Čin IX, Scena 9

(Subramanja Barati, najveći pesnik Tamil Nad-a, vidljivo uzrujan uleće u Aurobindovu sobu.)

AUROBINDO: Zašto ste tako uzrujani?

BARATI: Postoji ozbiljan razlog za to. Britanska vlada se zaverila sa rancuskom upravom da nas, političke izbeglice, premesti iz Pondičerija.

AUROBINDO: Pa?

BARATI: Moramo da bežimo. Smesta ili što je pre moguće.

AUROBINDO: Gde?

BARATI: U bilo koje od ova tri mesta – Džibuti, Indokinu ili Tripoli.

AUROBINDO: Gospodine Barati, ja ne nameravam da se mrdnem ni za pedalj iz Pondičerija. Znam da mi se ništa neće dogoditi. Što se vas tiče, vi činite kako vam drago.

BARATI: Vaš stav me zbunjuje. Ne, nadahnjuje me.

Slediću vas, bez obzira šta drugi radili.

AUROBINDO: Budite spokojni, ništa nam se neće dogoditi.

BARATI: Istinski osećam da nije samo Pondičeri osveštan dodirom vaših stopala, već cela Južna Indija. Ovo nisu samo nekakvi sentimenti.

From:Chinmoy Kumar Ghose,Silazak Plavetnog, Sri Chinmoy Lighthouse, 1972
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/db