Čin I, Scena 8
(Darđiling. Benoj, Mano i Auro se vraćaju iz škole. Usput nalete na nekog Sanjasina. Mnogo ljudi se skupilo oko njega. On obilno puši.)SELJAK: Saduđi, molim vas dajte mi neko religiozno znanje.
SANJASIN: Sve što ti mogu dati je savet. Bojim se, mada će moj savet stići do tvojih skeptičnih ušiju, da ga nećeš nikad primeniti na praktičnom polju. (Neki seljaci prasnu u salve smeha.) Moj savet, znaš? Svet je iluzija. Nemoj imati veze s njim!
TRGOVAC: Ako biste, molim vas, pogledali moj dlan.
SANJASIN: Ti, ti se valjaš u zadovoljstvima bogatstva. Jesam li u pravu?
TRGOVAC: Apsolutno savršeno. Ali, Saduđi, nisam video lice mira čak ni na sekundu.
SANJASIN: Ah, mir! Mir se neće roditi ovde na ovom svetu. On je izdanak nekog drugog sveta. Ovaj svet je načinjen od halabuke, prašine i uskovitlanih prikaza.
MANOMOHAN: Molim vas, pređite pogledom preko mog dlana, i dajte mi par naznaka o mojim godinama koje dolaze.
SANJASIN: Ah, pesnik, dobar pesnik. To je ono što kaže tvoja budućnost.
MANOMOHAN: (Pokazujući na Aura.) A kakva će biti sudbina mog mlađeg brata?
SANJASIN: (Gledajući unapred sretne se sa Aurobindovim radoznalim očima; ali za tren oka Auro, uplašen, otrči.) Njegova budućnost je pod njegovom komandom.
Sada si uplašen od mene, ali doći će dan kada ćeš ti postati veliki Jogi.3
MANOMOHAN: Samo pre nekoliko dana Auro je sastavio divnu pesmu o Kančanđungi. Nastavnici su je mnogo pohvalili.
SANJASIN: Nije ni čudo, on nije običan dečak. On će biti veliki Jogi koji mora da odigra ogromnu ulogu na svetskoj sceni! Braman! Braman! O, Gospode mog daha, Ti si zaista Tvoja neizmerna misterija.
DB 9,12. Šri Aurobindov prevod.↩
