Da li volimo Boga?⁷

Mi volimo Boga. Zato ne želimo da živimo poluživotinjski život; ne želimo da živimo život iskušenja; ne želimo da živimo u svetu laži, tame, ograničenja, ropstva i smrti. Mi volimo Boga. Zato želimo da osećamo i rastemo u Njegovo Prisustvo u svemu što radimo i govorimo. Kada ne težimo, Boga volimo samo da bi On ispunio naše želje. Ali kada težimo mi volimo Boga radi Njega samog. Mi želimo da budemo oslobođeni od zamke želja, od mnoštva oblaka želja, tako da možemo da obnovimo naše pravo po rođenju u Bogu i za Boga.

Mi volimo Boga. Zato pokušavamo da živimo unutra. Živeti unutra znači božanski sijati u svakom trenutku. Mi volimo Boga. Zato pokušavamo da spolja otkrijemo. Šta otkrivamo? Otkrivamo našu unutrašnju božanstvenost, naše svesno, neodvojivo jedinstvo sa Unutrašnjim Pilotom, Apsolutom Svevišnjim.

Mi volimo Boga. Zato, ako vidimo nedostatke u drugima, osećamo da je naša dužnost da usavršimo ove nedostatke, jer naš slatki Gospod Svevišnji ne može nikada biti zadovoljan nama kada svesno ili namerno ne uspemo da usavršimo ove nesavršenosti koje primećujemo u drugima. Ali, kada usavršimo druge, shvatamo da je naš zadatak tek širenje našeg sopstvenog buđenja. Mi smo svi članovi iste porodice. Koren i stablo je Bog, a mi predstavljamo grane, listove, plodove i cvetove Boga, Drveta.

Mi volimo Boga. Zato živimo na Zemlji i pokušavamo da Ga ispoljimo i ispunimo na Njegov sopstveni Način. Mi igramo naše uloge kao božanski heroji. Svakog dana ulazimo na bojno polje života da bi se borili sa strahom, sumnjom, neznanjem i rospstvom. Na kraju našeg putovanja na fizičkom planu, ostavljamo telo iza sebe i naša duša leti do najviše oblasti Svetlosti i Blaženstva. Tamo se neko vreme odmaramo pre nego što se ponovo vratimo na ovu Zemlju. Mi dolazimo na Zemlju da bismo ispoljili našu unutrašnju božanstvenost i ispunili obećanje koje su naše duše dale Apsolitnom Svevišnjem, naše obećanje da ćemo Ga ispoljiti i ispuniti ovde na Zemlji kao i tamo na Nebu.

Mi volimo Boga. Zato želimo da živimo u stvarnom a ne u nestvarnom. Nestvarno u nama je egocentrično 'ja', 'ja' koje nas vezuje i peva pesmu podvojenosti. Ovo je lično 'ja' koje nam govori da smo od konačnog i da ne možemo da izađemo iz njega. Ali, stvarno u nama je univerzalno 'Ja'. Ovo 'Ja' nam govori da smo od Beskonačnog i za Beskonačno. Sa ovim 'Ja' dolazimo u svet da pevamo pesmu savršenstva, i kada se povučemo sa zemaljske scene, sa istim 'Ja' pevamo pesmu ostvarenja koju smo ovde naučili.

Mi volimo Boga. Božanska Ljubav je prva i najistaknutija među našim prijateljima, ovde na Zemlji i tamo na Nebu. U srcu Ljubavi nalazimo druga dva prijatelja: veru i posvećenost. Bez vere osećamo da je naše putovanje nesigurno i da našoj stazi postoji stalna opasnost. Kada ugledamo lice našeg prijatelja vere, osetimo veru i izrastemo u veru, osećamo da je naše putovanje prilično bezbedno. A kada ugledamo lice našeg prijatelja posvećenosti, znamo da smo otkrili prečicu, suncem obasjani put, do našeg suđenog Cilja.

Zbog čega volimo Boga? Boga volimo zbog Njegove bezgranične Samilosti, Njegove bezuslovne Samilosti. Boga volimo i zbog Božjeg božanskog Ponosa u nama. I kao dodatak, Boga volimo zbog našeg unutrašnjeg plača, uspinjućeg plamena u nama, jer ovaj plamen zna da nikada nećemo ugledati lice trajnog zadovoljstva ukoliko on ne dosegne Najviše. Ovaj svet nam može ponuditi mnogo stvari, ali nam ne može ponuditi trajno zadovoljstvo. To moramo da dobijemo od našeg unutrašnjeg života, od unutrašnjeg sveta. Na osnovu snage našeg unutrašnjeg plača moramo da stignemo do najvišeg Vrhunca; a zatim moramo da se spustimo i da podelimo sa čitavim svetom ono što smo primili i postigli na najvišem nivou naše svesti.

Mi smo svi tragaoci. Tragalac je onaj čije je unutrašnje biće preplavljeno prilikama. U godini ima trista šezdeset i pet dana. Za iskrenog tragaoca, svaki dan nudi novu priliku, a svaka nova prilika je jedna prečka više na lestvama koje vode do našeg suđenog Cilja. Tragalac zna da ako iz najdubljih delova svoga srca duševno plače, tada će se svakog dana penjati na novu i višu prečku. Kada se jednom popnemo uz lestve unutrašnje evolucije i dosegnemo Najviše, videćemo da Najviše nije nešto novo; ono je uvek bilo u nama, samo ga nismo otkrili kao nešto naše. Kada jednom osetimo da je Najviše naše, moramo da ga otkrijemo i ispoljimo. To je kosmička Igra koju igramo i koju smo igrali od pradavnih vremena.

Što dublje idemo to pre otkrivamo da ne samo da volimo Boga, već i da Bog voli nas. Ali, Bog nas voli na Njegov sopstveni Način, ne naš način. Sada osećamo da nas Bog voli ako ispunjava naše želje ili težnje. Kada odemo duboko unutra i imamo iskustvo prave Božije Ljubavi, božanske Ljubavi, u svakom trenutku ćemo osećati da smo Božija odabrana deca. I znaćemo da On sve radi za naše dobro, bez obzira da li ispunjava naše želje ili ne. Štaviše, shvatićemo da On stalno ispunjava Sebe u nama i kroz nas.

Bog je u svakoj osobi. On se nalazi u jednom i u mnoštvu. U ovom trenutku Bog je jedno u narednom je mnoštvo. On je i jedno u mnoštvu i mnoštvo u jednom. Kada volimo Boga bezuslovno, osećamo da se u svakom trenutku suočavamo sa Stvarnošću i da rastemo u Stvarnost, i da konačno shvatamo da smo mi transcendentalna Stvarnost, da tečemo u toku večnoprevazilazeće Stvarnosti, što je naša savršena Besmrtnost. Jedino kada smo svesni naše božanske, transcendentalne Stvarnosti, možemo da imamo našu savršenu Besmrtnost ovde na Zemlji i tamo na Nebu. OM.