Čin I, Scena 5
((Boravište Manomohan Goša, Pravnika i bliskog prijatelja Dr. K. D. Goša. Iza scene.)
Rođenje Beskraja
(5 jutro, 15 Avgust 1872)
Zlatna zora kosmosa u trans uronjenog
Čeka na rođenje onog ko je Sve.
Blaženstvo sedam svetova sreće se u njenom srcu
S uzvišenim pozivom prostranim k'o Sunce.
Polako neizmerni Vrh vatre ushićenja
Penje se do našeg ljudskog vapaja.
Besmrtna volja njegove dijamantske vizije se naginje
Dole prema našim smrtnim čežnjama.
Iznenada, mrdnu se silni dremež života.
Njegovo krilo svegrleće
Izjavljuje: "Dolazim da okončam vaš bezočni strah:
Držite se samo mene!
“Nikakve kratke snove vaša brojna rođenja ne slede:
Sad prigrlite moj beskrajni cvat.
Poplava Besmrtnosti u meni!
Nigde vama neće biti propast."
MANOMOHAN: Moja radost ne zna za granice što se tvoj sin rađa u mojoj kući.
K. D.: Nema sumnje, biće mnogo radovanja ako se obistini san moje žene.
MANOMOHAN: Kako ide njen san?
K. D.: Prijatelju, to je za mene samo san, fantomska izmaglica, ali za nju je to blješteća istina.
MANOMOHAN: Krišnadan, želeo bih da čujem njen san, a ne tvoj komentar o njemu.
K. D.: Pa, tokom trudnoće sanjala je da je to Šri Krišna koji će uzeti ljudsko rođenje kroz nju.
MANOMOHAN: Ja ne vidim ništa loše u njenom snu. Ti si pesimista od glave do pete. Dođi, hajde da požurimo do deteta. Ko zna, možda nađemo Čudesnog?
