Čovek je mnoštvo. Sopstvenom težnjom, čovek-razjedinjujuća i razjedinjena svest, čovek-pomračeni um, čovek-neispunjeno biće, hteo bi da postane jedno sa svešću sveta, sa životom sveta i sa dušom sveta. On nepogrešivo i duševno oseća da je to tajni i sveti način da oseti najveću dubinu Stvarnosti i najveću visinu Istine.
Težnja, unutrašnji plamen. Ovaj plamen, za razliku od ostalih, ništa ne sagoreva. On pročišćava, prosvetljuje i preobražava naš život. Kada se u našoj nižoj prirodi dogodi pročišćenje, mi se nadamo da ćemo ugledati Lice Boga. Kada u našoj spoljašnjoj prirodi osvane prosvetljenje, osećamo da je Bog blizak i drag, da je sveprožimajući i svevoleći. Kada naša priroda, kako niža tako i spoljašnja, izraste u plamen težnje, spoznaćemo istinu da je Bog Lično najprisniji Kormilar, najblistavije Putovanje i najuzvišeniji Cilj.
Neki ljudi imaju utisak da su želja i težnja jedno te isto. Na žalost, ili radije na sreću, to nije istina. To su dve sasvim različite stvari. Razlika između želje i težnje je veoma jednostavna i jasna. Želja hoće svet da zarobi i da ga proguta. Težnja želi da oslobodi i da nahrani svet. Želja je energija koja ističe. Težnja je svetlost koja utiče. Želja kaže čoveku, “Poseduj sve. Bićeš srećan.” Siroti čovek. Kada poželi da uzme sebi u posed makar i jednu jedinu stvar, on uvidi da je sve u Božijoj tvorevini već nemilosrdno zgrabilo i zaposelo njega. Težnja kaže čoveku, “Ostvari samo jednu stvar, i to Boga. Bićeš srećan” Blagosloveni čovek, dobre je sreće. Putujući naviše i unutra, mnogo pre nego što ugleda Boga on oseti uzvišeni mir u svom unutrašnjem životu i zračeću radost u svom spoljašnjem životu. Oseti da ostvarenje Vrhunskog Onostranog ne može više ostati daleki vapaj.
Težnja ima ne jednog, već tri istinska prijatelja: jučerašnjicu, današnjicu i sutrašnjicu. Jučerašnjica je ponudila težnji svoj polet inspiracije. Današnjica nudi težnji svoju moć posvećenosti. Sutrašnjica će ponuditi težnji svoje blaženstvo ostvarenja.
Težnja je naš unutrašnji podsticaj da prevaziđemo kako iskustvo, tako i ostvarenje koje smo već postigli. To je apsolutno neophodno jer Beskrajni Bog neprestano prevazilazi Njegov sopstveni Beskraj, Večni Bog neprestano prevazilazi Njegovu sopstvenu Večnost, a Besmrtni Bog neprestano prevazilazi Njegovu sopstvenu Besmrtnost.
Detinjstvo težnje hoće da realizuje Svevišnjeg na zemaljski i individualan način. Mladost težnje hoće da realizuje Svevišnjeg na božanski i veličanstven način. Odraslo doba težnje želi da ostvari Svevišnjeg na sopstveni Način Svevišnjeg.
Težnja je ostvarenje. Težnja je otkrovenje. Težnja je ispoljavanje. Težnja je ostvarenje ukoliko je i kada je tragaocu potrebno Ostvarenje Boga, i samo Ostvarenje Boga. Težnja je otkrovenje ukoliko i kada tragalac oseti da je otkrovenje Boga apsolutno Boga radi. Težnja je ispoljavanje ukoliko i kada tragalac oseti da je Ispoljavanje Boga njegovo rođenjem stečeno pravo.
EL 37. Purdue University, Lafayette, Indiana, 27 April 1970.↩
From:Sri Chinmoy,Svetlost Istoka za um Zapada, Agni Press, 1973
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/el