Čin IX, Scena 10
(Aurobindova kuća, ulica Fransoa Marten 41. Vreme: veče. Aurobindo i njegovi družbenici. Ulazi Biren, Aurobindov kuvar.)BIREN: (Obraćajući se Aurobindu) U vašoj sam službi ovde već šest meseci. Sada čeznem da idem kući. Ali pre toga moram da razotkrijem svoj identitet. Zaposlilo me je bengalsko obaveštajno odeljenje da motrim na vas i da šaljem izveštaje o vašem kretanju. Mislim, vas i vaših družbenika. Na moje krajnje zaprepašćenje, uvek sam dobijao najbolji mogući tretman u vašim rukama. Niko od vas nije osetio ni najmanju sumnju u vezi mene osim, plašim se, Moni Babua, a i to vrlo odskora.
MONI: Zašto to misliš?
BIREN: Vi ste se uvek lepo odevali i izgledali elegantno. Ali ste odabrali da obrijete glavu istog dana kad sam ja obrijao svoju.
MONI: Kako to dokazuje da sumnjam u tebe?
BIREN: Obrijao sam glavu namerno, da me lako uoči tajna policija ovde, a vi ste je obrijali da bi ste osujetili moju nameru i zbunili ih. U svakom slučaju, to je nebitno. Sada želim da vas napustim. Ali pre nego što to učinim, moram da vam jasno pokažem zašto sam bio ovde.
MONI: Možeš li da nam dokažeš da si špijun bengalskog obaveštajnog?
BIREN: Koji više dokaz mogu da vam pružim sem da ponudim vama, svom gospodaru, svu moju ušteđevinu od vladine plate?
(On vadi iz džepa sumu od 50 rupija i spušta je Aurobindu pred stopala. Suze mu liju niz obraze.)
BIREN: Gospodine, vi se bili sušta dobrota prema meni. Budite još bolji prema meni i oprostite mi moje najstrašnije nedelo. (Glas mu grca) Ako nećete, moje doživotno kajanje će biti moja doživotna smrt. (Glas mu drhti) Vi, gospodine…
AUROBINDO: (Samilosno) želim ti dobro. Zaboravićemo sve ovo. Voli svoju zemlju. Živi boljim životom.
