Čin IX, Scena 9
(Subramanja Barati, najveći pesnik Tamil Nad-a, vidljivo uzrujan uleće u Aurobindovu sobu.)AUROBINDO: Zašto ste tako uzrujani?
BARATI: Postoji ozbiljan razlog za to. Britanska vlada se zaverila sa rancuskom upravom da nas, političke izbeglice, premesti iz Pondičerija.
AUROBINDO: Pa?
BARATI: Moramo da bežimo. Smesta ili što je pre moguće.
AUROBINDO: Gde?
BARATI: U bilo koje od ova tri mesta – Džibuti, Indokinu ili Tripoli.
AUROBINDO: Gospodine Barati, ja ne nameravam da se mrdnem ni za pedalj iz Pondičerija. Znam da mi se ništa neće dogoditi. Što se vas tiče, vi činite kako vam drago.
BARATI: Vaš stav me zbunjuje. Ne, nadahnjuje me. Slediću vas, bez obzira šta drugi radili.
AUROBINDO: Budite spokojni, ništa nam se neće dogoditi.
BARATI: Istinski osećam da nije samo Pondičeri osveštan dodirom vaših stopala, već cela Južna Indija. Ovo nisu samo nekakvi sentimenti.