Čin I, Scena 5

((Boravište Manomohan Goša, Pravnika i bliskog prijatelja Dr. K. D. Goša. Iza scene.)

```

Rođenje Beskraja

(5 jutro, 15 Avgust 1872)

Zlatna zora kosmosa u trans uronjenog

Čeka na rođenje onog ko je Sve.

Blaženstvo sedam svetova sreće se u njenom srcu

S uzvišenim pozivom prostranim k'o Sunce.

Polako neizmerni Vrh vatre ushićenja

Penje se do našeg ljudskog vapaja.

Besmrtna volja njegove dijamantske vizije se naginje

Dole prema našim smrtnim čežnjama.

Iznenada, mrdnu se silni dremež života.

Njegovo krilo svegrleće

Izjavljuje: "Dolazim da okončam vaš bezočni strah:

Držite se samo mene!

“Nikakve kratke snove vaša brojna rođenja ne slede:

Sad prigrlite moj beskrajni cvat.

Poplava Besmrtnosti u meni!

Nigde vama neće biti propast."

```

MANOMOHAN: Moja radost ne zna za granice što se tvoj sin rađa u mojoj kući.

K. D.: Nema sumnje, biće mnogo radovanja ako se obistini san moje žene.

MANOMOHAN: Kako ide njen san?

K. D.: Prijatelju, to je za mene samo san, fantomska izmaglica, ali za nju je to blješteća istina.

MANOMOHAN: Krišnadan, želeo bih da čujem njen san, a ne tvoj komentar o njemu.

K. D.: Pa, tokom trudnoće sanjala je da je to Šri Krišna koji će uzeti ljudsko rođenje kroz nju.

MANOMOHAN: Ja ne vidim ništa loše u njenom snu. Ti si pesimista od glave do pete. Dođi, hajde da požurimo do deteta. Ko zna, možda nađemo Čudesnog?

From:Chinmoy Kumar Ghose,Silazak Plavetnog, Sri Chinmoy Lighthouse, 1972
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/db