Težnja: Unutrašnji Plamen³⁷

Bog je usnio blistavi San. Ime tog Sna bilo je Težnja. Čovek ima uspinjući plač. Ime ovog plača takođe je težnja. Bog je prvobitno bio Jedno. Svojom Težnjom, hteo je da postane Mnoštvo. Hteo je božanski da uživa u nebrojeno mnogo oblika i da Sebe vrhunski ispuni kroz sve njih.

Čovek je mnoštvo. Sopstvenom težnjom, čovek-razjedinjujuća i razjedinjena svest, čovek-pomračeni um, čovek-neispunjeno biće, hteo bi da postane jedno sa svešću sveta, sa životom sveta i sa dušom sveta. On nepogrešivo i duševno oseća da je to tajni i sveti način da oseti najveću dubinu Stvarnosti i najveću visinu Istine.

Težnja, unutrašnji plamen. Ovaj plamen, za razliku od ostalih, ništa ne sagoreva. On pročišćava, prosvetljuje i preobražava naš život. Kada se u našoj nižoj prirodi dogodi pročišćenje, mi se nadamo da ćemo ugledati Lice Boga. Kada u našoj spoljašnjoj prirodi osvane prosvetljenje, osećamo da je Bog blizak i drag, da je sveprožimajući i svevoleći. Kada naša priroda, kako niža tako i spoljašnja, izraste u plamen težnje, spoznaćemo istinu da je Bog Lično najprisniji Kormilar, najblistavije Putovanje i najuzvišeniji Cilj.

Neki ljudi imaju utisak da su želja i težnja jedno te isto. Na žalost, ili radije na sreću, to nije istina. To su dve sasvim različite stvari. Razlika između želje i težnje je veoma jednostavna i jasna. Želja hoće svet da zarobi i da ga proguta. Težnja želi da oslobodi i da nahrani svet. Želja je energija koja ističe. Težnja je svetlost koja utiče. Želja kaže čoveku, “Poseduj sve. Bićeš srećan.” Siroti čovek. Kada poželi da uzme sebi u posed makar i jednu jedinu stvar, on uvidi da je sve u Božijoj tvorevini već nemilosrdno zgrabilo i zaposelo njega. Težnja kaže čoveku, “Ostvari samo jednu stvar, i to Boga. Bićeš srećan” Blagosloveni čovek, dobre je sreće. Putujući naviše i unutra, mnogo pre nego što ugleda Boga on oseti uzvišeni mir u svom unutrašnjem životu i zračeću radost u svom spoljašnjem životu. Oseti da ostvarenje Vrhunskog Onostranog ne može više ostati daleki vapaj.

Težnja ima ne jednog, već tri istinska prijatelja: jučerašnjicu, današnjicu i sutrašnjicu. Jučerašnjica je ponudila težnji svoj polet inspiracije. Današnjica nudi težnji svoju moć posvećenosti. Sutrašnjica će ponuditi težnji svoje blaženstvo ostvarenja.

Težnja je naš unutrašnji podsticaj da prevaziđemo kako iskustvo, tako i ostvarenje koje smo već postigli. To je apsolutno neophodno jer Beskrajni Bog neprestano prevazilazi Njegov sopstveni Beskraj, Večni Bog neprestano prevazilazi Njegovu sopstvenu Večnost, a Besmrtni Bog neprestano prevazilazi Njegovu sopstvenu Besmrtnost.

Detinjstvo težnje hoće da realizuje Svevišnjeg na zemaljski i individualan način. Mladost težnje hoće da realizuje Svevišnjeg na božanski i veličanstven način. Odraslo doba težnje želi da ostvari Svevišnjeg na sopstveni Način Svevišnjeg.

Težnja je ostvarenje. Težnja je otkrovenje. Težnja je ispoljavanje. Težnja je ostvarenje ukoliko je i kada je tragaocu potrebno Ostvarenje Boga, i samo Ostvarenje Boga. Težnja je otkrovenje ukoliko i kada tragalac oseti da je otkrovenje Boga apsolutno Boga radi. Težnja je ispoljavanje ukoliko i kada tragalac oseti da je Ispoljavanje Boga njegovo rođenjem stečeno pravo.