Čin I, Scena 7
(Dnevna soba Dr. K. D. Goša. Pada veče.)K. D.: Imam lep predlog, Švarna. Pozvaću u goste jednog Engleza.
ŠVARNA: Zbog čega?
K. D.: Da podučavaju Benoja i Manoa engleskom.
ŠVARNA: I onda…
K. D.: Za Aura englesku guvernantu.
ŠVARNA: Ako moje odobrenje ima bilo kakvu vrednost imaš ga sto posto.
K. D.: Još nešto…
ŠVARNA: Šta to?
K. D.: Počev od danas, zbilja od danas pa nadalje, bengalski ne treba da se govori u našoj kući. Engleski, samo engleski. Kako želim da moja deca mogu da govore engleski, da pišu na engleskom, razmišljaju na engleskom i čak da sanjaju na engleskom! Oni moraju biti englezi do srži. Ubrzo ću ih poslati u Darđiling u crkvenu školu. Nekoliko godina kasnije, povešću ih u London. Moji sinovi moraju da budu među najsjajnijim draguljima krune Indije.
ŠVARNA: Izvanredan plan, uistinu. Ali pre toga zašto ne kažeš da želiš da me pošalješ na onaj svet. Kako se usuđuješ da pomisliš da mogu da izdržim odsustvo moje slatke dece? Poludeću.
K. D.: Dobro sam znao da je majka u tvom srcu prejaka. Ti si tipična bengalska žena. Ti želiš da tvoji sinovi budu bespomoćni, puke bebe u naručju. Tvoj bled, patetični izgled probija mi srce. Švarna, tvoja boja ne sme da gubi boju zbog brige. Ne uzrujavaj se.
ŠVARNA: Izvini. Nije moje da ti se suprostavljam. Ali si me mnogo potresao.
