Pitanje: Ponekad, kad meditiram, zaspim, ne zato što sam umoran, već zato što osećam da sam nekako zarobljen u mom umu. Trudim se da uđem u svoje srce, ali ne uspevam; misli mi stalno proleću kroz glavu, pa zaspim.

Šri Činmoj: U tvom umu odvija se strašna bitka, a ti si njena nesvesna žrtva. Tvoj svet misli te napada, a ti i tvoj život težnje se borite protiv sveta misli i na kraju težnja popušta pred svetom misli. Uzmi da je misao vojnik, a težnja je drugi vojnik. Težnja pokušava da se uspne, a misao pokušava da okonča težnju. One se bore, a ti si na bojnom polju. Kad se vojnici bore na bojnom polju i jedna strana pobedi, ona osvaja i samo bojno polje. U tvom slučaju, one se bore u tebi. Kad svet misli pobedi u borbi, on te preuzima. Tada si umoran od bitke pa zaspiš. Kad zaspiš, ne može biti težnje, a ne može biti ni misli.

Kako da ne zaspiš? Ima raznih načina. Najjednostavniji način je da ponavljaš ime Svevišnjeg ili neku drugu reč koja ti se sviđa što je brže moguće. Zamisli da si brzi voz sa samo jednim odredištem. Mašinovođa tog voza stalno ponavlja Božije ime da dobije energiju, snagu, izdržljivost, ohrabrenje, brižnost i sve božanske kvalitete. Ekspresni voz staje samo na kraju svog puta, na cilju; usput se ne zaustavlja. Tvoj cilj bi bio da dosegneš ili postigneš duboku meditaciju. Uvek se potrudi da osetiš u sebi jedno dinamično i progresivno, ali ne agresivno kretanje. To kretanje će te nesumnjivo odvesti do tvog cilja. Ako postoji dinamičko i progresivno kretanje, ne možeš zaspati. Oseti da u tebi voz juri, juri prema odredištu; oseti da si ti sam taj voz. Onda ne možeš zaspati.

Kad meditiraš, trudi se da u sebi stvoriš jedan dinamički mir, ne letargični mir. Mir ne mora da bude letargičan. Ponekad ljudi osećaju da uživaju u miru, dok u stvari samo čvrsto spavaju, ali to je letargični mir.