ideala. Nije sve što radimo nužno davanje sebe. Ti možeš da radiš u kancelariji – tvoje fizičko radi, tvoj vital radi, tvoj um radi – ali tvoj stav ne mora biti duhovan. Davanje sebe se obavlja sa posvećenim stavom u čitavom biću. Samo ako je stav duhovan, u pitanju je davanje sebe. Dok radiš, treba da osećaš da je to ono što božansko u tebi, Svevišnji u tebi traži od tebe da radiš. A onda treba da pođeš i korak dalje. Treba da osetiš da sam Bog deluje u tebi i pomoću tebe radi Svog sopstvenog zadovoljstva. To je božanski stav. Jedino kad otelovljujemo takav stav naš rad predstavlja davanje sebe i nuđenje sebe.

Stav koji je unutar delovanja određuje da li je to delovanje nesebično davanje sebe ili je nešto što se čini na suptilan način zarad sopstvene slave. Samo ako je neko delo motivisano ili inspirisano višim ciljem možemo reći da je to davanje sebe. Inače, ovde na zemlji mi činimo hiljade i milione stvari samo zato što treba da ispunimo zemaljske odgovornosti i zemaljske obaveze. U tome ne mora biti nikakve božanske inspiracije; ne mora biti nikakvog božanskog unutrašnjeg buđenja. Ako nema unutrašnjeg buđenja, ako nema unutrašnje svesti o tome šta činimo, zašto to činimo i kako to treba da se uradi, onda to ne možemo zvati davanjem sebe.

Pitanje: Ponekad, kad meditiram, zaspim, ne zato što sam umoran, već zato što osećam da sam nekako zarobljen u mom umu. Trudim se da uđem u svoje srce, ali ne uspevam; misli mi stalno proleću kroz glavu, pa zaspim.

Šri Činmoj: U tvom umu odvija se strašna bitka, a ti si njena nesvesna žrtva. Tvoj svet misli te napada, a ti i tvoj život težnje se borite protiv sveta misli i na kraju težnja popušta pred svetom misli. Uzmi da je misao vojnik, a težnja je drugi vojnik. Težnja pokušava da se uspne, a misao pokušava da okonča težnju. One se bore, a ti si na bojnom polju. Kad se vojnici bore na bojnom polju i jedna strana pobedi, ona osvaja i samo bojno polje. U tvom slučaju, one se bore u tebi. Kad svet misli pobedi u borbi, on te preuzima. Tada si umoran od bitke pa zaspiš. Kad zaspiš, ne može biti težnje, a ne može biti ni misli.

Kako da ne zaspiš? Ima raznih načina. Najjednostavniji način je da ponavljaš ime Svevišnjeg ili neku drugu reč koja ti se sviđa što je brže moguće. Zamisli da si brzi voz sa samo jednim odredištem. Mašinovođa tog voza stalno ponavlja Božije ime da dobije energiju, snagu, izdržljivost, ohrabrenje, brižnost i sve božanske kvalitete. Ekspresni voz staje samo na kraju svog puta, na cilju; usput se ne zaustavlja. Tvoj cilj bi bio da dosegneš ili postigneš duboku meditaciju. Uvek se potrudi da osetiš u sebi jedno dinamično i progresivno, ali ne agresivno kretanje. To kretanje će te nesumnjivo odvesti do tvog cilja. Ako postoji dinamičko i progresivno kretanje, ne možeš zaspati. Oseti da u tebi voz juri, juri prema odredištu; oseti da si ti sam taj voz. Onda ne možeš zaspati.

Kad meditiraš, trudi se da u sebi stvoriš jedan dinamički mir, ne letargični mir. Mir ne mora da bude letargičan. Ponekad ljudi osećaju da uživaju u miru, dok u stvari samo čvrsto spavaju, ali to je letargični mir.

Dodatak: ovi citati, iz drugih dela Šri Činmoja, bili su uključeni u prva izdanja.

Smrt mi je ponudila svoj život: neznanje. Smrt mi je rekla da nikad neću moći da vidim Lice Boga.

Editor's preface to the first edition

Pitanja u ovoj knjizi postavili su članovi Grupe za meditaciju Ujedinjenih nacija, neformalne grupe članova osoblja Ujedinjenih nacija, delegata i predstavnika nevladinih organizacija akreditovanih pri Ujedinjenim nacijama koji veruju da postoji duhovni način rada za svetski mir kao i politički način. Dvaput sedmično, pod vodstvom Šri Činmoja, grupa se sastaje u UN-u radi nesektaških meditacija i duhovnih diskusija o bratstvu i svetskom jedinstvu.

Šri Činmoj takođe održava kontinuirano sastanke nastavljajući tradiciju mesečnih predavanja Daga Hamaršelda u Ujedinjenim nacijama. Šri Činmoj je sumirao kredo kojeg se ta grupa drži nasledeći način: