Ljudsko i božansko ⁵

Dragi tragaoci za najvišom Istinom, želeo bih da održim kratko predavanje o ljudskom i božanskom.

Naša spoljašnja suština je ljudska; naša unutrašnja suština je božanska. Ljudski svet je svet želja. Božanski svet je svet težnje. U svet želje, kada nešto dobijemo, odmah zavapimo: „Eureka, našao sam ga! To je to.“ Ali, kada nešto dobijemo u božanskom svetu, govorimo sebi: „Postoji nešto drugo što mi je potrebno, nešto više, dublje, nešto što više prosvetljuje i ispunjava.“ Ovaj osećaj nezadovoljstva nije loš niti nebožanski. Ta vrsta ne zadovoljnosti čini da osećamo da nam je suđemo da izrastemo u nešto beskrajno više nego što smo sada.

Ljudsko pravo i božansko pravo. Ljudsko pravo nam govori da moramo da hrabro branimo naša prava. To je moto države Alabama. „Hrabro branimo naša prava.“ Zašto želimo da branimo naša prava? Jer osećamo da naše veštine i sposobnosti nisu dovoljno poštovane, da smo u neku ruku ekspoloatisani. Božansko u nama takođe govori da moramo hrabro da branimo naša prava. Ali u ovom slučaju, božansko pravo je da ponudimo našu unutrašnju poruku celom svetu, naše božansko pravo je da kažemo neznanju da pripadamo samo Bogu. Mi smo od božanskog i za božansko. Ne možemo se dužiti sa neznanjem i ne možemo dozvoliti sebi da nas neznanje proguta. U neznanju smo se valjali milenijumima, to je istina. Ali to ne znači da nnećemo upotrebiti naše božansko pravo da odemo duboko unutra i da na površinu iznesemo beskrajnu Svetlost kako bismo prosvetlili svet patnje i tame.

Ljudsko u nama želi da otkrije da li uopšte postoje Istina, Svetlost i Blaženstvo u drugima. Ono sumnja da drugi imaju te osobine. Ali, božansko u nama zna da su Istina, Svetlost i Blaženstvo svuda. One nisu monopol jedne osobe; svako duboko u sebi ima Mir, Svetlost i Blaženstvo u beskrajnon meri.

Ljudsko u nama želi da vidi lice stvarnosti, kako bi moglo da izmeni stvarnost i ugodi svojim željama. Božansko u nama želi da vidi lice stvarnosti kako bi moglo da izraste u samu sliku transcendentalne Stvarnosti.

Ljudsko u nama plače za uspehom, za više uspeha, za obiljem uspeha. Božansko u nama želi napredak, stalni napredak, unutrašnji i spoljašnji. Ovaj napredak je u celini zasnovan na samodavanju, a samodavanje je vesnik Bogopostajanja.

Ljudsko u nama želi da poseduje svet kako bi moglo da ga koristi na svoj sopstevni način. Avaj, na njegovu žalost primećuje da ga svet već nemilosrdno poseduje pre nego što uspe da poseduje svet. Božansko u nama želi da ponudi samo svoje postojanje svetu; ono želi da prosvetli svet svojom ljubavlju i nesebičnom posvećenošću. I gle, vidi da je svet već potpuno prosvetlio božansko, pre nego što ono prosvetli svet.

Ljudsko u nama želi da ostvari Boga Moć kako bi moglo da vlada svetom. Božanskom u nama je potreban Bog koji je sav Dobrota. Ljudsko u nama se moli Bogu i meditira na Boga i nada se da spusti Boga dole kako bi zadovoljilo mnoge svoje želje. Ljudsko u nama se moli Bogu za sopstveno zadovoljstvo. Ali, božansko u nama se moli i meditira kako bi Bog mogao da ga koristi na Njegov sopstveni Način, božanski Način, na vrhunski Način.

Ljudsko u nama želi da se kreće od vrata tela do odaje duše. Ono želi da ide od tela do duše putem vitala, uma i srca. Božansko u nama želi istu stvar, ali na drugi način. Ono želi da ide od duše do srca, od srca do uma, od uma do vitala, od vitala do tela. Božansko u nama oseća da najpre treba da uđemo u odaju duše, jer duša ima Svetlost i da odatle ulazimo u ostale odaje koje su tamne, neosvetljene i nebožanske.

Kada ljudsko u nama postane iskreno, shvatamo neporecivu činjenicu da nam je potreban preobražaj: preobražaj tela, preobražaj vitala, preobražaj uma i preobražaj srca.

Telo se trenutno valja u zadovoljstvima neznanja, svesno i namerno. Ali, doći će trenutak kada će samo ovo telo težiti i pokušavati da služi božansko i ovde na Zemlji i tamo na Nebu.

Vital u nama je trenutno agresivan i destruktivan, ali isti ovaj vital će jednog dana težiti da postane dinamičan i progresivan. Vital u nama će sada reći kao Julije Cezar: „Veni, vidi, vici“: Dođoh, videh, pobedih. Ali kada isti ovaj vital bude dobio prosvetljenje reći će: „Dođoh u svet da volim svet, da prigrlim svet, da postanem jedno sa svetom.“

Um u nama trenutno podozreva svet, prosuđuje svet i sumnja u svet. Ali kada isti ovaj um, bude plakao za prosvetljenjem u bliskoj ili dalekoj budućnosti, shvatiće da je došao u svet da usavrši neznanje sveta i da prosvetli druge. Pre nego što prosvetli druge osetiće potrebu za samoprosvetljenjem; shvatiće da njegova sposobnost da prosvetli druge potpuno zavisi od njegovog savršenjstva. Zato će um najpre usavršiti sebe, a zatim će ponuditi svoje savršenstvo svetu koji teži.

Srce u nama je trenutno nesigurno, slabo i nemoćno. Ono vidi Prostranstvo, ali ne želi da uspostavi svoje nedovojivo jedinstvo sa Prostranstvom, baš zato jer je prestrašeno. Ali kada je ljudsko srce preobraženo u božansko srce, ono će otvoriti svoja vrata čitavom svetu i čovečanstvo će u njemu naći luku. Srce će postati neodvojivo jedno sa Božjom tvorevinom. Postajući jedno sa čitavom tvorevinom, srce će osetiti da je ispunilo obećanje duši i svoju misiju na Zemlji. Obećanje srca je bilo da će primiti svetlost duše u bezgraničnoj meri, a misija da će tom svetlošću svesno služiti čovečanstvu.

I duša je dala obećanje, obećanje Bogu i čoveku. Bogu je duša svečano obećala da će ispoljiti božansko na Zemlji; a čovečanstvu je duša obećala da će osloboditi telo od okova neznanja. Telo ovde označava telesnu svest, koja uključuje fizičko, vital, mentalni deo i psihički deo. Duša mora da ispuni svoja obećanja Bogu i čoveku.

Svako ljudsko biće postaje svesni instrument Boga kada iskreno uđe u duhovni život, život težnje i posvećenosti. Pre toga, ono je u životu neznanja, u svetu sna. Nemogućnost koja se u ovom ljudskom životu javlja ne treba i ne može da zauvek ostane sa nama. Mi ćemo na kraju prevazići život neznanja. Naša suština, duboko u nama, je božanska i ono što imamo u nama će u Božji odabrani Čas izaći na površinu.

Ljudsko u nama želi da otkrije Svetlost; božansko u nama želi da otkrije Svetlost za koju oseća da ju je oduvek imalo. Kada ljudsko u nama teži, ono želi da raste i postane. Božansko u nama neprestano zna da večno jeste.

Ljudsko u nama će biti ispunjeno samo kada svesno prihvati diktate naše unutrašnje božanstvenosti. Božansko u nama će ispuniti sebe samo kada preobrazi, prosvetli i usavrši ljudsko u nama. Preobražavajući ljudsko u nama i ispoljavajući božansko u nama, mi rastemo u savršeno Savršenstvo.

Ljudsko u nama se moli:

Hiranmayena patrena satyasyapihitam mukham
Tat tvam pusan apavirnu satyadharmaya dristaye
   

Otkloni je, O Sunce, tako da ja,koji sam posvećen Istini mogu da vidim Istinu.

Napredno božansko u nama govori:

Vedaham etam purusam mahantam
aditya varnam tamasah parastat

I Transcendentalno, sveprožimajuće Božansko u nama, govori: