Pitanje: Zar nije patriotizam ograničavajući, čak i na svom najvišem nivou?

Šri Činmoj: Ako se patriotizam zasniva na fizičkoj svesti ili vitalnoj svesti ili mentalnoj svesti, onda on ograničava, zato što taj patriotizam ne želi da pređe granice fizičkog, vitala ili uma. Ali, ako patriotizam potiče od jedinstva duše sa univerzumom ili od osećanja da je duša božanski instrument, savršen instrument Svevišnjeg koji radi za Svevišnjeg na zemlji, tad neće biti ograničavajući. Tada će fizičko u nama, vital u nama, um u nama želeti da postanu nerazdvojni deo svetlosti duše i njenog prihvatanja svetlosti na zemlji. Ta vrsta patriotizma uopšte nije prepreka. To je prava dobrobit.

Neki ljudi gaje snažna osećanja prema svojoj zemlji, ali je to sve na fizičkom nivou ili na vitalnom nivou ili na mentalnom nivou; to nije na psihičkom nivou. U psihičkom uvek postoji jedinstvo, stalno jedinstvo, a u prirodi jedinstva je da se širi. Ako volim svoju zemlju, postao sam jedno sa svojom zemljom. Potom, ako osetim unutrašnji nagon da proširim moje jedinstvo, da prigrlim ostale zemlje, u mom patriotizmu neću naići na unutrašnje ograničenje. Ali, ako svoju ljubav i jedinstvo čuvam samo za svoju zemlju, naravno da ću biti ograničen. Ta vrsta patriotizma mi neće dopustiti da pođem do Najvišeg, Apsolutnog, Univerzalnog.

Treba da znamo da to jedinstvo nije dovoljno. Iz jedinstva mi treba da rastemo u prostranstvo; ja mogu da osećam jedinstvo sa jednim prstom, ali hoću da osećam jedinstvo sa svim svojim prstima. Ako volim svoje oči, mogu da uspostavim jedinstvo jedino sa svojim očima. Ali, moj jadni nos, moje jadne uši – šta oni da rade? Treba da uspostavim jedinstvo i sa njima. Onog trenutka kad uspostavim jedinstvo sa svim što je u meni i oko mene, ulazim u univerzalnost. Tu je Bog sveprisutan. Dok sam za sve, ja sam takođe i u svemu. Tada sam u Bogu, sa Bogom i za Boga. Prava stvarnost u meni je Božija sveprisutnost – u meni, u Vama, u svemu. Ako smatram Božiju sveprisutnost jedinom stvarnošću, onda je patriotizam pravi blagoslov.

Zato naš patriotizam treba da se zasniva na našoj psihičkoj svesti. Ako je on u našoj psihičkoj svesti, onda on stalno širi svoje jedinstvo i ulazi u Beskonačno. Ta vrsta patriotizma nikad neće ograničiti naše ostvarenje Boga. Naprotiv, on će nas naučiti procesu rasta od jednog ka mnoštvu. Kako proširujem svoju svest, postepeno, postepeno, čitav svet postaje moj. Ako prihvatimo svoju zemlju zarad ispunjenja prave stvarnosti u nama, a ne zarad uživanja našeg fizičkog ili zarad ispunjenja našeg vitala ili uma, onda je patriotizam dar, pravi dar, najviši dar Odozgo koji će prosvetliti i osloboditi ljudsko u nama.

U suprotnom, patriotizam može da postane prokletstvo. Kad patriotizam postane uskouman, onda sam ja samo za svoje selo ili za svoju zemlju, a protiv Vaše. Uskoumnost se javlja kada je patriotizam u fizičkom, vitalu ili umu, koji su ograničeni. Ali u psihičkom, u duši, nema granica. Osećanja duše su zasnovana na jedinstvu u prostranstvu. Ta vrsta patriotizma je samo otelovljenje Boga, otkrovenje Boga i savršenstvo Boga na zemlji. To je ono što Bog hoće od našeg patriotizma.