Čin I, Scena 6
(Dete je u majčinom krilu. Ona ga miluje.)ŠVARNA: Dete moje, da li si ti Gospod iz mog sna? Viđala sam te stalno iznova. Danas je moj san zaodenuo odoru stvarnosti.
(Ulazi njen otac, Riši Radžnarajan.)
RIŠI: Švarna, došao sam da vidim mog Voljenog, Gospoda nad Bogovima.
ŠVARNA: Izvoli, oče. (Švarnalata spusti dete ocu u krilo.) RIŠI: _(Sa širokom osmehom podiže dete na svoju glavu.) Ah! To je Aurobindo, to je lotos, još uvek u pupoljku.
ŠVARNA: Oče, ne vidim čudo na njegovom licu. U mom snu on je bio Čudo nad Čudima.
RIŠI: Kćeri moja, ne gledaj na njega svojim zemaljskim očima. Za mene on ostaje isti kao u mojoj viziji kada sam ga video kao Svetlost sveta. Nikad ne zaboravi da je Bog Čudotvorac nad čudotvorcima. Stoga je njegova pojava stavila masku na njegovu pravu prirodu. Švarna, kakav me ponos sada pecka kroz krvotok! Srce mi se njiše od navale radosti. Krišna, Krišna je stigao. Mračni oblaci sumnje ne smeju da ti umrljaju vid. On je naš Aurobindo. On je Božanski Lotos. Laticu po laticu on će procvetati do savršenog savršenstva.
