Iskustvo⁸

Dragi tragaoci, draga duhovna braćo i sestre, želeo bih da održim kratko predavanje o unutrašnjem iskustvu. U duhovnom životu ima jako malo stvari koje su toliko važne i značajne kao što je unutrašnje iskustvo. Imati unutrašnje iskustvo znači imati mnogo miliona duhovnih dolara. Unutrašnje iskustvo je najdragocenije blago tragaoca. Pošto smo ovde svi tragaoci, ono što je od vrhunske važnosti u našim životima je unutrašnje iskustvo.

Unutrašnje iskustvo je svesna svesnost tragaoca o njegovoj Besmrtnosti.

Unutrašnje iskustvo je svesno širenje Beskonačnosti tragaoca..

Unutrašnje iskustvo je svesno ispunjenje Večnosti tragaoca.

Postoje tri stvari koje moramo da iskusimo u našem unutrašnjem životu, životu težnje i posvećenosti. To su: Svetlost, božanska Svetlost; Moć, božanska Moć; i Mir, božanski Mir.

Obična svetlost će nas izložiti ako nešto učinimo pogrešno, ali božanska Svetlost nas nikada neće izložiti. Na protiv, ona nas prosvetljuje i pokušava da nas prosvetli.

Ljudska moć je moć koja nas primorava da lomimo i uništavamo, da dominiramo i tlačimo druge. Ali, božanska Moć nas inspiriše da stvaramo i gradimo. To je moć jednistva.

Ljudski mir je uglavom iznuđeni kompromis. Ali, božanski mir je naše ispunjenje u pesmi savršenstva Univerzalne Svesti, sveprožimajuće Svesti koja boravi duboko u nama.

Kada imamo iskustvo božanske Svetlosti, osećamo da duša-seme u nama počinje da klija.

Kada imamo iskustvo božanske Moći, vidimo da naš život-biljka lagano, uporno, nepogrešivo, ubedljivo i plodno raste.

Kada imamo iskustvo božanskog Mira, vidimo cvetanje cveta-savršenstva našeg života-biljke.

Kada imamo potrebu duše za unutrašnjim iskustvom, mi izrastamo u prave tragaoce. Ali, pre nego što osetimo potrebu za unutrašnjim iskustvom, mi smo svi obična ljudska bića. Ono što je neophodno za obično ljudsko biće je napredak. A on dolazi kroz spoljašnje iskustvo.

Spoljašnje iskustvo je nesigurnost našeg ljudskog srca.

Spoljašnje iskustvo je tama našeg ljudskog uma.

Spoljašnje iskustvo je nezrelost našeg ljudskog vitala.

Spoljašnje iskustvo je nečistota našeg ljudskog tela.

Ljudsko biće povremeno predstavlja sopstvene božanske osobine, a povremeno predstavlja svoje ljudske osobine. Povremeno, na žalost, predstavlja čak i životinjske osobine koje još uvek postoje u njemu.

Noć uništenja je životinjsko iskustvo.

Visina težnje je ljudsko iskustvo.

Svetlost Savršenstva je božansko iskustvo.

U našem duhovnom životu, postoji nešto beskrajno važnije od iskustva, to se zove ostvarenje. Kad imamo iskustvo najvišeg reda, osećamo da dodirujemo, ili tek što nismo dodirnuli Boga Drvo. Ali, kad imamo najviše ostvarenje, osećamo ne samo da dodirujemo Boga Drvo, već i da se uspinjemo uz drvo i da dosežemo najvišu granu, na kojoj uživamo u nektar-plodovima.

Sumnjičavi um može da odbacuje i poriče iskustvo Boga, ali ostvarenje Boga daleko nadmašuje domen sumnje i prosuđivanje uma. Ono odlazi daleko iznad nadležnosti ljudskog uma. Ostvarenje ima moć da stalno bude u skladu sa najvišim Izvorom, tako da ljudski um ne može da poremeti njegov spokoj, pouzdanje i izvesnost.

Čovekovo unutrašnje iskustvo Boga, čini čoveka svesnim mogućnosti o Bogo postajanju. Odnosno, da kažemo kada čovek ima i malo iskustva Boga, počne da oseća da će pre ili kasnije moći da izraste u samu sliku Boga. Božje iskustvo u čoveku čini da Bog oseća da savršenstvo Njegove Svetlosti Ispoljenja na Zemlji ne samo da je moguće i primenljivo, već je i neizbežno.

U čoveku, Bog je san. Ovo iskustvo dostižu i Bog i čovek. U Bogu, čovek je stvarnost. Ovo iskustvo čovek i Bog primaju zajednički. U čoveku, Bog je san. U Bogu, čovek je stvarnost.

Sa Bogom, čovek se smeši. On se smeši osmehom Savršenstva, transcendentalnog Savršenstva. Sa čovekom, Bog plače. On plače vapajem koji je u ljudskom srcu bio od bezvremenih davnina.

Iskustvo Božje Samilosti i iskustvo čovekovog Oslobađanja su neodvojivi. Kada se spusti Božja Samilost, lanci neznanja se kidaju i osviće čovekovo Oslobađanje.

Kad imamo unutrašnje iskustvo, spontano učimo nešto više, nešto dublje, nešto duševnije i nešto što ispunjava više od običnog ljudskog učenja. Jedno unutrašnje iskustvo će nas naučiti kako da trčimo prema Cilju, kako da otkrijemo našu višu i dublju stvarnost. Još jedno unutrašnje iskustvo će nas naučiti kako da se odučimo do svega što je uhvatilo naš um u spoljašnjem svetu – sve nebožansko, neprosvetljeno, netežeće, neispunjeno. Od našeg stalno evoluirajućeg iskustva ćemo naučiti sve što je ispunjavajuće. A odučićemo stvari koje su obeshrabrujuće i destruktivne. Svakog dana, snagom našeg unutrašnjeg iskustva, imamo priliku da naučimo najvišu Istinu i da odučimo mnoge neprijateljske i nebožanske stvari koje je naš um zamenio za Istinu.

Kad smo u procecu učenja i odučavanja, dolazi trenutak kada dosežemo savršenstvo i u unutrašnjem i u spoljašnjem životu. Današnje iskustvo izrasta u sutrašnje ostvarenje. Za tragaoca, unutrašnje iskustvo je vesnik ostvarenja Boga, koje je najvažnije, najznačajnije iskustvo. Tada sutrašnje iskustvo raste u savršenstvo narednog dana. Iskustvo je prva prečka, ostvarenje je druga prečka, a savršenstvo je treća prečka na Kosmičkoj Lestvici.

Mi možemo da podelimo spoljašnje iskustvo sa drugima kada patimo i kada smo radosni. Bez obzira da li imamo nešto na šta ćemo biti ponosni, ili imamo unutrašnje boli, ta iskustva možemo lako da podelimo. Ali, ako podelimo svoja unutrašnja iskustva sa drugima, mi pozivamo sumnju da ih ukrade. A kada jednom dozvolimo drugima da ubace sumnju u naš um i srce, naš napredak se zaustavlja. Nijedan tragalac neće moći da pođe dalje ako prerano podeli svoja unutrašnja iskustva sa drugima. A kada tragalac jednom dosegne najvišu Visinu, ili je bar dosegao nešto čvrsto i konkretno u duhovnom životu, tada može da podeli svoja iskustva sa drugima, a da ne rizikuje da će izgubiti inspiraciju i prosvetljenje koje je stekao iz tih iskustava. I njegova iskustva će tada zaista inspirisati i prosvetliti njegove prijatelje.

Neko može tokom svog života težnje da ima stotine i hiljade iskustava. Ali, dva ili tri glavna iskustva su više nego dovoljna da tragalac ostvari Najviše, Apsoluta. Sada, moramo biti oprezni oko naših unutrašnjih iskustava; moramo da znamo da li su ta iskustva stvarna ili ne. Kada tragalac stekne iskustvo, on mora da ode duboko unutra, da bi dobio još više i dublje iskustvo i da bi na taj način saznao pravi smisao prethodnog iskustva. Ili, ako ima duhovnog Učitelja, Učitelj mu može reći pravo značenje njegovog iskustva.

Hajde da otpočnemo naše putovanje sa težnjom. Ako imamo iskrenu težnju, moramo imati unutrašnja iskustva i tada naše ostvarenje ne može ostati daleki vapaj. A kada jednom osvane ostvarenje, savršeno Savršenstvo mora da procveta u našem životu težnje na Zemlji. Moramo da težimo da spustimo Carstvo Nebesko na Zemlju. Carstvo Nebesko se automatski spušta na Zemlju kada izrastemo u Savršenstvo, kada zaronimo u Srce najvišeg Apsoluta Svevišnjeg.