Čin IX, Scena 2
(Parobrod kreće iz Kalkute u sitne jutarnje sate 1. aprila 1910. Biđoj i Aurobindo.)BIĐOJ: Sada si ti Đjotindranat Miter, a ja sam Bankim Čandra Basak. Da li nam je opravdano što se predstavljamo kao neko ko nismo?
AUROBINDO: Ne, ne u očima moralista.
BIĐOJ: Ja sam zadnji čovek koji je navikao na moralnost. Ali zašto, od svih mesta, Pondičeri?
AUROBINDO: To je Njegov izbor.
BIĐOJ: Ali koliko dugo ćeš biti tamo?
AUROBINDO: Onoliko koliko On želi.
BIĐOJ: Koji će biti tvoj plan rada tamo?
AUROBINDO: Slediću koji god plan da mi On otkrije.
BIĐOJ: Bojim se da će tvoj rad biti mnogo unutrašnjiji nego sada.
AUROBINDO: Osećam da je tako.
BIĐOJ: Onda za nas nema mesta tamo.
AUROBINDO: Kako? Moj rad će biti za sve, za čitav svet.
BIĐOJ: Ali šta će biti njegova svrha?
AUROBINDO: Vrhovni Preobražaj sveta.
BIĐOJ: Na koji način može stići takav preobražaj?
AUROBINDO: Uzlaskom čoveka u Duh, silaskom Duha u čoveka.
