Problemi⁶

Problemi iznutra, problemi spolja, problemi svuda. Mi imamo neke probleme, to je istina; na žalost, mi ih uvećavamo u beskrajne probleme. Na koji način uvećavamo probleme? Ima dva načina. Prvo, mi prizivamo prošlost i budućnost da dođu i žive sa nama u srcu današnjice. I drugo, pokušavamo da rešimo sve probleme u tren oka.

Hajde da razmotrimo prošlost – neispunjenu prošlost, tužnu prošlost, prošlost koja nam nije dala ono što smo zapravo želeli – koja je neprijatelj ili beskorisni prijatelj. Hajde da shvatimo neispoljenu budućnost kao savršenog stranca. Ako znamo da je neko beskoristan, da nas nije ohrabrio, inspirisao ili oslobodio, hajde da onda ne pozivamo tog prijatelja da bude sa nama. Hajde da ne pozivamo ni stranca. On može da učini nešto bolno što će nas povrediti. Hajde da ne verujemo strancu; imajmo jedino veru u danas. Danas je naš prijatelj, naš jedini prijatelj. Hajde da jutro prihvatimo kao brod sna i veče kao obalu stvarnosti. Mi smo svi sada u moru težnje. Kada jednom pređemo preko mora, stići ćemo na naš suđeni Cilj.

Svako ljudsko biće, od deteta do osamdestogodišnjaka, ima probleme. Dete ima problem kada uči abecedu. Ali ono uči i dolazi trenutak kada ne samo da je naučilo abecedu, već i da može da čita knjigu koju želi. Slično tome, početnik u duhovnom životu smatra da mu je teško da dobije i mrvicu Mira, Svetlosti i Blaženstva bez obzira koliko plače za njima. Ali ovaj početnik neće zauvek ostati početnik. Nakon nekog vremena on postaje napredni tragalac i konačno, u Božji odabrani Čas, ostvaruje konačnu Istinu. Tada njegovo unutrašnje biće biva preplavljeno Svetlošću i Blaženstvom. Ali, to se ne može dogoditi preko noći. Ako pokušamo da prerano povučemo Božji Čas, bićemo samo frustrirani.

Mi imamo telo, vital, um, srce i dušu. Problem tela je nečistota. Problem vitala je agresija. Problem uma je sumnja. Problem srca je nesigurnost. A problem duše je što još uvek nije ispoljila njenu božanstvenost ovde na Zemlji.

Problem tela se može rešiti jedino kada osvane čistota. Problem vitala se može rešiti jedino kada dinamizam uđe u vital i osnaži ga. Problem uma je rešen kada se um prosvetli božanskom verom. Problem srca je rešen kada srce bude preplavljeno svetlošću ljubavi. A problem duše je rešen kada duša postane dah vrhunskog pouzdanja.

Da bismo dostigli čistotu, dinamizam, veru, sigurnost i pouzdanje, moramo stalno da slušamo naloge našeg Unutrašnjeg Pilota i da se svesno predamo Volji Svevišnjeg. Šta je Volja Svevišnjeg? Volja Svevišnjeg je naše svesno prihvatanje božanske Svetlosti u nama i naše prihvatanje Zemlje kao oblasti za božansko ispoljavanje. Moramo da na površinu iznesemo našu unutrašnju Svetlost da bismo je ponudili celom svetu radi njegovog spasenja i prosvetljenja. I moramo da prihvatimo Zemlju zarad ispoljenja Božije Božanstvenosti.

U svakoj osobi postoje dva bića. Jedno biće želi materijalni uspeh; ono drugo želi život unutrašnje samoće. Kada pojedinac postigne matrijalni uspeh, oseća da nešto nedostaje. Njegov život je još uvek ispunjen problemima. Šta nedostaje? Nedostaje mu mir i smirenost. Materijalni život mu nije dao Mir, Svetlost i Blaženstvo. On oseća da će svi njegovi problemi biti rešeni ako dostigne Mir, Svetlost i Blaženstvo i da će moći da se zauvek odmara. Ono drugo biće u njemu želi jedino život unutrašnjeg mira. Za to biće je jedino unutrašnji život stvaran. Ono odbacuje i negira spoljašnji život; oseća da spoljašnji život nije ni od kakve koristi. Tada pojedinac odlazi duboko unutra i ostvaruje Mir, Svetlost i Blaženstvo. Ali kada njegovi Mir, Svetlost i Blaženstvo ostanu neispoljeni, pojedinac se ponovo oseća jadno. On oseća da stvari koje ima i u koje je izrastao moraju da budu ispoljene u spoljašnjem životu, spoljašnjem svetu.

Prvo biće je plakalo za materjalnim bogatstvom, ali ga materijalno bogatstvo nije zadovoljilo jer mu je nedostajalo unutrašnje ostvarenje. Drugo biće je imalo unutrašnje ostvarenje, ali mu je nedostajalo spoljašnje ispoljavanje. I drugo biće je imalo problem.

Pre nego što ostvarimo Boga, naš problem je neznanje; mi sami smo problem. Nakon što ostvarimo Boga, naš problem je ispoljavanje. To izgleda kao problem Zemlje i Neba. Problem Zemlje je ostvarenje; problem Neba je ispoljavanje. Čak i Bog ima probleme. Božji problem je da učini da osetimo da smo mi Njegova deca, Njegova odabrana deca, da smo od Njega i za Njega. Njegov problem je da učini da osetimo da je On koren a da smo mi grane istog drveta sopstva.

Kako rešavamo naše probleme? Naše probleme rešavamo tako što ćemo otići duboko unutra. Hrist je rekao: „Carstvo Nebesko je u vama.“ Carstvo Nebesko označava Carstvo Svetlosti i Blaženstva. Jedino kada zaronimo duboko unutra ugledaćemo Lice Carstva Nebeskog. A kada imamo pristup Carstvu Nebeskom, svi naši problemi će zauvek biti rešeni.

Postoje dva tipa ljudi: ljudi koji žele i ljudi koji teže. Čovek koji želi shvata problem kao uznemirujuće iskustvo, ali čovek koji teži shvata problem kao osnažujuće iskustvo. Kad god se pojavi problem, čovek želje oseća da će to uzdrmati njegove nade. Tada je osuđen na razočaranje. Ovo razočaranje rađa frustraciju, a u frustraciji osviće njegovo uništenje. Čovek težnje vidi problem kao kamen temeljac. On prihvata problem kao izazov. On čvrsto staje na problem i koristi ga kao priliku za napredak. U svakom iskustvu je tu Samilost Najvišeg, Onostranog, da nas vodi i pomogne nam na prevaziđemo problem i da ga preobrazimo u sjajnu priliku da izrastemo u samu sliku Gospoda Svevišnjeg.

Postoji Zen izreka koja kaže da pre nego što neko počne da izučava Zen, planine su planine. Nakon što uđe u Zen, planine nisu više planine. I konačno, kada stekne prosvetljenje, planine ponovo postaju planine. Možemo da kažemo da su planine poteškoće na koje nailazimo kada uđemo u duhovni život. Nakon nekog vremena vidimo da ove planine poteškoća lako možemo da prevaziđemo. One su kao prolazni oblaci i unutrašnje sunce mora da se pojavi ponovo. I konačno, kada ostvarimo Najviše, vidimo da su planine poteškoća na koje smo nailazili sada preobražene u planine prilika – prilika za napredak, postignuće i veće buđenje u večno prevazilazećem iskustvu najviše Stvarnosti. Poteškoće su postale prilike koje nas nose ka večno prevazilazećem Onostranom.

Moto države Virdžinija je: „Planinari su uvek slobodni.“ Sa unutrašnje tačke gledišta ovo je značajan moto jer su planinari penjači. I mi aspiranti smo svi penjači, i pokušavamo da se popnemo do najviše Visine, do Vrhunca, na osnovu snage našeg unutrašnjeg plača. Što više idemo, to više slobode imamo. Što više idemo, to će više slobode Apsoluta da preplavi naše unutrašnje i spoljašnje postojanje. Ova sloboda je sloboda Božanskog u nama, sloboda Beskonačnosti koja nam pripada, sloboda Besmrtnosti od koje smo sačinjeni.