Pitanje: Da li je u redu da duhovni Učitelji preuzimaju patnju svojh učenika? Ako učenici učine nešto loše, a ne budu sami patili, kako će naučiti lekciju?

Šri Činmoj:Istina je da često kad neko nema iskustvo iz prve ruke, neće tu određenu stvar naučiti odnosno razumeti ispravno. On neće razumeti ozbiljnost svojih dela ako ne bude snosio posledice. Ako vidim da je neko gurnuo prst u vatru i opekao se, znam da ga to boli, ali ne osećam patnju u onoj meri u kojoj je on oseća. Ali, ako mi je Bog dao srce, osetiću kroz kakvu patnju on prolazi. Nije to da ti ljudi greše po prvi put, i niije da nikad nisu videli da drugi prave iste greške. Videli su kako drugi prave iste greške i videli su kroz kakve patnje su drugi prošli. Ali, zbog iskušenja, ili zato što su pustili neke nebožanske sile da uđu u njih, oni naprave istu gešku i zasluže kaznu. Duhovni Učitelj, međutim, ima srce kao prava majka. Ako majka zna da je njeno dete uradilo nešto pogrešno i da će biti kažnjeno, ona kaže: „O, Bože, daj da ja patim umesto mog deteta. Neka ono bude zaštićeno“. Takvo je majčino srce. A ako je dete božansko, ako ima ljubavi, ako je iskreno, kad vidi patnju svoje majke, ono kaže: „Ja sam zaslužio tu patnju, ali moja majka pati umesto mene. Ona me veoma voli. Daj da ne izazivam više patnju za nju. Daj da to više ne radim“. Kad sin vidi i oseti da majka pati zbog njegovih loših dela, ako stvarno voli svoju majku, on neće hteti da ih ponavlja. Njegova majka je pokazala da ga zaista voli prihvatajući njegovu patnju kao svoju. A sin takođe može da pokaže da je zaista voli tako što će odsad činiti ispravne stvari. U slučaju duhovne dece i Učitelja važi isto. Duhovna deca ne žele da njihov duhovni Učitelj stalno iznova pati zbog njih.

Može da se kaže da ako neko ne bude sam popatio, neće naučiti lekciju. To je tačno u većini slučajeva. Ali, ako je neko iskren, ako teži, ako voli svog Gurua, on će osećati neku vrstu unutrašnje obaveze da ne učini ponovo istu stvar. A što je još važnije, ako zaista voli svog Gurua, on će sam jako patiti kad vidi da njegov Guru pati, posebno kad ga sopstvena iskrenost nagna da oseti da Guru pati zbog njega. Guru uzima na sebe fizičku patnju svojih dragih učenika, i kad to učini, ona je mnogo blaža i kraća nego što bi bila kod samih učenika, zato što Guru ima sposobnost da tu patnju baci u Univerzalnu Svest. Ali, kad učenik vidi patnju svog voljenog Učitelja, njegovo božansko srce jedinstva se naprosto slomi. Na taj način i on zaista pati i nauči svoju lekciju, iako direktni karmički rezultati njegovih dela idu Učitelju, a ne njemu.

Ima dva načina da se napreduje. Jedan način je da učenici požanju ono što su posejali. Drugi način je da se predaju Milosti Gurua. Učitelj vidi da neki od njegovih učenika imaju dobro srce, da su iskreno prihvatili duhovni život i da su rešeni da stignu do Cilja. Vidi da oni nisu obični ljudi. Oni se mole i meditiraju, ali, dok žive duhovnim životom, ponekad uđu u svet iskušenja i on ih uhvati. Naravno da će onda patiti. Ali, istovremeno, Učiteljeva samilost kaže: „Pošto vi služite Bogu, ili se trudite da služite Bogu na razne načine kroz svoje svakodnevne molitve i meditacije, pomoći ću vam kako ne biste morali da patite“. To je čista božanska samilost. Učitelj se nada da će učenici, kad vide njegovu patnju, na kraju shvatiti da su oni ti koji je trebalo da pate.

Međutim, pre nego što preuzme bilo čiju karmu ili pre nego što izleči neku osobu, pravi duhovni Učitelj će uvek pitati Boga da li je to Njegova Volja. Ja moram da pitam Boga treba li da pomognem nekome čak i da bih mu samo izlečio glavobolju. Toj osobi se može reći da uzme aspirin i njegova glavobolja će proći, ali ja moram da porazgovaram sa Bogom o tome. Sad, Bog može da kaže da ili ne. Ako On kaže da, to znači da On želi da pusti da u tom učeniku raste osećanje zahvalnosti. On hoće da taj učenik oseti da postoji neko ko ga voli i ko je uzeo njegovu patnju na sebe. Ako Bog kaže ne, to znači da On hoće da ta osoba pođe kroz uobičajen proces patnje i da sama nauči lekciju.

Bog ima dva načina delovanja: ili pomoću Samilosti, ili pomoću Pravde. Ovog trenutka on može da pokaže svu Svoju Samilost, a narednog može da pokaže svu Svoju Pravdu. Ako hoće da pokaže Svoju Samilost, što veoma često čini, onda će reći Učitelju, koji je Njegov instrument, da uzme svu patnju tog učenika. Ako hoće da pokaže Svoju Pravdu, onda će reći Učitelju da pusti da ta osoba snosi posledice svog lošeg dela.