Tišina⁹

(Šri Činmoj je kratko meditirao sa publikom.)

Životu je potrebna pobeda i on želi pobedu, ali pobeda koju postižemo u svetu zvuka ne traje dugo. Ta pobeda je prolazna. Pobeda koju postižemo u svetu tišine je večna i svaki put kada osvane pobeda u unutrašnjem svetu, osećamo da smo spremni da za višu i ispunjujuću pobedu u sutrašnjem Osvitu.

Običan čovek misli da se tišina ne može postići ili da od nje nema koristi. Ali, tragalac zna da se tišina može postići na osnovu snage njegovog unutrašnjeg vapaja. On takođe zna da je tišina od izuzetnog značaja, jer bez tišine ne možemo da ugledamo lice Istine ili da izrastemo u samu sliku Istine i Svetlosti. Tišina je unutra, ali je moramo otkriti. Sve dok ne otkrijemo našu unutrašnju tišinu, ne možemo osećati da smo od Boga i za Boga. Unutrašnja tišina nije samo odsustvo misli. Ne! Tišina je cvetanje naše nesalomive unutrašnje volje. Tišina je naša unutrašnja svetlost mudrosti. Ova svetlost mudrosti je naša stalna i svesna predanost Volji našeg Unutrašnjeg Pilota, koji nas inspiriše, ohrabruje i vodi do Obala Zlatnog Onostranog.

Tišina je priprema, naša priprema za Božji ispit. Mi saznajemo Božji Čas jedino kada uvidimo tišinu, jedino kada zaronimo duboku unutra. Osoba koja ne teži ne zna i ne može da zna Božji Čas. Ako Božji Čas osvane u njegovom životu, on ga neće primetiti. Ali, tragalac koji svakodnevno po pola sata ili sat upražnjava tišinu, zna kada će kucnuti Božji Čas. Bog ne samo da mu govori kada će kucnuti Božji Čas, već, kao privatni tutor, pomaže tragaocu da prođe unutrašnji ispit.

Tišina je naša zaštita. Kada živimo u tišini, štiti nas Božja najjača Moć, Njegova sveprovetljujuća Svetlost. Tada negativne sile, strah, sumnja, anksioznost, briga i sebičnost ne mogu da imaju pristup našem unutrašnjem biću. Bog nas štiti iznutra i spolja u svakom trenutku.

Tišina je naš preobražaj. Kada svesno opažamo tišinu, naše spoljašnje biće je preobraženo. Ovaj preobražaj je veliko postignuće za Majku Zemlju. Kada je ljudsko biće preobraženo, Majka Zemlja oseća da je postigla nešto veoma značajno, nešto što se može sačuvati u večnosti što će čovečanstvo vrednovati. Ovaj preobražaj postaje temelj za još više i moćnije u stalnom procesu evolucije.

Tišina je naša snaga volje. Ova snaga volje pobeđuje ponos noći neznanja i ispoljava Blaženstvo Svetlosti Božanstvenosti u dušama koje teže koje žele da se uspnu do najvišeg Vrha i spuste poruku Besmrtnosti na Zemlju. Naš ljudski um kaže: „Tišina je praznina; prava praznina i ništavilo.“ Ali, naše srce koje teži zna da je tišina punoća i obilje Visine naše Večnosti i Svetlosti Beskonačnosti.

Beskonačnost je ono.
Beskonačnost je ovo.
Iz Beskonačnosti, Beskonačnost se pojavila.
Kada se od Beskonačnosti, oduzme Beskonačnost,
Beskonačnost ostaje.

Ovo je poruka koju dobijamo od tišine. I naša duša nam govori da je tišina jedinstvo, naše neodvojivo jedinstvo sa univerzalnom svešću Svevišnjeg Pilota.

Tišina je naša svest Istine, naša najviša Stvarnost. Ova Stvarnost u unutrašnjem svetu je naša božanska Ljubav, naša vrhunska Ljubav za čitav svet. A ova Stvarnost u spoljašnjem svetu je vrhunska Slava Svevišnjeg za čovečanstvo koje teži.

Ovde smo svi tragaoci. Ponekad smo skloni da posmatramo naše slabosti, nesposobnosti, ograničenja i nesavršenosti. Kada to radimo razočarani smo sami sobom. Ali, naša unutrašnja tišina nas prosvetljuje. Ona kaže: „Nemoj biti razočaran. Bog je onaj u tebi koji ima niz iskustava, u i kroz tvoje nesavršenosti.“ Kada ostvarimo Boga, vidimo da su te nesavršenosti bile neophodne u tom trenutku naše evolucije. A zatim, kada više ne budu potrebne, te nesavršenosti se preobraze u savršenstvo. Iz tame idemo u Svetlost. Iz nestvarnog idemo u Stvarnost. Iz smrti ulazimo u Besmrtnost.

Asato ma sad gamaya
tamaso ma jyotir gamaya
mrityor ma amritam gamaya

Vodi me od nestvarnog do Stvarnog.
Vodi me od tame do Svetlosti.
Vodi me od smrti do Besmrtnosti.

Silence tells the seeker in us to love, to love himself. It tells us it is wrong to hate ourselves because of our imperfections. When the seeker loves himself, loves the Divine within himself, he eventually realises the Ultimate Truth. Then he comes to realise that it was not he who loved the Divine in himself, but it was God the Lover who loved God the eternal Beloved Supreme within him.

Tišina govori tragaocu u nama da voli, da voli sebe. Ona nam govori da je pogrešno da mrzimo sebe zbog naših nesavršenosti. Kada tragalac voli sebe, on voli Božansko u sebi, i na kraju ostvaruje Krajnju Istinu. Tada shvata da nije on bio taj koji je voleo Božansko u sebi, već da je to bio Bog koji voli, koji je voleo Boga večitog Voljenog Svevišnjeg u sebi.